Студент
НЕПРИЈАТЕЉИ ИЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФРАЗЕОЛОГИЈЕ
Шта је показало суђење БУИЛУ И ЈУРИШИЋУ
KopitCHO ј« да с* осврнемо на неке иоменте са сУђеил Јурвипмhy н Буилу. ие због н.их сами\, Јер су они неанатие личности, итрачк* у рукама других, већ зОог тактиие извесшгх реажционарцих елемената у студентским рсдови. ма чиЈи су истомишљеници Јури. шић и Бумло. HiHSje шшвло Ч3"диовато да о« неп!р»и,јатељоки б.тсхгбнти прЈЖрИ' вафу маоком соци>јалитот.'ИlЧЈких фр< за, да ча« даају боље појјед)ИlНlе rocoipe румоводнлаца Владе ор мнргих другнх студената. Разб? цујући ce со(ЦlИ)јаигиСl\ич>к)ИlМ фраsaiMa н фармалнт! поздавањем проблездатике, реакционзрии слемонти сакриввју своје црлве uaiMeipe. А.ти им је погр<ешна P flr чун>ица: студок.токе масе лако оете шта ое налааи у њиховим резк ционаршгм смипз.тиизм а. ~Ја шсам npoTira социјализма 'Ја сам заједно с а читавкм н.аро' дом... Ca'Mo оам крпсттаков-ао по< једдае нвправггтности...” шјавно је нз оуђењу Јуриши<ћ. О се npifKaaivjie кдо и „примефаи’ члан Савеа-а гтудената. Он иеће .Л« кржи углед Савеза савго )■< тхрпткв тог Савеза” који су т?сноорпктпlли свој едtoipihtw против њсга". Kaio да су студеоти »ачтвии; као да но аиаду да je то омтиљена пароств р-еакциј«. како ..craipe” тако тт .лтопзе” шформбшх)*в< ске. Коликз! j'e њепоаа мржтћа тфотив шше стеаоности нвЈбољ« ое види кад баш т»ко говори о рукаводиоцилга Савеза студената. Ту је о'н ггока-92 о своје mpcßio лшхе. Зар м.аее кс бкпз,ју себи зз руководиоие дајбоље из свпг-пх редовз. натожргвсвашЈЈе и иајодаед'« бопцг. за coufHj’ a.THissiM? Бацати Се блатом на њих можсамо заприженч ■непријатељ со* ципмизмз. ~Да ли и\«»м морално право ла Дlискутуlјем о социјалвиот тппо блемкма? ттота за себе Јуришмћ. Да ли само ралн лиг и сељаци KiMai’V. цоаво о томе да Јиг скутуту? Зар v iraiuoi звмљи ииfe саобода крlИТИlке. Сутобода m-in шљењз и демократија?'’ Сваки човс/к са поштенкм иамепама има морално право У нашој земљи ла дискутује о criKM проблем има, а не само о сопијалним. Бар отти тсопи живе v Југославиод могу да виде tv тгсвшу. И. ако ииоо опрт пита за Tv датитлу, ок ie или слеп или зло>н«м>ерт. А Јуришић и његовн су <»алек л ол тоша да 6уду слегги, Окж бпзо уоче и таЈмању roeiuKv л’ ли ппоnA’CT КО ; !И можг ла им КОриСТК за плЛШПIЧТI пплктитки рзл. У naima? је земљи глобала мс>ч тнке, слобола мишљењз демпкоатила али за кога? Зз свзчсог оног који је оллучип лч глг\’жи »пооднпм интсоеоима, А за ош птакм ?длл која Н пооттп Ш»попгптх имтеоесл, напт да а само 'tivrv глоботу. слсболу да v себи мозе око што н>зр*ол стевоа. За њпх нсма слоболе криттиlке, а још мвње fe. Ако раавлашћаиа бможпазијз Hiehe Д!3 ллкпл'l’o >на Ct-'iom mpctv где <v fie истооија поставила ла проживи остгтс<к свога рскл:. нррод Hhf ДOВIОЉIНIO Средстава да је nipiMvraoa н а то. TaiMßia јо шша лемокрзткгја-. Она ie Д|овољlкlа шиоока ла се слобоД|Ж) pßßSimiiai'iv стоггозлапки иаитори сваког појелинца и дсг вол»но јдка да уиишти штеточилгске натгоре било кога. Уништавање штетпчииа друџттвСне зз|ј|едlнгице тзкође <с састаптш део развитка aeiMioiMP'arnrie. Jyp«miHih ое брвши да ннје моrato „објвктивно да дискутује’, }ер је био „лично пстођен” мовим начииом стипвнди|рања. И то HiHu'ie тачно. Он paH'uje KiHije примао стшендију. Hu по новој утр-едби Htnije стекао «а њу право. Гlа »а чему ззснива тај ергуменат? 3>ато што не доби)ј|а дечји додата«, А ш ninTamo .прlетседн>и ка суда зашто ие добија дечјн додатак одговара: „Отгц мн има трн хектара земље . При тогие Јуришић забо>равља салзо једиу „оишицу” отац w има мССРчгт приход од 30.000 динарвЈ? ~Много су уткцала на мене аддруистдаика осећања да истуniHiM у заштитл' сгудо!пsта>‘ бронм ое Јуришиђ. Г.го. св>и су маиустти студенте: и Влада. и Оавез студеНlагга. н школско власти; сам-о је остао о« -и њему слични да „ааштите студенте и да их ~бодр« у овај ситуатији”, јср су „бачеии на улицу”... Можда )С зшимљшо да се сазна одзкте потичу та његова „алтр|\исдlИlЧка” схватања За вроме суђења води се разговор у ј-едно-ј гругги Један од њих се узбуђује: „И ou-t мри је н-еки sраlН;идац студвнв* т а Зиам ја њега добро. npiHije рагга оан радио »а имињу његоаас «Pi » fln (ј« долвцио ca ово-
јом сестр-ам у лимузини. Ca теpiaoe нас је пасиматрао кдко раЛIИ-М-0 и као дете -на-м ое rioTCMeвао”. Ето, одаклв потичу његова „алоруистичка” осећањз. „Да није примењен-а оила да се спречи моја одбрана иа УДРУ” жењу, не бих био искључен из Сав-еза студ-ената.” Међути-м, Јуришић је »а дв>а cacraiHiKa удружења студената roßoipiHo вшне него ико од присутнт. А Iкаам су дру-ли- ст>'ден|ТИ тражили да и ohih нешто кзжу и оС|удиlЛИ његов став, о-н је одмах «ашао дл му j© огран!иченlа слобода коитике и вајкао се да су га остали студенти поlгр.еш!Нlo рlааумели. Међутии, осталЈГ студенти оу га разумвли баип oiH-aiKO као што треба. Загго оу га и довели на оптуженичму кл-утту, и са оду-
шевљење.м позЛравилн одлуку дисципл/иН'оког суда о иоклзучсњу и њега и његовог оабрата Буила са Школе. Студецпи техннке показали су своју одлучност и onpe\wiio.CT да без икаквих обзира н одмах одстране иепријатеље из CBoij!irx редова. * Тако c© завршно цроцес. Њеroiß је оsиlм бно и <\увише велики за једног Јуришића и Буила. Али спг jie до.вољан да ушозорн све дапри!паггеље соии.јализма у нашо)ј зомљи да су студенгги будн'и и да ће немилосрдсто осујеТити сваки њихов нокушииј деструктивнloг и против н ародно г делсгања, па мажако и колико опо било aaiMaicicnoiaiHio фпавгма n демократији и ооци|јализ.му
Af. Османзгнћ
Пресуда Дисциплинског суда Грађевинског факултета
На осиову саслупгаља отгужених и сведока Дисшгалвнски суд Грађевкнскиг фахултета Техтгачке веллке школе у Београду утврдио Je да су криви Јуришић Драгош и Буило Софровгије, студенТц друге године истоеметгог факултета, што С у вређали углед школе и част академског грађатгана, na Је донео пресуду: Да се Јурншић Драгош казнц искључењем са Техничке велике школе. да се вуило Софронмје уда&и на пет година са Техиичке велмке школе. Прксутки студенти су одушевљено поздрв.вили кзречену npeсуду. На краћем митикгу, који је уследио одмах по завршетку суђења, студенти су изразили своју одлучност да немилосрдно чи с те из својих редова противнике друштвеие заједнице. Са овојом оштром, ал и правилнсм пресудом, суд Је оправдао поверење студената, доказавши да се Јодаи део наставника непоми рљиво бори против заједничкнх неприЈатеља. Али Је само суђење показало да пма Још известан број наставника којп су лоЈални нли чак пријатељски расположени према реакциопарннм елементима. Студенти су отворено истакли да ће и убудуђе бити неумољиви у борби за чисготу шксле од непријатељског утицаја ма тде се он поЈавло.
НАУЧНА ГРУПА СТУДЕНАТА ЕКОНОМИЈЕ помаже сељачким радним задругама
Научна rovna студената Економског <±>акултета. Koia се бави ггоотчавањем питања из пољотгоивпеле и задпугагоства, основана ,ie ппе две године. За ово пелативно кпатко впеме она i© постигла значаше пезултате v повезивању науке са ппаксом. v птжаh>v помоћи сељачким палним залпугама. а напочито v поиппемању студената за самостзлан налгчни пад. Због тота нше ни мало случато шго cv чланови HavHHe rovne наш кЕдао за пал како на TeoeHv тако и v пазним наV4hhm инстит^тима. Попед ппол\ г бљиваН»а свог знања из сбласти задплтапства и пољоппивпеле. rovna помаже v nanv секпи1и за пољоппивпеду и sannvгапство ппи инстиtvtv Економског Чланови rnvne nnnrroeMaivhn пеЉепате за nncKvcMiv на свим састаипима. v исто впеме воло богат и дпагоиен матепжал за сам Инстиtvt. Попед тога сви њихови успели песБепати CMarnaiv се као семикапски падови Koin cv обавезни за све студенте. Неки њихови песђепати нагпаћени cv на kohkvdcv за 29 новембап џпошле године. rnvna ie обпаћивала два наша основна сектопа v пољоппивпели дпжавни и Тако напп. обпа дили cv задттапство v пепиonv обнове. онда sannvranство v етапама nasßoia. О моментима v na3Boiv задпугапетва одпжани cv песђепати. и то ie лоппинело да се схвати знаnai ппивпедног и да се на\’чна rnvna ппиппеми за помоћи сељачким падним ппи vboћенлг ових нових мепа наше Пспед нашег дпжавног и сектопа. rnvna пади на vnoзним земљама. а напочито ie впшила пскпета v источно евпопским лпжавама. се. rnvna ie стално и ппошипивала csoi делокплт пада. Тако ie она обишла naoiHv rv ~BvnvhHOcr“ v Лобановшша и лтгознала re са њеним падом. Када ie rovna ппистлпила иопитивању и nnovnaвању задпугапства v зесмлгаском cnesv. одпнсан ie кпаћи клгос где cv rnvne са .Метолом пада. Сваки члан rnvne добио ie по ieaaV сељачку пад-
hv задруту. тамо се заложгзвао по некоЈшко дана и ппикупљао матепнјал за Инстиtvt. Tai матепшал ie соеђен и обпаћ\пе се. а vckodo ће о томе бити поднесен пеферат. Ово ie био доста замашан н озбиљан посао и rovna га ie углавном са успехом завршила. Када се говори о досадашњим успесима научне групе. наЈ'важнт'е ie то што ie борба мишљења на потребшл висини. На сваком састанку већи 6poi чланова. изнссе csoia запажања. а ако треба исгшављају шледине поставке реФеоента. он није vcneo да из масе чињешша. доће до правилних закључака.
Сада научна rovna настоји да шзонгитзи. своl оад не само v ktjvtv свога чланства. него да постане пентао коlи ће око себе окупљати и остале студенте коlи се спеииlално HHTeoecviv за пољон d ибо env и загшугаоство Колико he rovna v томе успети видеће се v HbKKOBOi noercroiehoi акнши за псшагање сељачким радним задругама v увоћењу привоедног четком мапта они ће обићи неколико задруга и анализиоати њихов пад. Исто тахо rnvna има v плану да сваки њен члан тшоучава по ienav сељачку sairovrv. да ггоахи њен развоћ Из свега овога види се да ie rpvna. загхваљујући ннте-
ресовању студената за тшодубљивање свога знања из области пољопривредног задругарстваl и уз свакодневну помоћ лв Вучковића. проФесора Београдског vroraepanтета. постала ieoraa ол Hai6oљих студентских научних група. таква rovna тоел koiv се из дана v дан постављаl‘у све већи и тежи залани с обзиром на брзи сопгоалистички пвеображај села. Crvденти ће се баш квоз osai рал оспособити да cvroa v пвакси много више лопвинеcv спвовоћењу свих павтиских и лвжавних задатака v пољопвиввели. а напосе v области задЂУгарства. Г. Г.
ИСТРАЖУЈУ СЕ СРЕДСТВА ЗА УНИШТЕЊЕ ЗЛОЧИНА
Цртица о стручној групи криминалистике Правног факултета
Злочин и похара то cv зла која се често cv r coehv v свакодневном животу. зла која поете сваком чове-Kv. Криминалитет ie отворена рана експлоататорског друштва. У нашем друштву она ie наказни заостатак прошлости: деликт кога друштво свим силама тежи ла збрише. Студенти Правног факултета. чланови стручне rpvne криминалистике (у okbhpv Савеза студената), проучаваiv hbvkv о криминалитету и 6op6v против њега. Овде се убиства. и слично ранионално категоринш. структурално истражуш се средства злочина. пооналазе се соедства за његово гоњење. његово уништење. То ie од велике практичне и каучне важности. Али. има v томе и извесне др-ажи. нарочито за младе крнминалисте. којима се свет криминалана по^авллпе v сасвим другом светлу нето лаицкма: Tai на изглед алогични свет абнормалних ~ivнака“ и алогичних подвига има cßoiv унутарњу лотичност. Кп илгиналистичка rpvna ie избила v рел најбољих на Факултету. Hnie да гасте интерес за њен рад. Залтекнк секреташ Hvmniia Марковић показала ie и»докс
пооаста чланства: на почетkv гшошлог семестоа *— чланова —27. на »paiv семестра 45. Поред тога сваком састанку присуствовало ie неколико студената са стране. Садржаl састанака? Веома оазнолик и практичан. Пример одломак дневника петог састанка: ... професор Воденилић уз сараднгу асистента изнео нам 1е један случат провалне кваће и c.nvnai фалсификата јшдустзжских бонова. Иоа тога пвочитали смо двг; кримикалне приповетке. На Kpaiv нам ie говорио о ралгоалним и конпентричним лишлама вазбиieHor стакла. и о њиховом код ттврћивања да ли ie стакло вазбшено спол»а или изнутва... Али. професори и млади квиминалисти hhcv остали само на тоl Фсвми. Пвоналазе се нови облши рада ла би се што свестрашле схватила салвжина. Једна од таквих Фовми ie и посета Mvaeiv криминалистике v Земуну. У пввих неколико олелења. ronuv криминалисти v свом дневнику видели смо већи 6ooi ФотогоаФша самоубица... ввло cv интевесантне биле ФотограФиlе изнакажених... Затим нам ie пвкказан велики 6poi вазних ногхева и јшугих пведмета к.оlима ov
■ изввшена убиства и самоубиства. У другом одељку разгледали смо више примевака вештачких рукописа и vtbpђивања старости рукописа путем утввћивања ставости мастила... Онла нам ie приказан прибор за фалсификовање металног новпа и неколико примевака тих ФалсиФиката... При том cmo вазгледали већи 6poi ФалсиФикованих новчанииа почев од Каваћорћа до данас...“ Такав ie њихов вал v гговом семестру: а v другом? Ево шта они cMepaiv: „Пвећи ћемо на самостално решавање поlединих криминалистичких пвоблема Koie ће нам ггооФесови задати. Очехујемо да ће овакав рал v tokv идућег семестра развити дискусшу iora више. и рад учинити iom занимљивиlим“. Но оно основно и ново за чим пео колектив тежи (и ггоофесори и секреташлат и члакови rovne). то ie дубље и хуманше тгоилажење злоc;ihv и злочигахима. f Они се не задовол»аваlУ KOHcraTarorioM да злочин поCToin. и прелузкмањем гоњења, Они илу даље. изналазе темеље pvirae кримикала и тиме доприносе уклањању овог друштвеноа’ токсина, С.
СЕМИНАРИ НА ВИСОКОЈ КОМЕРЦИЈАЛНОЈ ШКОЛИ У КОПЕНХАГЕНУ
Циљ овог написа није у том-е да изложи спстем студирања у Данској или поделу граднва по факултетима, већ да покуша да нзнесе оно шго је пнсад чланка видео и чуо о начину обраде и значају семпнара на Висдкој комерцијалиој школи у Коденхагену. Градпво Впсоке комерцпјалке школе је подељено на. пет обла-
стн: спол>lну трговииу,. бамкарство, пропаганду и рвкламу, књп говодство и оспгуоање. Студенти се самп после дв® годчше опреде љују ка облаог која им се најBiime свгђа. пошто су већ скупио слушали предавања и обрадили опште пој.мове и категорије које захтева високо комердпјално образовање. taiKo подељени по
областима
и групама, студентн почињу да раде семкнароке радове. Свалш је обавезан да у једвом семестру изради семинароки рад. Избор теме и начнн обраде се прнлично разликују од наше праксе. Прва разлика се састојн у томе што се избор тем,е за семинар врши не по жељи студента, већ по за-Iедничком договору професора и отудента, али тако да поофесорово мншљење ипак има превагу. Свакако да у оваквом пзбору теме ностоје добре и лоШе отране. Добра страна је у томе што професор, кмајући 40 50 студената у групи коју води и познавајући способности и глабости оваког студента. давањем теме за семинар развија студента у правцу којн му највпше одговара. Уколнко студент занемарује неку област, професор ra натера темом да. тој области поклонн већу пажњу. Лоша стратга овог начнна пзбора теме је у супротности између усклађивања слободног -избора од стране самог студента и професоровог мишл>ењol. Jep, icryдент често жели, ако је проссча« или солидан у свим областима, да се У једној развнја внш«, а професор иије У стању да то зна. Далеко већа разлика, у поређењу са нашом праксом. ссстоји се у принципу да се свакн семинар обавезно прочита и продискутз г је у гр\lпи. За дискусије поводом семинара направи с® план са тачно одређеним рокоBHNra 51 и назнаком кога ће се датума тај и тај семинар читати. Референт је дужан да семинар заврши десет дана пре дискусије п иреда га секретару групе. Овај га умножи на шапнрографу и раздели свим студвнгима. Прилнком одређивања теме назиачују се и два студента да у дискусији дају обавезну ппсмену крнтику семинара (тк крптнчарп у своје време бпће критиковани од друге двојице итд. тако да ће оваки члаи групе у току семестра .бити једном критичар п једном референт). Пошто студенти-критичари! иа састанку групе дају овоју оцену семинара и прпмедбе днокусија се завршааа одбраном референта и излагањем професоровог мишљења о оеминару. И тако се ово понавља 40—50 пута у једном семестру. Овакав начин рада има низ позитивних страна. Њиме се постиже дубље и савесније обрађивање теме, семннар се диже на зећу научну висину. Пођимо само од чињенице да студент зна да ће његов рад бити дискутован; ако буде слаб и површан бнће и озбиљно критикован. Због тога је отудент прпнуђен да мате-ријал савлада са иуно пажње. Даље, остали студенти долазе на не да га први пут чују, заиљескају на крају н двојс троје кажу к?жо је семинар добар, или j'e брзо читан нлп ~колико сам могао да запамтим’’ итд. већ да озбиљно критикују. Посггојп још један разлог који стимулира темељну сбраду семинара: за сваког отудента постоји ладица у канцеларији групе, у коју се редовно стављаЈ*у сви семинарски радови као и писмени записници са кратким изводима онога што је говорио кад је бранио свој' семинар или критиковао туђи. А све то утичв на крајњу оцену приликом завршетка студија. На основу свега изложеног можда бц се неке од ових мера могле применпти на групама Филозофског и Природно - математичког и других факултета. То би довело до бољих резултата У савлађивању градпва. Мислим да нашим могућностмма cie одговара принцип за Ј‘едан семестар један семинар. али је могуће да сваки студент у ток\* свог читавог отудирања једном бар тгреко свог рада отроба своје снаге, да буде критикован п да брани своie мнпгљење.
П. Павловић,
ст. НДВШ
„Ретенсен колец“ један од наЈстаријпх универзитета у Данској
Неизвесна будућност
У последње време фраицуск* штампа ссо&иту пажшу посвећује студентсклм проблемпма. ли ст » вк се шггају: шта ће бити са дипло. мираним студвЈгтима? ЈБихова брига за неизвесну будућиост францус ккх студепата није неоправдаиа. У 1951 годјши упИсало се у Иаризу ка права 19.000, на кн.пжевнос* 15.000, а на медипиву 10.000 студената. А, ево, как» е су ЛрУпггаеи« гоотребе. На последн>им конкурсима за наставиике књижев. носпј у средњим школама од 34* кандЈгдата примљепо Је свега 37, а аа наставиикв «стор<нј е и геотрафп, Je од 206 само 13. Због оваквв СптуацијС неравно, мвран је прмлив студената иа цо. Једкне фавултете. Свршени матуранти одлазе тамо где се надаЈу да ће после завршетка стуамја најлакше до&ити заотослви.е. Међутим, јтврде листови, све ј е то кеситурно, па пак ц доктораг тте гарантује у_ |ОРСДб&е.
2
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 2