Студент

K O ЋЕ УПРАВЉАТИ СТУДЕНТСКОМ ПОЛИКЛИНИКОМ САВЕТ ЗА ЗДРАВЉЕ ИЛИ ИОНО?

У шикхј земљн здр авствета за штнта стјудедага је најбоље cipганиво®гlн.а у Бвопреду- Вгжна устансва те заштите је, бсз сум ше студентска тозикл'Иlн«ка оз craniHioraapoiM и целом м)р<ежом злразствене службе. Полткл!ИНlнк;а »ма p.ai3«ie С|тецијалlист'ич.ке ам6улаlн,те у коцима раде аснстенти и доценти Медицнтаке велиже шмоле као хоиорарlНlи лемари или консултанти. Полижлнника рас.нат.аlже са ПО лежнијо, у pasiHMiM оан>аториl]|уlм!Иlма за плућну 'ii IК'Оштанlу туберкулозу. Ол Hiaip'o'читог су 3wai4.3i’'ia студентока опораlвн,тишта у Мојстр а нlи. wa З.татибору, Авали и Булви. Здраlвсгвена запгтита се лтл<гђlНРм пружа гту(дентиlма! у Beoirpiaaiv преко Студенггске пол.иклинтке, изузев <HieiKHx xiotihih!x едутајеваМоже се рећи ла jie свагки оболели студент дбритт. ПотиклиРика се брине за пдс ко 32.000 студената. Само у прошло,' гО|Дlини у њо)ј j'e извршеао 26.420 првгледа опште пратое. 3.672 интерне. 2.175 гине колош.ких, 2.91 прегледа уха. вр.та и Hioca, 6.906 дерм'атоlвск(е-роломвких. ШТО у.КТННО ЧIГНИ око 40.000 прегледа. Сем тога је л7чињено 19.220 ршгггенсжих и 10.716 лабораторијских прегледа итд. Пр уплвду ш машу поликлинику су р«lор,гаlНlизоване остале ОТудвнггске ,полlИКЛИ'Н'И:ке у земљи. CTpiaiHie 01мотад1ИИ10ке делега ције ce интересују за иаицу »дравствену заштиту н, по њнхшнм H3/jia®aiMiai, она им често Служи K.aio узор. Преко „Свадске универзитетск е помоћи” из Женеве П'ОЛlнкл'ИlНlИка редовно дпблfa псимоћ у лековима. CnepHijiaTOtH Санет прн полн!КЛИIНИЦИ РЈУIКОIВOДН 3.TiDiaffi€T!BeiHOiM заштиппсгм студената. Савет санињавају т|ри датегага Caißesa студената, одноено здравспгђ'еlНlо-Iготпорнlих у|дружењlа, као и првтставници оадког молекти.ва Пoии!клнlнике. Oeai начи« pivkoвођења са здр®всгв'oНlИlм устаноBaiMia oCiHirypiaißa учешћв Савеза отуденlата у решавању здравствених проблема. До прошлог лета поликлиника је потпадlалд под Савет за н»родно здравље. OдлIУКОIМ Сазет а за aaKiO'H'OaaißCT'Bo поликл иникз стављена под ИОНО Београда. 'Дли тд одлука није спровел c u a . Сгврт зп народно здравље је KiaoHH'ie тражио да се одлукlа повл-ие Полиlкл г 'н.Иlка ie под ИОНО-ом, а Лактички њоме управља до данас Савет за нв» pp'TiUio ЗД|РВ(ВЉв. Међутим, недавно је дата сугестијв од Савета за закоlН!Одавство да се поликлиннка и четири операвилишта потпуао предруштзекој оргаткзаштји, тј. Савезу студената. Ова оугестија није прихватљива за Савез студената. Потпуним преу 31К1мањ ем поликлиннке поргметио би се рад и целокупка 01рганизацк|ја здравствеие студентоке службе. Преко Сгвета прн поликлиници, у овим условима студенти већ имају директну контролу над здрашственоа! заштитом. Зд|равствена служба је веома еложено и деликатно пи-

тање. Зато заступамо мишљење да jie уснешно могу обавллти стручна л;:ца, а це студенти. Кар један од разлога за ту сугестиву наводји ое уштеда «а РаД|Нlкм местнма. Чињеница је, међутим, да би та лгштеда бша незнатнв, И.ма нанина да се у ПOЛИКЛИIНIИЦИ уШТедИ MIHOiTo више_ Сматрамо да при рашодели лекова, оправци зуба, слању у Оlпор'аlвилишта итд. T;pe6ai много више обратити пажњу нз социјалнн положај отудената. Потпуно беопл'аТ'Нlе лекарске услуге принад,а|ј|у Haijinpe сирolМ'ашни)м студшгт.ма, првенсгвено- онима ко.ји прнмдју ооц'ијалнlу помоћ. стипеншру или се издржавају на сличтн начин. Досадашње искуство ]е показало да полиlкл'Иlннка најбоље фун'кдноlНlтше под Саветом за наро|дно здравље. Во, пошто је у пнтању децентр(аlлизаи,иј!з и ослобађатве Савета од унрављања здравственим \ г стаlВolвам'а, радо

прихватамо одлуку да полнклимика потпадие под ИОНО Беопрада. • Сарадаик наше редакције посетио је друга Ковачевића у Слвету за за1Кон10давство и изпрадн>у иародне власти НР Србије. Из piaeroBopa с њим слзпдјгн cmio да је „потпуно П1реузи:мвње поЛ1И1Клинике_ у студентске руке” последица иеспоравума и узајамне нео бавешт е ност и. Стварно се ту ради само о сугествди. Он ј« ipetMaio да nocro'jiH законока одлука да полнклнн1Ика потпад1н0 под ИОНО Београда и дз нико у Оавету за за ! К01Нодавство но KHOHCTHipia да поликли.Н1И1Ку ппеузме Савез студената. Друг Ковапевић мисли да се цело питање Н1впот|ребно заоштр|ило. Он је, затим, изразио своју оагласшст оа законском одјгуком да поликлнника буде под ИОНО-ом Беопрада.

Фабрика каблова код Светозарева

(Наставак са ИРве стране) дати ударац; задали су ra на основи наше изградље и на овом комбинату. Ова фабрика биће увек сведочанство решености наших народа да лзграде оно што су зами* слили. Трудбенике којн су rpaдили комбинат и све оне који су сагледали његов значај није збунио нн обесхрабрио тај поступак Мађарске. Они су одлучилн да сопственим снагама изграде фабрику каблова. Још тада је осиована браварска радионица будућег комбината. Већ 1949 године радиици 'су сами почели 1 производњу мањих машина: аутома. та за брушење камена, уређајл за нзвлачење жице и мањнх маг шина за плетење каблова. 1950 године производњу машпна за

фабрмку каблова у Бресју почела су и каша највећа предузећа, п то далеко јевтичије иего што би оне стајале у Мађарској. Према конструкцијама пнжељера Шпме Колесарића и Марковића у нишкој фабриди „ЈаЈстребац’’ почела је израда машина за брзо и лагано поужавање жица и ма* шина за пзвлачење. У фабрици „Иво Лола Рпбар” у Железнику израђиване су велике машине за уплитање неколико опроводника. Фабрика „Првомајска” у Загребу израђује машине за изолацију, а „Раде Кончар” пећ за топљење метала. Истовремено, настављени сУ и грађевикски радовм. Село Брвсје већ данас лгии на мали модеоаи град. Саграђено је мноштво објеката и двадесетак троопратница за становање. Али, посао још иије завршен. У великој халп, са сваке стране, изграђена је пруга нормалпог ко лосека. Она he доноснти сировине, а односити дневно по 30 до 50 вагона готових производа. Са* да. треба «Iзградити и ранжирну сташтцу, која ће омогућити да се производи комбината трамспортују у све крајеве наше земље без претовара у Светозареву. Тек сУ пободенп шгшови за ,-Вајербар - ливницу” за опецијалну прераду бакра. Ове године треба саградити још и енергану н друге иомоћне погоне, спровести водовод у дужини од 7 килскметара до Светозарева, покритц још 26.000, квадратних метара на великој хали. То су задаци на којнма ће све године радити н студентске радне брнгаде Београдског универзггтета н великих школа, да би омогућиле да већ крајем ове и почетком ндуће годпне започне монтажа машина, како би и овај велики комбинат што пре заузео своје место у социјалистичкој изградњи. Студентски град и његови велики издаци

Просечно бројно стање Студонтсмог града У протеклнм месецнма износило је 800 станара. Просечни стаљни месечни издаци оастојали су ое из следећих сума; за елвктрнчну енвргију 200 хиљада, з а воду 80.000, нлате 40 службеника (не рачунајући особље занослегго у ресторану) 240.000 н огрев 480-000 динара. На једнот ста-нара, значи, долази за светло 250 динара, за воду ото, за нлате особља 300 и огрев 600 динара. Укунни трошковн сва ког појединца изиосе према том<е 1250 динзра. (Већика станара стаиује у собама са по два кревета, те је просечна уплата једног станара 600 днн.). Разлнка цене уплате и раније поменутнх издатака изноон у ов'Им зимским месецнма 650 динара месечно. Ка ко се огрев уиотребљава само 5 меоеци годишње то се ова разлика смањује на 350 динара месечно током целе године Издаци рестораиа такође премашују уплату просечно за преко 200 динара месечно тто једном абоненту (на пример издаци по једном гбоненту з а мовембар 2177 динара, за децембар 2345 и јануар 2203 динара). То значи да дом доплзћујг за сваког станара 550 динара месечно. I Известан број станара Студентског града немарно се односп према имовкии дома. Учестале cv по;аве разбпјања прозора, оштећивање ! инвентара, ложење Начињена штета од септембра до данас стаје управу дома 336.500 динара, што подиже издатке управе на појединца зз 70 динара месечно. У овој анализи трошкова нису урачунате плате службеника у току летЊ'КIХ месвци, као ни ве.тико кречење и дезнмфекција дома (она се овога .тета тгеће обављати,) што све ctaje преко милион динара. За разлику од осталнх студентских домова „Нови Београд” је овојим удобностима које пружа станарпма преодређен за велике издатке. Док у другим студентокнм домовпма у једној соби ста нују просечно 3—4 студента (у дому „Милован Ђилас” 5—6) у Студентоком граду је соба са три станара реткост. Та ширина повлачи за собом велнкв издатке по појединцу у огреву, светлу. а и у особљу (чиотачпцама). То значи да су трошкови у овом дому скоро два пута већи него у осталим. Просторије дома загревају се пећима, што у поређењу са домовима који иМају парно rpejaibe, повлачи' далеко веће издатке. Сами трошкови за. огрев износе 40 од сто свих осталнх трошкова. С обзиром да су издацн врло велики, а завксе у великој мери од самих отудената, онн се по нашем мншљењу могу снизитн у првом реду правилним и са,ве ОНИЈИIМ коришћењем* средстава дома од стране станара. Тако се употребом једне сијалице од 60 вати потроши месечно електричне еиергпје у вредности нспод 200 динара, а за решо, уз употребу од четири часа недељно, 120 динара. На једног станара собе то износи испод 160 динара. Али. и поред тога што је употреба струје у термичке сврхе ограничена на један сат дневно, врло често се дешава да је решо преко целог дана укључен. Зато је потттно јаоно откуд месечни издаци на струју у висин« од 250 динара. Слично је и са водом п огревом. Ова'ј' је проб.тем решив самоконтролом појединаца, у првом реду, а затим, заједннчком контролом свих станара. Међутим и при савесншјем коришћењу средстава дома, појављивали би се у Студентском граг ду издаци већи од уплате стана.

ра. i У разлкку би управа могла садто отклонити добијањем извесних повластица које до сада није имала у погледу цена воде, дрва н светла, ипи дотацијамаПомоћ Студентском граду, бар сада. за време његовог довршавања, била би неопходна. Сматрамо да висину уплате никако не би требало повећаватп. Студенти настањени у Студентском граду имају далеко веhe издатке него станари осталих домова. Они морају да плаћају трошмове прсвоза којн су на тој релацији скупљи (уз уесечиу уплату од 150 динара плаћа се још и пет динара за сваку вожњу). И баш због тога што оу неопходнп, издаци! за станарину н превоз већ прелазе цифру од 1000 динара те мислимо д,а се новим подизањсм уплате питање покрића режиских трошкова дома не би могло решити. Тиме би се већи део станара одбио .од становања у дому. Ј. т.

Јасна

СеИање /е, често, једино ШТО иам остаје од прошлости ; npch шлости која иам је драга, аДШ коју помало заборављамо и таs нам одједном нешто обасја скрш* вене кутке наших осећања Јовина сећања на његову ПЈУ’ ву радну акцију везана су за Ј** сну. Мало. ситно девојче од шеснаест година са детнњим ли* цем и великим зачуђеним очима дошло је у ОмлаДинску пошту уплашено и несретно. У почетку је била туђа и радила /е nocaa преко воље. Хтела /е да се вра* ти у бригаду. u Оно /е посао, а ово?” и она б;/ пркосно иапу • ћила усне и нервозно би поправ * љала венац плавих плетеницв око главе. Љутила се због пец * кања другова (звали су /е пио* нирком) и у бесу. кријући, пи* сала песме и замишљала се &9 одраслом и равноправном са & сталима. Убрзо се снашла, Њен осет* љив и прнјемљив дух прнмао fa радознало нове утнске. Први пуЧ се одвајала од куће на тако ДУ* го време и бнло /о/ /е тешко. Јова ct у ствари више не Ce h 9 како им је постапа драга. Cd« ћа се да /е угодио певала дрхт& вим гласићем (Раде iy /е пратио на гитари) и била свима на У м слузи. Мазпли су /е сви и ЈовД /е, не једном, видео како би ce другови надвпјали над њом за време спавања, пратили њепо равномерно дисање. и поправљали њеи покривач. Плакала ie за бригадом и ДРУ гарицама. Тамо се осећала сигурнија и ближа. Када б и iol доносили писмо из бригаде, цр ‘ венела /е до врха косе, и, узбућена трчала у спаваоннцу. Враћала се тужна, у сваком моменту спремиа да плаче. Касније се мало ослобпдила и онда им с поносом показнвала писма о пребаинвању норме, прелазно ) заставнцн. о људима из бригвде коју је тако волела Једном ioj /е дошла у посету другарица из бригаде. Јаснино) радости није било краја. Слушала је пажљиво њено причање и распитивала се о свима дуго и много. А навече није више плакала. И тек, кад /е отишла схватио је колико му недостаје. Њена нежна прнлнка. осетљивост, че • жња за брнгадом, а, можда, на /више, њена прнча о малој, ма* лој зеленој жабнцн коју је једном склонила у траву да /е дечаци не убију иако се страшно бојала додира са влажним и хладним телом животињице — 1 све га је то испуњало топлином и радошћу. Од тада. од те прве радне зкције кад /е Јасна онако мала п преплашена храбро пошла у су*. срет животу о којем ннје ништа знала од тада Јова ie сваке године пожелео да /е поново сретне, да /о/ каже да iy /е од драгости звао пионирком (била /е сувише сујетиа и то му сигурно неће инкада опростити), и да погледа њене очи: јесу ли }ош увек зачуђене и уплашене? Још је није среоОн се нада. 'Можда ове године

R СТАНИОИВЋ

O ПРОБЛЕМУ ТИПИЧНОГ Поводом уџбеника „Теорија књижевности 11 од проф. Тимофејева

На Фнлозофском факултету се већ дуже времена води јавна дискусија о књизн „Теорија књижевности" од Лава Тимпфејева. После реферата који /е поднео друг Р. Јосимовић, асистент за теорију књижевности, р а звила се врло жива дискусија. тако да /е до сада одржано осам добро посећених састанака. Дискусија се углавном водила око проблема типидног, а нарочито око питања социјалистичког ре а лизма. Када се има у виду значај питања која су покренута у овоЈ дискусији, као и то. да та пита * ња данас интересују сваког културног човека, _ св а ког студента поготову, мтдимо да je разумљива намера редакције „Народног студента", —да ту дискусију продужи на страницама свога листа. Уту сврху у свом броЈу доносимо чланак друга Јоснмовића апелујући на заинтсресоване, а нарочито на Учеснике споменуте дискусије. д а узму учешћа у овој полемици путем нашег листа. Ако та полемика и ие допринесе много решавању ових тако интересантних додаћемо и тако тешких питања, сматрамо да ће већ сама чињеница д а су таква пита Ња покренута, претстављатн извптаи успех •

Уџбеипк професора Тимофејева иретстевљз озбиљаи покушеј да če с глеипита марксизма ла це.ловита, систематично и-злошеш теоpiija књи/кевности. 0 томе коликб је писац успео, кол нас је релативно мало пислпо. Но према извесним краћим освртима: Радована сЈалића (\ пре повору књиге) и Грге Гамулина у „Књижевипм нашшама“, не би се могла добити снгурннја °цена која би нам помогла да У* видимо у чему су прави недогташг ове књиге, поготову кала се ова мншљељв јсдно другом супротстављају. С обзиром ла се овом књшом служе наставннци средњих шко,та н студсЈнти факултета, с обоиром да je она са ра-зумљивим интереоовањем примљена од многмх које заннмају проблемп књи* жевности, нужна је свсстрана и детаљна кјјитикд овога уџбеиика. Ја такву критику замшпљам У Духу оне Марксове мисли ~De omnibus dubitandum ’, али су.мH*mi тако. да смо увек сцремнн » нзнађе.мо „раииснд.тдо jseirpo ,

пмо где оно постоји. Та мнслим дз, њега пма бесумње и у овом уџбенику. Како је недавно на Фнлозофском факултету заподела жива лискусија о овом уцбенику, смлтрам да he свакн конструктивни критпчки прнлот’ бити драгоцена номоћ у расветљавању сложене проблематике теорије књижевности. У ту сврху и овај ч.танак пма окромне иретензије да допринесо крнтичком ртсветљавању једног важног проблема из уџбеника професора Тимофејева, проблема тиннчног. У почетку из.латања о реализму као уметничком методу, професор Тимофејев раевет.љава један важан детаљ о односу и разлицн нлмеђу појма реалан и Ј>е-алнстичан. Његово објашњење .је убедљиво н поткрепљено је за.нимљнвпм примершса. Но чнни мн се да је само тумачење термина реализам могло да поолужи проф. .Тимофејеву као илустрација, да бп показао: како се око њега вог днла врло ззнимљнва, жестоџа и жудда бдрба. Алалнаа ха бофбе

показује да се ту није радило о депидлачељу између кумова који не знају из љубеви како би крстили новорођенче; већ да се у тии расправама крио сукоб дваЈУ сунротних табора са старим и новим естетским концепцијама. Тада нем постаје јасно Да су се метод реализма, његова пракса као и његова теорпја развијали у процесу жилаве борбе против естетике класицизма и романтизма. И као што су класицисти у своје време дочекали романтичаре погрдама називаЈући их: лејавцима на месец, песнициме гробља, тако су слично романтпчари нашлн реалисте, оптужујући их као „прспагаторе пеморала“, називајући нх „злочинечким елементима“, творцима „ђубретарске књижевности“ н сл. Све ове чињенпце обарају тезу грађаиске теорнје књижсвности, по којој смена праваца и метода долази као поедедица заснНеиости духова извесно-м литературом, па се онла |а.вљају прохтевп за другом. ПоборниДи реалпзма водили Су борб.\- за »ов уметннчки метод и Јгравац са задив.ља.вајућом мужевнршћу и дввном трезвеношћу, Они као m су срн имали за свсју девнзу о.ну Стендалову мисао: „Писцу је потребно готово исто толико храбрости, колнко и ратнику; првн пе. сме да се плаши иовннара k критпчара, колико аи други Реалдохк оу мо-

рали да бране ceojia уметничка дела и своје естетске коидопдије и од новннара сензадионалиста и од публике гсрњих слојеза размаженог укуса и од лажвих проповедника моралд, (Сетимо се како је Жорж Санд изгрдила Балзаш, кад јој је чнтао „Голидаве приче“). Они су чак овоја уметничка и естетска гледишта морали да бранв и на суду (Балзак, Флобер и други). Тако оу настаJtaae деФиииције реаллвма, тако се оформљавала његова теорија. Beh око самог нмена реалнзава разљила се ватреш полемика. Једни су га крстали »атурализмом (од натура верност природи), педанти филозофи, па ретггма Шамфлериа оу ra посибплизмом, економисти: апстентеизмом, неки су чак предлага.ти да се зове инуивмом, ши илузионизмом. Назив реализам однео је победу, јер је највише одговарао садржинн коју је обухватао, а та садржина није била само ирирода-натура, већ чишва стварност-реалитас. Он је победио и вато, што је имао подрпгку демократских маса које је по првп пут увео у лшературу. Геалпсти су шжазали да сузе сиротиље могу бити потресније од суза маркизе. Класицн реализма оповргли су неке мисли Хегела и Боалоа, према којима масе нису потодан матерпјал за литературу. Ш> im шм»Р, џ.’

алЈгзма развила се из драктичног остварења великих ревлиста XIX ввка, Она Је била, теоретско уопштавање већ постојеће уметничке праксе. Зато нам иопитивање тог литерарно-теоретског материЈала можв драгоцево помоћи у даљој разради теорије новои реаливма. Када говоримо о основннм својствима реалистичког метода који се нарочито развио у првој половини XIX Bei:a, треба такође истаћтг да борба за овај- метод пада у време заоштравања еукоба иамеђу материјвлизма и идеалпзма. Отуда живо интереоовање уметника за филозофију и Филозофа за уметност. Зато проблеме рејализма треба посматрати и у светлостн те борбе. И као што у том периоду постоји иззесна иовезаност нзмеђу реалиама и материјализма, тако исш у услови.ма иролетереких револуцпја л борбе пролепаријатц за нзградн.у соцкјализма, постоји још тешња повсзаност између ношг реализма и дијалектичког материјалнзма. • ♦ * * Централно место у теоријн реализма заузимају проблемтт л ипичног. Заго је с правом речено ла је пш средишна категорија и основни критерпјум реализма. Но овон проблему професор Тимофејвв је досветио мало простора. Он je то централдо пдтање длтгто да Ц са д£а ujrrart rft

Горкога (и то не најкарактерисхичннја), једним цитатом из Енгедса (који уопште није разрађивао) н једшш цитатом из Д. Н. Овсјанико Куллшвског (чија миоао претставља нарафразу једног Аристотеловог тумачења). „Малн кос ментар којн је дао професор Ти> мофејев уз ове цитате, није ни иа близа довољан да пружи исцрпну и праву слику важности овогн проблема. Тако нам писац уџбеника уопште није објаснио на који начии писац уочава типичнб појаве у друштву; шта му помаже да у њнма открије зажонитостп. Чини ми се да би било такође нужно да се покаже зашто се типпчност разбнја и губн у натурализму, и из којих раздота тип н лик потпуно неотају ксд многих модерннстичких цраваца (на пр. шдреалпзма, симболши-а и др.). Зашто човека-лика нема У поезији Парнасоваца? Из којих разлога већина симболиста човека-тип своди на личну заменину? И најзад, каква је разлика између ишичног у критичком реализму и типичног у новом реблизму; о чему професор Тимофејев говорн само једном узгредном реченицом на странп 331. ? 0 важности проблема тдпичног треба говоритн у толико витпе, што постоје огвореаге нли прикрнвене тенденцвје кот нзвесни* модерних грађанских писаца и на ч»»арт«и

БРОј 2 -II „ i

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3