Студент

ДУГ НАШ И ЗАДАТАК НАШ

Стална полуилегалност сваке и мало слободније мисли то је атмосфера у којо} су радиле све сло оодарске студентске организације npe рата. И из полуилегалности, и поред свих мера полнције хапшеља, батинања, шмшремљених крађа у напредним органнзацијама од стране провокатора слободна миМао се пробијала и ван гранида Универзитета. У борби за побољшан>е материјал»нх услова жнвота, у борби з а аутономију Универзитета, у борби за пуну слободу живота и рада, увек је значајно место заузимала и борба за културни живот достојан иптелектуалца к борба за његоао побољшање. У броју од 15 марта 1937 године ..Студент* доносн овећи чланак под насловом „О потребама културпог рада на Универзитету“ у коме се, нзмеђу осталог. каже: „Психолошкн предуслов потребе културног рада на Универзитету је пре свега знатна Културна заосталост нашнх студената, Гсгрутовани претежно из редова сељака, ситних чиновника и заиатлнја, тј. из оних друштвенкх слојева који су најтеже погођени кризом, каши студенти, живећн под тешким сколностима, нмалн су сасвим недовољ?;с могућкости за искориlцћарач*е културнпх тековина прошлосги п сзлашњости. Огроман број студената живп да«ас од коиднцнја, других тешк;lХ посдова илн од солидсрности другова, једва способан да се одржи у животу. Он је перманектно у немогућности да купи карту да оде у позориште о сво.м трошку или да себи било какву испшскн култУриу. забаву. РБегов куДтурни станје некултурац, Његов хоризонт тако, затворен н објекти&но ограпичен.., У бнтн и једиих и лругих, материјалних и психолсшких прсдуслова пстребе културног рада на Универзитету врло је незавидан положај наше културе у међународком мери* лу. Ои је један од узрока објсктивне огранцчености студената и исговремено једка од I&ених најфаталнијих последица. Јер, култура није само уџбеник, није само скамија, Kibnra, слика или филм. Култура је хигијенскн стаи, енглески клозет, џепна марампца, чисто рубље и паста за зубе, довољан сан, човечност v опхођењу. А човечност је једна од функција слободе. Радити на подизању културе, значи радити на ослобођењу људи*. У истом броју у „Репортажи о нама“ илуструју се неки моменти изнети У чланку. Између осталог v репортажи се говори о студентима који.ма Је једино средсгво издржавања продавање новина. „Студент* колпортер спава на клупи једне универзитетске зграде, а за зарађени новац узима купоне за храну у студентској мензи. ( Студент колпортер прича; ( Јуче сам имзо срећаи дан. На у.чпверзитету је била приредба и бнло је студената више него обич- * но. Зарадно сам 20 динара. Синоћ i сам први пут после три месеца био < у позоришту. Иначе зарада ми јед- i ва достаје за храну. Стап не могу ! имати а в /културним потребама ни ! говора.

и Онај ко слуша радио често можс е чути овакве вести нз неке култур-0 не земље; им а толико и толико раде ника који су завршнли Универзитет. и толико и толико кувзрица које по- сећују пнлотски курс итд. Ми - можемо с правом одговорити да и Л мн имамо келнера, колпортера, млекаџија, па најзад и трахгвајских кондуктера који студира Ју. Уз ове, личне, тешкоће појсдн- нацз, треба додати н опште тешко- ће за рад: недостатак потребних 1 просторија, стално ометање прнпре< мања приредби, цснзура програма - итд. За сваку приредбу на Уннвер- зитету морало се је тражнти одо• брење од Универзитетских власти. Не ретко се дешавало да се то одо: брење не дсбнје. Илн Академско i позориште моли Ректорат за једну ' учиошшу на Универзитету, од 16р 18 часова сваког радног дана, за одржавање проба. Ректорат одгова: Ра да се може користити плосторп; Ја певачког друштва „Обнлић* у време када је слободна! Па и у тако тешким условима студенти су налазили времена и Morjiiности ла са успехом негују све гране културко-уметннчког ‘ рада. У бројним секциЈама'како разних лруштава, тако истр и Академског позоришта, коЈе је сремеиом постало културни центар Универзитета. раДило ie мноцјтво стгдснзта v разиим секцијама; драмскоЈ, хорској, кн»Ижсџпој, ргџитаторсг.оЈ ц други.ма, и са пуним успехом, Пикада ииЈе заборављена просветиа \Гисија студента у народу. У броју од 25 јуна 1938 године „Студснт* доиоси члаиак под насловом „Шта свакн студент трсба да учини преко лета“, у коме се дзју упутства стулентима свих факултета. На почетку чланка доноси о овоме проблему кзјаву декана Правног факултста Др. Ђорђа Тасића, у којоЈ стоЈи: „ВрзћаЈући се кући један прарник (као, уосталом, и други студенти), долази у додир са народом, наромито они коЈи ( су са села. Ти нека не гледају само у књиге, него и како народ живи... То је, између осталог, пут да се развиЈа мисао и оссћзње да се све што дође из науке или са стране уме да примени на иаше прилкке*. У наставку истог члатгка говори се о дужности студената филозофиie где се каже: Студент филозофиЈе „... Образоваће аналфабетске течаЈеве, помоћи да се диже просвета у нашим селнма и отвараЈу очи нашег сељаштва да реално глсда живот и његовс про мене. У читаоницама одржавати предавања о просвети, култури итд... Затим, спргмање програма и учествовање у протрамима разних свгчаности, забава и весеља, спргмаље разних позоришних комада итл. Не смемо одуговлачити наше село Је запостављено. Њему треба одмах помоћи“. * Слободарске традициЈе Универзитета у познате су и ван граница наше земље. Борци који су створили те традиције створили су и услове за свестран и разноврстан културни живот нацшх студената. Ми те траднције морамо одржати. То је наш дуг и наш задатак. ( :

Чика Остоја је вратар у дому „Иво-Лола Рибар“. Обично стоји покрај великог раднјатора и сбавља свој посао. У аулн дома 1 је живо. Сваки час неко неког тражи. Кпд зазвони телефон он само што дигне слушалицу и по гласу зна ко назива. Ако је соба близу... сам тркпе... ако је даље пошал>е за поззапог студента. Толико је срастао са домцнма да зна ко их, и када, и зашто зове. Студенти га цене, а он се са н>има често шали и познаје нх у душу. Крајишник је. Красс ra дугн и проседи брцн и благе очи. О еебн нерадо прича, али у разговору с ibhm и нехотице сазнаје се много. Пре петнаест годинз почео Је да ради као ноћни чувар у Студенгском дому. Дужиост му је била да ноћу не пушта странкс у дом. После поноћи врата су закључзчаиа и ом се бринуо да унутар до?аа не бгде галаме, впке, лупања, карташа н другог иереда. Међу студентима тнх годнна је врило. "Шта их ја знам, било их Је разних струја и лоста су се тукли. Мно ro пута зграбили бн неког испред дома, увукли у „Марицу“ и оћералн“, рекао је о тадашњим у дому. Прохлална јесења ноћ. Чика Осто ја у ситне сате корача кроз домске ходкике. Један студент базн се чудном мајсторијом. Иззлачи конопзц кроз прозор. На крају је везапз котарица а у њоЈ пакет- Гледа све ово чича и не рече ником ни слова о нсћном догаћаЈу. Сутрадан је дом био пун лстака, а у собама се могао наћи за читан»е "Студект*. Продирала Је/ студентска штампа у дом кроз различктс каналс. Од стрзне ноћног чуварз никада није било сметњи. У собама се коћу држе састании. Наилази љотмћевац да уходи. У таквоЈ згоди чшса Остоја у пролазу трн пута куцпе у собна врзта. Тада се у место "Студента" или каквог прогдаса Акционог одбора читају Шантићеве песме или прича Q Нушићу. У данмма све јачег сукоба са властима по некм агеит похушаЈвао Је ноћу да уђе у дом. Чика ОстоЈа га без дозволе управе ниЈе пушта<) унутра па мз колико овај наваљивао да уђе. Ceha се, као да је јуче бпло, како је Мијалко Тодоровић искакао са првог спрата да ra агсати не ухвате.

Д. Стаиић у возу ,

Чика Остоја прича

Пет година је из ноћн у ноћ чувао дом. Прнликом ноћних обилажења по мало је личио на доброг пастнра, којн чува своје заспало стзда Добро је запамтио генерациЈу пред Други сеетски рат. Реакција се боЈала студеиата. За управника дома дошао је адвокат Лукић. Свуд поставља љотићевце. Чцка Остоја Је смењен и у фебруару 1941 године истеран из дсма. На мссто и>ега за ноћне чуваре постављено Је шест потказивача са револверима испод каиута. У рату-Је чнка Остоја од своЈе породнце изгубио девсторо мушке чељади. После велике погибије в-ратио се етудентима. Ту Је и шездесета и

(ун поново бди на вратима студентског дома. Казах му да ћу да нагшшем нехатико речн о н>гму. "Куд ме нађг дијете међу толикима. Не знам ја ништа. Иди питај о то мс Мкјалка Тодоровнћа, потпјтоовника Стојааовнћа, па Бановића, Ћо<пнћа, Ступара и друте, Ошј ће ти бол»е о свему да испр:нају- Нијесам ја за новнне —, казао је мало зачуђено. То су неколико редака нз његовог живота везаног за студенте. Нагонски је помагао студентски покрет, јер ra је агромаштво вукло оиоме што је револудиошрно. И ту лежи допринос људи сличних чика Осто тл. Р. П.

Оечерас са срца туга сјаха коЈој сзм јсдва одолет;: мого; дизгике жироту прихватнх бсз страх; и видим, иисам изнекого. »дзнемсго нисам, пун сам снгге, * сања и то баш снаге што лежи у мсћи; у мгни радост крунасто пријања, у мени љубаз нечујно заноћи.

ГЕОМЕТРУ РАИЧЕВИЋУ f блиских рсчи још ће да буде. * Геометре, за::оне о мери зкам, Vt иере нсмам када волим људе, :с л нисам нсјак да им срце дам. I а столу сво леже рукописи.. • Устрептах цео у ђердану дана; >’<ао мн је много што и ти ниси радово се срећи без забрана. Жарко Ђуровић

Н Е ТУГУЈЕМ

Божин слуга (одломак)

Пролећа 1944 године Вожа Николтгћ гудевг мвдидиие вратнвшн ее из борбв 4 ра-и>вниднма н» опоравак, и сам ра>baa. нанраоио је од ваиушт«ног иодруча, у ихлом сремском селу. нлегалну оолниду за рашене борде.., Ово се до* годнло двта те годд не \ ’ико не једе. Једо стоји, хлади се. Божа се усуди да погледа у сва та днца и нздржа дуте упрте погледе... Наједном му се учини да треба побећи одатлс, да се склони негте... Осети жељу да буде сам, ужасно сам, да ие види ништа, че зна нн за кога... Само један ренутак. Та мисао утрну у н>ему. 'стаде и приђе Воји, опипа му би•>о... нзвадио је сат и бројао, брозо... А мисао је бежала. Погледн трисутних су се забадали у н>ега... Јзбројао је... Пусти Војнну. руку, "»огдеда још једном по свима... Глетао је скоро дрско, строго, олмешо их сзе, рзди ауторнтета, па из4шао напоље, без речи... А осећао е да v н>ему сазрева мисао... Дан сунчан, врео. Божа се мало. "тресе... У дворишту ra дочека чн'■а Момир: Како иде? Божа се окрене Као да се тек сад ратио себи. А.,. иде... Тешко му Је... Па шта нислиш-? Хоћеш ли моћи...?

Има ли ишта тежс? Као да све за ' внси од тога шта он мисли. o:ји не • знзју да он ни сам још не зна шта мисли... Та ко јс крив што је почео рат, што он није завршио студије, г.а сад не може да каже?... А то је човек, о човеку се ради, није звер... Божа зауети нешто да каже, али осети како га подиђе нека хладноћа... Хтеде да устукне пред том мишл»у... А шта онда? Или да ћути... А ако каже, онда ће морати... мораће свакако учиннти то... Осуђнвали би га ако не би... А ако ћути... Та нонако ће га осуђивати ако Воја : е оздрави. Сав се капреже, скупи сву снагу, па рече, ипак несигурним гласом: Оперисаћу! Чика Момир спусти главу, оћута мало, па упита: Лева је? Лева... Па... ако мора... И ми смо већ Шlслили... А опет велимо, доктор си т?г најбоље знаш... Божу као да су ујеле ове речи. Сзи се ослањају на њега. Ала сад је већ био сигурнији. било му је лзкше... Решио је... Где Је тетка Смиља? У кући, Требаћс ми... Немојте о овоме ником још...

Затекао је стару жену у послу о* ко ручка. Мајка, приђе јој он, а глас му пригчсгно задрхта, нешто да вас питам. w- Кгики сине. Има ли нско овде у се*ту ножеве од оних што не рђају... и маказе... Што ће ти то сад?... i Треба ми нужно... За операцију... Нзено лице се на мах следи. Обриса збуњено руке р сукњу... Па... не знам... да потрлжим. Патаћу... Знају ко то има... знају у селу„, Попа је имао... Само, отсел::о се у Србију... није ту... Набавите ми сигурно... Морам то имати... два, трн, маказе.,, ондд конца... боље од свиле, свиленог,.. Чскић,., - палио се ои у лицу. Спремите мц доста топлс воде, чиста да буде... Два три суда-, сапуна, платна.., И ракије... Знам, знам... Само да не заборавим нешто... 'оћу синко... Прво ставите воду да се грејс. Одма’ 'одма’, узмува се о. После ми јавите доле... Ја ћу доћи... Нож... маказе... воде... ракијс... понављала је стара. Божа изиђе у двориште. Осетно }e одједном велико самопоуздање, жељу да успе^ Божа сиђе доле. Погледа по свима, па у болничарку, опет га нешто стеже, и, уместо гласно, како је мислио, рече тихо: Другови... па погледа у Во-

• ју, брзо му приђе и напкпа било. Иза тога као да ее мало емнрн, о: крене се опет н>има. i Они се дигоше мало лактовима, као да су знали шта ће рећи, очекивали то... Другови, оперисаћу Војнну ру• ку... Сви се згледаше и спустише доле. Није згодно што ћете морати бити ту... Није лако сећи руку. ■ Још теже је гледати,.. Уствлри, ннје то ништа, брзо се поправи. . Није тако тешко, само је мало - непријатно... А мора се... Он мало поћута, као да ставља себе на пробу. j Ето, ја сам решио... Решите и i 0 и... Зглсдаше се. Погледи им дошли ' тежн, крупиији. Ако ви кажете да не сечем, ја иећу сећи... Учинн му се да иа свим лицнма пиде нешто слично осмсху. Али не беше то осмех, бидо је то само слично .., Стигоше се мухли одговори, пупи неке језс и хладосиие неке.., Сеци... Ти знаш... Ако мора ... Војз полако затворн капке, одобрзвајућл ћутке, као да се не ради о њ?му... Добро.,. Биће, и он извади марампцу и убриса зној са чела. Фењер је чкиљно иза угла, сенке се лако шетале по зиду. На лицу болничарке огледао се страх. Спреми примус! ззповеди јој Божа ciporo.

Она узе из ормара мали при. ■ мус, примитивно направљен и зелену флашу прзегца, који су љу.ти , остављали за Божу кад су пекли ракнју. То је требало да послужи маcro шпиритуса. Ореми јод, вату... шпрпц... иглу... завој и не издржа више већ нзиђе напоље. На нзлазу се скоро судари са тетка Смиљом. Нашла сам. Тамо је у соби. Па ти изабери... На столу је бкло неколико ножева, маказа ... Сад једну добру турпију... Три, боље, четири кецеље... Да буду чисте. Позајмите од суседа... Поручите нека дођу све болничарке... Један конопац, илн два краћа. Је ли врућа вода? Чика Момнре, скините ми ову леву вратницу, без кваке, и однесите је доле... У дворишту је затекао све своје помоћнице. Беше још неколико жена и два три човека. Нисте требали .. Може да на* слуте да је овде болница.., Боље... али не доврши јер је знао да неће моћи да их убеди. Зато te обрати девојкама: —Ти Душнпе. . и ти Маро... Вас две ћете... Понесите ово ~. Душица је била мала црнка. окретна, и на њену помоћ је највише рачунао. Лруга, Мпра. беше сиажна смеђа девојкч, већ у двадесетој години.

Петар Андриђ

(Наставак у идућем броју)