Студент

Тако је почело у Паштровићима

Одржан је састанак опшпгнске партиске ће лије у Петропцу, већем мјесту племена Па _ штровића уЦрногорском Приморју. Дошао је делегат из комитета за Барски срез и npe шк) нове задатке: из дентра је дата директива за задње припреме. Договор није дуго трајао. И раиије су се окупљали н вијећали о свему што је учпњено и шта још треба, па су сада брзо измијењали мишљења о последњим корацима пред почетак. Мало дуже сс дискутовало о томе, како још ближе упознатн сељаке са тежином претстојећега, с тешкоћама које морају настати. Комуиисти су сс затим разишли на извршење задатака. Сјутра, у суботу, 12 јула опет састанак и на њему ће се још једном утврдпти колкко их је, са 'химе располажу и датн коначан план напада. Сваки је отишао у свој засеок и обшнао људе на које се могло рачунати. А како су их дочекивлти! То су за сељане билн најсвгчанијн тренуци када ничим не би могли са-владати своје узбуђење. Мило, члан бироа ћелнје, предвече се упутно Андрнји. Андрија ra је знао као комуннсту и, кадгод би Мило овуда пролазио, свраћао ra је кући и са комшијама се распитпвао о ситуациј.и у свијету, радо слушајући ово-г разборитог и ватреног младића. Данас је Аидрија био нарочито узнемирен. Кад се враћао из воденице срео је још неке сеоске комунисте и наслућивао је нешто. Тиштало га је зашто и њега не зову, зашто његсву кућу разми њују. ~Да није посриједи неповерење?” Та помисао му је падала као нож на срце. За то се на снлу трудио да је одбаци: „Не, они • не смнју тако ки да помисле! Они знају Андрију, знају н оца и ђеда и све,..” Мило-вом доласку се обрадовао. ( Зато ra срете још на вратницама и брнжно поче: Забога, Мило, хоћемол’ ударити на ове? А? Није paiHO, шта мнслнш? Србадија, шта мислиш, веле устала. Јест, они почелн! Причај кад ћемо и ми Андрија је нестрпљиво и узбуђено тражио одговор.' Мило му поброја још које да позове. Кад се окупише, он прекиде тпшину; Другови! Доносим вам поруку наших ко муниста за напад... Ове ријечи су као муља прожеле биће сва ког од присутних. На њиховим лнцима засјаше осмијеси. Свако је на свој начин изражаиао радост. Неки нсхотице поустајаше н стадоше се грлнти, други су одушевљено узвикивали. Ето, кажем ја вама! Има ко и без оиих што су побјегли и напустили народ. Ја нијесам симпатизер каже стари Ђоко, који је учествовао у Балканском и Првом свјетском рату ја ннјесам баш citmпатизер, алн вам, синови моји, честитам. Бог I;ека вас благослови... мало стаде, па настави Ето, ви освијетлите образ и јунаштво прногорско. И ја ћу с вама, синови моји. Ваљаће стари ратннцн ... Послије првих драматичних момената, Ми- ) ло настави да објашњава какве су перспекти- ј ве устанка. Људи су га пажљиво слушали, ј ппак упадајући у излагање: Знамо ми то, чоче прекиде га један | - биће много патњи. Али не мисли на то, не ј плашимо се ми. Шта велиш за оружје, тако је. Од непри,- ј јатеља!... Мило је нарочито имао на уму да људима |' предочи тешкоће. Треба да мислимо, каже он, на то да ће бити страдања и пљачке, и паљевине, п стри- } јељања. Видјели смо на шта је све готов фа- ( шиста. На крају је поновио да, кад отступн окупатор, неће доћи оно старо ... Велиш, Мнло на поласку ra заииткују онда ћемо иматн власт у својим рукама? Може ли то сељаци и радшши, па иа власт?! Гђе не може! упада једа« младић. А, ето, у Русији, шта мислиш! додаје Андрић. Слични су били и остали разговори кроз Паштровиће. У суботу је на партиском саетанку дат распоред за сјутра. Двије групе су олређене да лнквидирају италијанске постаје у Ријеци Режевића и Градишту. Једна група је нмала да ј блокира мјесто ПетрОвац, а друга да држп це ј сту између Петровца и манастира Режевића. \ Петн и шести вод добили су задатак да домишграју околином Куфина, изнад Буљаричког Поља на границн Спича и Паштровпћа. Устаницн су на положају. Нестрпљнво н- * шчскују сигнал за напад. Мора се бптн у нај; и већој опрези. Италијани морају бити нзнена- Р ђеди. Не би се постигао циљ кад би се уста- ј нмци тако, скоро голоруки, упустилн у отво- к рену Требало је нскористнти сваку о- , с лакшнцу и постићи надмоћ!К>ст кроз неоче- ј г киван и снажан напад. I т Глува тишина у мрачно предзорје и нсиз- ј 4 вјесио чекање тешко пада овтгм људима. Сва- ј с ког момента се могла чути команда. Ипак до : њс ни}е долазило. п

Рукоаодцлац групе, која је опсадирала талпјанску постају у Ријгци Режевића, нерзозно је погледивао на фосфорне бројке часовннка. Два и четрдесет! Срце је куцало све јаче. СаMO још пет минута и... не ни тада није спгурно. Сигнал се мора сачекати. Нахтад смије почети тек у тренутку када телеграфске всзе буду искидзне... Паштровићи су тринајестојулску зору доче калн са прзом побједом. Све окупаторскс јединнце у општинн су ликвидирамс, изузев отшх у самом Петрозцу, које су блокиране по зградама. Срећан псход није заваравао устанике. Они су зналп да је то само почетак. Бсрбу су тек очекивали. Пред излазак сунца појавила се аутоколона од Скадра. Намјгравала је да прегна ратнн материјал за Котор. Свега тридесетак људи, који су држали Куфин, с пушкама и понеколико метака трсба да се супротставе одлично наоружаној пратњп. Опет нервоза. Она увијек прЈгтискује кад се чека у засједн/ Иако је чекање уноснло '•епзвјесно-сти, ипак су устаници за једно били

спгурни: док једног траје, Италпјани прије одре|>е«ог времена неће проћи. Овај по.тожај ће напуститн тек кад Петровац буде очишћен и када се устаници одатле повукз’. Онда he заједнички држати нспрнјатељске снате што се дуже могне, како бн се Црмничанима дало У времену, јер су у Вирпазару и другим н>иховим мјестима јаке окупаторске посаде. О то-ме, управо, ннко није више размпшљао. /(ата је ријеч и свршено! Сада је било главно доћи до оружја. Колико пушака заробе за толнко имају више бораца. Камисни су се већ почелн пети узбрдицом Куфина. Слизени хук мотора се ширио преко брежуљака и- долина. Нико тада није примјећивао романтичност свсц-а прекрасног предјела. Сунце је златило неколико растурених облачака уцртаних на као чивит плавом небу, које у даљнна затвара видик са још тамннјим плаветннлом мора. Са малих таласића морске погршине одбијали су се засљепљујући зраци. Горе је једва допирао шум мсра. Наоколо, погђсгђс стрше сиви стјеиопитн брежЈ-љц!т, чинећи кснтраст зеленилу бујне вегетације, да би по-степено, што се више иде ка огранцима

ИЗ ЛОГОРА 1941

Разигра се машта у сутоне црпе и крв зажубори, распламса се јаче; j ок задњп зрачак на западу трне мисао моју нсшто болно таче. Смирим се. Ћутим. Слушам вече кпсно. Чујем откос смрти и ход uohu црне. lloh прилази, срце куца страсно... ...Зар и оно ко зрак да утрне?

Слабодан ЈАНКОВИЋ

ПРОЛЕТЕРИ

уние. Уска, вчјугава стаза по ужареном стењу води стрмо до светлоплаве траке у долини, до пенушаве планпнске реке. Колона измучених људи се вуче, тихо. Колико још оваквих корака. колико још оваквих дана7 Наша јединипа држи отступницу, Више се не може издржати! Знамо тамо у колони рањеника uicnhe се: „Брже чело!”; знамо непријатељ је јачи. И опст један корак натраг низ стење. Непријатељ је изнад нас на планнни више се не може . .. Небо је усијано, дах нам стаје у плућима, рапав језик лнже испуцале усне; гине се, а мора се натраг! Где да нађемо извор нове снаге ... А кроз топао ваздух фијучу гранате. Колона не може, ми више не можемо. У задњсм часу, кад се смрт eeh истегла преко планпне, чу се шум са реке: „Долазе прРлетери . . .*’ Долазе пролетери. Они иду из борбе у борбу; они иду опет уз брег. Стрмина, а ноге босе

су подбуле н надуле. Они иду немају колоне, немају одгла. гладни су одавно, а у мор им се лепи по телу. суве су усне стиснуте; наше очи npafe њихове покрете, њихову малу групу. „Да ли he издржати пролетери?” Mii се стритамо, колико болова сваки корак; пролетери се пењу уморни су одавнр „Да ли he издржати?!’’. Топови бију све јаче. За трен задрхташе планине и борба отпоче изнова. Аагано се спуштају изнурене колоне, искидане и грбаве, исцепони и рањази људи, а према врху планине спдс борбу пролетери. Сунце пржи све јаче. Група пролетера иде на јуриш! Крвава планина дахће, пролетери јуришају, разбијају непријатеља и уз брдо га гоне. .. У рањавој колони се у предвечерје manhe: „Да ли је Moiyhe? Да лч је могуће? ...

Богомил КАРЛОВАРИС

КУРИР

С А ЧАСА предвојничке обуке

Ово што ћете сада прочитати није се десило ки у јед! ном ратном окршају. Курир, командир чете, командант батаљона, војннци сви су сту. денти IV године Новинарске и дипломатске високе школе. Шума, штабозњ траншеје и заседе су устварн клупе у њиховој слушаоници, сто настав. ника, табла на знду. То је једна полупрактична, полутеоретска вежба на часу предвојничке обуке. Комггмант бојншта је поручник Делмичек Фрања, наставник предвојшшке обуке.

; Време рано јутро. Место ' негде „на положају за времс рата“. Ви ћете бити курир, рекао је потпоручник једном i студенту. Носите писмено наређење од команданта ба, таљона за једног командира ! чете. Обављајте своје дужно! стн! t Курир узима од команданта писмо и моли да ra укратко упозна са његовом садржином, како би био у могућности .да, у случају губљења писма, усмено саопшти наређење. Затим одлази најкраћим путем, пошто писмо мора у року од два сата однетн. У даљини се појављују два „непријатељска* војника и идУ ка њему. Курир је збуњен. Гледа упитно у потпоручника. Решава да се бори са „непријатељима“. Потпоручник ra спречава. Курир у правом рату не сме тако чинити. Што брже доставити вести, што , мање се изложити опасности! . Наш курир је смењен и по- i куњено седа на своје место.

Његову дужност преузима други студент. Он заобилази „непријатеља“, пролазећи кроз густу шуму. Жури. Дан је већ одмакао, а заповест мора стићи у казкачено време. На другом крају слушаонице, у добро скривеиој „заседи“, чекају га „непријатељски“ војници. Курир је изненађгн. Први меци ra сустижу пре нсro што је приметио „заседу“. Он је рањен. Има joiu толико снаге да се бранн, како „непрнјатељски“ војнчци не би били у могућкости да му приђу ц отку писмо.

Наставннк ra пита шта би радио када бн се у рату ствар. но нашао у оваквој ситуацијн. Брзина, скалажљивост, бирање најсфикаснијих решења то су основне одлике курира у рату. Бранио бих се док не по. гкнем, одговара студент курир. А шта ћеш са заповешћу; 3aj> да падне непријатељу у руке? Запалио бпх је. Ако немаш ватре? Појео бих је . Али замисли да је харгија тврда и не можеш да је трогуташ. Студент се сада више заиислио. Као и у рату, као и r правој ратној ситуацији бп!ина и одлучност одиграћг гајважнију улогу. Ако се не >длучи за најбоље, у рату ће гогинути, не извршивши до tpaja своју дужност, а овде, гред наставником и друговиia, биће смењсн. Мисао је бро радила, изналазећи сва мо. ућа и немогућа решења. Онга г#* nnfPTH!

i Закопаћу га дубоко ито i тако, да ra иепријатељ не моi >ке приметити. i Овај одговор је задовољио наставиика. Наставља сс кзвршење курирског задатка. Сада наставник претставља нову ситуацију. Борбу са „непријатељем" чули су твоји војницп. Наила. зи један. Ти га позиваш у помоћ. Претпоставимо да не мо. жеш ићи, јер си тешко рањен. Прзо, не смем му рећи да сам курнр, ргзонује студент. Друго, замолићу га да ме превпје и ,ако има услова, пренесе до свог командира. У рату се све може догодити, Можете бити рањоки тако да пам је немогуће да се крећете или вам прети и непосредиа cr. 'T. Тако се догодило нашем курипу. Последњом снагом вади писмо, roso. рн од кога је и коме је намењено. У реду. Студент је обавио оно што у рату стварно курир треба да уради. Лли потпоручник предочава другу ситуацију: куркр сл превијањем, мањом станком, може да наставп пут. Долази пред командира чете и рапортира: Друже команднре, наређењс од команданта батаљона. Команднр сазнаје да ће већ уговорени напад почети у десет часова. Отпраћа курмра у најближе нревијалиште и издаје заповести. Војницн прнтежу опасаче, попуњавају фишеклије и пуне пушке. Ускоро ће започети артиљериска канонада, па јуриш.Тим је завршено ово предавање из предвојничке обуке на 1V години НДВШ. Студентн су се упознали са лужно. стнма курпра, спремили за још једну службу у Армији. ЛЈожда ће листатн и опадати шуме али без ратова. Можда ће ове клупе бити подеране и истроћЈене, а да не осете убод метка. Можда кроз слушаонице неће никада прохујати злокобни фијук. Па, ипак... Јуче дужностн командира, данас курирска служба, сутра руковање оружјем. Може доћи време да домовина позове да заштитимо наше зелене шуме, домове, слушаонице. Треба бити спре. ман и одазвати ее. д. Ђ.

Из првих устаничких дана црногорског народа

Ловћена, створили суру, камену пустињу. Далеко rope, уздижу се горостаси црногорских плаинна. По пет-шест војника у (жалсом камиону >незверено су бацали погледе на околнну. Прву устаннчку групу прођоше једна кола. Италијани нијесу нншта опазили. Ето и друra ... Сел>ацн су спремни. Застаје се са дахом само да би се команда извршила на вријеме. Тек се зачуо уговореии знак, а прва маштгна се укочи. Захватио ју је пл&мен. Шофери, преплашени плотуннма на предгнем дијелу колоне створили су пометљу. Без икакве команде су се зауста«љалм. Неки су покушавали да заокрену натраг. Кола су се сударала, презртала. Чулп су се престрашени повици. Забуна устаницима је омогућила да се још мало среде Заробљену м>тгидију су подпјелили. Мала чета се нагло пове-

ћала: наоружали су се н сељаци који су пристигли с обичним ратарскнм оруђем. 1 По броју пуцњаве с устаничке crpaiHe непријатељ је закључио да ту није велика снаra, те у неколико махова покуша да направн противнапад. Али све им је било узалуд. Сељаци су се хрзОро држали, одбијајући cee на лете толико бројно и технички надмоћнијег противника. Но, око пола дана ззлихе устапика у муницији биле су већ незнаггнс, а напад непријатељског батаљона све јачи и систематскији. Зато, пошто добнше обавијештење из Петровца да је све готов-о, устаници одбише још један снажан јуриш и повукоше се на вмше положаје. Одатле су и даље доминирали цестом. Италнјацима је онемогућеп пробој. Тако је почела фронтална борба, прва у прногорском устанку. Истина, снаге несразм?ерне, али овога пута то није помог.то јачој crpaiHii јер то је била борба између ослобо дилаца н окупатора. Читав дан је тако прошао. У ноћи устаници су се тукли још жешће. Спретно оперишући по познатам чукама, сузбили су непријатеља око саме колоне. Преконоћ њнхов број је брзо растао, но већ ујутро и Италнјаннма су почела прнстизатн велика појачања. Војска је придолазила и одмах ступала у борбу. Tora дана почеле су да дејствују и авијација н тенковске једшнице. Морнаричка артнљерија је стала тући положаје, а војниии су палилн кућс. Нешто касније стигле ćy и трупе диви« зије „Пустерија”. Дивизија је упућена из Скад ра са задатком да помогне угушивање цриогорског устанка. Овај дио дивнзије имао је у плану да ликвидира Паштровиће н Ирмницу. Зато је команда ријешила да сиажнпм ударом продре преко коса Спича-и Паштровића и пребаци «е колико јединица, које ће изненадитн Црмннчане и с леђа наиасти Паштровиће. Прво су покушлаи на свој ширини фронта, али Паштровићи и околни сељацн, раепоређени по својим косама и чукама и кроз вишедневну битку наоружани, грчевито су браиилн положаје. Непрџјатељска команда је увидјела да борба на овакав начин не полази за руком, па је одлучила да концетрише више јаких јединица на мање секторе и тако изненадним притиском изврши пробој. У међувремену, стали су притицати у помоћ и Црмннчани, којн су већ ликвидирали окупаторске посаде у свом Нови напади италијанских снага на фронту Паштровића, остали су без успјеха. Чак и најжешћи налети на Созину, Пресјек и Стримњу завршили су се поразом окупаторских јсднница. У таквим тешким борбама фронт се држао пуних 14 дана. Велика манифестација љубави народа прсма домовини и повјсрења према сврјој авангарди постигла је снажан успјех, а окупатора је скупо коштала. Тахо је почело у Паштровићима.

Душан БОГАВАЦ