Студент

БРАВО ДИНАМО!

другом фнналном утакмицом ~Ди намо” „Војводина”, завршено је наше најмасовније футбалско такмнчење. „Дииамо” је успео да савлада н последњу препреку н одмео највећи футбалски трофеј пехар друга Тита. Заслужено! Када су пре неколико месеци загребачки „плави” пзгубили скоро сигурно првенство, „остао је ■ Куп као последња прнлика за рехабилитацију” код многобројних Динамо-

вих навијача. И жеља Хорвата, који јс тада ово изјавио и свих Динамовнх нграча се, ето, испунила. Пошто јс годину дана красио витрину „Пар тизана”, три годннс „Црвене звезде”, пехар маршала Тнта ће до децсмбра идуће године, а можда и да Л»е, бити међу Динамовцима, потсећајући их на свој до сада највећи успех, који су направили после освајања државног првенства године 1947/1948. Пут до освајања Купа није био лак. Седам пута су Динајмовци нзлазилн на терен са жељом да победе. И побеђивади су; „Славија” Карло-

вац) 3:0, „Радник” (Вслика Гарица) 9:0, „Вележ” 1:1 (жребом), „Пркзлетер” (Зрењашж) 8:0, да би се у петом сусрету супротставнли новом државном прваку. Али, ако је у Загребу изгубио 1:2 и створио могућност „Црвеној звезди” да nocraiHe првак. овога пута су „плавн” слиминисали скипу београдских студената са 1:0 и тнме пр>екинулн ссфиЈу њених миогобројнмх нобеда за нско лико последитих месеци. Најтежа прспрека била је савладана! Два финална сусрста са „Војводииом” (оба 2:0) н освајање пехара маршала Тита само су потврдила вре.дј!ост скипе „Динама”. „Динамо’.’ је поред „Партизаиа”. „Црвене звезде” и „Хај-дука” најиаразитији претстгчн-ик Југословеиског футбала, чије Је боје толико пута успешно бранио и достојмо сс борио за његов престиж. Ове године је својнм победама рад „Рапндом” 6:2 и „Вакером” 6:1, доприиео да наши водећи тимови славе прапи триумф над позпатим овропским скипама, као што су „Аустрнја”, „Рапид”, „Вакер”, и др. Од 1946 године зшребачкн „плави” редовно учествују у такмичењу за државно првенство. 1946/47 били су други, 1947/48 први, 1949 четврти, 1950 четвртн и 1951 други. За то време, у првенственим суср>етима „ДшЈамо” је од 102 сусрета забележио 65 победа, 17 иерешенпх ига-ра и 20 пораза са голдпфсренцијом 234:107. Прве године Футбалског Купа „Динамо” Је претрпео пораз 0:3 у Загребу од „Сарајева” већ у осмини финала. Годину дана кашије у Београду је пружио једну од својих најбољих партија у сусрету са „Партизаном” 3:3, алн је у овом полуфиналном сусрегу нспао жрс-

бом, 1949 године >,Динамо” има ма» ло cpehe. Beh у другом колу је елнминисан од „Металца” 1:2, али је зато 1950 године у финалном сусрету тек после 210 минута игре био елиминисан од „Црвене звезде”, која је тс године ио трсћи пут славила редак подвиг. Ове године „Динамо” се по друш пут пласирао као финалист. Али, и победиик! Браво „Дииамо”!

ЛИНАМО У КУПУ 1947 ГОДИНЕ „Дlшамо“ CapajeEJO" 0:3 1948 ГОДИНЕ „Дипамо“ ~3aiT)o6“ 4:3, „Дпнамо“ ~Метолац“ (3) 5:1. „Дииамо" „Партизан“ 3:3 (п после продужеља резултат је оетао пспромеibeir. те се „Партпзан 1 * за фпналв квалпфпковао жребом). 1949 ГОДИНЕ „Вардар“ „Дипамо“ 1:3, „Металаи 4 „Динамо“ 2:1. 1959 ГОДИНЕ „Дишамо“ „Локомотива“ (3) 6:1, и Динамо“ „Поарпнус" (Ш) 6:0. „Днпамо“ ~Сарајеио“ 4:0, „Дитl.мо“ „Upncii* авезда - 1:1 u 0:3. 1951 ГОДИНК „Дипамо“ „Славија“ (К) 3:0. „Дипамо“ „Раднпк (В. Г.) 9:0, „Динамо“ „Вележ“ 1:1, „Динамо“—„Пролетер 1 * (3) 8:0. .„Динамо" „Црвена отезда“ 1:0, „Динкшо** „Војш>Дlгна“ 2:0 н 2:0. Такмнчећи се У Купу, Динамо Јс забележно 12 победа, з пута играо иерешено и прстрпео 3 пораза. IToiTnrai Је 59, а нримео 19 голора. 36 МЕЂУНАРОДНИХ ПОБЕДА IMi годиве 3 I 'v 0 2 5: Т Н47 годвие 8 6 1 1 27: 9 I>4B годппе 9 8 19 31:12 1*49 годипе 7 3 2 2 30:19 195« годипе 11 8 2 1 28:11 1951 годвпе 34 10 0 4 42:24 УКУПНО: 52 Зв * 10 161:82 (ВроЈеви значс; аоигране утакми. Ц9, гаоЛедв, нерешсно, иороз.ч п голдиференција).

Сл, Шиндолић

Ивап Хорпат, дршаали репрезснтатииац, коЈи Јс 27 пу га брпнно боЈе ЈугослаииЈе Иорад Хорвлта, од члапопа ~Динама“, аа државну рвп;>оаелlтлииЈу еу паотупали: Ж. ЧајЈковскн 19 г.ута (noCTirruo 12 голооа), Иелфл 8 (3). Ц|тмерманчић 5 (2), Сенчар • > UeiiKo 1н Д. Хорваг i

СКУПШТИНА ФУТБАЛСКЕ СЕКЦИЈЕ С.Д. »ТЕХНИЧАР«

У итрисустру nchor 6i>oja члацона вао п делегат* ФутОцлеког одбора да, одржана јо nvuimibu екупштина футбалско сокцтјјо СД ~Техlиlчара ц , Рпфорат је истакао уопехо и нсдостатко ово секције у нрошлој години. Ту у npnov рсду долазн освајашс похорл поклон „Црвоне звовде* 1 у такАшчешу Унпверзитета и Ноликих школа. У лролећном прввиству другог ргицтдА пр» »енства Београда, групе „Душкв". ~Техкичар“ |с освоЈио друго мосто. Нодисциплн№оваиошћу шрача ца утакмццн са „Монтером“ уследила јо заораиа иод масоц даиа, Уттикмтшо оу го Птредавало иар-форфе Многи нграчн су icaJKibemf. Тако ј« ~Тсхнича.р“ завршио првонстпо на нтсотом месту. Од тога вромена секнпја )e отклоиила својо слабости, Окуапитшга je окинула itaairy Ву ковнћу п КачарввЈшу, |ер су се поправили у спом раду. Проблем сокцијл је тврен и финанспјс, јор нема публикв. »оја бн Је иотпомагала. За uonor iipeT« свдника изобрап је Варбалић Зораи.

ДАЈТЕ МИ СКИЈЕ...

ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ СПОРТСКИХ ФИЛМСКИХ РЕПОРТЕРА

Нас је било троје. Јак ветар тукао нас је у лице. Једва смо се пробијали кроз дубокн снег у који су нам ноге упадале до колена. Под таквим условима требало је да пређемо око шеснаест километара, да би смо сти<гли до планинарско-смучарског дома на Копаонику, где he се одржати тра диционалио такмичење, смучарски тромеч, измсђу Србнје, Црие Грре и Македоније. Нисмо познавали пут, па смо се прикључилн групи скијаша из Србије који су ишли на ово такми чење. Прешли смо добар део пута. Груna се полако смањивала. Неки су изостајали, а неки, већ далеко одмакли од нас, изгубилп су се у густој магли која је упркос јаком ветру покривала цео планински ланац. Мали брдски коњ, кога смо једва назирали кроз маглу, на десетак метара испред нас, посртао је под теретом филмских камера и бременом с кија. За правац нисмо морали да брицемо. Коњ нам је био одличан водич. Његов власннк, који је још на станици примио иаграду за ову услугу, остао је код' куће, јер h e се коњ, сам, после извршеног задатеа, вратити у шталу на већ спремљсно, заслужено сено. Око четири часа, пред вечс, стигли смо у Дом. На послу Прошло је већ два дана а такмнчсње се није могло одржатн због невремена. Ветар је беснео и онемогућавао одржавање такмичења. Трећи Дан освануо је без магле, али ветар као да нам је пркосио. „Такмичење ne се данас одржати без обзира на времс“, саопштили су руководиоцн такмичења. По ужасном ветру, са камерама и акумулаторима (norcm за камеру).

требало је да дођемо до старта удаљеног око пет километара од Дома. Крпље, које смо узели из Дома, биле су непрактичне за брзо кретањс. Нисмо се много мислили. Ма да слаби смучари, решили смо се да покушамо на смучкама. Ово такмичер,е не сме да остане само у сећању учесника. Филм о овом догађају треба да виде сви смучари у земљи. Камера је стала ria снимању је било риного тежс. свака секунда била је важна. Требало је брзо маневрисати и мењатн углове а то нисмо могли на скијама. Упадај’ући до колсна v снег, трчали смо са места на место и полусмрзнутим рукама руковали прсцизним апаратом. Објективе на камери морали смо брижно да чувамо, да их снег. који је ветар разносио на све стране, не заспе и не накваси. Ма да под овако тешким условима, снимање се одвијало без застоја. Али шта је то наједном? Једна камера је стала! Акумулатор и мотор камере су замрзли. Покушгј да их топлотом своra тела загрејсмо бно је узалудаи Сада јс само једна камера морала да снима и старт и циљ који су удаљени један од другог неколико киломстара. »»Двјте ми скије.. .** Снимање старта брзо смо завршилн. Сада је требало снимати циљ, без тога би нам сав дотадашњи труд бно узалудан. Циљ је био доста удаљен, а такмичење ће се убрзо завр-

шити. Погледали смо се ћутећи, као да смо хтели рећн: „Узалуд нам сав труд. Шта сада/да радимо?“. Ћутање наједном нрекиде главни снимател>: „Дајте ми скије", речс нагло. Хитро јс npnKonnaio скијс и док смо ми стајали збуњени. он је већ у брзом смуку са камером око врата летео ка циљу. Ја сам са акумулатором одмах полетео за њим. Радило се о секундама. Хоћемо ли стићи нре такмичара и ухватити моменат њиховог проласка кроз цил>, Нз циљу се сниматељ заустааио намерним падом, јср другачије сс није умео да заустави. Хитрс сс окре дуо, пронашао угао гпимања. од ока наоштрио и заблендао. У том момеиту сам баш и ја стигао. За пар сскунди укопчао сам камеру ц зачу се зујање мотора, док су такмичари један за другим летели кроз циљ. Моменти Су ухваћени успех јс био ту. РеРортажа о смучарском тромечу је скимљена. Свега три минута на платну Репортажа је снимљена. Али, да би дошла до гледаоца, иа ihoj треба још доста радити. Тек послс лабораториског рада, снимања тона, филм ске монтажс и још низа мањих по-

слова, она долази на биоскопско платно. Цела ова репортажа, за чије је стварање уложеио толико труда и времена, утрошено неколико стотина метара филмске траке пре лети преко биоскопског платна за свега три минута. Гледаоци седе у лепо загрејаним дворанама, гледају овај оживљени догађај и не помншљају na то, колико је напора и тсшкоћа т|>ебало снимател>има, ла им пруже иеколико пријатних и занимљивих тренутака.

Л. Бишевац

Још неколико секунди и такмичарка ће кренути.. •

НА ТЕХНИЧКОЈ ВЕЛИКОЈ ШКОЛИ

Основан београдски коњички клуб

Марта месеца odo годинв осиован je у оквиру ОД ~Техничара“ Клуб за кои.ички оиорт, Велнlку помоћ и подршку У раду клуб Је добијао ол Југословонскв аl>мијв. Захваљујући илЈ. клуб с« Нвпрекидно раЈВцјао и узимао активног учешћа у разним такмичешима. Тако јс учествовао у почстку Титово штафете, а заузео четврто мосто у патролном такмичешу познатих кошпчкнх клубова. Да бц обезбедио просторијв за свој рад, клуб со фузионнсао о» предузећем „Градска чистоћа". У клубу ради велики 6poi студената. углавпом са ТВШ, као n службеника предузећа „Градска 4UCTOha“. МатериЈилва подлога клуба Јс сада добра. Пбред великс суме попца клуб располаже са осам коп.а и левпг комплетиих опрвМа за koibc. Клуб 1е на тај начин у могуЈшостн да обухвати далско већн број чланова него што јо до си-ла пмао.

Задади клуба су свесграни. Он ће 7 сво.ч раду у првом р«дУ обухвати-ги елемснте .ванармиоког iiaenjiratfca, Правалним одги]иван.ем коил Л\орнстпћв irpiiвреди у усавршаиан.у кои>«рства наше звмл»о. Iv'ao троће. клуО he уеавршавати овај, код нае још увек млал спорт н кроа шега развијатц код саојит чланова одважност. храброст ц борбеност. За претседннка попог клуба цзаОран je Живјсо Капетанонић. ансолвспт Грађенинског факултета. а за остодо члаиопв Радв БуСало. служ&елшк „Гралскс чиČToha**, Ладнслав Борић. студепт Елсктро-Техпич.кос факултста и дрјти. U» cifjtiuirmm изабрапи су и почасни чла* пови управе. као и етручни савет са поручнцком Душпном Корвном, државн.чм репреоонтативцсм. па челу.

Првенство универзитета

Шахисти на окупу

Ускоро ће ua Универзитету и вели Кlгм шкоЈгама отпочети појединачно и екипно шнховско такмнчеи»е за 1951—1952 годшу, на коме he учестповати неколико стотина студената шахиста. Као и на лосадашњим такмнчењима и овог Иута he се по факултетшма од|ржати рпзна лредтакмичења. Ома ће у ствари претстав љати избор најбољих шахмста који he, наступајући, у лоједикачиом првенству, или пак као чланови екипе, брашити боје спојих факултета. На првом поједвначиом првшгству Унивсрзитста, одржаном но«ембра 1946 годнне, учествовао је велики број студената. Тако је са Техпичког ф.ккултета било приЈављсно 80 студеннта. Ветеринарског 59, Економ ског 40, Филозофског 38. Медииинckoi' 32 шахиста, који су се борили на факулте.гским турннрима. У борби 12 најбољих са свих факултета, прво место је освојио Н. Вујошевић, студеит технике. На првом екипшги првенству маја 1947 годиlие, прво ме сто је припало техничарима. Исте ro динс је одржаио друго екшшо прпенство, али је ово тада одржано ло кул систему. Прваци су бтгли медицинари. Појединачно првенстно у фебруару 1948 године такође је окупило велики s|>оЈ студената. Само са TBIII је учестаоиало 120, а са Фклозофског 50 шахцста. Због овако великог броја учесника одржана су разна предтакмичен>а (браонотезии турпири, турнири по групамд и сл.), коЈи су избацили 20 најбољих шахиста. Пласмаш ,re био следећи: I—2 В. СавчиН и Р. Радић 6,5; 3— l Н. ВуЈошевиН и Н. Зафировић 5.5; 5—7 В. Цветковић, С. НантиН, А. Бато 4,5; 8 l'. Боровски 4; 9 А. јМнјин 3 итд. Екиппо првенство априла 1949 године било је такође једно од најмасовнијих. Екипе су билс застуиљене са по 10 члашова; у њима су биле и по две студекткиње. Те године Филозофски факултет је освојио нази« најбоље екипе са 75,5 бодова, затим ТВШ 73,5, Екоиомски 72,5, Нољопривредио-шума/рски 67, MUIII 66, Ветеринарскп 60, Правни 56.5, TBHI II 56 и др. Годшну дана касније, у м;фту, на прненству је учествовало 16 екипа са 160 шахиста. поново је победио Фплозофскц факу.ттет. Посебна женска такмичења нису оргаиизована на Уииверзитету све до марта 1950 године, када је одржано прво женско појединачно прпенство. Десет изабраних шахисткин.а са разних факултета борило се за прво месго. После многобројних занимљивlих партија, првак јс noстала Мила Аидрић са 7,5 тгосиа испред Jb. Бачић 6,5 Е. Матић 6.5 Д. Јанковић 4-5 Ј. Илић 4 и других. Априла 1951 године одржано јс екнпно првенсгво које су убедлуиво оовојилн шахисти Фнлозофоког факултета, показавши и овог п\та да расиолажу са најуједначенмјом екипом. Прво место је освојено са 56 по ена испред екнпе Правног факултета, која је сакупила 40 бодопа. Даљи пла см а*н 11 ољ оп ривре дно - шум аоски 36.5, ТВШ 1 33, МВШ 32, Економски 31.5, ТВШ II 31,5. Ветеринаlроки 19,5. Рано је говоритИ ко he на првенству 1951—1952 године пмати најбољи пласман. Ово из што скоро све факултетске екипе располажу са иовим снагамд (новодошли студенти), којп се још иису афирмирали међу студентима-шахистима.