Студент

ПРВЕ ИМПРЕСИЈЕ СА ДОЧЕКА НОВЕ ГОДИНЕ

Најзад дође и Нова годнна! За млађе колегс она, пре свега, значи два семестра више, а за апсолвенте два семестра маље до цнља. Али ко чека тај и дочека! Ја сам, на пример, доста дуго чекао једног свог колегу да ме стигне, те да заједннчким снагама иаставимо студије, и, заиста, стигао би ме да се није заплео у неком шипражју на трећој години. Личио је на окованог Прометеја и једва смо га отковали. Нову годнну дочекао сам весело. Обишао сам разне факултете, присуствовао многим шареним и веселим програмнма. Нарочито сам био срећан са лутријама. Једва сам донед кући примљене згодитке ... Почее* сам однатраг Дочек Нове године отпочео сам код другова апсолвената. То уствари и није био прави дочек, већ нека врста скупштинс. На плакату, украшеном лампионима, писало је; „Деветнаеста редовна годишња скупштина апсолвената на дан 31-XII у 20 часова; Дневни ред; 1) Извештај о Раду, 2) Будући рад, 3) Дочек Нове године, 4) Разно.“ Скупштина је протекла у спором темпу, али достојанствено. Преко тачке 1 прешло се доста брзо, а код

АЖУРНА РЕПОРТАЖА

тачке 2 (Будући рад) дискутија је живнула. Раднло се о организацији Опроштајнс Вечери по завршетку студија. Изабран је одбор који ће дати коначан предлог на следећој скупштини. Код тачке 3 (Дочек новС ...) присутни су сасвим живнули. Бнло је и музике и песме. Велики аплауз добио је друг Тома М., старији апсолвент, за отпевану далматинску песму „О, липи мој, индексу плави“... Ди има на свнту још краја и факултнт да нисам биво, до нашега студентскога paj'a, о кем би’ ја увнк пиво... О, липи мој, индексу плави, спа срића си мени на свиту. Ох, нека ми друг апсалвент јавп Да ли је страшно на испиту... Пасало је давно то вриме кад бил сам са малом на рнви и рекал јој: Злато, до зиме на свиту за испит се живи... О, липи мој, индексу плавн . . . (нтд.) Још сам попио чашу пива и отишао међу млађе колеге, на друге факултете. Лутриј’е ми се осмехују Тешко је описати све. У ноћи пупој звука и мелодичних гласова ишао сам од факултета до факултета. Crv.

да је било узбудљиво. Наше миле колегинице сјале су као пролећна сунца. Будући ожењен, посветио сам се лутријама. И нисам погрешио. На Филозофском факултету добио сам: 1) Збирку песама младог песника Јове Јовића-млађег, 2) Целокупна филозофска дела старих Египћана (на пергаменту) и 3) Феннчанско писмо на две плоче тешке по 10 кгр. На Природно-математичком примио сам следеће згодитке: 1) Бесплатну карту за пут у оближње туристичко место Ритопек (дар Географске групе), 2) Физичко клатно и манометар полован (дар Физичке групе), 3) Хемиско средство за бојење косе и средство против непрнјатног; мириса ногу (дар Хемнске групе)Ј 4) Збирку решених задатака за при- 1 јемне испите (дар Математичке групе), 5) Два килограма разног камења (дар Геолошке групе) и 6) Снимке небеских тела на гланц папнру (дар Астрономске групе). Са Правног факултета однео сам следеће предмете: 1) Целокупиа Тацитова дела на латинском, 2) Брош који прстставља параграф (златан нли позлаћен). На суседном Економском факултету извукао сам премију шестицу из Анализе биланса, као и два мања згодитка (модерну касету за књиговодство и 20 фасцнкала). Са Фармацеутског сам примио комплет неких инјекција, кутију аспирина и бонбоне против кашља. На Шумарском сам подигао прави «равцати бон за дрва (пренећу их касније). А дарови са другнх факултета ? На Медицинском диплому о праву на бесплатно лечење код генерације која дипломира у 1952 години итд. Све згодитке пренео сам кући до 6 сати изјутра. Затим сам повео своЈУ другарицу на оближњу ТВШ и одиграо са њом један диван валцер. Музикално надахнут растао сам се и ја од Старе године. Студент Ића

ПРЕДДВДЊЕ СА ПРОЈЕКЦИЈДМД

АНЕГДОТЕ

ВОЛТЕР НА РУЧКУ Маркиза од Арленкура бмла је у своје време изванредно’ отмена и поштована дама. У њену кућу радо су долазили сви, јер се сматрало као особита част бити њен гост. Једнога дана маркиза је позвала на ручак Волтера. Сва јела била су добро спремљена, али је на сто изнето толико мало да је Волтер, на крају крајева, остао гладан. После ручка, за време разговора у салону, маркиза је поред осталог запитала Волтера: Господине Волтер, када ћемо опет имати задовољство да вас видимо за столом ? Ако желите, ја бих могао одмах да се вратим за сто! одговорио је Волтер нскрено. УМЕТНИЧКА ЧЕДНОСТ Шарла Гуноа, познатог француског композитора, посетио је неки млади композитор, који је непрестано говорио о себи и својим способностима. То је Гуноу напослетку досадило, па је рекао младом композитору: НИТДОЦИМА И ПРЕТПЛАТНИЦИМА „НАРОДКОГ СТУДЕНТА“ Обавештавају се читаоци и претплатници "Народног студента“ да наш лист за време јануарског распуста неће излазити. Дан почетка изласка листа у 1952 години биће објављен преко дневнештампе. Позивају се сви стари претплатници да своје дуговање измирс у најкраћем року и обнове претплату за 1952 гопину Администрација листа "НАРОДНИ СТУДЕНТ“

Драги пријатељу, у вашим годинама увек сам говорио о себи, од двадесет и пет сањарио сам „ја и Моцарт", у четрдесетој години мислио сам „Моцарт и ја“, а данасмислим са страхопоштовањем само: „Моцарт". ПЛАГИЈАТ Пре рата један наш студент бранио је докторску тезу на једном страном универзитету. Не желећи много да се труди, он је уместо о. ригиналног рада превео дело једног нашег познатог аутора, Али када је дошао дан испитивања, професор му рече: Зар ви, млад човек, па краде. те туђ рад? Откуда овај зна наш језик? зачуди се докторанд. ...Ви сте то настави професср са својим прекором једноставно препнсали дело нашег позна. тог стручњака Кипа. Ах, ту смо, дакле завапи сту дент па ја сам то поново превео једном већ преведену ствар!

БЛИЖЕ СЕ ЈАНУАРСКИ ИСПИТИ

НАШИ ПЛАКАТИ

МИСЛИ НА СВЕ

—: Колега, зашто узимате две цедуљпце? ' Па, призиаћсте, и Ви сте нам у предавањима подвлачили велики значај резерви.

НОВЕ КЊИГЕ

ТРИ КЊИГЕ »МАЛЕ БИБЛИОТЕКЕ«

Проспер Мериме КАРМЕН V/f еримеове егзотнчне приповетке * нарочито су импресивне; у првом реду приповетке са Корзике, која је увек остала непресушно тле за све нове и нове мотиве. Корзика је одиста била земља која је Мернмеа, који се дотле кретао само по салонима отменог друштва, могла снажно да привуче, и зато је Мериме бцр задшЈљен величанственом примитивношћу корзиканског живота; а све буре и страсти којима су се подавали житељи личиле су Меримеу на сан. Но његова најпопуларнијаи, можда, најбоља приповетка „Кармен“ не потиче са Корзике, већ из Шпаније. Фабула није била ни мало нова, алн свежина и присност који избијају из редака, суптилно причање или мађиска снага дочаравања било сурог крша Сијера Неваде, било тихог жубора севиљске ноћи, ствара од ове приповести скоро песму. То је поема стремљења људских осећаја, топлих и искрених, који пате јер воле, који се радују јер живе. А највише од свих живи Кармен, симбол жене, страсне и бујне!... Хајнрих Хајне ФЛОРЕНТИНСКЕ НОЋИ • Хајнеове Флоренције нема више; још само на гравурама живи тај стари град, који је сачувао поиешто од стародревног; данас је то велики модерни град... Исто као Гетеове „Римске елегије“ Хајнеове „Флорентинске ноћи“ упечатљиви су одраз песничких импресија. Путовање по Италији оставило је видан утисак на пееничке концеп ције обојице. Али док се Гете заносио „вечним градом на седам брежуљака“, његовим трговима, базарима, катедралама, обичним становницима које је сваког дана сретао, њихо-

вим ћудима, Хајнеове импресије из Флоренцнје, иако у прози, садрже много поезије, и инспирисане су више унутрашњим песниковнм преживљавањима. Као да је у Паганинијевој магнчној свирци открио оно што је својим песничким визијама често тражио, он тоне у њих и у њима види један нов свет, и себе у том свету. Свиђа му се да лута по њему. Божанствени акорди дочаравају иепрекидно нове слике, успомене, и он у њима чита детаље из свог живота, који су често прошли неопажено, а којц га сада узбуђују... Бернард Шо АНДРОКЛЕ И ЛАВ Д ндрокле и лав“ спада међу оне ** драме Бернарда Шоа, у којима је његов критичкц дух дошао највише до изражаја. Класичан мотив о прогонству хришћана у Риму послужио је Шоу да се критички и заједљиво осврне на поједине стране савременог друштва. Са неусиљеном марљивошћу и сликовито, Шо разбија псеудоилузије хришћанских верника о свом преобраћењу, јер у одлучном моменту попуштају и дају маха својим страстима и нагонима. Нема у Шоовим јунацима нимало херојске патетике; то су прости, обични људи, блиски стварности али од свих је најубед љивији и најзрелији сам Андрокле. Његова проста филозофија, без илузија, без лажних иадања, на крају трпумфује. ■а Све ове три књнге су несумњиво освежење у нашој преводној литера тури. Само ми их сада не видимо први пут на нашем језику, и зато су нам та дела позната, тако да за њихово ново превођење није постојала велика потреба.

Ж. Богдановић

Жан Пол Сартр „НЕСАХРАЊЕНИ МРТВАЦИ“ и „ОБЗИРНА БЛУДНИЦА “

издање Матице Хрватске

И поред тога што ове две драме нису најрепрезентативније, и поред тога што се кроз њих не може у до. вољној мери сагледати Сартров књижевни и филозофски лик, ипак из њнх се могу извући битне компоненте његове методе и његове филозофије. По Сартру „човек је онакав каквнм себе хоће, каквим себе схвата ... човек је оно што се сам ствара". Дакле, човек се сам ствара, он сам, као егзистенција ствара своју есенцију (суштину). Другим речима, човек се сам одабира, алн уједно у том процесу одабирања он одређује вредност онога што одабира. И за тај избор он ангажује цео свет, цело човечанство, јер ако човек хоће да буде ово илн оно, он о-нда свим силама ради на томе. Али то, на-равно, није без страха. Човек се стално пита, да ли је то најбољи пут, и не чини ли тим избором грешку. \Садржај прве драме „Несахрањенн мртваци ц је отприлике овакав:, Полиција је ухапсила неке учссннке у покрету отпора и, да 6и од њих сазнала где се налази њихов вођа, она их терорише и мучи. У међувремену доводе њиховог вођу Жана, али не као заробљеника, већ као £умњивог, јер је обмануо полицију, нздајући се за неког околног становника. Ту је заплет: он слободан налази се међу њима; њих муче и кроз који час биће мртви. Могу да се спасу показујући ra, и сада треба да оллуче о томе. Међутим, свн презиру живот и ниједан од њих, и поред тортуре, неће да ra изда. Међу њима се налази и једна девојка са својим малим братом, који хоће да изда Жана, њиховог вођу. Њега зато даве рукама, а тај гест одобрава и његова сестра, јер и она очекује смрг. Најзад, после неке провере, Жапа, њиховог вођу, треба да пусте на слободу. Он их наговара да прокажу један леш, у који ће он оставити своја документа и да тако изиграју полицију. После дугог колеба. ња затвореници одлуче да то ураде. Али и поред тога њих одводе на стрељање. Другом драмом Сзртр указује на бесправни живот америчких црнаца. Црнац који није ништа скривио треба да постане жртва обесног белца. Њега окривљују да је силовао простнтутку у возу, само да би ослободили белца, јер је овај у пијаном стању убио другог црнца, њего.вог друга. H сада .он изјављује да је бранио жену коју су хтели да силују, И овај црнац, као и јунак Једног Кафкнног дела почитве да верује

да је стварно крнв. Он је крив зато што је црнац. И када Лнција, проститутка каже Фреду, којн је спавао код ње да би је придобио да не каже истину, да је његов рођак крив, јер је убио човека, он додаје: „Али убио је црнца“. Примећено је да Сартру сметају његова филозофирања, или, другим речима, Сартр филозоф смета Сартру књижевнику. И заиста, онамо где његова филозофија не долази потпуно до изражаја, он је јачи и убедљивији. Заплет у његовим драмама је оригиналан и каткада доста успео. Сем тога мора се f признати Сартру умеишо вођење дијалога, чија динамичност је врло упечатљива, У том погледу он превазилази у многоме Пола Валерија, чак се може мерити и са Андре Жидом., Једном речју, Сартр као драмски писац, новелиста и романсијер надживеће Сартра филозофа, јер је његова филозофија само помодна и претставља последње трзаје грађапске фнлозофије на њеном силазном путу.

М. Шијаковић

НИКОЛА ДРЕНОВАЦ НЕЗВАНИ ГОСТ

издање „Ново поколење“ •Збирка Н. Дреновца с Циклуспма nHeзвани гоот“ „Давни звуци“. „Поднебље срца“. „Одлазак у 6естраг“. „Путем својим и претставља тглавиом пресек песпиковог 25-годишшсг рала па стиху. У овој збирци наила-зимо на пријатна нзнена* ђења. То ny сугестивни лпрски медаљоки дати у страсти стпаралачког инстнкта (нароиито љегове љубавне песме из пиклуса „Поднебље срца“, на ПР. песмо „Жеђ“ и „Прича сата“>: то ie ритмички јоаик с п vino лрелвна и савитл.ивости. Дреповац вештачки не здабпра речи из Јозичке rpahe ла би добиле обележјв реткости. neh неносредно с народнор извора освенсава сво) Језик. Његова љубавна лирика зрачи ведрипом, пуна је животности п чулног врења. ма ла није без илвесног романтичароког обележЈа. Поезпја Доеновца je добрим лелом с ромаитичарском пнтонацијом. Његове зоцијл.тне теме су поетска осуда предратне друштвене стварности, дате или песнмиспгчким нотама („Моиолог скитнкце“ „Смрв.ље.на рука“) илп пак ироппчко-саркастичним тоаОМ као на пр „Гоепођа" и др.) Лирика Н. ЛреновЦ;! штје од оие врсте еминентне лирике. која наетаје У некрест.аном наслућквању повог. v освајању нових лепота пзраза. Она Је више иалик на. непречишћепу поетску руду. Дреновац из збира доживљаЈа извлачи уопгштене слике: услед тога разнобојност и неуједначеност израза. Лепота његовнх доста звучних строфа није добнла одређени дефишггивни облик. Али, то није умањпло вредност искрених и топло датих лирских акцената. В. В.