Студент

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

ОДГОВОР НА АНКЕТУ БОРБА М*ЈШ7БЕН>А

Најављена дискусија о дебатним Клубовима на састанцима "Народног егудента“ може само допринети да се садашњс лоше стање у многим дебатннм клубовима поправи. Прилог тој дискусији су и следећих неколико чисто субјективних мишљења н запажања. Дебатни клубови су једна од форми идеолошко-политичког рада међу студснтима са специфичним задацима. У њнма би се одвијала борба мншљења на идеолошком и политичком пољу. Дискутовало би се о проблемима за које у одређеној средини постојн интересовпње и различита мишљења па је потребно да се расветле. Колнко се превидео овакав карактер дебате и колико је то превиђање доводило да апсурдности може се видети из ових примера. На дебатннм састанцпма Музичке академије одржано је пар предавања из историје уметности. Посета је била слаба. дискуснја никаква. Просто, код студената ннје постојало интересовање, а вероватно иије било ни довоЉно знања за дискусије ове врсте. Са друге стране, на Музичкој акадеЈшји се одржавају састанци компози тора на које долазе скоро сви студен ти, днскусије су живе, материјал је лриступачан и познат студеитима, а постаје различита и супротна мишље н»а по многим питањима. Зар онда није боље да је, ради културног уздизања својих другова, секретаријат организовао, ван везе са дебатннм клубом, предавање из историје уметности, а спорна питања са састанака композитора пребацио на дебатни клуб ? Ево још једног примера мало друг чијег карактера. На недавном састанку дебатне секције V године Технолошког факултета није нико дискутовао. Дебата без дебате на шта то дичи? Можда на све остало, али то дебатни састанак није. Ово питање; о чему дискутовати вуче за собом и друто; долазак на састанке дебатних клубова. Подацн о посетама понекад зачуђују. Напри-1 мер, у првом семестру на Медицин- ј ској великој школи долазило је про- ' сечно на дебатне састанке свега 20% ј цудената. Како да нзгледају предавања? Можда је добро само набацати те8е или бити уопште без њих. Такве састанке без предавања и теза имала је Новинарска и диџломатска висока школа. Питања по којима he се дискутовати и литература објављивани | су на 15—20 дана раније, а на самом састанку само је била дискусија. По живости и плодности ови дебатии састанци су били међу најбољима на свим нашим факултетима. Значи, овај метод није лош и безуспешан. А можда је добро и оно што се у noследње време спроводи на Техноло- i шком факултету. Ангажују се за пре даваче студентн који раније нису много иступали на студентским скуповима, jep, кажу, њихова предавања су свежа и иешзблоиска те их студенти радо слушају. Д. Ђоковић

ИЗЛОЖБА СТУДЕНАТА АРХИТЕКТУРЕ

На изложби радова студената београдског и загребачког Архитектон| ског факултета дат је тек делимнчан ириказ њихове разнородне делатљо{ сги; делимичан, јер је са naip стотиј на изложеннх дела (која, верујемо, ! претсгављају најбоља остварења) не| могуће датн ттриказ рада више од хиљаду студената. Но утицај «а избор овако малог броја радова имао је, ван сумње, и недостатак већих и пригоднијих просторнја, у којима би се могло сместнти дело студентских холектива двају факултета. Но без обзпра на недостатак прлгоднијих просторија, овако аранжирана, «а једном крилу галерије другог спрата степеништа Техничке велике школе, она показује ванредну вештину и изврста« укус аранжера, који су успели да потпуно остваре поверени им технички задатак уређења нзложбе; успела експопажа изложених објеката је прво што ггосетноцу пада у очи. Нр, нажалост, то се «е може рећи и за начин објалињавања изложених радова. На изложбн нема ни једне легенде која 6и помогла посматрачу у добијању 6о,љег прегледа изложеног материјала. И не само то поред радова недостају називи дела, као и имена њихових аутора, што многе од њих оставља анонимнима за посетиоце. Аранжери, који су овако складно поставили објекте, морали су и о овоме, не мало важном проблсму, да поведу више рачуна. Сзма изложба би сс могла ттоделити у трн дела; у једном су са_мосталнн радовн студеиата пројекти станбених аграда и фабрика, разннх павиљона, школа итд; у другом

архитектонски снимци м фотографије фолклорне и црквене архитекгуре; у трећем ликовна остаарења студената архитекгуре. Радови из прве груп« заузимају на изложбн иајаише простора. Сви они у мањој или већој мери показују зрелост њихових аутора у третирању датих проблема, оригиналност у решавању пројеката и, у миогтш случајевнма, новзгорску смелосг, својствену млађим конструкторима. Тешко je, чак, шбећи утиску, да се у неким случајевкма радило само о тежњи за оригииалнии декоративним ефектом у архитектонском остварењу, те је остала занемарена чак и могућност остварења таквог једног нројекта. Такав је на пр, пројект изложбеног павиљона, рад Слободана Јањића. Цео терет грађевине, на његовом пројекту, иосе четири ступца од армнраног бетона, који зграду дижу за цео спрат у вис, остављајући иопод зграде праза« простор, н који се, у параболи, нздижу, као декоративна надградња, изнзд крова павнљона. Оваквим прој*ектом конструкгор показује пјтго маште али запоставља реалне могућности остварења оваквог једног покрета сумњамо, чак, да 6и законн статнкв дозвољакали одржање овакве мраде у стварноСГи. Мање маигте, али више реалности у гледању на стварне могућности остварења иројекта, показао јс. Момчило Павловид, такође пројектом изложбеног павиљона, Интереганта« је, такође, iro оригиналиој замисли изгледа, пројект зграде за изложбу пластике; но пројектант не води довољно рзчуна о томв

каква бзт пластика бнла изложена у просторнјама замишљене зграде уколико у таквој просторији не би била изношена дела огромног формата, било 6н превише слободног простора, те би се мањи објекти у великим празнинама потпуно губили. Највише је пројеката станбених зграда и фабричких просторија. Међу првима нарочито привлачи пажњу, својом детаљном разрадом, про јект станбених насеља за раднике комбината у Борову. Такође су успели пројекти двеју сеоских основиих школа, нарочито оне, нредвиђене за Дивосело. Општа одлика већине ттројектаната j'e да мало, скоро никако, не воде рачуна о терену на коме би пројскат

требало да буде ocnaipeH. То иарв* чито важи за разне репрезентативне зграде изложбене павиљонв и слично. Међу Јшковттим остварењшо успели су, поред осталих, лаки цртежн тушом тгриморских градова, цркава и улица 3. Петровића (он има, такође, и услелих пројеката). Штета је што поред успелих фотографија не стојк нигде име аутора; то потсише н| сумњу да се ова грана уметничке де* латности још увек у извесним круговима, па и код организатора ове и»« ложбе, потцењује. Низ цртежа и скица фолклорне И црквене архнтектуре употпуњује пр« каз делатности студената двају факултета архитектуре. М. К.

Пред нзложеичм р&довима

Уместо ликовног прилога

Дртг Петар Луварла »амвлгго нас Je да иоттравимв irorpernmj отштамп»н иалив његовог пртежа обја(вљеног у „Кшижевним иовинама“ бр. 14 од 3 априла о. г. Цртеж, као што ce лепо види не претотавља ст&нв воћ морску буру, Радни нвслов глаоно је: „Жедотничк* жвсрвћа вод Младеновпа“.

Петар Лубарда;

Апри-ли-ли!

КУЛТУРНИ ЛЕКСИКОН

ПРЕИСТОРИЈА И ПОЧЕЦИ УМЕТНОСТИ

.-К/ултурни лвксикзд" отварано у же.т.н да овојтс тЈгтаодима пружимо на популарач члЧин објашн.ељл из исгорпје к творпјв увих гран а уметаосТи. > том цил.у биће нам ко-рксне свв сугестиje и примвдбе у везд он л адржајвм и оО]атшћен>има к-оје дајемо. Иожвљно je Да нам b»uih чигаоци постављају пигања о проблемима који их интересују и. на која ћемо, у о-квнру својнх могућносги, давати одговоре.

О почецима уметности познато на« је релативно мало. Нови проналасци само траже нова истраж:?ван>а, потстнчу на више размишљаЈва. Дотеривањем оруђа, оружја и npeбнвалишта, примитивни човек је дао основе уметиичком стварању. Сликарство на зидовима пећина пронађено је сасвим случајно. Пронашла га Је ћерчица шпањолског шркиза играјућц се у пећини. Слика коју је она видела на зиду npei* етављала је бизона. Ово случајно откриће изазвало је сензацију, јер је било невероватно да је прнмитивнн човек знао тако добро да претстави животињу у покрету. Касније је пронаћено још неколико пећина са таквим сликама. То спонтано стварање једпоставних «т>УД и > КO Је се манифестује

тт складне покрете и облик v сликању, преноси творевине људске маште на материјалну грађу, која ће остати трајна за каснија времена. Уметност у долнни Нила ПоЈам о уметности Египта везаи je за пнрамиде. Прве су насгале почетком трећег хиљадугодишта пре наше ере. Тад су се уздигле пнрамиде Кеопса, Ксфрена и Микерина. Али и поред њихове популарности, те огромне грађевине не претстављају највшпа достнгнућа уметиости Египћана. Њиховн храмови просторно су велики и непрегледнн због мноштва стубова, алн нам они говоре о томе како су египатски жреци знали да засеие народ величином њиховога бога. Улаз у храм био је оријентисан према истоку тако да су први зраци сунца обасјавали упрано лик божанства. У својој' машти нсторичаР замишља с« нјрод о-

купљао sога за мрака п чекао ла сунце обасја лик бога. што је. сасвнм вероватно, јер је политика свештеника још од памтивека била срачуната на снажне ефекге. Саме грађевине дале су прнлике за развој пластичног украса. У почетку су урезиване контуре ликова богова, владара и ратника и бојене јаким локалним бојама, којс су и до данас очуване свеже. Поред рељефа, јављају се слободни киповн, који својим свечаннм држањем показују недокучивост величанства; они поседују сва расна обележја: ниско чело, бадемасте очи, развијене усне, са јаком тежњом уметника Да пређе са општег на индивидуално. Најчешће се реализам очитује код приказнвања ликова из народа. Египатски умегници, радећи лнкове пучана уз ликове краљева, показивали су изванредну спретност У одабирашу типова из своје околнне, иастојећи да их прнкажу истински н живо. Кратка епоха процвата умет ностн у Тел ем Амарни дала Је најлепше примсрке ове врсте уметности. Уметничка делатност у Месопотамији У Азијl? су уметничку де.татпост развили Вавилонци и Асирци. Човск остаје просто запањсн гледајући фссдо џ адаж

fwx об.тика у коЈој Је отсутан људски осећај. Претстављани су разни ловачки и ратни призори и поједнне сцене из дворског живота. Све је то crpoi'o површински стилизовано, идући једино за декоративним утиском. У ХIК веку узори за декорацију површина тражени су са вавилонских фризова од полираних опека. Најпознахији су фризови са претсвавама лавова и раткика. ' метносх Вавилонаца настављена је у уметности Персије, која нешто касније долази у доднр и са i рчком културом. Као и љихови претходницн и они су градилн пирамидне терасе, али са једном новином. На гробници, коју неки држе за Кирову, виде се трагови тимпанона (троугласти забат). Карактеристичне облике персиске уметности упознајемо у многобројним гробницама и пећинама. Много се користе стубови и пиластри (стубови који излазе из зида) са специфичном обрадом капитела. У пластичном украсу узпмају се за теме ратови, дворске обредне свечаиости и подношење жртава, Персиска уметиост доживела јс још један процват у доба хришћанске ере; тада је имлла деицаја нд Јгмгпсост ЗагЈада,

ПРИЈАТЕЉ НАРОДА ЛИК ВЕСЕЛИНА МАСЛЕШЕ

Увремену између два светска рата, када аномалије друштвеног и политичког живота предратне Југославије достнжу своју кулминацију, млади нараштај напредних југословенских интелектуалаца прима у своје редове и Веселина Маслешу. У крзту тих л>уди Веселин Маслеша широкИм замахом рззвија своју свестрану револуционзрну делатност. Средњошколац, који је већ у шестом разреду гимназије писао о забрањеним темама, израста у крупну фигуру марксистнчког публицисте. Оригиналан и духонит мислнлац, увек спреман на прин ципијелне и оштре дискусије, интелектуално радознао, са широком културом и великим теоретскнм интересовањем, смео аналитичар и противник површности, а као човек велики друг то су у кратким потезима особине Веселнна Маслеше које су га за врло кратко време ставиле у ред најумнијих глава нредратног револуционарног покрета. Рођен је 1906 године у Бањој Луци. Озбиљног и ћутљивог дечака привлачнла Је више књига него игра. Неуморан је на поднзању свог општег образовања: учи језике, похађа часове музике. Његов првн контакт са радинчким локретом био је

1920 године у БосанскоЈ Крајишс када, иако још релативно врло млад, ради на уједињењу радиичких спорт ских клубова. Као матурант он већ систематскц проучава маркснстичку литературу, а све су чешће његове посете селу, где сељацима тумачи дела Пелагића и Петра Кочиha. На факултет политичких наука у Франкфурту уписао се 1925 годн« не. Тамо се одмах повезао са немачким радничким покрстом. По доласку у земљу, пре него што he отнћи у Парнз да слуша полнтичку еконо* ■мију и социодогију, својим радом У Студентском марксистичком клубу узима активног учешћа у полнтич ком животу Загребачког свеучилишта. У Паризу је провео само осам месеци, Париска полиција је одмах осетила да у овом младом југословенском студенту, којн се креће међу раднициlма југословенскнм исељеницима има протнвннка, који се не сме потцењивати, Ту пада његоНо прво хапшење а ускоро н протеризање. У земљи ra такође дочекује полиција н одмах хапси. Од тада читава његова револуционарна делатност протиче у знаку сталних полицискиУ гоњења и хапшења. По иовратку из Париза Маслеша, у илегалном покрегу којим Је руководила Комунистичка партија ЈугоставијЧ, делује већ као нзграђен марксиста и [ искусан партиски радник. Те годинв Iсу биле најнапорннје у његовом i многоструком револуционарном ра* ј лу, алн и најнлодније. Пун ентузијазма и уверености у победу ствари због које трпи тешке часове прогона и тамновања, Веселин Маслеша развија широку научну, публицистичку н књнжевну делатност. Рет> ка су та економска, политичка, књнжевна или научна питања о којима ннје на неки начнн и он ироговорио, Сарадник је „Тркжачког гласннка**, београдских „Новости*, наоредног „НИН“-а, загребачкор „Прегледа“ к мњижевних peßinja; „Нова литератуРа“, „Књижевник“, „Стожер“. 1936 године покреће напредни часопис „Наша стварност“. Као редактор редигујв другу свеску „Капитала* и превод Хегела. У његовом преводу излази Морусова књига „Како су настала велнка богатства*. За читаво то времс, поред истрајног и тешког публицнстичког и илегалног рада, Маглеша стиже и да студира. Iloлаже испите на Правном факултету и дппломира 1937 године. • Као научни радник Маслеша Je исто тако био пун тежње да прошиi ри своје теоретско знање. Њега посебно интересује културна и политичка историја наших народа и "начајне личности и покрети који су -лали у тим временнма. Приступај'ћн проучавању догађаја из перио-1 (Наставаас на тетвртој стравиј