Студент

вела да претпостављмо, а у друпш периодима постоје очнгледностн које показују да је то уопштаван.е нетачно.” Пошто је са пеколико прпмера илустровао своја тврђења, референт наставља: „Мнслим, примера би се могло наћи доста, да је ово довољно очЈтгледио да бисмо мог.ти, насупрот идсалистичком схватању о појави уметности у потреби да се фнзичкн претставе тренутни ндоли плн вдеала заједшпе, усвојити дијалсктичку природу уметности. Она није нуспродукат друштвеног развитка, већ један оригиналан еле»генат, који управо изграђује друштво. Култура је разнолика и разнолнкост културе ннје само резултат лакоће са којом друштво изграђује или одбацује облике својнх односа. Она чак више зависи од комплексног укрштања културиих наслеђа. Следствено томе у 'Процесу !гзоловања таквог детаља који зовемо уметношћу долазимо у опасност да изгубимо поглед на његого место у општем оквиру. На примеру уметности још једно.м се очитује неопходиост дијалектнчког метода комвдексног обухватања појава, без ког су оне недовољне да нам открију законе којн њнма управљају. Поред опште друштвене одређсие уметности по закону те одређености сваки друштвени период пмпутнра уметничком делу кроз уметника своје специфичности, које нам допуштају да тако јасно и лако уочимо разлпку нзмеђу једног дела старе рнмске \-метности и но-

вих францускш4 мајстора праву слику друштвеног утицаја на уметност можемо схватити тек ако воднмо рачуиа о класном карактеру уметности. Ако погледамо уметничкс заоставштине сваког периода друштвеног развитка не може а да нам не падне у очи њена диференцијација у више група, дела разлнчитих по формн, основпој садржинн и по свему ономе што форма и садржииа собом носе. Најизразитији примери су средњевековна црквено-феудална уметност и уметност младе буржоаске класе које се сусрећу још далеко пре француске револуције, или буржоазије у опадању и младс пролетерске уметности". У наставку референт говори о тенденцији уметности и тенденциозном карактеру сваког уметничког дела као и о извесној несугласностн између уметничке вредности дела и тенденциозности, у оном случају. када тенденциозност надмаша уметничке кпалитете, поткрепљујући своје мишљење цнтатпма из чланка „О кризи у совјетској књнжевиости” од Радоваиа Лалића и једног написа нашсг сликара Петра Лубарде, па наставља: „Чини ми се да свако уметничко дсло садржи бар три своја основна састојка: свој облик. своју садржину и, треће, оно због чега сс то дело разликује од осталих ствари које нас окружују, а којс, коначно, увек имају прве две рсобнне, оно што у нама ствара осећање уметничлог доживљаја што овде можемо назвати за наше интерно споразумевање уметничком суштнном дсла. Мислим да сс

само по себи разуме ж да не захтева неко објашњењс, ма да људи нису увек тако мислили да уметничко дсло са нзостајањем једне од тих особнна престаје да буде уметничко дело, потпуно нсто као што када сто, који стојн на три ноге, нзгубивши једну, престаје да буде сто, јер не може да стојн. Проблем се овде иалазн у складном успостављању односа између те трн компоненте које од уметника захтсва поседовање пуног осећања мере. Форсирање бнло које од ове трн компоненте води у крајиост која убрзо губи право да се назива уметношћу. Морамо овде рећи да уметностн нарочито прети опасност од форсирања прве две компоненте форме н садржипе, јер оне. ма како да су неопходне, претстављају неуметнички дсо уметничког дела. Несумњиво је да је свако уметничко дсло тендснциозно, али сваки уметиик има н своју друштвену физнономију и та физнономија сто ји и у тренутку стварања између њега п дела. Такође је нссумњиво ла назадна тенденцнозност може само да нашкоди вредности дела. Ако насупрот томе напредна тенденцнја несумњнво допрнноси друштвеној вредности дела, она не доприноси неопходно и његовој уметиичкој вредности“. И поред тога што је проблем тенденције у уметиичком стварању опширио обрзђеп. први од дискутаната истакао је противтезу, гово-

рећн да не мора увек постојати тенденција код уметника, наводећи за пример Балзака, аристократу, који је дао сјајну слику пропадања франдЈ’Ске аристократије иако, по његовом мишљењу, то није имао за циљ. Дискутант очито при томе заборавља на реалистички метод посматрања проблема, захваљујући коме су, како Балзак, тако и остали уметници, надрастали интересе своје класе; остали дискутанти по овом проблему негирали су то мишљење одговорима који су се кретали управо у овом смислу. Током дискусије, поред осталнх проблема, истицано је питање ”типичности" ликова у иашем уметничком делу и, у вези са тим, саботажа као основа драмског заплета у њима. Дискутанти су се сложили да и поред јако наглашене тенденције у тим фплмовпма они немају, због изразнто "црно-белог“ сликања лнчностн, веће уметничке вредностн. Сама тенденција како је истакнуто није довољна да би дсло нзазвало јаче емоцнје код гледаоца. Овај састанак дебатног клуба, како рефератом тако исто и дискусијом, показао је којнм би путемтребало да иду наши дебатни клубови. Његова искуства треба да корнсте остали дебатни клубови како Технолошког факултета тако истоц читавог Универзитета. К.

ИГРАНКА - СВИРА „МЕДИКУС

Свн се сећамо успеха Културно уметничког друштва МВШ ' ”Мнка Мвтровић" иа прошлогодишљем апрнлском фестивалу. После сваког наступа меднцинара, салом Коларчеве задужбине раснпао се снажан и срдачан аплауз. Студеитској публицн нмпоновала је масопност хора "Мике Митровића”, љегова свежина и бодрост а речи надања и љубави које су убедљиво изговарали талснтованн аматери, јунаци 'Малограђана 1 ' лако су налазиле пут до срца гледаоца. И тако после сзаког наступа... Публика заиста иије штедела своје дланове. То је било пре годину дана. Постоје само два излаза «г Једном културно-уметннчком друштву које ради примерно, период од пола годнне довољаи је да побере прве успехе а више иего довољан да се његов рад почне ценити. Културно-уметничком друштву пак, које слабо ради, довољно је много ма ње времена да бн пропало. ”Мика Митровнћ ‘ у овој год.нии био је негде на средини између ове две крајностн. Опасност да се доживи зла судбина техничара и ветеринара била је сваким д.аном све реалшгЈа. Криза се постепеио увлачила У све секцнје: хор се полако топио, фолклор расипао. Музlичарл су стидљиво крили инструменте под капут и одлазили тамо где се плаћало. Узрок кризс био Ј*е принцип добровољности. Чим се овзј* принцип почео доследније спроводнти у живот, многи, кој‘и су свој рад у друштву схватши као задужење, отпали су. Но, друштво су напустили и чланови који то нису хтелн. Овог пута био је по ореди Ујз ша!ог. Приличан број чланова имао Ј*е заостале испите; оин нису имали мпого да мисле пример понавл>ача и јоних који су изгубили годину био Ј*е довољно васпитан за све. За рад у друштву није се имало времена. Сама по себи, наметала су се два пута: или затворнти просторије т.ј. одмах умретн Или наставити рад т;ј. полако умирати, У друштву ”Ми«а Митровпћ" изабрали су овај други пут. Он им је давао више наде. Можда ће се наћи неки начин да се друштво спасе? ”Медикус“ Да бн могао да се привуче у друштво потребан број студената мислилИ су у управи потребно Ј*е створити људнма све услове за рад. Потребно ј’с набавнти ннструмецге, ноте, довести стручне руководиоце. А за све то треба средстава, много средстава. За трен, у излозима Београда добиле су стално место шарене плакате: Игранка! Свира ”Медикус“!,..

Са-Да IV интерне клиннке. Калкулација је бнла тачна. Кокошка је почсла да носи злагна јаја. За кратко . в-реме ”Мика Митров-ић“ је постало иајбогатнје културно уметннчко дру штво у Београду. Музичарп су добили инструмеите, сликари материјал, позориште кулисе. Сама музичка секцмја се разгранала. Поред ’Медикуса“ формиран је н иародни оркестар, затим, квартет гнтара, мађарскн иародни оркестар, хаваЈ*ски секстет. Драмска секција, пошто је добила све што јој треба, почела је да спрема нове програме. Осам плаћених стручњака ради у друштву, Од њих само два диригснта примају месечно 11.000 динара. Свом најближем суседу С.Д. ”Медицинар* управа додељује месечну помоћ од 10.000 динара. Људи у друштву нису шкрти. Да видимо каква је друга страиа медаље, Два пута седмнчно пуни се сала IV интерне клинике младнм људима. Музика, бифе... гужва. За чудо IV ннтерна слабо прнвлачи студенте. Можда и због тога што овде нису ретке појаве туча, пнјаних људи и блазираних тгара. Арапжери бн требали да озбиљније промисле о овој чињеници. Кад би њихове игранке добиле једну културнију садржину, када би биле проткане програмом постале би заиста омиљене студентске нгранке. За сада, оне то никако нксу. Велики и мали бројеви На своју новчаиу ”моћ“ управа је поносна. И с правом. Међутим, велики бројеви су у стању н да хиппотишу. У друштву "Мнка Митровнћ“ бројеви кад су велмки заиста су велпки. Мали броЈ*еви се не шепуре; они плаше. А у друштву ”Мика Митровић“ малн бројеви кад су мали, занста су мали. Друг Габор, руководилац музичке секције, дао нам Ј*е неке податке: прва

пис м о Пз пиклуса Лежн.а“ У мојој руцн листак бели Мирише дахом родног прага, И тешку сету румен прели Писмо ми пише мајка драга: „Голубику тихи, мили сине, Јављам ти ево да смо здрави, Јесен је овде, нежни крине, Крушка те чека, грозд се плави, А дуње једре, тхонос двора. УплиКу гране, бујне косе Смеше се, рудв топла зора, Плодове сочне теби носе ...” Мутне речи дале следе. Мрља већа, затим мала, Зашто слова тако бледе? Мајка се је расплакала ... Станиша Тошик

годЈша МВШ заступљсна је у друштву са свега шест студената, фолклор броји 4 студента, постоји само 1 солиста инструменталиста а ликовна секцнја нема ни десет чланова. Хор нма 50 људи. Ови бројевн су забринули управу. Са чнтаве МВШ учлањено је 230 љулн а од тога није активна ни половпна. Проблем је и то сачувати. Проста репродукција Претседник друштва друг Срећко Болесшжов упознао нас је са тактиком доуштва у борби за људство. Ми отворено признајемо да сс сав наш рад своди на следеће: одржати на окупу оно што нмамо. Нашим људима хоћемо да пружимо задовољства која не би имали на другом месту. Организујсмо за њих другарске вечери, пројектујемо излете. Мора се признати: стратегиска лииија је духовнто замншљена. Управа нема само добре економске стручњаке. Постављамо питањс: Па, ви онда радите само за себе, себе одржаватс. Нисте ли вп већ толико јаки да неко боље парче разоноде и уметничког уживања можете пружити и студентима нису чланови друштва, Зашто Пћи само на квантитет? Не морају све секције да буду масовне. Идите на квалитет! Успсо наступ иеке секције или појединца много је боља реклама за друштво него излет. Оно што ви дајете студентнма са вашпм игранкама мало је. Само полако. Ми сада само сејемо; плодове ћемо убрати тек ндуће годнне. За сада, наши јавии наступи биће врло ретки. Прва калкулација са "Медикусом' 4 је била тачна. Друга само до пола. Кажемо до пола јер се оводи на нзлете и ону шарену плакату у нзлозима београдскнх апотека. А. Шт.

СТОШЕЗДЕСЕТ ГОДИПА ОД ПРВО Г БРОЈА СЕРБСКИЈА НОВИНИ

Ратомир Руварац: Са Саве

Ове навршило се сто шездесет година од оног пролећа када су се у Бечу појавиле прве српске, а н југословеиоке, иовине ~Сербскија Новини*. Усткари, српске новине су нешто стајријег датума. Већ 1768 године ршашао је у Венецији први и једини орој часописа „Магазин*. Уредник тога часопнса је био Захарија Стефановић, познат под именом Орфелин. У уводнику тог броја он је изјавио да неће штампати ништа што је противно закону и да ће износити ствари из „древности сербскаго народа“. Садржина Орфелиновог „Магазина“ била је подељена на неколико одељака у којима су. били савети за васпитање дсде и младежи, вести из друшгвеног живота. Интересантно је да је последњи одељак носио садржину сличну данашњим књижевним часописима; приказе и оцене иа нове књиге. После овога, читаве 23 године Срби кису имали својих новина п часописа. Тек се марта 1791 године појав.љују у Бечу „Сребскија Новини“. Слабо потпомагане, оне су се постепено гасиле, тако ла су 1792 године престале излдзити. Уредник н једнни сарадиик је био Маркидес Пуљо. Насловна вињета „Сербскија НовишГ је имала у средини витеза са мачем у десној и штитом, на коме је бно српски крст са чегири оцила, у левој руци. Испод вињете налазили су се текстови пнсани црквеном азбуком. Новиие су излазиле два пута недељно: уторником н петком на осмини табака, а свака страна је имала по два ступца. Новине су, поред бакрорезне вињете, садржавале доста дрвореза, којима су се објашњавали појединн догађајп (планови бојишта, портрети, проспекти земаља и градова). Као н скоро сви ондашњн лнстови, „Сербскија Новини" су растуране по систему претплате. Претплата је 6ила доста висока: 14 форинти годн-

шње, а нмали су свега око 130 претплатника, што значи да је и лпст излааио у толиком тиражу. Ка/рактеристично је да су "Сребскија Новини" доносиле главном вести из страних земаља, а веома мало из наше земље. Приметно је да су у то време у Србнји и Војводини вођене борбе између Аустријанаца и Турака, у којима су доста активно учествовали и Срби, а „Сербскија Номши“ свега су се једном вешћу и једном „репортажом“ осврнуле на те догађаје. Појава "Сербскија Новина" је значајан датум у културној историји наших народа и историји штампе. Иако писане рђавим језиком и често са тендешшјама које су се кооиле са интересима српског народа, „Сербскија Новини“ су биле глас једнбс, народа народа поробљеног од Турака, Мађара и Аустријаиаца, Оно што нису потпуно постигле „Сербскија Новини“ у стварању сриског јсзика, постнћи ће касније „Вједомесги* (издаване у Бечу 90-тнх година 18 века); "Новше Сербске" (нзла зиле у Бечу 1813 до 1822 године) и крагујевачке „Новине Сербске". Ђ. .ЛУБА" НА ФИЛИУ Краткометражни уметнички фнлм је новина за иашу кинематографију. Први, „Говори Москва”, није се одликовао ни орнгиналношћу израза, ни духовитошћу, пи јаком сатиричном нотом, уметничкн уобличеном. Други, „Мува”, такође. Глума, режија, целокупна поставка личности у овнм филмовима, скоро без изузетака, указују на јако угледање наших редитеља на краткометражне неме филмове настале пре више од три деценије. Тај краткометражни филм, у највећем броју случајева, ишао је искључиво за форсирањем гротеске срачунате на ефекат којп ће сам собом изазвати смех код гледаоца. Шаллин је тај фипм довео до врхунца, да би га, касније, дајући му јаку сатиричну ноту, надрастао. Наши редитељи полазе од садржаја који има у себи материјала за одличну сатиру.- Али тај сатирични садржај, дат неадекватним пзражајним средствима, делује нсувнше раз водњено. Нушић је у „Мувн’' дао сатиру на бирократску хнјерархију обреновићевске Србије. Сам практикант, главна личност, једночинке, је немоћна јединка између начелника, пи. сара, касапа, бакала н паланачкнх ћифта. Иако револт Пlракт(Иlка«та, изражен негодовашем што мува не идс на њих „угојене са којих се маст цеди н смрде к’о што се само замислнти може”, већ на љега бедног и ништавног, није доведен до револуционарне оптужбе, ипак је јако наглашен. У филму је, међутим, тај монолог једно од најјачих места у комаду потпуно избачен. Избачен је, такође, дијалог између практнканта и пандура о томе који је од њих двојице надлежаи да убије муву. Избацујући ове сцене, ван оумње најреалистичније у комаду, у приказивању осталих редитељ је отишао У ДРУгу крајност: глумцн -г и то скоро свн одреда имнтирају личности из Шаплннових филмова. И ко зна да није било изразите и са потребном мером дате глуме Љубомира Дидића, не бн ли на платну ви дели пароднју Нушићеве једночинке. Овако смо били сведоци још једног неуспелог покушаја наше кинематографије: од изврсне друштвенс сатире, каква је Нушићева „Мува”, редитељ Бранко Ћеловић је направио неукусан водвиљ. М. К.

Из албума младах умешнака