Студент

Студенти ХЕРОЈИ

МИРЧЕ АЦЕВ

Било је то пре девет годира. ШпиЈулска уста изговори(а су име великог патрмоте и роказала су где се налази. Пре евет годкма у данашњем ТиТовом Вглесу ухапшена су два комуниста. Бугарска фашистичка полиција их је најзверскијс мучила, да би сазнала чешто од н>их. Они су ћутали. 24 децембра 1942 године уасила су се два живота. Македонија је плакала. Плакала је за спојим синовима, плакао је свако, ко је знао да цени слободу и бсрце за н>у. То су народни хероји Мирче Ацев и Стуашо Пинџур. Страшо је био нз Кавадара, а Мирче из села Оревоец недалеко од Прилепа у подножју Козјак планине. Његова noродица била j'e позната као револуционарна. Из ње су изашли хероји Илинденског устанза Мирче и Петар Ацез, о њима је народ и песме певао. Под тешким условима завршио је Мирче у Битољу гимназију, тамо j*e постао и члан СКОЈ-а, а затим је дошао у Зеоград и уписао се на Правли факултет, где је постао и члан Комунистичке партије. 1940 године иапредни људи Прилепа решили су да одрже прославу великог македонског националног празника Илиндска. м -н Међу органнзаторима се на. лазио и Мирче. Недалеко од Прилепа у Ј’едној мзлој' боровој шумици било је одређено место за прослеву. Још сунце није било изашло. Људи су журили ка малој шумици. Мој отац је по. вео и мене и кад год сам видео Мирчета, он се смешкао, ударао је ceoj'e другове по плећима, шалио се, грлио се са њима, јер их је волео, а и они су њега волели. Кроз шумицу разкели су се звуци музнчких инструмеката, разнела се мелодија разноврсних македонских песама, а највише револуционариих из доба ИI линденског устанка. Сећам се да су се сви смејали, а међу њима био је и Мирче, онај исти, кој‘и је после подне гоI ворио присутнима о слободи, о борби за њу, о и о свима који се боре за слободу. Док j’e говорио сви су га пажљиво слушали. Затим су кренули у великој поворци и демонстрирали. Тај дан остао |ми је у всчитој" успомени, а уједно с њим и Мирче, који је био у првим редовима демонстраната. Ми деца смо трчали ■ око њих, док полиција није почела да пуца. Идуће године, кад j'e Хитлер својим фашистичким хордама окупирао нашу земљу, када j'e Партија позвала народ на устанак, они су се одазвали. Међу њима бно је и Мирче, I који је организовао први парI тизански одред у Македонији. I Он је у то време постао члан I Покрајинског комитета Комуf нистичке партије Југославије, затим j'e илегално организовао и ширио покрет отпора неуморно, смело, све док шпијунска уста нису казала како се он може ухватити. 24 децембра угасио се живот човека, који ће као борац за слободу остати свакоме у сећању. Њега познаје и Београд, познају га студенти Прав. ног и других факултета, јер је он био и у редовима учесника мартовских демонстрација. Не. ћемо никада заборавити 24 де. цембар, када је македонски наt род, када је Југославија изгуh била великог сина.

Иллја АНДОНОВСКИ студент

СВЕТСКИ МИР и ОУН

Прошла су времена наивног пацифизма Корнелија де Бума

Историја разпитка међународних сдноса, посебно међународног права, истакла је проблем мира као један од основннх услова опстанка и нормалног жпвота међународне заједнице. Принципијелна важкост про блема почива на једноставној чињеннци, да мир значи предуслов целокупног даљег развитка међународног живота, тј. да пре него што односи мсђу народима дсбију своје рззноврсне видове, ваља створити мир, такве услове међународног позерења и пријатељства, под којима је проrpec међународног општења уопштс могућ. Према начину на који се у појединим друштвеним формацпјама прилазило конкретно остварењу или теоретској одбрани мира међу народима, могу се одвојнти два главна схаташа.

не треба допуститп да се сила у јед ној држави усредсреди у толикој мери, да околне државе дођу у немо гућност да против ње бране своју слободу. У историји средњег века срећемо већ прве noKvuiaj’e научног образложења равнотеже сила и њено уобличавање у систем. У том периоду, познато је, питање мира није било могуће често постављати, а још мање успешно решавати. Полнтичка раздробљеност феудализма проузроковала је хроннчну суревњивост 6poj'них врховних и локалних влада. Али и тада се теорија узимала као искљу чива база за озбиљни третман мијјов них проблема. Доминација Карла V, Луја XIV или Наполеона I присиљавала је остале државе на споразум, који је требало да држи „европску равнотежу". Први у правом смислу речи европски рат, „тридесетогодншњи рат“ (1618 —1648), имао j'e за резултагг Вестфалски уговор, који Је претемдовао на обезбеђење европског мира путем равнотеже. Каснији проповеднпк наивног пацифизма Корнелнје де Бум предлаrao је подслу Европс на педесет и осам делова од по пет милиона становника као „сигурно 1 * средство за равнотежу снага и трајни.мир. Савремена историја обилује покушајима да се створи равнотежа сила и њих је нзлишно цитиратн. Довољно је напоменути да се политички смисао бројних маневара и потеза у међународним односима своди на стварање, или, што је још чешђр, поремећај равнотеже у корист једне или неколико сила које су желеле империјалистпчке односе у свету.

У своме генијалном делу о империјализму, Лењнн је засекао до сржи у суштину међународних односа, дајућн немилосрдну крнтнку разних „равнотежа“, које су се сводиле на стварање финансиске олигархије и узурпацију задњих остатака буржоаских слобода. Истовремено указао j'e на огромно увећање базе међународних односа светску економску међузависност. Карактеристика савременнх међународннх полптнчких односа је њихова сложеност, многостраност веза које у њнма делују, појава новнх по литичких форми, развој међународног права и интензивност међународног живота уопште. Ово јасно указује на базу међународних односа, коју је Лењин детаљно н критички анализирао. Другим речима, постоје нови темељи савремених међународних односа, па ,је нужно да се у новим условима огледа ваљаност старих идеја и теорије. У данашњим условима нема међународ ног мира, скономске и културне сарадње, нема међународног права без уннверзалпости, тј. независно од ангажоваља прогресивних народа и држава, и без практичног остваривања тих односа. Остављање малнх држава по страии немнновно значи враћање на стару „равнотежу" сила, сабнјање у блокове, што значи извор нових сукоба и крвопролића.

немирољубиво расположеним држа* вама које хоће да га искористе за промену у односу снага. Проблем мира у савременом свету може ce посматратн само кроз ОУН. Замислимо докле би дотерале разне насу гласице, хпорови, па и корејски рат, да ннје ОУН, која заиста даје највећи допринос ствари мира, допринос какав ииједан међународни организам ннје дао. Врлина ОУН у односу на јалово Друштво народа је у томе што она све више преноси свој рад на практичан терен, на свакодневну међународну економску, културну, политпчку и другу сарадњу, а ако то ме додамо и енергију којом она сузбнја покушаје агресије, онда су јасне две ствари: прво, да се мали народи и прогресивне снаге човечанства залажу за даље јачање и уса, вршавање Организације, као јединв наде свнх људи у борби против реrpeca на овој планети и, друго, да се СССР и сателити напињу да компромитују углед ЛУН разним средствима, од н лицемерног фразерстг,с до праксе изневеравања основнјг: принципа Повеље, на пр. v агреагвном притиску на нашу земљу. СССР се упорно залаже за пакт великих сила, нарочито за тзв. „пакт петорице", а заједно са свим тим и за реакционарну и преживелу теорију „равнотеже сила“ која резервишв могућност (устварн немнновност) да се погази споразум и да рушилачке снаге понова оживе. Али, ОУН нема за циљ да само сузбија агресију, неro да ствара мир. Шеф наше делегације на VI заседању Генералне скупштпне рскао је v генсралној дебати следеће; „Заиста, код низа питања прави узрок њиховог нерешавања, по мншљењу југословенске делегације, није у овим или оннм разликама у формалном приступању ка њнховом решавању, него управо у чињеници да нису створени општи услови међународног поверења, у чињеници да су сва та питања саставни део оне међународне „равнотеже која се теме* љн искључиво на снази великиД сила“. После овога, напорн СССР-а да протуре врло старе идеје, које су уствари изопачени реликти класног угњетавања на међународном плану, изгледају врло мрачно. Император Александар I, који је почетком прошлог века успео да остварн „равно* тежу“ са Аустријом, Пруском и Енглеском и коме је запала неславна (у историском смислу) дужност да буДе „европски паднур“, разликујв се од савремених совјетских аутократа, између осталог и по томе, што се уопште није бринуо sa мир, а ови се за њега само на речима залажу. Међутим, минуло је време „тамни. це народа“ и оно је данас поучнн детаљ историје. ОУН, која је стварно сјединила интересе несумњиво јача, а са њом јача ii светски мир.

М. А. МАТИЋ ст. права

Порекло теорије о „равнотежи сила“

Прво j'c такозвана равнотежа сила као средство за отклањање опасности од сукоба. Пракса те равнотеже врло је стара и може се пратити заједно са историјом старе Јеладе, чији државно-правни склоп, иако непосредно израстао на генитилном примитивизму, у области међународног живота дај'е извесне праобрасце. Тако се Атињани стављају у рату против Спарте на страну Тивљана,. а када Епаминонда односи победу код Леуктре, прелазе на страну побеђених са циљем да одрже равнотежу снага. Хијерон, краљ Сарднније, добио је Полибијеве похвале због тога што схвата да се једна ствар не сме занемарити, а то је, да нипошто

26 Ј'уна 1945 године Стан оје Симић потписао јс у име Југословенске владе Повељу Уједињених нација.

Мир је дело свих нација

Наша делегација на VI заседању Генералнс скупштине ОУН заступа становиште универзалног мира. То није само због тога што желимо афирмацију наше воље у стварању мира, јер је та воља потпуно оправдана, већ н због иеоспорне чињенице коју је потврдила исторнја, да је мир остварљнв и да се може одржати само као дело ОУН. Стајање држава по страни води промени „равнотеже 14 , ате промене временом воде рату. Ми и прогресивно човеманство лризиајемо један пакт, а то је Повеља ОУН у чијем уводу стоји следеће: „Ми, народи Уједињепнх нација, решени да спасемо будућа поколења од неманн рата који већ два пута у току нашег живота наноси човечанству неогшсиве патње“ итд. Посматрајмо, међутим, оба изнета схвата Јна о миру и начнну његова стварања и одржања. Прво схватање је типични заостатак класних, експлоататорских односа у друштви ма која су ступала у међусобне одно се. Ако се уђе у суштину проблема, онда се види да тамо где влада Хоб сов „рат свих против свнју“ не може друкчије ни бити. Јер, услови експлоатације у тим друштвнма нису били одржавани само унутрашњом принудом, него и међународним савезима моћних, кој‘и су се нашли на заједничком послу угњетавања. Равнотежа сила је одувек била инструменат поделе интересних сфера, „мир“ којн је њоме био створен, био је ciajfce припреме за рат. Према томе, „равнотежа“ је привремено прелазно стање, што управо погодује \

У дому „Вера Благојевић" КРИТИКОВАНЕ СУ НЕМАРНЕ СТУДЕНТКИЊЕ

... Када Је предложена лнста за кандидата за Управнц одбор дома, дискусија је оживела. Али дискусија је постала још живља када се прешло на расправљање о питањима живота и рада у дому. Другарице су веома оштро критиковале негативне појаве у дому. Што је најважније нису се ограничиле на критику Управе, него су још оштрије крнтиковале саме себе- Веома лепо и смишљено је говорила Минка Фи липовић. Омалена, пуна и енергична, сва се уносила у оно шта говори. Осећало се да је одиста из срца говорнла. Посебно се задржала на условима за учење: другарице не могу у библиотецн да раде, јер им из кухиње галамом сметају, Лети је још rope, у собама се онда у опште не може радити, те студенткиње износе ћебад у ходнике и тамо уче. Колико то нарушава културни изглед дома, и колико то негативно утиче на сам квалитет учења, може се замислити. Исто тако је другарица Филиповић подвукла чињеницу колико много има службеника у дому, често непотребних. Днскусија је такође добро прорешетала немарне студенткиње. Било је случајева да неке девојке суше косу на решоу, иако знају да ће то расипничко трошење струје њихове другарнце морати да платеАли, има н позитивних појава у овоме дсму. То је напр. рад домске лекарке која се према речима самих студенткиња и изјавн управника, брижљиво стара о здрављу

студенткнња и много што шта личних ствари жртвује само да би што више помогла младим другарицама. Управник је такође веома предусретљив човек и труди се да свима угоди колико год то може. После днскусије управник дома је одговорио на многа питања домаца. Он се углавном сагласио са предлозима да се смањи апарат чиновника, да се побољшај'у услови за живот и рад у дому. Но, он је подвукао да смањење особља које би свакако ишло у корист домаца, не сме бити извођено на рачун радннка дома. Јер, онда би једап

службеник морао више послова да ради. Управник је навео опомену коју му је упутила синдикална коми сија UO ССЈ пошто j’e обишла дом и закључила да су већ многи службеници нреоптерећени. Ипак управник је обећао да he колико је могуће више смаљити број особља-

С. СТОЈАНОВИЂ

Досадашњи стипендисти републичких савета на ТВШ добијаће позајмице

Савети за науку и културу неких ргпублика још увгк нису доделили стипендије према новој Уредби о стипендирању, те је већи број њихозих доскорашњнх стипендиста остао без материјалне помоћи. Економско оделење на ТБШ ће послати овим Савстнма свој предлог за оне кандидате који на стипендију и мају право. Уједно ће Здравственопотпорно удружење студената тех нике истима издавати позајмице, дон Савети не изврше додељивање стипендија. По пријему стипгндија, позајмице ће се вратити. Уколико дотични студент стипендију не би добио, позајмица му остаје као помоћ.

ГТретставиик оргацизације „КЕР" у Београду. Бауман. нредаје иоклоне ОеоградјСкни студеитима

Секретаријат одбора Савеза студената на ТВШ Душан Чкребић, претседник. Ристић Јован, секретар и члаиови секретаријата: Дозет АндриЈа. Марковић Лука, Момчиловић Момчило, Маљковић Дапе, Османагић Миле, Петровић Момчило, Пузерлицки Ангел, МиЈат Мијатовнћ, Шошпћ Радомир.