Студент

ВАНАРМИСКИ ВОЈНИ МАНЕВАР СТУДЕНАТА ТЕХНИЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ Последње припреме

*Наша земља може бити соЦијалистичка само ако је независна, а нсзависна само ако је социјалистичка*. (Ђнлас) Тек су први послератни инжењери почели изаазити из наше Школе, а на границама наше Домовинс пале су прве жртве за слободу наших народа. Нови московски претенденти на светско господство и њихови сателити све отвореиије пре те нашој земљи, и својим подлим ратним прнпремама свс више дају карактер агресивних намера према нашој националној независности. Студенти наше Школе, од којих је сваки трећи учесник Народноослободилачке борбе, одговаралн су и одговарају на ове злочнне и претн>е, као и читав наш народ, мржњом и презиром и још јачнм збнјањем својих редова око заставе одбране наше Отаџбине заставе наше Партије и друга Тита. Главни смер нашега рада бно је како да постанемо таквн стручњаци који ће најбоље одговарати улози техничке интелигенције у обнови и изградњи земље, а данас већ морамо да говоримо такође као о непосредном задатку и о улози техпичке интелигенције уопште, а ђоеебно нас студената, у одбранннаше земље. У том смнслу активност наших партнских и омладинскнх оргапизација мора се одвнјати не само у правцу јачања опште спремности наших студената, него и у правцу њихове практнчне војне спо собностн за учешће у свенародном олбранбеном рату, ако се потенцијални агресор дрзне да посегне на нашу слободу. Тај циљ има н наш маневар који ће бити основни задатак у наредном мссецу свих нашнх партиских и омладинских организација на школи. То ће битн наша прва већа акција, у низу других, у наредном периоду, које ће имати нсту сврху. Посебну важну улогу овај маневар ће одиграти у омасовљењу и већој активизацији клубова и секција Народне технике. Постоје сви услови да овај маневар постане до сада иајмасовнија патриотска акција наших студената. Имајући све ово у виду Комитет НО Техничке велике школе обратно се за учешће у маневру свим студентнма ТВШ, без обзира на прнпадност организацији НО, који су спремнн да сутра, ако освајач по куша да оствари своје агресивне намсре, узму учешћа у најширем отпору наших народа. Наш маневар је први омладински маневар ове врсте и оваквог обима у НР Србији и претстављаће важио искуство за будуће сличне акцнје. Он ужива свестрапу помоћ свих руководстава масовних организација у Београду и Југословенске армије. Маневар ће се одржати на тере»у удаљеном од наше Школе око 10 километара. Према плану штаба маневарског пука једишше ће кренути на задатак са ТВШ тачно у поноћ између 14 и 15 априла и вргтиће се иа исто место после 12 сатн марша и ”борби“. На самом терену приликом извођења задатака у саставу наших учествоваће као гости ма њи број војника, ЈА једне гардиске јединнце која је узела патронат над нашим маневром. Као гости учествоваће један број апсолве ната медицине као стручна лекарска помоћ. Иначе се, приликом састављања задатака и формације пука водило рачуна да све одговара нзвођењу маневра сопственим снагама н средствима. Тако ће артиљерци, тенкисти, падобранцп, пионири, коњаници бити све студенти ТВШ, најактивнији учссници клубова Народне технике, фискултурних и спортских друштава и секција. Знатан део политичких, војно ор-

ганизационнх и техничких припрема је већ извршен. Пре неколико дана на заједничким састанцима партиских и омладинских актива по факултетима пре тресала су се детаљно питања ових припрема. И на тим састанцима показало се да је маневар изазвао нај шире ннтересовање н најповољннји одзив од стране огромне већине студената. У маневарским формацијама обухваћено је до сада око 96 од сто свих студената ТВШ. Неколико инвалида Народно ослободнлачког рата обратило се штабу пука да им се омогући учествовање у маневру. Они ће бити укључени у моторизоване јединице. Карте терена су већ готове и подељене командама чета и батаљона. Разрађен је посебан план рада

са руководећнм маневарским кадром и свим резервним официрима ЈА. Но велики део припрема треба извршито за кратко време. Пре свега, командни кадар треба сав да почне да делује као такав без' прекида, да упозна своје људство, да оживе десетине, водови и чете. Кроз рад ових чета нашн другови ће се моћи упознавати и дискутовати о текућим политичкнм догађајима, слушати разнапредавања о појединим биткама из Народно ослободилачке борбе као и о савременим војним питањима, посећивати историске и војно историске музеје, учествовати у разним спортским н друштвено забавним манифестацијама. (Наставак на другој страни)

ПРОГЛАС КОМИТЕТА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ТВШ

СТУДЕНТИ И СТУДЕНТ КИЊЕ, Радни људи наше земље воде величанствену и огорчену борбу да изграде себи бољи и лепши живот. У тој надчовечанској борби КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ са херојскнм Централним комитетом и ДРУГОМ ТИТОМ, воде наше народе из победе у победу. Решеност наших радних маса да до краја истрају у борби за социјализам, империјалисти СССР-а и њихови сателити покушавају да омету и угрозе разним провокацијама и дпрсктним ратним припремама. Њихова је намера да нашу земљу претворе у своју колонију чије би богатство несметано пљачкали, а њене радне људе угњетавали и експлоатисали. Али, варају се великоруски империјалисти! То наши народи неће никсда дозволити. Они су пролили море крви за своју родну груду и независност. Они неће жалити још веће жртве да стечену слободу и независност сачувају. Зато се данас, градећи социјализам, радни људи наше земље спремају и за одбрану граница своје домовине. Наши студенти од увек су били нераздвојно повезани са својим народом. Београдски студенти су били у првим редовима борбе против монархофашистичке диктатуре: на барнкадама, у штрајксвима и демонстрацијама, не жалсћи своје младе животе, они су својом крвљу бранили интересе радног народа. У Ослободилачком рату студентски покрет је дао десетине Народних хероја, стотине и хиљаде бораца за слободу своје домовине. Верни слободарским традицијама наших народа из студентског покрета студенти наше Школе биће увек кад затреба у првим рсдовима бораца за одбрану наше националне независности. Наша је дужност Да поред својих свакодневних задатака овладамо војном вештином и да будемо спремни за борбу против евентуалног агресора. ДРУГОВИ И ДРУГАРИЦЕ, У знаку тих припрема Комитет Народне омладине ОРГАНИЗУЈЕ 15 АПРИЛА ванармиски МАНЕВАР студената Техничке велике школе који ће одиграти значајну улогу у подизању наше војничке спремности. Сврстани раме уз раме показаћемо своју снагу, чврстину, другарски дух и спремност младе Титове генерације, СТУДЕНТИ И СТУДЕНТКИЊЕ, Припремимо се за маневар. Изучавајмо тактичке задатке, овладајмо техником руковања оружјем, учимо да побеђујемо непријатеља и на бојном пољу изучавајући богата искуства нашег Ослободилачког рата. Учествујмо сви до једнога у маневру ц тиме покажимо своју патрнотску свест и спремност за одбрану своје социјалистичке домовине. Нека априлски маневар буде снажан одраз нашег моралног и политичког јединства. ЖИВЕЛА НАША СЛОБОДНА И НЕЗАВИСНА ФЕДЕРАТИВНА НАРОДНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА! 15 марта 1951 год. Београд КОМИТЕТ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ТЕХНИЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ

НЕЗАВИСНОСТ И СОЦИЈАЛНЗАМ Још једном су потврдили студенти

У данашљој међународној ситуацији педељни избори добили су и посебан значај. Свака убачена куглица у кутију кандидата Народног фропта значила је још један доказ чврсте повезаности свих паших радних људи, свнх наших народа, одраз решеностн којом наши људи прихватају пут наше Партије. То је пут социјализма; и још нешто: пут слободе и независности. Уствари то је једно. Јер социјализма без независностн не мол;е бити и нема. Преко 25.000 студената придружило се н у недељу грађанима Београда гласајући за слободу мишљења н студирања. Бирајући у Народну скупштину Александра Ранковића, Мошу Пијаде, Петра Стамболпћа, Митру Митровић, Владимира Симића, Ђорђа Андрејевпћа —Куна, Александра Белића н друге проверене борце из Народне револуције и борбе за еоцијализам, студепти Београдског универзитета и великих школа су изразили још једном огромно поверењв које гаје према својој Партији и њеном руководству.

На гласачком месту дома „Милован Ђилас“

ОВЕ ГОДИНЕ 450 НОВИХ ЛЕКАРА

Данас на Медицинском факултету има 948 апсолвената. Од тог броја 13 студената је апсолвирало још пре рата, 37 од 1945 до 1948 године, 127 у 1948/49, а 771 у 1949/50, тј. у прошлој школској години. Какав је тем по дипломирања на овом факултету? У току 1950/51 дипломирало је 245 апсолвената. Од тога на млађе генерације отпада свега 32 стулента. То је у сваком случају, далеко испод могућности. Највећи број апсолвената (а нарочито старих) још увек није положило ни све испите из Ш и IV године. Тако 177 старих апсолвената има 124 заостала испита из интерне, фар макологије, патологије па чак и бак териологије (28 испита). Код нових апсолвената, како се то види из прегледа заосталих испита, бактериологија и фармакологија не претставвљају већи проблем. Код њих, међутим, има још велики број неположених испита из патологије (92) и интерне (225). Нови апсолвенти су

овс испмте (патологију на пример) требали да полажу још скоро пре три годикс. Није рсдак случај да апсолвент по годнну дана не да ни један испит, илн да по неколико пута одустаје од већ пријављеног и, „спремл>еног“ кспита. Известан број апсол вената (око 20—30%) уопште не одр жава никакве везе са омладинском организацмјом, па, вероватно, ни са клинииама. Добар део њих отишао је кућама, ван Београда, „да спрема испите“. После свега мора се констатовати да се всћина апсолвената медицинара није карочито заложила да што пре завршн своје студије. Чак, рекли би, известан број њих продужавл намерно свој боравак на факултету колико год је могуће дуже. Тешко је у овако скученом простору и са оваквим подацима, а то и није сврха ове информацијс, дати неку анализу узрока оваквом стању. Ми ћемо ипак најважније од њих поновити (кажем поновнти зато што су узроци неуспеху већ одав но и више пута констатовани, ма да нису и отклоњени). Ту пре свега треба истаћи немаран однос дела апсолвената према учењу, леност и неодговорност. Следећи разлог био би недовољан рад унутар актива и одељења апсолвената, недостатак детаљније и системат скије анализе рада сваког појединаа, помоћ и контрола. Омладинска организација апсолвената још увек није успела да учење истакне као основни политички задатак, као про блем испуњења плана високо квали фикованог санитетског особља. Лична одговорност појединаца према ор ганизацији није се постављала као сталан задатак свако! апсолвента. До краја ове године Медицински факултет треба да да још 450 лекара. Да би се достигао тај број треба из темеља изменити однос студената према студијама, а пре свега побољшати рад омладинских организација. Иначе план неће бити испуњен. БРЖЕ ЗАВРШАВАТИ СТУДИЈЕ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ

У току школске 1950/51 године Шумарски факултет дао је 33 инжењера шумарства. Од тога 17 у јануарско —фебруарском исштном року. Наша шумопривреда добила је у младпм инжињерима одличан кадар и, нема* сугсње, умеће они да примене научне тековине за унапређење те јако заостале привредне гране. О томе сведочи н квалитет дшломских радова којн су, без малог изузетка, високо оцењени. Нарочито се истичу по научној обради радови Рашића Петра и Гајића, који претстављају озбиљан доприкос нашој шумарској науци и пракси. Овај успех је знатан, а биће ускоро и увећан, јер 34 апсолвента довршавају своје дипломске радове, док једна трећнна апсолвената (35) има још увек заостале испите. Међу њима се по својој немарности и

слабом раду истиче Чеченски Јосип са десет заосталих испита, међу којима има и два испита из I године (неорганска и органска хемија). Из изнетих резултата јасно се види да су апсолвенти подељени у три групе према успеху и раду: прву групу чине они који се већ налазе у производњи као инжињери; у другу додазе они који довршавају дипломске радове; трећу сачињавају они који се боре, иако недовољно, са заосталим испитима. Деканат и организација Народне омладине су водили сталиу бригу о апсолвентима. Успех дипломирања би могао да буде већи, али, према мишљењу деканата, није рационално иско-

ришћен слободан рок у месецу новембру. Због немарног односа апсолвената према учењу Деканат је био приморан да одузме стипендије онима који су положнли испите у јуну и септембру, а оклевали су са израдом дипломских радова. Апсолвентима са заосталим испитима пружа се још једна могућност; Деканат им даје слободан рок у априлу. Ако би се овај рок паметно искористио постоји могућност да већина од њих дипломира у јуну/ Међутим судећи по досадашњем раду и немарном и неодговорном односу према учењу, може се рећи са снгурношћу да ће и после априла, односно јуна, остати известан број апсолвената, а то су о«и са четири н више испита којих има 12, Воја Петковић ст. шумарства

ОРГАН НО СРБИ|Е НА БЕОГРАДСКОМ *НИ ВЕРЗИТЕТ* И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА •