Студент

Резултатн упорне борбе за етаарање јединственог покрета бсоградских сгудената, нису изостали. У непреста«ш сукобима са непрнјател»сккм студентскнм оргавгнзанијама тиra „ОРНАС', „Словепскн Jyr“, „Збор* и сличннм, рађала се Уједињена ггЈментска омладкна, која је, предвођена комунистима, 2:г - згла досто.тно месго у бурнс м по.снт чком жиноту у годинама пред Други СРегски рлт. Ни једног дана нпје прекилана борба студензаа за аутономију Уиивгрзитета. Веђ у првим борбама палг су и прве жртве: Срзентиђ и Жарко Маринозић. У првом броју „Студента“, као једал од задатака листа, пајављује се борбз за аутономију, која ће од тада бити свакодневно на његовим стра.Ч!;цзма. У релативно мирком псриоду од априла 1936 до 1938 године, „Студент“ је редовно потсећао на прве жртве борбе за аутономпју, ка уснехе и истицао потребу чувања резултата велике борбе. 6 јула 1937 године „Студент* пише: „У сарадњи са јтшверзнтетским властима Акцио ни одбор је решио пнтање школзрике и такса, питање Опште студентске меизе, питање Уредбе слушалаца Техничког факултета.. Кроз борбу за аутономнју лист је покретао и друга питања студенато. У уаоднику почетком нове школске ro днне, септембра 1937, у задацнма се наглзшава: „Чувајући услове сло- f бодког научног и култлрног рада на Универзитету, универзнтетске сло боде, тај традиционални и пробни принцип који јсдини гарантује напредак науке и културе, морамо плаискије но до сада... поставитн питање стручног образовања н општег културног развоја свих студенатл*. Првог фебруара 1938 године, по»одои трогодишњице смрти прве жрве борбе зз аутсиомију, студента Мирка Срзентића, лист сумира резллтате рада: „Данас, сако три годнне после твоје смртк, драгн Мир ко одбрањена је аутономија наше школе. Подигнут је, заједничким напорнма професора и студеиата, вигас но икад, углед кашег Универзнтетв као жаришта слободне и напредие мисли на југоистоку Европе. Побољгаан је положај студената, твојих другова, остварсни гу ј многи од оних захтева за које си; се и ти борио: снижене су таксе и . школар.чна, промењене иестудентске ј урсдбс и одбрањено тако право ск- | иовнма широких народних слојева : : да долазе на Укиверзнтет. Орга- i низује се потпорно удружење, ny- i чом паром раде 30 наших удружеими Уннверзитет је кошница активности, ј i мтадости и полетног рада... - М Али разним профашистичким гру- i ' пама на факултетима није се допа- | i дало јединство студената и v низу ' провокацијз, толерисаних и наговз- | i раних Од полиције и њихових вођа ' Љотића и других. почињу дз изази- ј вају сукобе. да достављајг полиии- ■ ји лажне извештаје о „антидржав- i ној“ активности студентских удру- ; жења. Специјална полиција упада у Војвођаиску Академску трпезу и хапси све студенте који су тамо ста- 3 новали. Ноћу 17 и 18 априла поли- 1 ција упада на Технички факултет, руинира намсштај и заплењује књигс. На великом студентском збору 19 алрила проглашен је троднезни , штрајн у знак протеста због кршења аутономије, којл се у миру спровео, ма да је је.тна група љотићеваца n „Словснског iyra“, v цил»у изазнвања полиције нз интсрвенцнју, упала кроз прозор и демолирала Правни факултет. „Студент* је одмзх озбиљно реаговао на овај напад на аутономију и читаву активност усрсдсредио на очување ове оеновне тековине дугогодишње борбе. У вакредном издању, са поднасловом ..У ОДБРАНУ*. читав лист је посвећен мобилизацији свих сту дената и наставника ~»а одбран' слободне науке*. У прогласу са прве страинде лист алелује на јавност, '

na све демохратске масе, а првенствсно на студенте: „СТУДЕНТИМД БЕОГРАДСКОГ УИИВЕРЗИТЕТА Ункверзитет је у опасностц. Последњи догађаји јзсно су показалн да је кршење аутономије довсло у опасност не само студенте, већ и сам Универзитгт, као целикЈ 7 . Радн се о томе да се одбрани слобода н партиско политкчна незавнсност ове наше нвјгаиие просветне и научне установе; ради се о томе да се спаси елобода науке, прнступ свнма за то квзлифнкованима на ову школу, да се одбране култура и студентска права. Зато је „Одбргпа Универзитета“ први зодатгк трснутка, задгтак коме има да се подрсдн све остало. Протестаи штрајк је доказао огромну снагу, једниство и свест студентских маса... Нсћемо рад и ред по сваку цену, рад и ред кпсарне, већ слободни рад на слободнои Универзитету«. У одбрани аутономије, студепти су нмали подршку многих напредних професора. „Студент* је доносио њихове изјаве, Карактеристнчна је изјава проф. Савића: „Аутономија није пписилегија ни настпвника ни ђака (студснатађ она припада овој школи и без ње она не би могла бнтн окаквз, каква треба да буде“.

Са страница предратног студента

И без парафа...

Тош 1934 формиран јс Акииоии одбор стручннх удружеља. Иешто как»?ије, студенти су прогоисркл-н н ггнсаном речју по прв-и пут. Било је то пре 14 година. Студенти оу одушевљено дочекали првн Орој своra листа „Студент*. Потешкоћс око гадаваља иокрсле су већ поводом првих бројева, али потребе излажења једног студеитског листа биле су јаче. Ничим се нису могле угушити идеје напредног студеитства. Синови народа нису заборавили што свом народу дугу>у. Ево шта чктзмо у уводнику Hi>uor броја; нМи смо део дивногу храброг и радног млгдог покољења наше радне земл.е. Мн смо они којн су уз велике жртве рослати да уче, да стекну знања како 6и што Оол>е могли послужити народу из кога долазе, народу коме хоће да служе. Са браћом по осећању и судбини, по прошлости н будућности, ми хоћемо да стварамо велику и светлу будућност за све кас. ~,Ми хоћемо, и то је нагаа дужност, да културу и знаље иашем народу из кога смо цикли, да му помогнемо, и заједно са н»им пођемо бољој будућностн. То су наши идеали - . Овај поздрав ннје добродошао за све, иа«о је одлтиевио оне којима Је био камењен. Требало је издржати многе иасртаје на слободну рсч, ксја ће, уза све, кроз три године упзпред, испун.авзти сваку страну „Студента*. Праи број листа је предвндео то; „Дугогодипнћу тежњу смо остваРилјк Почели смо издаслти спој, студентскн лист. Неко можс мислитм да смо најтеже пребродили, али најтеже сада долазн истрајати“. Влзсти су стрешгле због сваке речи „Сту-деитз" и на свпки начин одлучиле онемогућити шегово деловаи>е. Већ први бројевн листа морлли

су шмотк парзф Пресбироа. Иа:ше, ПресСиро јс још у слогу прегледа ва-о материјал. Лисј је затим одлазио у државно тужиоштво, које бн одобрмло кзлажсње само уз претходка парзф Пресбироа, Ни првн број raije могао добитн параф цензуре. А лист је излззно. у nej до десет хмљада примерака. Сваки је број био длељен од полиције. Алн, само маљи део примерака. Полиаија је ст.ражар<кла у штампарцји да још ту, кад лист нзађе, ззплени цело издаље. Од велике помсћи издавачима бмли су радници у штампарији. Они су узеравали полициЈу да се лист штампа у 1000 примерака. На тај начш! б« само мањи део npMviepaxa пао у руке полицији. Лист се Је продрвао из факултетима, где полиција н«је смела врогитн заплену. Но, гу г т свахог објављеног члаика, од редак-

ције, преко штампарије, до факултета био је у непрвстаној опасности. Растурању сваког броја листа претходили су безбројнтт полЈ-двати студоната. Много је пута лист на конопац кроз прозор уношен у студентске домоне. Али, бпло их је на стотине спремних за сваки подухват кад је у питању шкхов лист. Само кроз три годиле излажења, лнст је морао четири пута да мења име. Пошго је био забрањее. ли>ст се поновно појављизао под но«\им именом, користећи шупљине у постојећем закону о штампи. Кроз то време он се појављивао као: „Студент“, „Београдски студент“, „Нови студент* и „Наш студент“. Једновремено је штампање листа било non»yiKO онемогућено. Ипак он н«је престао излзаити. Овај пут је лист долажго из Загреба, штампан латиницом.

У редакиији предратког ,Студ¥нт“: Пастор Жезекрле, вслики поборник за мир у присуству Иве-Лоле Ркбара и * других члаиоза редакције

ДОКУМЕНТИ СУ ПРИПРЕМЉЕНИ

Историско одељење Универзитетског комитета Народне омладин* још од 1946 године ради на прикупљању материјала из историјата студентског покрета. За период 1929 до 1941 годи«е . грађа је потпуно сређена. Цео про• +ШЛИ семестар исписивани су Сфиги• 1 нални текстови, написана су објашњења, документи су поређани хро нолошки, прикупљене су слике и уј чишене су остале припремне радње r ' пре објављивања. ј Велики деб материјала узет је из ‘! Универзитетске библиотеке „Свето’l зар Марковић* и Народне библиотеј ке. У архнви Ректората нађен је део I докумената. Врло добро су дошле ■. кзјаве учесника у студентском поi крету, као и материјал сачуван од појединаца. Послом око припремања материјала руководир је друг Светозар Ћулибрк уз активно суделовање групе студената историје. Материјал обухвата најважннјн период борбе напредних студената на Београдском универзитету, који почиње од првог масовног сукоба студената са реакционарним властммз пред изборе 1931 године. Тада су у Студентском дому свакодневно одржаване демонстрације. Револуииснарни студентски покрет прећи ће низ етапа. Једна' од најважнијих је борба за аутономију Универзитета. Аутономија је допекле отклањала могућности притиска режима на Универзитет и ovoгућавала стварање и даље развијање напредиих, стручних, економских и културних организација. Кра јем 1934 основана и оншта студенгска менза. Мензе су биле у целости аутономне студентске организације. У борби за студентска удружења са Универзитета су пале и прве жртве. Јачи замах покрет добија у 1935, 1936 и наредним годинама. У студентском покрету изванредно је важна појава Иве-Лоле Рибара који успешно руководи Акционим одбором студената Београдског универзитета. Документн један за другим сведо* че о све важнијим догаћајима из историје студентског покрета. Све до 27 марта 1941 год. Прикупљени документи биђе ускоро објављени у виду зборника, а то је корак ближе написаној нсторији студентског покрета на нашем универзитету.

Јединство из крви

Заједетичка борба свих наших народа, зближилд је и студелте. Београтски, загрсба*пси и љубљански студенги cv много пута згједиички нстушлп. И победе иису изостале, Остварита једкисгзо са свим студентнма, са целкм народом то је бмо једини могЈћи пут ка успесима. „Чувзјући своје јелз-иство, кзо зевжцу ока свога писао је тада у „Стуленту 4 Лола-Рибар, ми студснти Београдског ушшерзитета, показаћсмо да смо увек л сзуда први тамо где се ради о залагању за једну будућност сунца и среће, у борби за велкке идеале Слободе, Напретка и Мира“. Београдскн стл г денти су то и показали. За те идеале дало је своје жквоте некодапсо студената. Али, већ на Општем сттленгском збору, деаембра 1937 годние, из реферата Уједкњеие студентске смладине могли су се видети резултатн: „Пр®и пут у нсторијп студ-ентског покрета, на изборнма за Праедшчко друштво иступкла је Уједињена студентска омладкна, Резултате сте вкдели. Дана»с, пред вама, у име студе«ата Народне радикалне стракке, студената демократа, студеиата земл»орад*шка, левих земљорадника, говори један чове«“. Веома значајну улогу ка осој побсли одиграле су речи које су студенти читали на страницама свога лиета. Идеје јединства студентског покрета остварене су кроз заједиЈШке жртве. Студентска крв потекла је и

у Загребу. Београдски студенти ее нису тада оглушили. Поводо-м уsистза загребачког колеге Крсте Jbyбичнћа од стране фраркозач.чо-фаидрспгчких Оашшта, београдскл „Студент“ је у ведшком уваднику пнсао: „Прсд том перспективом можемо Крсти, Ж&рку и Мчрку рећи: —. Почнвајте мирио... Вдши ћв друговк оетварити етремљеша ваша и ваших народа, Баии ћс др>товн јединствено одбранити култу ру од насрТиЈ« уЗица. То морамо храатски омладинци, заЈеднички оствзркти". Појачана реакцнја пред сам рат ннјс угушвда студентски покрет. Би-

ло је обратно. Властодршци су се осећали све нелаг одЈгцје. Бунт бесправног народа гушен је оружјем. Пале су нозе студентске жртве. Поводом дотађаја од 14 децембра „Студентски лнст“, који је услед појачане реакције овог пута штампан у Загребу, јг претеии писао: „Овог крвазог дана, преко педесет макнфгстаната рањено је из пушака и пушкомитраљеза, Преко 10 радника, студената и других омладинаца подлегло је ранама. Сви су они клицали миру и слободи за рад и хлеб, против скупоће и ратних шпекулзната".

Преко границе

За време владе Народиог фронта 1937 је у Паризу припремљсна велнка Међународна изложба уметности и технике. Но, она је значила и нешто више оснм изложбе. „Студент‘ је поводом тога писао: „Париз 1937 не значи само Париз велихе Међународне изложбе уметности и техкике, већ он претстгвља симбол Мира, Слободе и Напретка". У то време већ Јс деловао „Одбор студентског удружења за мир“ на Београдском универзитету. Одбор је упутио позив свим студентима и омла дини за учешће на овој изложби, у

павнљону Мира и Павнљону Омладине, јер је то била јединствена прилика за међународно зближење младих. На дан 15 августа, који је узет као Међународни да« омладине, у окзиру Париске нзложбе, Омла динска делегација из Југославије је била међу најбројнијим. Велики прилог међународној сараджи у одбрани мира дао је „Студент* у овнм данима. Много простора у листу заузималн су овн догаtaj'n. На страницама листа тих дана је праћен рад Међународног конгреса Светске студентске заЈ*еднице, где j'e прнсуствовала и Југословенска делегација. Уводни реферат на конгресу поднео је претседник наше делегације Иво Лола-Рибар. Beh тада се је често чула реч наших претставника у мсђународном студентском животу. Ми смо имали везе ta свим студентима света. Сарадља у заједиичким интересима прешла је границе наше земље, „Студент* је често објављивао поруке иностраних студената; и саосећао у њиховој борби. Поводом издајиичке делатности Лаладјеа и француске владе, „Студент* је упутно француској омладинн ове трпле речи; „Ми волнмо Француску слободе и рада, Француску 1789, Француску њеног народа, Француску револуиије и Париеке комуне. Ми смо се дмвили антифашистичком покрету француског народа 1936. ... Вама, ане Даладјеу, иаша солидарност. Вама, унуцнма освајача Бастиље, сва наша љубав".