Студент

ЈЕДНА ЗАНИМЉИВА РЕЖИЈА

„СМРТ ТРГОВАЧКОГ ПУТНИКА" на сцени Београдског драмског позоришта

у ч ' lанк У »,> метност глумца и редител.а“ Станиславски Је иисао: „Позоришна уметност у свнм временн.ма Оила te уме ност Ko.ieicTiiDHa и Јав л»ала се саио та.мо где te таленат песннка дра.матичара радио удружено са талентима глумацаio значи да је псвезана са позориштем, да обострано у! деЈствују Једно на друго. да без добрнд драма недш нч иозорншта. У честим случаЈовима драма одређуЈе стил. »зраз и правац једиог позори а. Изралити прп.мер је однос Чеи 1 орког са МХАТ-ом, У општој кризн која је у ратни.м и првим порагиим годнкама обутвагала светску дра.му ц позориштс. поЈедннц великн театри обраћалн су се класичпим домаћи.м нли страним драма.ма н на и>Вма изграђнвали своЈ стил. Но. тешички Јмзвитак сцене за иследш« неколико годииа. нова сцепска израи.аЈна средства u набујала садржина, захтевалн су такву моtiK Иу OT««y коЈа he у себе укључитц стил Савремепог живота. ибзен. liio, Пристлц ннсу довољвп да утоле ~глад“ савремене сце која често зажели да пуно машта и експери.меитише А прпчатц иорим сценским Језиком класичну дра.му (Шекспир Молиjep, Островски) звачн покушај коЈн Је Још од Крега н Мајерхолда пмао мало успеха. Да лн су драме фрапцуских егзистенциЈалиста н еавремених писаца и а заиаду утицале на израз појединнх позоришта и колико. гешко Јђ датн одређеи одговор. У сва, ком случају тражења у том правцу могу бити корпсиа ако ни због чега другог оио због тога да бц се закључило да трсба креиутц иовим путевима.

Потресна дрома Артура Мнлера о свету у коме поштење, искреност и људско достојанство нмају са:мо бер занску вредвост, испричана кроз проблем породичшlХ односа и сведвна на спецпф!гчан драмски облик приватоих разговора са реквијемом припада групи пснхолошких драма (у овом случају са реалистичком основом), које су, судећи по фкшиовима, јако популарне у амерпчком друштву, Страшна цстина о изгубљеним илуаијамд Вили Ломама коју Милер прича са дубоким људскнм саосећањем, живо илуструје же љу средине обилно заснћене кокаколом, жвакаћом гумом и стар-ревија ма, да бар једном внди у огледалу своје право лице. Сечиво Милерове истнне има две оштрице. Једну за оне чија је етнка долар, другу за људе које »оли н који су му драги али који теже тој етици- Сва трагедија Вилија који покушава да нађе тајну н формулу успеха, лежи у његовој илузнји о животу, у несхватању с>’штине метода којим се постиже успех и неразумевању неппсаних закона средипе у којој живн. У тренутку када се његови синови и о« сам сукобе са стварношћу, кућа коју је гридио рушн се као од карата и сав његов свет и он сам разоткривају се као болна лаж. И Милер не иде даље, он не зове на актовност, Он је ту, с нама разговара, размишља, психолсгизира, констатује али на крају, баш као н његов Биф, слегне раменпма и одлази. Специфнчна форма и технпка овс драме у којој стално алтернирају прошлост и садашњост, захтевали су од редитеља Предрага Динуловића нова смела сцепска решења и средства како би се пишчева зами-сао консеквентно извела до краја. Иако са оскудним техничким средствима, имајући у накнаду одушевљен и пун полета ансамбл, Динуловић је са пуно маште та решења нашао и прилагодио их позорпици Бсоградског драмског. Тражећи у комаду „језгро“ из кога би иввукао основну радњу, Динуловнћ никако кије испуштао из ви да да има пред собом драму са јаким психолошким моментима. Баш у тој вешхој равиотежи

где је режија остала не#аметљива n лежи, по моме мишљењу, редитељски квалитет који је на овој претстави пспољио Предраг Дпнуловић, То је његовој режији дало јединствен стlгл, који је, адекватно тексту, обухватио целу претставу и подвукао јој реалистички смисао. Да би Милерову драму што потпуније сцепски оживотворио. Динуловнћ се обратио u тековинама филмске технпке. Честс ремигагсценције Вилн- Ломана које објашњавају садашњост на сцени, Динуловић је изразпо у опозицији црно-белог tn-

'Право тампо-светлог. Овзквјгм пачино>м он је јасно п компаратнвно расветлио честе трансформације у дра мн и много помогао глумцима да пзразе своја стања у прошлости и садашњости- Може му се замерити што сцене у садаллњости нису још светлије јер би компаратив.на разлик а светло-тамног била још већа. Општу композицију претставе н мизансцен посебно, Динуловић је остварио са пуно маште црпећи идеје из каралстера саме драме. Поред механичког (одлазак, долазак и с.тично), формалног (истицање м.оментал ног носиоца текста, пример: оиметрнчно компоноваиа задња оцена) Динуловић доследно спроводи н „психолошки" мизаисцен. Кретање на том принципу омогућило је глумцима да у пуној мери изразе сценски одређену емоцију, да претставу динамичкн оживе и одрже тем по који драма захтева. У приватним разговорима после прешгјере највећа замерка Динуловићу састојала се у примедбн: да у комаду нема пуне атмосфере савременог америчког исивота. На први поглед т’о изгледа тачно, али ако дубље заронимо у комад и у његово сценоко креирање видећемо да је Дшуловић развијајући драму ишао за „језгром" n њему подређивао остазе елементе. У том проблему Стаииславскн је писао: „Инггерпретација драме и карактер њеног сценског остварења увек су и неизбежно у извесној мерн субјектив.ни и оббјеви су како лнчним тако н нацисналким особинама редитеља н глумаца, али само из дубоког разумевања уметничке пндивидуалности nu\шчеве“. Много је важнија сцееска атмосфера драмских момената. На пример: долазак Бифа затим Вилија у кафану на вечеру, па сцена последњег објашњења код Ломанових и др\те. Ове и овакве сцене захтевају . пуну драмску и пснхичку нзпетосг : како би се остварио потребан „шти- мунг“. Не може се порећи глумци- i ма и редптељу да тај задатак нису 1 са успехом обавили. Претставом \ „Смрт трговачког путника" Динуло- i вић се приказао као редитељ јаке 1 стваралачке маште и истанчаног .смисла за сценскн израз.

Лазар ТРИФУНОВИЋ

(ЈИМА ЈАНИЋИЈКВНЋ у улози Вил!lја н ЈОВАН НIIКO.IИЋ као Чарлн у позоришпом комаду „Смрт трговачког аухпика , ‘

Дискусија о „Теорији књижевности” Тимофејева

Удружењс студеиата Фцлозофског Фак.\;lтета у заједници са катедром јужнослоаенско књнжевности органнзује дискусију о књизи „Твори-ја књижевности" Тимофејсва у понвдељак 24 децембра 1051 у 10.30 часова у свечаној вали Фило" Фе.ког Факултета (стара зграда), Пј- ; (.њиге даје аснстент Јосимовић.

Реприза „Реквијема**

У • '-ииру фесишала културно-умегнич. х друштава Веограда КУД Београдског ji, . раите! а велимих школа и академи;а „Врапко Крсмановић“ дајв 25 о.м. у "0 часова у сали Коларчевог народног универзитетз репрнзу Моцартовог „РЕКВИЈЕМ А“. Карте (•■■ могу добиги код ревиззрп „ТЈ-ј дп i удеита" на факултетима.

"Младост" - 7- 8 за 1951

ГТ оследње' свеске часописа „Младост”, напуштајућн свој матични задатак окупљзње сарадннка који тск улазе у књижевност посвећеке су већ довољно познатим именнма, чија је књижевна еволуција делимично везана за раније године часопнса и претставља њихов „рођени дом“. Круг младих сарадника, међутим, може се проширити без прем.ишљања и сумњичавостн, јер број омладинских часопнса готово Је сведен ца овај, тако да расипни та

ленти полетараца поезиЈе остају бсз огледала. Најзад, треба се бојати да „Младост” и не изгуби своје неимарске траднције, повлачећи се постепено у академске цепове. Најсвежтгја свеска с-вог часониса 7—B (јули-август), донела је, руковет новијнх песама Тажасија Младеновића, Душана Костића и кратку поему ”Мот>е” Д. Матића. Први је у понО'рним Внровима својих сензација исшграо раскошно градиво и нашзо му висску лирску меру, а дру-

ги, остајући романсеро балканског рељефа, открива питоме љубавие исповести са ненсцрпшгм даром описивања и чистоћом екопреоије. Прилога нема, изузев монолога „Закључак о смрти” од М. Павловића. Централни прилог ове свеске масовни есеј "Поезија и отпори” Оскара Давича, пиган је са осећањем проблема, бистрином погледа и поузданим сочивом уметника. Давичо је жигосао баровито и полутанско третираше песннчког дела, нзложио прегршт чињеннца у прилог високих функција песникове личнонстн и прст ставио се као ”контра-старац”. То значп да је шегово настојање упућено на рушење сви:х бронзаиих типова иза провиlд;ннх драперија наше грађанске критике. Давичо је човек од искуства и храбрости; он је ”пред њак”, а не ”сапутничар”, он тражи нове путеве саојим кораком, он познаје жубор језика нашег поратног времена и унутрашњу драму бораца и градитеља, Зато му треба веровати и чесштати! Од осталих прилога највише заиимају стихови Рад. Константииовнћа и другнх лиричара псхратне генерације, Константиновић неодољиво импресионира блиставим речничким фоидом н симболичким откривањем пробуђеног и осећајног младићства. Доживевши паклеи; симфонију рата, пун немира и тешких елипси крикоза, он најчешће тоне у тајие пределе своје личности. У замашном песнИlЧком делу °Малодушна песма” Свет. Мандића преовлађује префињена ретроспектива младостн н доживљеннх лепота. Састављена од белих влакана са бојама из рођеног града и слутњама далеких продела, његова ттоезија је блага као поздрав и знак је менталног порива у жнвот. Стихове Васка Попе тешко је рашчланитн н заволети. Егзибиције под пасловнма: ”Кон>”, "Магарац” и "Патка” носе трагове и печате странаца, иако им се пзвесне вре.дности не могу оспорити. Све у свему, двоброЈ 7—B испуњен је пеоничмим прилозима ндопу* шта преглед садашњег стања у иашо! поезијп.

Милосав МИРКОВИЂ i

8. ПЕТРОВПЋ

Охршд

Зар нисмо исто мислили и рекли!?

Зар нисмо псто мислили и рекли лчцем слободе у лице уљеза!? Када смо истим, крвотоком текли и клелп се истом, клетвом митраљеза, Зар нисмо онда, кад гене тишинц загрози крвљу, стравп бајонета ... llз једне чаше, испили горчину *— да крв пам д< це, слободом процвета. Oj страшне мисли! Земљо, мили роде! Гледам те оком, којим сам те гледо; Онда када смо , сред вихорч били сљубљенц вером, ко мајка и чедо. Па ако икад, дођу они дани да тужим туге, давно туговане , срцем да мерим, обрачуне тешке ... Ако hy Земљу и љубав издати, нека ми срамом буду окаљани живота дани! Пек ме кљују враие! Нек свиснем мртав болом ceoje грсиг- ’ И нека онда крај тела ми мртва заори песму, гавран вран и зао .. Пискости своје, нек постанем жртва llpe но што будем, род земље издап

ЈЈуубомир РИСТЦЂ

ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА Српског народног позоришта

Г5 ошто Јр вагаа штампа последи.их догађају из мсторије Српског поз лико цигата из ондашње дневне гатамп оснивање позоришта. као н само његово Као што је познато, позориште је основала груоа чланова која је припадала раније постојећој Кнежсвићевој позоришкој дружини. Друштво је редовно, скоро сваке вечери, давало претставе. Међути-м, посета је била неједнака и врло често недовољна, тако да лнст ”Србобран” у свом броју од 22 јуна 1861 године нзмеђу осталог каже: „Морамо сажаљевати да наша пуСлика, која Је доЈако свагда ревностно посеВивала позоришта туђа п на-ша, да је сад а према иашем друштву оладпила, и Да слаОо своЈе учешћ е према н>има показује; а осоОито сад, кад се већ толико око тога ради, да с е стално позорншно друштво оснуЈе, те се н а ту цељ по пароду нашем прилози купе, Да Ои се у Новом Саду Србско поаоригате основати могло, н одкуда би кад и кад и у друга места одлазило, коЈа су такође у подизању овот прсваженог пн. ститута за народну просвету и за народчу књижевност учествовала." МеђЈТим, како је посета претставама Кнежев'нћеве трупе и даље о-

дапа опшврпо иисала о овом значаЈном аришта. т» ћемо овде доаети само некое. која Је редовно’ пратила збпваљц пред освивање. падала, а ГО је једним Делом била последица и лоше репгртоарске политнке, о чему је днеака штампа такође писала то се 16 јула 1861 године десио познати расцеп у самој труии, после кога неки чланови основаше Орпско иародно позори* ште. О томе "Дневник’* ова«о обавештава: „ПриЈатељима позоришта јавља.мо вр. ло пријатац глас. У прошлу ведељу, Ift

Јован Ђорђевић, оснпвач Српског позаришта ■""Јичав т* т. и., Лила Је седнииа позоришног од. бора наше Читаонице. Прочитана Је молбенида Деветорицс чланова нозоришног друштва г. Кнежевића коЈом ЈављаЈУ, да из истог друштва иступаЈу и уЈгдно моле, да нх овај одбор иод своЈу управу и старање прими. Одбор Је ову молбу уважио, и управу и старање поверио посебном одбору, коЈи he с« састајати из литерарно-артистичког и економског отсека." Нов позоришнн оабор одмах је уиутио свој проглас који је веома пп тересантан, поред осталог и због тоra, што се у н>ему већ говори о перспектнвама рада позорншта, и из кога се види да је одбор, на челу са Јованом Ђорђевићем, који је одиста бно инспнратор и организатор позоришног живота у Новом Саау и оснивач новог позоришта,. водио рачуна о подизању <<вог глумачког нараштаја: „Ако буде средстава кажв се. пзмеђу осталог, у прогласу од6ој» намерава иеколнцпну од вгЈдаровитијнх позо. рншних чланова у своје време у Пешту, Беч н Дрезду послати. да своје вештачко изображење онде. у еаобра. гатају с првим У овој струци знаностима доврше и увенчаЈу." Са новом репертоарском падитиком Јована Ђорђевића н осталих чланова групе, рад позорншне дружине је знатно измежса. Посета је иеобично поР ас ла. Случај је хтео да за пових месец дана рада иовооонованог позоришта буде ипрослава стогодишњице рођења Саве Текелије, великог српског просветног добротвора. За почетак светковине у позоришту је прпказиван комад ”Ајдук Вел»ко” од Јована Драгашевића. О овој претстави новине су овако писале: „У славу стогодишњпце Саве ТекелжЈе прпказап Је -Ајдук Вељко“-,. ПуСлике Је овога пута толвко било, да би два пута већи проггор ареве њоце напуњен био. Мпоги ry се моралн иатрвг враћгти. Прстставл,а)ће Јр било поздрављено чешћнм тапшањем. коЈе се односило и на одутевљену игру глумапа и ва патриотска осећања. коЈа Је наш да. ровити мледи песипк у свог красног арвенца улпо.“ На тај начин је ново позориште већ на свом првом кораку пожњело успехе, који ни до данас нису избледели, К.