Студент

ЖИВОТ У ДОМОВИМА

НА НОВОМ БЕОГРАДУ НОВА МЕНЗА ОСКУДЕВА

УпросторнЈама некадашњсг р*сторана „Грмеч% за студенте тсоји 'станују у Нозом Београду, отворена је менза. У марту се у н»ој храннло око 350 студената, а у апрнлу се до сада утшсало 507 абонената. Капацитет мензе вероватно he се повећати. Студентн који се у мснзи хране оправдано се жале да је храна слабија него у другим стулентским ресторанима. За то постоји више узрока. Основнн је што је менза отворена у незгодно времс без спремљв не зпмниие. Менза оскудева у основ ним намирницама: пасуљу. кромпи* ру, купусу, пирчнчу. мео'. луку I* осталом. бсталс стутентске мензе су понешто noMor.Te (нарочито т купусу), зли је то незнатчо н недовољно ла би ова велнкз мечза могла нормзлно радити. Наше ј« мишљење да је новој мензн нужно обезбедити више осиовних артикала. у првом реду зато што је она иочела без икаквих рсзерви. У томе бн могли много впше да помогну Извршни одбор грпла Београда и одбор X рејонаи Радни колектив ове мензе је врло млад. Он се формнрао са приливом студената. Особт.е већнном кије до тада радпло са студентима или са толнким бројем абопената, те је у почетку било мањих грешака. Некад се спремило мање, другипут више јела. То се у овом месецу више не лонавља. Можда бн за почетак могао да се повећа радни колектив за две раднице, тнм пре што се студенти у све већем броју претплаћују на ову мензу а то захтева јаче напоре персонала. Студенти очекују од управе мензе већу сналажљнвост у нзбавци хране а с тнм и разиоврснијн јеловник, На доручак је претплаћено свега педесетак студената. Остати кажу да би и они узимали доручак да је бољег квалнтета. Од пута до мепзе пем* »»грађеног тгрнлаза. Кад се окиша готово је немогуће прићи мензн од великог блата. Чудно је да се до сада није нико побринуо да изгради макар иривремени прилаз. Менза се налази на терену X рејона и он бн био дужан да то најпре учшш. МЕНЗЕ СУ ДУЖНЕ ДА ИЗДАЈУ СУВУ ХРАНУ У последње време су учеста.ти иа лети планинара и екскурзије. Уобичајено је да студенти којн се храие у студентскнм мензама следују суху храну за дан, два а највнше трн. Међутим, често се дсшава да је поједине мензе не кздају, наводећи као разлог да у магацину немају сухе хране, Сматрамо да су студентске мензе обавезне да своЈим абоистнма иабаве суху хра-

ну пред путовања, кад се ови јаве магационеру дан или два раинје да ће путовати. И го да не нздају само мармеладу п хлеб, већ одговарајућ? вредност у калорија.ма као да <« сгудентн вормално хрдне 7 » nra. НЕ ПРОДАВАТИ СВАКОМ БОНОВЕ Око улаза неких студентсккх мен ги креће се нзвестан број беспосличара који траж« бонове за храну. Незгодно је да студенти таквим учмчарима продају или дају бонове, Јер онн искоришћују улазак у мензу да немљхице развлаче кашике, еиљушке. шоље и остали снтнпјн чнвентар. Ннсу ретки случајеви да ггудектнма несгају торбе, капути и хапе. Много боље је да студенти враћају бонове на благајни мензе нлн да нх продају само студентпма, На тај начин онемогућава се улаз страним лицима у мензу.

Први дом предат студентима на управљање

На свечвно* корференцији која је одржана 6 о. м. дом студената Новинарске и дипломатске високе школе, који је до сад, као и сви остали домови, потпадао под Централну управу, предат је студентима на управљање. После једно„ гласног прихватања Правилника о управљању домом, тајним гласањем le изабран управни одбор који се

састоји од селам студената* једног претставника професорског Савета и управника дома кога поставља Управа школе, али који се може сменити на захтев две трећине студе ната. Сваки члан управног одбора има к св °г заменика. Од сад ће све послове око дома „ водити Управни одбор нв Ч елу са претседником који је студент. ПРOБЛЕМИ АКАДЕМИЈЕ ЗА ПРИМЕЊЕНУ УМЕТНОСТ

(Наставаж са дувв отраив) државне контроле ФНРЈ. Међутим, те просторије сада користе неке ман>е установе, иако би цела зграда могла одлично да послужн sa Академију ■примењених уметности. Тако би, са малим пренравкама, Академија имала прописну и удобну зграду. Проблем Је и узлнзање наставнимког кадра. То питање је важно за даље развијање Академије. Специјализација у појединнм гранама примењених уметности, све већи број студената захтевају одговарајуће стручњаке. А како стојн са специјализацијом и стручњацима? Досада није ни један наставник ни студент Академије примењених уметиостн ишао ради спеиијализације у иностраиство. Насупрот томе, десетине ликовних уметника је одлазило у иностранство, Даље, ни један наставнии ове Академије нема свој атеље. А, например, загребачки наставници Академије примењених уметности имају сви своја атељеа. Ове голнне дипломЈгра 30 студената Академије. Онн су већ примили своје дипломске радове. За њихово остварење потребни су извесни предуслови, погребне су сале (већина днпломских радова је великих димензија и захвата огроман простор), кредит за набавку материјала. Мсђутим, по десет студеиата смештено је у салама које су мале тако да одједном може да ради само четири до пет студената. Осим овога, кредити који су им додељени су сувише малн да покрију све потребе за израду дипломских радова Мислимо да мало већом бригом надлежннх органа неке од ових потсшкоћа могу да буду брзо откло-

Ванармиски маневар студената Техничке велике школе

Прппреме за великп ванармиски маневар студената Техннчке велике школе, које трају већ три месеца, приводе се крају. Маневар ће бнти смотра резултата постигнутих на ванармиском васпитању студената ТВШ преко организације Народне омладине, предвојничке обуке, клубова и друштава Народне технике, спортских организација нтд. Руководећи кадар стрељачког пука, ”непријатељског в батаљона и специјалних Јединнца придодатих штабу пука, разрадно је до детаља добијсни задатак. Упознавање бораца по батаљочима, четама и водовима је у току. Нарочито успешне обавиле су извесне специјалне јединнце (хемијска заштита, коњица, падобранцп и др.). Између осталих припрсма, sa учесник* мансвра 'прнкззаки су филмови из борачке обуке. Поред тога, све су јединице према својој спсцијалности и задатку који пмају на маневру, обавиле потребие припреме, да би лакше пздржале напоре који пх очекују приликом маневара. Техничка средства за успешно обављање маневра обезбеђена су. Добијено Је тешко наоружа* н>е (тенковн, артиљерија пољска и протнвтенковска, тешкп бацачи, реактивни бацачи), затим авиони, довол»ан број пешадиског оружја, пешадиске, тенковске и артиљериске муниције, комплетна опрема за чету хемијске заштите, известан број пловних објеката за форсирањс Саве, комплетна опрема јединица за везу (радно станицс, телефони и др.), опрема за санитетскв Јединице и остало.

У цил»у извршења свога зздатка нрви стрељачки пук са прндодатим јединицама (тенковскпм батаљоном и артиљеријским ливизпоном), прикупнће се у реону Техничке велике школе 14 априла у 22.00 наса одакле he у 24.00 нзвршпти покрег до свога положаја правцем: TBUl —Ауто ко-

кле 1 батаљон, 3 баталок к све остале јединпце десчо испол Бањш!е—Железничка кодомија—Гдtmiho брдо— Широке њиве, * другп r>?r* лвзлским Г мом до К 17) (десно од села Јајинаца) скреће десио ка К 132 (ЛиШ) 4( н?бија т Мид>2Новдд (К

Пук треба да избнје ка noataiM положаје до 3.00 часа. 15 априла у 4.30 часова почињс артињериска припрема по прн са пОЛ; lзног ка јуришном положају, запоседа ra и j; 5.00 часова вршк »ажа« bym

КАКО ПОМОЋИ МАТУРАНТИМА КОЈИ ДОЛАЗЕ НА УНИВЕРЗИТЕТ

Шаставаж *pw »грмм* био кали. озај 'обавмлтајни биро* могао 6и да буде п веаа вадгредних студената из провинцијв са њнхо»им факултетима. Биро би исто тако давао разна обзвештењ« свнм занвтересованим установама. предузећнма и поједннпм грађатпгма, о разно* разннм проблемима факултета, школа, академнја итд. итд. Проблем обавештавања постаје још актуелниiк .¥ светлу реорганизације Народне омладине на факултетима и оснива;га Студентског савеза. Како органнзовати *обавештај|« биро“, (да ли као самостатну установу или уз неку већ постојећу), какав карактер и задатке му дати, (можда би таквој установи требало зозерити и штвмпање и растурање

on формуаар« аотребнта стул«пгма, чиме 6и можла био коначно решеи ароблем редовнот снабдева ња пстчт), каква овлашћсња му одреднти итд? Сзе ie то стзар шкодсктгх управа. односно Савета »а универзнтстску настазу нли његов«ч ”наследника* (уколико се буде Савет реорганизовао), Ми сзмо внамо да се потреба за јелном ттквом установом код нас осећа већ дуже времена, као што знамо ла и многе друге земље већ имају тзкве бирое. На крају још нешто. У готово CBifM земљама Европе nocroje тако*ванн 'Бнро-и за пружање саветаза избор авања*. Ови биро-« испнтуЈ‘у своје 'пацијенте* (младе људе коЈн се не иогу одлучпти који пут да и* ваберу у животу) на научшш основама. Рззним методама они у тнм младим људима проналазе скри вене склсшости и способности за различнта звлња н затшања и онда дзј‘у савете, Кажу да су овакви биро-и у иностраиству врло популарни и добро посећени. Можда би наш *обавештзЈ’ни биро* мотао прошнритн CBoj'e поље рада и на давање савета мла.тим људнма. Мнслнмо да би то било сасвим на месту и врло потребно. Можда би поље његовог рада требало прошнрити и изван унигерзитета. У сваком случају, о овом би требало најозбиљније разхшглити * донети закључке.

Кроз универзитете у свету

ФРАНЦУСКА Штрајкови франпускнх стуаенат« Пошто је постојала опасност да се креднти за социјално осигурање сгудената смање, студенти у Паргизу, Лнону, Лилу н другим већим градо« вима Француске нису дошли 15 марта на предавања Пнцндената није било све док студенти ннсу покушали да изађу из Латинског кварта. Тада су полицајци, који су нмалк строго наређење да их не пусте из тог кварта, интервенисали п том при ликом је рањено неколнко студената, а око 160 је затворено. Исто no подне једна студенгска делегација је тражнла д« будв примлена коД министра народне просветв. Студентн су упутилл И nvic-MO члачпзнма Парламента. Број учесиика у штрајку у Пари*у варира према разннм изворима од 2000 до 3000- На свим факултетима веома мали број студената је био присутан часовима. Неки подацн са француских универзитета Један француски лист објавио fe недавно неке податке са франдуских унизсрзитета. У чланку се каже да се на 17 универзитета, колихо их укупно има у Француској, уписало 1949 годнне око 129 хил»ада студената. Знатан је порасг број студената према ранијим годннама на филозофским и медицинскнм, а пад на фармацеутским факултетима. Од ових 129 хиљада студената на француским универзитетима има око 6300 иностраних студената. Та цифра се стално повећава. Интересантан је и социјалнн еастав на уннверзнтетима. Студената радничког порекла има свега 2% а сељачког б%. На студенте, чији су родите.љн индустријалци, трговци и слободне професије отпада 34%. Сиромашни студентн се тешко издржавају. Многц живе под врло жа* лосним условнма. На филозофијн 26% студената се издржава радсћи у канцеларији. Чести су случајеви да сакупљају стару хартнју, па је продају камо би иа тај начил дош.ги до неке аараде. Борв« против антисемитизм! У фебруару месецу ове годии« многобро/не сгудентске оргаиизаци* је у Фрвнпуској образовале су saједнички Комитет за акцију против сваке верске, расне и полигичке дискрнминације. Осннвање овог Комитета уследило је после покушаја да се са стране унесе антисемитизам на универзитете, да се приказују пћцистички филмови и да се растура антисемитска штамаа. Студентн су нарочнто осудилн помушаје ширења раснзма и нацизма. Комитст sa акци.ју против антисемитизма организовао је неколико манифестација. ФИНСКА Студеити ПЈаде «ми свој град Недалско од фипске престонице Хелсинкнјз почела је изградња студентског града. Нови студенгски град биће дело етмих студената. Неодобравање кредита за изградн»у иавело је студенте на помисао да би га могли градити својим средвгвима. Тако је почело сакупљање •овца. Убрзо је скупљено 280 мидиона франака. Велики део новца позајмљен и мораће у току на* рвдних година да се отплаћује. Управљање изградњом сту гдентског града преузели СУ сами студенти. Верује се да ће већ 1952 године град бити готов и моћи да прими као госте женске екнпе Олимпискпх игара у Хмсшкију. ЕГИПАТ Hott« лабореторије Факултети природних наука Уннверзитета у Каиру добили су у фебруару or§ године нове и модерно опремљен* аабораторнјс. Отварањ« ових лабораторија било је неопходно за даљи рад факултета природних наука. Пошто је тре« бало брзо набавити опрему Уннверзитет je послао три своја најбоља професора да набавв потребне апарате и инструменте. Професори су у рекордном времену набавили опрему и омогућнди благовремеи« отварање лабораторијума. ШВАЈЦАРСКД Олашпицс sa студентв Je» крајем прошле године шваЈцврска влада је донела неке одлукв по којима се олакшава рад швајцарских студената. Олакшкце се утлавном одиосе па студснте који су запослеии. Они су ослобођени извесних радннх часова у корист пре1080** А а их I) ''’