Студент

„СНАГА МЛАДОСТИ” документарни филм о Омладинској прузи

• Камсра, сннмамо, Вукице насмпј се као и обично, са колицима пожури, истреси и не гледај у апарат објашњава режисер филма брнгадирки једне Војвођанске бригаде, док она нервозна u мало зарумењена што је баш њу изабрао за тај кадар покушава да учшш оно што он захтјева. Радња се Ионавља неколико пута. Зној пробија Вукичино лице,

п>ене црне кике се мрсе на јесењем поветарцу, а благ осмејак на лицу радост на режисерову примједбу да је добро. Цијела бригада је застала са радом и ту моменталну тишину ремети зујање камере и цвилење колица која Вукица провлачи испред објектива, Звуку камере се придружују п гласови десетине омладинаца са својим примједбама на рачун Вукичине "глуме“, да би одмах послије тога глас командира чете упозорио да се губн у времену. Пре свега треба норму избацити, Бригада наставља рад, а Вукица и даље одвлачи своја до врха напуњена колица, али не испред објектива него поред статистичара, који ће на крају радног дана показати да ли је Вукица оправдала повјерсње брпгаде снимана је као најбољи бригадир Трасом Иастављају пу‘т тројнца ознојених младића са камером, акумулатором и статнвом на рамену у потрагу за "крупним плановима“. Филм је прн крају и још само то недостаје. Ц)их тројица, трц добра друга.

већ 60 дана налазе се на Омладииској прузи Бања Лука —Добој. За то вријеме њих тројица су много чега преживјели снимајући са жел»Ом да се да интпмна експозиција о Боспи, земљи која гради социјалнзам. Филм је испуњен симболиком која се преко људи, градитеља, преиоси на терен, саму изградњу и живот на траси. Сниматељ филма је Бса Тахми-

шћић Он зд собом има прилично искуства. Иако млад он је снимио докумептарни филм "Сплавари на Дрини", којн је у Салцбургу на фестивалу оцјењен као одлнчан. ”Одговор народа“ је такођер документарни филм за којц је он - добио Другу награду Савезне владе. Режисср филма, који је дао идејну скицу за филм о Прузи је Крвавац Хајрудин а друпг сниматељ је Хрвоје Бнланђић. Сва тројица су се саживјели са дјелом које покушавају да створе и из онога што смо видјели мислимо да су то иуспјели. Концепција филма је да се покажу карактеристике Босне, да се повеже исторнјат из кратке прошлости устаничког краја куд пролази Пруга и да се прикаже снага омладине цијеле Југославије у борби за изградњу овога дјела, уз учешће омладине из разних крајева евијета. Снага младости долази до изражаја. Камера се креће од моста на ријеци Босни у Добоју, до усјека на клисури, ЈБескових Вода, прско тунела Тромеђе па до првог кнлометра код Бањалуке. ...Глас минера на усјску тунела

Љескове Воде упозорава св,е около усјека да се уклоне, јер he за којн тренутак експлодирати мине. Омладинци се склањају под дрвеће, вагонете и тамо где ће стварно наћи заклон. Са косине огромног насипа у његовој дубини се виде тројица младнћа поред неког троношца, који као да и не хају на упозорење минера. То је тројка екипе ”Босиа филма“ који желе да сниме моменат кад мине експлодирају и то из непосредне близине. Сви који их виде виком их упозоравају на убитачност њнхова потхвата. То је стварно потхват, али проузрокован жељом тих младих људи да кроз филм прикажу најреалније моменте у 'бици за изградњу Пруге. Тек пошто су упозорени од главног инжењера одмичу се свега неколико корака. Прва мина пуца г друга, трећа, десета... двадесеттрећа.. четрдесета... педесета, а педесетпрва пуца на двадесет метара од њих. Свима је crao дах. Експлозија је била тако близу да је зацрнила кадар. Сниматељ за моменат одваја главу од камере да би је заштнтир рукама, режисер хвата лопату и њом покрива атарат не водећи рачуна о себи, а други спиматељ који је држао

филтер руком пред објектмвом, шишелом покрива главу да не буде озлсђеп комадима камеЈва које је сипало око њнх. Кадар је снимљенЊих тројица се вееело смију. Тим кадром ће почети свој филм, Филм ће приказати и светле гробове бораца који су пали за ослобођење земље а налазе се у непосредној близини трасе. У јрдном од тих гробова лежи и народ.ш херој Младен Стојћновић. У док пионири полажу цвијеће на тај гроб камера прелази преко њпх, да би неколико километара даље снимила једну младу чобаику у разговору са омладннком-градитељем Пруге. Народ тога краја жпви са градитељима и својим поклонима изражава љубав према њима. И та млада чобанка нудећп лешнике и остало воће бригадирки, одгојена да воли свој народ, наставља траднцију својих родитеља.

Ади МУЛАБЕГОаИЋ

МАКЕДОНЦИ

МОТИВ ИЗ ПРИСОЈА

ВЕЛИКИ УМЕТНИК

Мајлс Мајлсоп јс дадас једап од пајбољпх каракгсриих глумаиа снглеске сцеие. Нарочито је познат као изврсии интерпретатор Молијеровпх тниова, што га је и ставило у ред најбољих глумаца Острва. Овде га виднмо у улози Молијеровог * Харпагопа (..Тврдице“) у карактертетичној сцени када бројн својо златнике.

НАС ПЕТ књига петорице младих писаца

Као прва књига библиотеке „Млада култура" коју уређује Клуб младих лисаца на Универзитету и великим школама, ускоро ће иааћи из штампе књига прозних и песничких радова петорице чланова Клуба Петра Андрића, Мирка Петровића, Бранка Јовановића, Жарка Ђу ровића и Драгана Лукића. Овом књигом пет младих писаца излази пред ширу читалачку публику, пружајући у исто време књижевној критицн могућност да на један непосреднији и озбиљнији начии оцени њнхова лнтерарна стремљења. За сами клуб књига „Нас пет“ биће и извесна репрезентација настоја ња и успеха у раду на неговању и уомеравању литерарних претензнја чланова Клуба. Ради свега тога нестрпљење са којим сви они који пра те рад Клуба писаца очекују ову књигу није нншта мање од нестрп.љења самих аутора. Петар Андрић је заступљен у књизи са две прниоветке. Једна од њих „Унуци", обрађује мотиве нз живота Београда под окупацијомАндрић се већ појављивао са својим приповеткама у омладиноким часописима, а ускоро he и Матица српска издати једну књ!гу његових Приповедака. Други приповедач у књизи „Нас пет* је Мирко Петровић. Његове приче су углавном из циганског живота. У књнзи ћемо читати једну такву причу која »оси наслов „Легенда о Злахаревој Рајки". Бранко Јовановић је песник. Заступљен је са неколико љубавних н социјалннх песама. Обрађује махом мотиве нз Шумадије. Стиховн су му мнрни и уједначени.

Љубавне песме под заједничгош насловом „Минијатурни одблесци“ прмставиће нам Жарка Ђуровића. Ђуровић је песник који се јада да Га људи не разумеју. Као и у свим твеговим песмама и овде ће се осетити његов бурни и разбарушени темпераменат. Стихови Жарка Ђуровића су под видљнвцм утицајем модерне поезије. Најинтересантнија је појава дечјег песника Драгана Лукића. Стнхови су му прожети оригинално израженом тежњом да буде лако схватљиз и интиман у контакту са дечјом психом- Има успелих фигура, рима му је звонка и течна. Појаву књнге „Нас пст“ можемо поздравити као јсдаи заиста искрен и племеннт уметнички напор. Верујемо да I \t њено излажење охоабрити и друге младе писце за које постоји уверење да могу н да имају шта да нам кажу. А. Шт.

Др&ган Лукић

(Цртеас Б, Павловпћа)

КУЛТУРНИ ЛЕКСИКОН

БЕОВУЛФ Англо-саксонски јуначки еп

Под првим писашгм споменицима англо-саксонске књижевности подразумевамо натписе на мачевима, плочама, крстовима итд., писане рун ским писмом. Све до 7 века Англосаксонци нису имали писану књижевност и уколико је постојала csoдИЛа се на овакве натпиСе. Први гшсани споменици који вреде као у* метничка дела датирају из периода између 7 и 10 века- Најзначајније такво Дело је несумњиво јуначки еп „Беовулф в . Цео еп подељен је у два дела који између себе немају готово никакву органску везу. Сједнњује их једино истоимени главни јунак. У првом делу говори се о Беовулфу као младом човеку „велике снаге И лепоте.“ Спев почиње описом Скилде, малог детета које је једнога да* на допловило у Данску.да би ту основало краљевску лозу. Један од његових потомака, крал> Хродгар, богат и моћан владалац, сагради ве* личанствен дворац и назове fa Хе* орот-Је.тенова дворана. Чудовиште Грендел које је жнвело у оближњој мочвари провали једне ноћи у Јеленову дворану и однесе са собом 30 внтезова. Беовулф најхрабријн витез краља Геата Хнгелака, жељан великих подвига и авантура молн свога господара Да га пустн у помоћ Хродгару. И једнога дана били су Беовулф и

14 храбрих витезова дочекани са свим почастима У Јеленовој двораниКада је пао мрак налустио је дворац стари ХродГар са својом пратњом. Остао је сам Беовулф са 14 храбрнх ратника. У паноћ упало је чудовнште Грендел у Јеленову дворан>'. Почела је страшна, незапамћена бор ба. Грендел успева да побегне, смртно рањен, оставивиШ своју руку у рукама Беовулфа. Али, око поноћн затресао се &еорот и уз тутњаву улетела је у дворану Гренделова мајка да осветп снна. Ту ннје било Беовулфа. Данци су уз велике напо-ре н жртве успели Да отерају Гренделову мајку. Сутра ујутру Беовулф полази да тражи чудовишге. У другом дслу епа видимо Беовулфа као седог старца, Хиге.таковог наследника, како већ 50 година влада на задовољстВо народа. Ту се оПиСује његов последњи подвиг, убијање огњеног змаја. БеОВулф ПО СВОЈОЈ КОМПРЛИЦПЈИ алитеративног . стиха, којд се без мало до данас одржала у енглеској поезији, по уметннчкој вредност н импресивној моћи, а посебно због многобројних оштса обичаја и начина жнвота предак'' данашњих Енглеза с правом се сматра као најзначајнНје дело англосаксонске књнжевности. С. С.

СТАРИ ЉУБАВНИ МОТИВ

Шемса... Шемса ... Ех какве груди! Да момак врисне, да полуди. А Шемса ником ништа не да до жарког, црног ко гар погледа. Излази ... у нок лагано ходи. Под звијез-дом цвијет залијева. Из св.јета овог у снове води гласом кад тихо запјева. Али једне ноки стаде глас na све п>уто заболи. Завист клета cnona нас кога Шемса заволи! Шемса је имала очи гар. Априла шеснаест знала. За врисак тијела дигла зар и под бехаре пала... 'Друмови увијек некуд ходе. Над њима njeea ширина ноки. Кад неко буде и неко оде зашто је моро доки! Бресква лудује. Добила цвијет na га уз понос нија. Мјесец загледа поспали свијет над којим ко фењер сија. Неко узвикну „У помок људи! м Настала граја. цик. Шемсина мајка буса груди уз тежак крик. „На се насрну Е, људи .<, штета. ДевоЈка би ко чини. И ради кога!. . О, Шемса, Шемса, зашто учини .. А Hob је широко развила крила понад Требиња мог у ком је некад и Шемса била ока гаравог.

БРАТО ПАВЛОВИЋ

Д. Ковачевић;

БрвгаДир