Студент

=== у Кроз неколико дана СПОРТСКО ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА И ВЕЛИКИХ ШКОЛА

Кроз неколнко дана отпочеће пролећње спортско првенство Београдског уннверзитета и велнкнх школа. Као и прошлнх годша и овог пута спортску ссзону отварају футбалерИ, чијим ће наступнма отпочети шесто футбалско првенство. ДОСАДАШЊИ ПРВАЦИ Прво футбалско првенство Универзитета одржано је још 1946 годнне н то по куп систему. У полуфнналном сусрету екипе Државног пнститута за фнскултуру и Пољопривредно-шумарског факултета, и после игре од 120 минута, играле су керешено 3:3. Жреб је био наклоњен екипи ДИФ-а, која је у финалном сусрету била поражена од Техннчког факултета са 2:0, тако да су техничарн освојили прво футбалско првенство. На другом футбалском првенству, где су екнпе биле подељене по групама, за финале су се пласирале екнпе Правног факултета и Дома војних студената. ,У фкна.тном сусрету правници су били поражени са 2:1, те је екипа Дома војних студената освојила првенство 1947 1948 без иједног по-раза, Маја месеца 1949 године одржано је треће првенство. После излучних борби, за наслов првака се борило пет екипа: Пољопривредно-шумарски, ДИФ, Дом војних студената, Грађевинскн и Правни. Победом у претпo(следњем колу над екипом ДИФ-а са 2:1, агрономи су освојилн првенство. Табела водећих: Пољ. шумарски 4 3 10 12:8 7 ДИФ 4 3 0 1 8:2 6 Дом вој. студ. 4 2 0 2 6:8 4 Четврто првенство било је најмасовннје такмнчење футбалера. Екипе су премашласману из претходне године, биле подељене у две групе и такмичиле сс по бод систему. У првој грЈТШ Грађевниоки је после не решеног сусрета са агрономима (2:2), поразио ДИФ-а са 3:0 и тако

освојио прво место. У другој групи екипе су углавном биле уједначене. Три првопласиране екнпе (Фармацеутскн, Рударски и Архнтектонски) имале су исти број бодова, те је Фармацеутскн захваљујући бољој голдиференцији заузео прво место. На прошлогодишњем првенству учествовало је 12 екипа. Пласман прве шесторице био је следећн: ”Медицинар“ П 6 6 0 0 26:5 12 Школа МУП-а 65 0 1 22:4 10 ”Техничар“ 6 5 0 1 29:10 10 НДВШ 6 3 0 3 13:12 6 Економски 6 3 0 3 15:14 6 Пољ. шумарски 6 2 1 3 11:12 5 Даље следе: Бетеринарски, ВПШ, Природно-математички, Академија за позоришну уметност, Правни и Филозофски. Интересантно је да у досадашњим такмичењима ниједној екипи није пошло за руком да првенство освоји два пута. Хоће ли то бити ове године, показаће нам већ прве утакмице, које спортска публика на факултетима очекује са интересовањем. ШЕСТО ФУТБАЛСКО ПРВЕНСТВО Шесто футбалско првенство Универзитета и великих школа отпочеће за који дан. Поред екипа са факултета Универзитета на првенству ће вероватно играти и друге екипе “Медицинара* и "Техничара", чије прве екипе учествују у такмичењима за први односно друти разред Београда. И овогодишње првенство ће се одржати по бод систему. Такмичењем ће руководити Универзитетски одбор ФИСАС-а, док ће тервнс и судије одрсђивати Градски одбор ФИСАС-а. Предвиђа се да првенство траје до половине маја месеца.

НАСТУПАЋЕ САМО РЕГИСТРОВАНИ ФУТБАЛЕРИ Прошлогодишње првенство је било једно од најуспелкјих такмичења ове врсте, алн је имало један крупан недостатак: неправилно наступање појединих футбалера. То је довело до тога да је Одбор за спровођење првенства тек на крају морао да поништи неколико утакмица које су раније одигране. Зато је потребно већ сада, на почетку првенства, указати на ово: руководства факултетских екипа су дужна да на време поднесу спнсак играча који нмају право наступа за дотично друштво, јер ће само регистроваии футбалери моћи наступати. Уколико се деси да један футбалер после прве регистрације промени друштво (тога је било прошле године), и жели да наступи за ново, руководство мора на време да обавести одбор, који ће, после одређестог времена за стицање права наступа, дозволити футбалеру да може да игра у новој екипи. Сл. Ш. “I ’ Ретке реткости У Централио гимнастичко друштво Београд ског универзитета уписала су се само два студента МВШ.

КјНКУРС Срцска акадсмија наука расшссујс конкурс за сшп&нжстс Бтнографског института и Иистатута за параЗИТОЛОГКЈУ. Стпендиста не могу б»гги млађи од V ссместра; средња оцена мора бити одличан или врло добар. Канлидата кој« конкуришу за стипендисте дужии су хгоднети молбу, уверење о положеним жзпитима, као и доказ да немају заосталих испита, уверење о висшш порезе и биографију. Пријаве подносити Претседшштву Српске академије науке, Персонални отсек, Бранкова бр. 15. Молбе таксирата са 10 данара, а биографије са 5 дкнара. Рок за коикурисање је 1 април 1951 године. ОБАВЕШТЕЊЕ Првом половином априла изаћн ће првн број ”Студентског књижевног

листа“. Лист издаје Књижевни клуб студената Београдског универзитета и Великих школа. Позивају се ка сарадњу сви студенти који се баве књижевним радом. Редакција ИСПРАВКА У „Народном студенту* од 14 фебруара 1951 годше у чланку „Од неуспеха ка успеху“ налазе се I:ледећи редови: „Пре два месеца на Геолошком факултету се појавио плакат на коме су биле нацртане главе Севернокорејца, који се смсје и Јужнокорејца, који плаче. На другарској вечери Технолошког фа култета салу су украшавали лустери прављени врло тенденциозно у кинеском стилу.“ На иницијативу Комитета Народне омладине Технолошког факултета, редакција „Народног студента* вршила је касније испитивања и проверавања и утврдила да горњи подаци нису тачни.

Само ваздух да их не ухвати!

ЊУЈОРК ГРАД ГИГАНТ

Године 1612 окупирали су Холанђани баруштине на ушћу реке Хадсон на којима се налазило мало индијанско насеље и основали Њу Амстердам. Ка да су их 1664 године истерали Енглези, име града, који је бројао 2500 становннка, променилн су у ТлПУ’

8000 километара улица Хиљаду улица у укупној дужини од 8000 километара густо пресецају град гигант. Безброј улица, које се у помањкању имена означавају бројевима, наћи ћемо уз цркву ноћни бар у коме плешу голе девојке. Апотека, у којима се осим кинина могу купити сендвичн, књиге па и сла долед, има свуда. Бродвеј, највећа од свих улица, дуга је 40 километарз Преко 11.000.000 становника на 674 км 1 настањених већином по националним четвртима (грчка, кннеска, црначка, јеврејска, талијанска итд.) сачињавају праву космополнтску метрополу. Неколнко милиона Апглосаса, Италнјана више него у Риму, Јевреја више него у Израелу, Немаца више него у Хамбургу, чине овај град најинтернационалнијим на кугли земаљској. Мноштво од 720 докова у луци су експортно-импортно срце САД. Преко улица и 66 мостова Н>у-Јорка про лази 3.900.000 моторних возила од којих 2.600.000 аутомобила. Само у једном дану преко моста Хенри Худ сон на реци Харлем пређе 22.000 аутомобила. У центру јуре двоспратни аутобуси, по периферији четворо спратни „хипербуси м , са 500 путника, а преко челичних вијадуката и седмоспратница ваздушна железница „елеватор“. Подземна железница саобраћа на 57 линија, Железнички

чвор од 60 пруга такође се налази нспод Њу-Јорка. Од 13 грађевина на свету које су високе преко 200 метара седам су облакодери Њу-Јорка. Облакодера има 2100. Све већим приливом странаца и капитала преко Њу-Јорка у САД (град се због близине луке из комерцијалних разлога није мггао ширити у дубнну) земљиште је постајало све скупоценије. Зграде су се куповале да би се срушиле, а на добивеном земљишту изграднле више, с већим бројем пословница. Зем љиште на коме почива облакодер од 63 спрата плаћено је 17,6 милиона долара, а читав облакодер 19.500.000 долара. Данас један квадратнн метар земљишта у центру стаје око 8.200 долара. Облакодери без прозора Самн облакодери се нзграђују врло брзо. Највећа зграда света Ешр!ге бlа!е ВиИсИпе са 102 спрата, внсока 325 метара, изграђена је за 18 месеци. Сви спратови у овом гиганту нису потпуно настањени. Човек се у висинама од 300 м. нелагодно осећа. Већи део године горњих двадесет до трндесет спратова налазе се у облацима. Кроз прозоре (има их 14.000) не може се видети какво је време напољу, па се телефоном мора питати вратар да ли да се узме кишобра« нли не. Због јаких ветрова прозорн су уграђени да не би промаја одувала у угао и писаћи сто. Ваздух улази у собе вентилаторима. Примећено је да се за невремена горњи део облакодера нагнње за пола метра. Путнике у Ешриге 51аВшИш§ вози педесетосам лиф-

това. Међу њима се „експрес* лифтови днжу и спуштају брзином брзог воза. Прве вожње у оваквии ди залицама проузрокују код путника вртоглавицу. Електричном енергијом облакодер се снабдева из четирн соп ственс термоелектране. Око 30.000 људи могло би се настгнити у овом облакодеру у коме сада има 980 надлештава. Због силне буке прометз нови облакодери се изграђују бсз прозора. Иарочнте инсталације дају днсвно светло, а посебни вентилатори снаб девају просторије озоном, мирисом мора и борових шума. Сваког сата у Њу-Јорку се изгради по једна згра да. Само архитект Луј Фери годишње изгради 11 облакодера са внше од 24 спрата. У фабрикама, којих има око 38.000, упослено је 1,200.000 радника. Дневно се отвара 180 нових трговина, локала нтд. Има локала у којима чаша Кока-Коле кошта 12 центи, а има и таквих у којима је чаша коктела и до 90 долара. Од 370 хотела једино Ноlеl оГ Iће Ваl нздаје собе само за дан.

Ручак се не може добити у подне већ само у поноћ. То је хотел за људе хоји раде ноћу. Њу-Јорк се снабдева водом тунелом који је дугачак 20 кнлометара. По његовој ширини могле би се положити две железничке линије. Овај водовод, 230 метара под земљом, до води четири милијарде хектолихара воде годишње. Његова изградња ко штала је 300 милиона долара. „Џорџ Вашингтои“ на лицитацији Цео стандард становннштва почива на електричној енергији. Електрич не компаније у граду стичу ултрз профите, иако их централна сиска управа за порез „оперуша“ годишње за милијарду долара. Ова управа је неумољива у истеривању порезе. Тако 1938 године највећи мост, „Џорџ Вашингтон*, зато што су му стубови почивали на земљишту са којега градски одбор није уплатио порез, за мало да ннје био лродан на лицитацији. Грађани Њу-Јорка посећују у слободно време 800 позоришта, 700 вариетеа и 1800 бноскопа у којима има места за 1.200.000 гледалаца. Позорншне претставе су особнто омиљене. Тако се на пр. комад „Тађас 81гее1;’‘ („Дуванскн пут“) давао сваки дан кроз пуних шест година. Нај већн биоскоп „Атепсап“ може да прими 6000 људи. Најзанимљивији од неколико стотина музеја су: Музеј сатова и музеј „Оаг(lпег“ у коме има 7000 војних униформи из целог света и свих векова. Риба пред микрофоном Друштво за заштиту животиња једно је од најмоћннјнх друштава. О томе најбоље сведоче: болнице за птице, „Тће Оо§ Каlћ Сlић“ у коме се на заједничким игралиштима и у сепареима са тапацираним лежајима пси угодно забављају, „ЕШп Ргхпсе бреуег НоврИаГ луксузна болиица за псе, па и „Нагlб<lаlе’ гробље са споменицима паса. Чак је директор једне радио станице морао

удовољити жељи слушалаца власника акварнја и пред посебно конструисаним микрофоном поставити рибу, да би чули тихо грготање „говор.“ У том светском центру сензација има 2.375.000 телефона, а 800.000 раз говора обави се дневно у јавним го ворннцама. На Тајмс Скверу у телефонским говорницама именици се због истрошености мењају свака че тири дана. Аутомати посредници у браку У силној прометној вреви има дневно просечно 200 мртвих, а нс-

дељоЦ и 400. Полицајаца и детектива који чувају снгурност грађана има 21.000. Они успевају да у годики дана од 55.000 несталих особа пронађу 37.000, а за судбину 18.000 особа, међу којима највише деце одбегле од куће ради непохађања школе, девојака које су хтеле да постану филмске глумице. незапослених радника који су заувек напустили своју породицу извршивши самоуби ство никада се не сазнаје. Њу-Јорк се много служи и аутоматима. Осим аутомата са гумом за жвакање (којим је фабрикант Ригли саградио облакодер. од тридесет шест спратова, уз сендвиче, књиге, лекове, тоалетне предмете итд., има и таквих који посредују у браку. Убаци ли се комад од 10 центн, може се нзвући омот са десет фотографија, а на позадинк сваке означено је колико дотична особа поседује мираза, нскретнина или, ако су мушкарци, колнки им је годншњи приход. Маури (из „Гласа рада‘)

Одговорни уредник Снма Беговић; Уредаиштво и администрацијв Београд, Балкавска 4/IУ, телефон 23-464; Чековни рачун 103-903213. Штампа Политика , Стал.инградска 31

штажмшлнглл ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТБТ 28 марта. Дебатна секција IV 21 марта. Дебатаа сежција године. „О патриотнзму“. V годЈгне. „Нов начин платш- почетак у 20 часова сала рања у привреди н нов фи-* OрОЈ нансиски систем“. Предавач 28 марта. Дебатна секцнја I Јаша Алмули, уредник Тан- године. „Значај електрифијуга. Свечана сала. кадије”. Почетак у 20 часова сала бр. 55 МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ 23 марта. Дебатна секција V ТЕХНОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ године. „0 односима са су- ол _ седиим земљама“. Предавач марта. Дебатна секција II Неџад Ољача. Почетак у2O године. „Реализам у књижев часова. Сала бр. 16 Машин- носта* Почетак у 20 час. ског института. •‘■3 марта. Дебатна секција IV године: „Проблем економнРУДАРСКИ ФАКУЛТЕТ је прелазног перио-27 марта. Дебатна секција да * каШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ 2l март. Дебатна секција I АРХИТЕКТОНСКИ године; "Државни катшталиФАКУЛТЕТ зам “- Соба 6р. 76 » У 19 часова. 28 марта. Дебатна секција II године. „О архитектури као 22 марта. Деоатна секцнја огледалу друштвеног живо- П године: „Примена мичута“# ринске генетике у шумарству“. Почетак у 19.30 чаЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ сова. ФАКУЛТБТ 21 марта. Дебатна секцнја 23 марта. Дебатна секција V И1 године: "Проблем експгодине. г Улога интелшеЈНЦије лоатације шума уопште и у социјализму". Сала бр. 67 посебно код нас“. Почетаи почегак у 20 час. У 20 часова.