Студент

Студенти ХЕРОЈИ

■' J' jnr, к!«мл;о npt'.ijeceitp I>• qn> Л.IИIМИ <aj цл niniiiKcnhi.ii !.рш!ипll ца < irie.iuiure. >■ je.inu чрл.ађо, f; рвл. v иопрскано дкорИ• mte Очп оеуђмжка ce ce среле ' 'i t .mnrt ie (e.-h'p .Ip.vriiAia мјагу. S . Ile eavio издр.катн u пркоспти. ucj i't nopa.iutH IфкинЈ;е! ПлотуИи гу I почглп ,(a i.tice: lla.lp Je млаДО •.siro Ho.imi.tnllp, uOnor uniims паi (»o.in. Кркпиин iу. у лалмтј гај "iuiiith реклп ' hikh да се окре: iie теђима. Ла nc пили уперене иуигчаие uenn. t'orua u» Је «lnptw, I !»i e.ipuuo nor.ie.la.ra у o'iu. ааба* j ПИлл enw|y милу глаку. игтурила ( ' iii II). k п кикпула тако ;ia cv т« ' . '•> in пе крвштои. негп и can lj ’o i'oi iuimc (г Улевала храОросп ij ■ M.vlo'Jir, ofcti cv »,'о.му аметlгчке t; ч у m“. f! Cmt>a' Маринковић je рођона малом планинсном селу Clpe ђовнци, између Папука и Псуij јуна !916 гОдИИе. Ctau joi i*f »"»ио сзештеник, а MafKa УЧи> TtHUf, , Нсрма својим тежљамз из ! -гШпС.ез, уписгла cs 1934 roна ArpOHOMćial факудтет. i:oj j,3.i,cku студешска омлздм:«а у то доба води огорчену >opGy за заштиту универзитет.ких права. Као потпретседни:а управе женског студеитског ома неуморна је у оргамизоиању етудентских демонстраЈија. Помаже у раду „Војво> >анскс mghjc"; бриге њемих см ромашмих друговз биле су и њене бриге. За »рсме семестралиих расиуста ради у напредноМ омла(ИНском покрету ВојводИНе. 'едИо ђремс и као претседни'•з Удружења војђођанске нарздне омладине. Прги пут је лШтсна 1939 годИНе у НоiioM Саду. са групом омлади.ча. i 3. Мессп ДЗна је грознО мучсна, алн и поред нежног зДр?е ња cToH’IKH подноси сђе нат’.i>e. По пуштању н& слободу ланопо се. са joiu већим ела; пом> бацз на рад, По дипломирању лолазм s .ену Војводмну, На рад у по.l опривредну огледну станицу ■ Horom Саду. Сада јој је no'оПИчка активносх усмерена нз . овизивање иапредних ом.lаиских оргаиизациЈа, и она пу v v|e no свима градовима и сешма Војводине, 1940 годиис »ocTtije члан Покрајинског коштета КпмуНистичке партије ’V Војводину. Исте годинс jć nncftc ухапшена у Београду, Дс ic Meceu дана прозелд > 'ОгласноЈ Глпвњачи. OOiafta рата СССР-у затск.l6 te Соњу у Банату, гДе је cs ародним хесојима Тозом Лрз опнћем Н Жарио Зрењаннном Оадилз нз организовању На> одно-осаобпдилачне борбе. 14 ј Јул« је пошлз на састанак у : Београд. али су Је. на панчепачком мосту препозналм агенги иопосадске полиције и ухап> гили. У пакчевачком логору је чровелв 15 дана. Ни тада се ј оије осећала побеђеном. Један јј очгвндац ее сеђа КаКо ie опај чила шамар стражару, штс сс грубо понаШао премв њсноЈ | (ругарици хапшеници. ! 31 јуле 1911 године стрељанг ј| Соња> са 90 своЈих другова, (} Фашисти с> их наслагали мртвс 1' Једнс преко другог у три ре| f la и затрпали у једном напу|| »цтеном гробљу Крвници нису | m« тада били сигурни да су i| чезопасни опи херојИ, иего су i их 1943 године откопали н cnaлили на стрелишту у Зрсњани; ну. са Још неколико стотина ;; оодољуба. Пожртповаи, несебичан у »У* t мачкц Соњии живот. могао се ■ < амо Јуначки завршити. Претседништво ДВНОЈ-а доделилс . ioj је 25 октобра 1943 годинс 1 орден Пародног хероја. l _

Студентска удружења 1937 године

УДРУЖСЊЕ ХЕМИЧАРА Ло прошле Годнне Удружење сту. дената хеммчара било је доста пасиано. Нкје нмалР нИ својих fipaepла. Постојала су нека стара, a;m са пуно недостаТака t( иеПотврђеие ад укиверзитетских власти, па сс ирема њима није тш могло радити, Лруштвсни састанцН су се (ЗрлР ретко одржлвали. Рефератп пз стручmix -областм на ТНм састаВшпиа бИ; лп су такође ретки. Само удружење било jt сЛевИЛ изоловано. Није учествовало нк у јсдној заједннИкој акцији свих струч них удружељд, ■ Мвђутим, прошле Године, удру* жење хемичара је ожиВеЛо. ИЈабра- 1 на је нова уИрава у кбју су уШлИ актирии чланови н оно је поЧе.lо да довђдр себе V ред. ИјграђеНа су пра Вила: ПрнвНлнИк о унутарШСм раду улружеша м ПравНлник о ргду књижНЈЈце, Од прихода са јсдне забаве је удружење приредило, уређепа је читаоница,' набављен је довољан број столнца, кЉижница jc допуШена са прилнчним броје.м ваЖпих и преко потребнх кжмга. Удружење се је претплатпло и на два стручна ЧасопНса (на француском и На немаЧКОм језику), које Јб СЛлб реДоз. Но доби Ја. ЗнаЈући Да је његово судвлбћање v ЗзједИичким акцијама сних струЧ.пих у-дружења На УниверзИтету, а косебно (вегово учешће у Цеитралчом одбору стручних удружеАа iia Фи.тозофском факултету; н потребт!о и пожељно. удружење је слало сиоје претставшгке на епстанак тнх одбора. Не требз Вбмерити што није бмЛо Заступљено баш иа сћим састанцима. Оио тб вебма Жалlђ АЛН иозиато је да су баш студећтн xtмпчари, дакле чланови овога удру. /кења веома заузети својим лаборагориским вежбама које се не могу у свако време налуститп Нлн одлбжнти. Сама природа рада то не до зпо.т,ава. Рад удружења биолога. Преко 60 Члаиова сргаl)изовани су у удружење. Завидан број кад се \зме у обзир број слушалаца биоло. гије. Пријатељскк односи, Другарско рДзумевање И свест с потреби заједиичког рада na Диззњу cfcor стручног, културиог и материјалног niinoa, jecte битна особина члаиова .дружењг биолога. Друштвени рад иодељен је нг ђише грака. Зидие

ndfiijjfe, у коЈима порел научних члаИака стрче и комичне 'Њушке }iajМ.УИб, Чудковати облици морских јежева, Ј’ли секцираннх жаба. Интерес •|.lанова за стручик рад Harrpcдује, Лобра библиотека и широке npočTopKje омогућуЈу иам како стручни рад тако и раззијањс Једне праве другарске атмосфере, из које CV јеДЈШб могуђи ИбаитИвнИ резул. тати. Сарадња са нашим професорима је Ма зан!!ДИој бКСинИ, захваљуЈући уЗДЈа.мном раду, Најбољи пример за то јесте проШлогоДИШЊе збче и овогодшИња ЕкЦиЈа на прИкуПљању књига, чему смо особито захвални r, др. Јакбзљевиђу. Секиија за зид*

f:e иовине, за предавања. за штамРпње табаиа, за научне екскурзијс, За приредбе. сарађпваће заједно са ЈпрабоМ. Ииаче Удружеље се пала. зи Прел скупшгином коЈа се олржапа 3 децембра у 2,30 iio подке. Прва дужност нове Vfipane била би штампаље табакз ?i НроДзваље по мииимаЛНој ценИ( тако да буду приступаЧИи сваком сЛудецту биологије. Исгб Тако примитивка иаучна npe. даВаТва, Научне всчер?! kao и иаучке екскурЗИје, оД КоЈнх Је једиа зећ у проЈекту iiaifMft СкскурзиЈе у Cn.HfT. (”Студент* бр,. 3 ОД 11 Дбцембра 193/ године!)

ПРВА ЗАПАЖАЊА

<На.етбвак »# срв« дТр&не) Савез се можв разаити једино кроз практичан рад Савез се никадД неће развитн па конфереНцИјаМа. Оне му могу слу* iiditn ЈвдИНО каб преглсд досада* шљих резултата .раДи иСкуства. Овога пута оне то micy ОИ.че. Умбстб дз CV Ce скуПИШШе нрИПремале у секцијамо, ЛруШтВПМа n клубовп* ма, да бн се нзашло са резултатнма, ћочињало се са предугачкиМ и чеСто врло досадни.м рефератпма, у којима се Иајчешће самб теорегисало. Један део реферата би сбухватао раД.у протеклој гоДИИИ, а б самоМ Савезу, о ЊСГовИМ Већ створеииМ контурама, о иерспективама будућег рада. говорило CC врло мало и то нвконкретно и мзгловито. Тако- на примср рефервг на припремном састакну групе математичара на Природно-математичком фа» култету бИо је пун фраза, нн мало ВкадемсКи, састављен ИЗ брзину и разумљивб врло слабб саслутап КоД reo.iora, иа нстом факулгету, рефсрат је био гломадаи, пун иеподребног цричања ii аатр је и дмскусија била слаба и неаампмљива. На IV годинП ПравНОГ факултеДа Састанак је одржан после Часођа И tpajao Jfe 25 MiiHVta. Референт је изашао бе.l паписанбг реферага fl ГовОрИО 0 6Vлућем раду up.lo иеконкретно fl Сб пупо општих фра За. Hiikg tiiije учсствовао у дискуСијИ. Састанци су често одржавгнк na брзину, без дођољних чсхиичких припрема, На грхши историЈе умст* иости припремни састанак је оДржан после часова, да сс "искористи"

време. Састанак је одржан у сали без светла, ваљда да се "ИспунИ" млан. На CSiiM ”на брзину 01 организованим састанинма број нрисутни.ч сгуденаха био је реЛатибНо ИедовољаН. .Супротпо томе Hđ бснивачким скупЦЈТИИама Шумарског факултета Н Музнчке академије гДе се ИреТходиле боље НрипрСме .саЛа је била пуиа а дискусијз врло жиба и корисна. КРОЗ УНИВЕРЗИТЕТЕ У СБЕТУ

ШТРАЈК СТУДЕНАТА У БУЕНОС АЈРЕСУ Студентп Филозофског факулТета у Буенос Ајресу штрајковалИ су иедавно 24 сата. Штрајк је избио због хапшењз 50 студената. Штрајкачи су захтевали пуштаље ухапшеипх иа слоболу. Поводом тог догађаја Уннверзптетска федерација у Буеиос Ајресу излала је коминикс. УНИВЕРЗИТЕТ НЕЗАПОСЛЕНИХ У ШВЕДСНОЈ Још ШЗЗ годпПе. у лооб сђбтс.чс економске крцзе, у Тзедској је о* Снован унпверВнтет за полнзање опПЈте културе пезапосленпх радРиКа. КаДЗ је криза прссталп уииверзптег мнје укинут шп и. се број слушаЛаиа смањпо. Студенти осга.тих уиивер* зитета сами прСдају сзојнм старијпм колегама по годПИама старости. Овај универЗИтет много користп оним сгу лен Тима коЈм се спремају зг иаставшгчКИ ПозИЗ (за студепге Филозофског факултета, педагошких шко.та итд.). 6РOЈКЕ СА ТВШ У ДИСЕЛДОРФУ Hž ТеХИИчкоЈ SMCOKoJ UJkO lH У Д:1селдорфу нма 3.650 студеиата. ШкоЛа ie карактерисТичиа по томе ulto ums. свега 110 стулситкпњ:.,. а ocrv тнх 3.54С с.Туц)алаЦs су муШкзрца.

Институт за студирање словенских језика у Паризу

У Паризу иостоји аелики број ра* знмх инстптутп у оквиру Умиверзитста, Међу њима нарочито је за Иас ВоКоМ ИнстИтут за студирање словсн Ckn.t јсзикз. OcnofcžH ,}е 9 \iapta 1920 голине на иницијатнву Крнеста Дениса, а уз сарадшу злада Чехослсбачкс. ЈугоСлаапје, Пољске и Френаускв. ИистиТут ]t 14 марта 1922 године постао гаставни део ПарИског уииасрзнтетд. Досада су' чланози Инсти?ута >1 нрофесори олржалн безброј иредазањз и Конферениија. на којима су упозназали француске Жуде о животу, раду» језицима, мсторији, литератури словенскнх иарода. Мпститут има вГелмку библиотеку коJi садржи преко 30.000 књига иа свим слоеенским језицнма. У библпотеци постоје дпе велпке ca.le, једмв хоја служи kao чНтаоница зз књиге

ч новине и друга г.а конференцнје п разиа саветозања. Поред осталик просторнја, ty су .н канцеларије прет* седннкз. секретарг, као н одељеља за сваку словенску земљу поссбмо, МнстИтут j€ досад у прилнчној мсрц допринео дз франнуски народ упозиа слбвенскс земље. СТРУЧНА НОМИСИЈА НА ЈЕНСИОМ УНИВЕРЗИТЕТУ Сви динломираип стуДснтн па Јепсном универзитету (Немачка) подпрјДвају ce контроли стручнс комисијс. Оиа нспнтује њнхову спремност за ступање у службу. Нспптивањс јсдног камдндата траје ( по неколико, чак и осам часова. Кандпдати који не задовоље на оћом нспиту не моту рефлектирати на евентуалну службу у јавнИм установама.

Разговарао сам са апсолвентима...

ГШВад ме ј« v 'в!шпу‘ једам отари позпанпк. Знамо се још пз гпмпазпје. Он је полагас зрелост кад сам ја још играс пРЉке. Сада смо колсге Нпје ок изгубио iin јдену голииу. Човек је иа 'време апсолвирао, запослио се, оженио п сад сто, с времена на време, по којн исппт и богамм и по које детеДошао сам у н?lјбоЛ>и час. Баш Је њсгова жена скувала кафу. Ппжљипс свм прескочпо брдо римскпх пра пе и крпвичпих законика са којимз се мали Кнћа itrpao и сео sa сто. Измењалн сме' формуле учтпвости. Готово! рече мо }. пријатељ. Шта је готово? Па са студентскпм животом. Хтео сам рећи Дз ие ВИДИМ ко.l mera бап) иски студситскн живот, алн... Е, време је. рекох, пего дз ниси дипломирао? Ннсам јоШ. алк озбпљно ct спремам. Дупло смо погођени. Прно n.iata пс школским квалпфикацијама, na Уредба о сгипсндирмву.. Другим pe'hiMa полажи брајкс' Сложио сам се. Hcro; HBctaßn Ш ход мсне rv jfci комплпковапо. Ннсам знао да лп имам право На стппендију. или преko оид н« дечјн додатак. а ©пет мо : МБли добија преко мепе додатаК. Па шта се десило? Па нисВМ добио још ви дода* гак sa малог Алн мислим да напуctiiM службу док не дипломирим ваљда ћу добпти стипендију? Мислиш? Надам ct Ћаскали смо с евему. f. највишс. о г.ромашеиим студијама Жао му jt што пије студпрао технику. Ето. знам једиог; прича мп оИ, четврта година технике... *ТоСПО‘ днн“ напустио редовне студије, свлашћено водн неовлашћену електрн

чарску радшу, дижс иаре п крпари по ncmif годпшње- Додуше, н ја дајем по ncnitt голпшље, али добиЈам свега 3.200 4s у— Можг ли нека биљка ns успеВб на асфалтуг Такво ми је питање поставно један старијп колега. Нзгледз дз не може, сем једног пзузеткз! Студентис синпгдннумус 'злсолвеитнс диПломуС). Тб биљка, кс само да авета, пегс кад густи корев не можеш је и»* вућп. Срсћом, кас vi у сваком 'ве* ty v у бнљном ПоСгоји борба з? опстаиак... A кажу да је асфалт већ осиромашис у азоту. па ће потра* жнти добру сељачку земљу. ч Сстих се једно! догађаја. Догађај јер се ради о династичкој ствари Постојп у месту У , у Западној Србнјн. једна гнмназија у којој јс директор друг taj и тЛј њсгов nuмоћник к професор љегова жена, а преостали настазшши су љнхове трп ћерке. Сад што злп језИПП тврде да су s служитељи некн двљи рођаUrt са села, није важкб. Д шта jt онла важно? Чудна ми чуда што се нашла фамнлнја на нстом послу. Лсмократизаинја властп н ликвпдира* ше бпрократије вам је то. Мему држати наставнички савет. кад сс ec ручком може о свему договорити? ппсу за џабе три ћерке две годинс после дипломирања нг Филозофском факултету седеле без посла у Београду, тражећи искључиво место У. lt то само ради г .тпквидпрања бпрократије*. Дај. пустите чика апсолзента Нипрел. викну неко у реду лред де-

каиатсм кгда Јг Један старији , студент хтео ући уиутра. Лјле, иемој ти млвднћу, рече свај. Сачекас сам ra док не нзађе. Брзо смо сту-пили у разгозор. Колпкс има од кадг сиапсолвпD3CL уттитах re ? \ Цела година, п више. Одаано бих ја нсполагао заостале, да је сзс до меке. Већпна нас је запос.тена. pđ* димо, а треба ето u зввршитк, Штз си као апсолвент? формално иишта. Садг. ти се тражи диклома. уо* стглсм и трсбз тако. ‘

Па. Па! Не можемо мп, v.aa 500, да ноложнмо у одређеном року. Ту су iH П старе генерацнје. Нашн прсфеcopu додуше хоћс да нам лају слободне рокове а ето Ректорат се пије хтео да сложИ. Професор Увалпђ ЈBНГЛП да је то поИустљивост пре ма нама, да с.мо бнли слаби ђацн. A зсшто да мк саи напустимо слу:кsу. дз б!. г у једном строго едређеном року далп све пспнтс, зазршно је мој саговорннк? Ч;да мц ct да је сза], младгћ бно

у лраву.

Ф. Пвроди