Студент

„ЗОНА ЗАМФИРОВА"

премијера у Народном позоришту

Не тако давио Сремчева За-мфирова” је иввођеша у Београду, по сха|рој дра-матизацији Симе Бунића Стара позоришиа кућа „Мањеж” била је уве>к пуна и порс.д топа што је „Зо«а” стат ио била на репертоару, чеото п два пута недељно. „Зо«а Замфирова” је махом оваком позЉта. Њена популартгост је велпка, тако да је поновно стављаше на репертоар потпуно оправдано. Осповна кара : ктерштиlк.а Бунићеве прераде је фшпклорнп сценоки миље стшшзоветге игре. Бу нвгћ није допцсивао детаље да би „Зону” и кишку оредину приказао натуралистич.ки. Иа)Су , п(рот овој _ драматнзац,иј|и, Милан Ђоковпћ је настојао на томе да поред главног мотива ун«се у дело што више датаља да бп сцена била животнија и реалнмја. У овоме је очпгледно бпо ноумерен; увођељем НOIВГЛХ шичности, кој.има је требало д|ат'[п тексг ИlМlПровтаацпје, основна линија радње бпла је затрпавана. Из целе момедије пзбијају често тгепотребне нмпро визације, некад мање а , некад веће, а векад и чиггавп дијалозп ко’(и вуку пажњу гледалаца на своју страну (сцеиа са Мавула-' ћевом куповином коже, удварање лепог и сл.), У суштинн (да се вије претерало) овај поступатс је оправдан. Ђоковнћ је извео радњу из затворешгк про* сторијја; слпка Манетове кујунџингше прикавапа је споља, са улице, где се одвија жсвот, а сли ка Хапп Замфпрове гостинскс одаје гада је прпказанз у његовом дворишту. Ово изношење радње из затворенпх простарија вамвтнужо је учешће више лпца, внше статнста, а самим тггм и више радње. У некад пшНгмну србдину Ма|н-етовс кујупџинице и хаџиске куће сала улазе нове лпчности а у радњи актпвно учеству је шцри круг учеснпкач Не мо-

жемо се сложитп са Ђо.ковпћем да је његова. драматпзацџја „лнр ска комвдиЈа” (интервју ■са сарадишком „Полглнке”). Лирпзма пма у Сремчевој прпповетиуг, апп га нема у г Ђоковпћевој прерадп, он се пе осећа јер се иред гледаоце.м сасвпм патуралп стпчки одшгја жпвот стдрог Нипга. Тај лири'3o'М није дат шг. у епплогу. Епшгог је безвредна и непотрсбна констр|уlкциЈа којом није постиг нут п.икакав успех, а која ј« због овог постојања пзбрисала ону дивну сцепу (која је бпла у Бшићевој драмаптзаиији) кад Зо«а, чорбаџПска . Зопа, долази код Манета са прћнјом да га молп дз је узме. До(следн:о својој драматизациЈИ, Ђотсовић редателДје настојао да у омогућгеном простору (улице п _ дваргишта) развпје радгву што је могуће живљу; о тпм У везп посебпаг је зпа.чај'л мизансцеп » ко.јп је Ђовдвић постаВlш , пнве.нтИlВчго п сценскп рељефно. Раша Плаовић је свој.ом дикИијом, најјј|аlчкм средслвом своје сценске технике, са успехо-м тумачи старог Хаџп Замфирау акцентирајући) поихолошКе одлглке ове личпооти. Горду, каприциlоану и заљубље ну Зопу успешпо је тумачпла Мпросла>ва Бобић. Посебзн успех постггла је Дара Вукотнћ у улози Доке, Манетове тстке. Мирослав Петровић се добро оиашао у улози Манета кујупџије. Млад:з Драгослав Оцо.ковић као Коте тге корашуо п=lпред. Комичнп Мапулаћ пашао је доброг тумача у Северину Бјелпћу Сценографија Мпомира иретставља аутенгтчнпl дмбтабнт , стпрог Ниша. Костимп Милпце , Бпбић - Јовгиовић дочарали су драж фолклоргпг мотива.

Динко ДАВИДОВ

Сцена из „Зоне Замфмрове 11

Делатност и планови

ДРУШТВЕНИ КЛУБ ВЕТЕРИНАРСКОГ ФАКУЛТЕТА

(Од дописника са факултега) Почегком прошлог семестра оспован је па Вегеринарском фз култету Друштвени клуб студепата. У Клубу је било окупљено око оса.млесст сгудената; рад ]е отпочео и ошивачка скупштипа је одржана новембра прошле године. Већ на почетку рада одржДно ј(з више успелих приредби иа факултету, као и ван Београца. Сем тош, Клуб је допринео усностављању присног друтарства међу студентима, које је поздаив но утицало *на рад секција. Ква литет прог.рама, коеи ма почетку није бно најбољи, током време«а ј« побољшан. На гостовањ)г Међунарорни студентски фестивал у ЉуБљанн Од 4—6 априла одржаће се у Љубљанл први међународни студентски фестивал, који организује Савез студената љубљанског универзитета. На фестнвалу ће учествовати са драмским и фолклорним тачкама групе ЈБубљанског, сарајевског п Београдског ушЈверзитета и претставшши студентских организација Француске, Западне Нсмачке м Аустријв.

мд вап Београда ( у Младеновцу, Лазаревцу и другим местима) публвка је повољио оцеиила квалнтет прlетстава. МеђупиЈМ, кжо у оргаццзационам погледу, тако и по садржају рада, Клуб је био истоветан са тек расфоlрмирlапим кул-турпо - у.мегпичким друштвом'. Кап таксв, он вкјс успео прошпритн интерес за ову врсту активиостп, те сс- делаЛгост ограничавала иа мали број студената. Највзж иији задатак таквог једиог Клуба рад н-а васпитању што ширег круга сгудената био је занемарен. Све те слабости- које, узг.ред рочено* пнсу уоамљспс. на.веле оу Упрзву Клуба да реОргапизује свој рад. Досадашње секциЈе Клуба неће сс све расформнрати. С друге стране, нећ? се орга визовати опе групе за којс пе посгоји довол>ап интерес код сгудепата. Свој рад Друштаеии клуб ће пуглм разноврсних културних мдикфестациЈа, усредсредити на разви Јање широког ндаересован>з студената за" све области културе и уметиости. У том циљу ће се прирођнзаги кочмшр ги оа прртф,атн'Шl прсдаваљшш о

Кolмпозиlго|ру и делу којс се изводи; вечери посвећепе иашпм н страипм • књнжевницима; предавања о постаигку и исгорији музике итд, ' 'Ј. Д.

М. ИМРИБ; Мост на Зрбањи (лииорез) Ј

ВИТГЕНШТАЈН ФИЛОЗОФ „НЕИЗРЕЦИВОГ"

Пнтернацпоналии часопис „Всг Мопа4’» у броју 41 за фебруар 1952 године доЈгео је два чланка посве. ћена филозофу ЛУдвику витген. шгајну, дутор једног од гих члаиака, који носи иаслов ,>Портре* Једног филозофа” је еиглески пи_ сац морис кренстон, који се ина_ чс бави филозофијо.ч. Чланак пре. гсндује на то, да нас прско био_ графских података и иишл>еи>а о ЛУдвнку* витгсНштајну упозна са филозофом. АУтрр другог чланка је шиаиски филозоф Хозе фератер Мора, који Је после грађанског раТа у Шпанији прсшао прво у Ку_ бу а затим у Чиле. Данас је про_ фесор филозофије нд Брејн.Мор колеџу у иенсилванији. Наслов о_ вог другог чланка је „витгснштајн или дестрЈ'кцЈ!Ја” « његов Је задата« нешто другачији: он настојида нам, колико Је то Уопште могуће, шружи преглед најважнијих фило. зофскнх схватања ЛУдвика вптген шгајна, његову филозофску мето. ДУ, активност, утицај и вредност. Морис Кренстон Је претставио Вит геиштајна пжшућк о њему следеће; „На енглеским униве.ршттетил»а се Лудвик Витгешштајн сматра као паЈ(већлl фи-лозоф двадесетог века, ма да Је у ширжм круговима уопштв нвпознат. Он Је сам хтео да оста. не непозиат.” Објавио Је у току свога живота Једну Једику хњнгу ,«Логичко_фи. лозофски трактат". Мада Је савладао енглески, радије Је писао на немачком. Бертранд Расл, коЈи Је гакореЈи! „открио” ВитгснштаЈна. пнсао је о њему посде њсгове смртн. „Сасвим ла почетку Ја сам био У недоумици, да ли саи пред собом »гмао генија или лудака. Ипак, Ја сам Се врло брзо одлучио за прво” „кад свет Једнога дана поНова иађе свој ммр и увиди да величпну Јед Ног човска не треба мерити пре. ма брпју чланака који су му посвећенц, открнће да Је Јсдан од гениЈа нашсга доба био професор универзитета у кембриџу, иначв Р°ђен у БечУ, ЛУдвик Виггем. штајн”. хако иочињс Хозе Фера« тер Мора свој чланах „Витген. штаји или деструкциЈа’’. Једина Витгенштајнова књига Хгак(аlиз IоBlсе-рћllоsорћlкиs цојавила се хтрви лут 19г1 годиие задњем броју Оствалдових Лппа-Iеп Иег ХаlигрћПо!»орћlе, а енглеск И превод 1922 године. , Међутим, у њој, се лрема ФераТер Мору, „Увек може видетц Један трактат, т а.ги нмкако не оио што она уства« * ри Јесте: „огледало”. „Изгнаник” I око кога се окупљао кембриџки 1 апалиТичкн круг, је написао оглед, 1 који му је послужио као отскошга 1 даска за УзбУдљпвн и ишчезава. . Јући • скок у прсвалпју. „Због овог I скока и то једино и Само због 1 овог скока ценимо ми данас 1 Вихгенштајиа као генија и усу- Ј ћујемо се да тврдимо да су 1 ВитгеНшТаји и Десгрукција два з скоро идентична појма”. Ако sи_ ј с.мо се и сложили с другим делом } овог навода, наиме да су Витген- ј штајц и деструкција два скоро к. ( дентичиа поЈма, први ста в тј. да га « „Једино и Само због овог скожа” » ценимо као геНцја би могао да I буде оспоралан у овом смислу: » ако се само и Једино због овог » скока у провалију он цеки I као геније, онда је ова оцена » при.шчно произвољНа, површна и 1

' субјективНа, те нам аутор ниЈе ре. 2 као нц ш та друго до своје „лично . мишљеље”, или, у најбољсм слу. . чају мишљење, вероватно малог - броја својих могулих истомишље. » шша. Међутим, писцу се у сваком . случају мора прнзиатц храбросг . што није осстио потрсбу за смо. квиним листићима, кад јс смео . овако просто и отворено да зак.-ку. > чи око што Је закључио. наравно, I Ја Не мпслим да ВитгеншТаЈна не < треба цеиптц због његових рез Ул. тат а у оквиру математичке логнке, па и семантике, односно зЗог оног , што Је ново и позитпвно у т o ј о. . бласти његовог учења (овај чланак • нема могућНсстц да конкретно по. кажс у чему се то позитивно саI стојИ) али „само н једин o скок у . провалиЈу” ниЈе код нас довољно I славна п цењена ствар, да би се , због ње неко могао прогласити за гекија. I Хо, шт o Је ВитгенштаЈи иаписао . само Једно једпио филозофс К о де_ ло, та тако ретка „воља за таЈ. но.м” ооЈашљава се тиме, шт o Јв ои прихватио макснму „живп У скровитости” и што је поштовао своЈу лозиику „о чему се не мо. же говорити о хом« се мора ћутати”ч дли и ВитгеНштајново мишљење, таЈ „великц експеримента. тор” није дозвољавало, да се о су» штпки ствари, о«аквоЈ каквом Је он схв а т а , може т а ко олако пи. сатц. И метода ВитгеНштајна Је строго лична, варају се они к O Ји очекују да се т а метода објасни. Аутор в њој каже: „НаЈпре морамб да нагласимв да ову методу нећемо мођл да „објасиимо”, Јер, ако бисмо то могли, то би опда ова бмла са. мо једиа између миогих других филозофских метода. Али Витгешитајнова метода пе подиже филозофску зграду, већ је нау. ка о лечвљу, оПа Је, у иајпрецизниЈем смислу израза, тера. пеутичке природе. Код њега се не ради о лошчком а камо л« о спстематском, већ, како Јв ои згодио иазван, о терапеутичком позитивизму, о шттелекту. алиој психоаналпзи, о медицииској аналитици. Појмљиво Је. дакле, у ком степену Је таква метода непзразива, н>е!То „ О о. Јашњење” пе би било ни мањг ии више, него њеиа примена. ВитгенштаЈна објаснити било би, дакле, у основи исто што и следити ВитгенштаЈпа”* ВптгснштаЈн јс мишљсња да су проблеми, коЈи су Учинили човска човекои такође и уништили човека као таквог. Централ«а тема њего. вих разммшљвња био Је Јсзик, ње гове сгрампутнице, логнчке имили. кациЈс, сметњс и логрешке. Ана- , лиза језика «аи открива Језик као , непотпун и «едовољан. Хо су тако. , ђе, само на свој начин, , логичкц екстремистц и Међутим, довде се Још увек ио ’ види ВитгенштаЈиов пад у прова. лгију. он мсђутим наставља да ова. , ко резоНуЈе; ,>Можда ће Једнога , дана човек да оперише реалношћУ у мест o да о њој контемплира”. , (Ми додајсмо овде то, да Је човеи већ одавно почсо да опсришо реал , ношКУ, али је иритои и разми- , шљао о њој ц сада иу не остаЈе , н«шт а друго него да моли за изви. њење што је то почео пре него ( што Је добио дозволу од за т 0 , „коипетентних” филозофа), витгсн- , штајн даље учи, да ће човек, рач. ( мишљајући, да дисквалифнкује т. вестаи бро.ј спорних питања као , бвсмислен. човек је, рећи ће се имао предрасуда коЈв су промзила- ( зиле нз Рђаве употребе Језика. , Чишћсње језика имаће не само . интелектуалне, већ такође и психо ( лошке и социјалне ефекте. човек , иоже да иде тако далеко д а реду_ , цирањем сведв број Својпх проблема на минимум, Оц (човек) на тај нвчин маттпулпшо стварно. 11 шћу п кује дедуктпвнп систем. О«, у неку руку, игра шаха* са УниверзУмои. али тимв вит Г енштајн Р Још ииЈс отпшао далеко од љУди 1 и хуианнзма, Још није кзвршио

скок у провалију и ако се »вћ »У назире једна искра о«ога шт o Је Лајбниц звао „малим богом”, Јер сс тиме на Јевтин к ачин ослобађа човек доброг дела бремена своЈих тешкоћа и проблема. вптгекштаЈн ср приближава провалији али Још увек не стаје. он даље учи, да се пе могу имаТи нлтсакве опште ндеЈе к да нема ничег бесмислсНиЈег него одговарати на питања. ,>Јер и тиме улазимо у наЈунутрашњиЈу срчану комору овог става на питања мора не само да се одговори, већ мора да бУду решена. Око што стоји у питању то Је са_

мо питање, егзистеПцпЈа пробле. ма”. вшгенштајп негпра чак и м о« гућкост поставЈБаша питања. То је за љега фата-.моргапа. Још неко. лико трекутака... скок: „Дискуси, ја о Једном предмету 6п могла са. мо на два начина да се УспешНо приведе крају а) приношењем но_ вих елемената, што нам открива да се ствари одкосе хако и никако другачије (;М. И. што практичио значи бескоНачно одлагање реше. ња проблема уелед дУжине про» цсса непрекидног приношења „но_ влх елемената”), и 6) чишћењем речи, што нас вод« таутологиЈи (М. 11. то јест Јаловои послу, да проблем опвт «е буде решен, Јер чишћењем речи нроолем ће сс све. сти и у крајњој лииијк ће бити заиењен једнни таЈтоаошким ста. вои тј. оно што ост; че Неће вишс бмтц проблем него нешто што ,1е ступило иа његово место жли, ка, ко га ВитгенштаЈн стручно филозофски крстп „Аиl-Лег-51е11е-Тге-Iеп.’» „ступање.на.место.нечег”, при чему реч „место” озВачава са. мог човека). Ствар је Јасна: човек који Је прет постављао да има смисла поставл,ати проблеме у облику литања, газнао је да се проблеми не могу решиТи, јер бивају замењпнм псеудо-проблемом, што у стварн дал.е зиачи да Је сам човек замењен, пошто проблеми и прегстављаЈу његову личност обзиром да су га они и створили. На мссто човека од крви и меса стављена Је људска сеика, одвојило се од хуманкзиа и пало у проваллЈу. Фплозофски речено, добнјена је нова варијанта ннчеаиског нихилизма. Шта сада, према Витгенштајну, треоа да се чшш кад је човек увидео своју рак-рану, свој чир, односно бесиисленост постављања проблема? Ништа друго се н« може, осим да се шчепа иож и да се екстпрпира тај чир. То је терапеутичка, медицинска „метода« Витген. штајна. која, наравио, не важи „уопште“, Iвећ поједмначио, индивидуално примењена за ма хојв „Х“. Дакле, опет је на „кснзеквентаи“ начин „отстрањено“ „опште“, Метода је хируршки нож, професор фклозофије Је постао психоаиалитичар „аиј §епегЈs“, а ученнк пацијент. *l>ератср Мора каже: „Можда ће ученик, испребпјан у ватри логике и ссмантике, побе)>ен оловиом хежвном нерешивости антиномнЈ«, да сдржи још једиу илУзнју. °“ ће моћн, вл Чђкод да. веруЈе

да ће се, ако ина внше начииа Жцм жавања, смети да говори о анаЛЦ> гији и Јмеђу н.их“. А.ти, Витг«К* штајн ћ« му показатц да нема никакве аналогнје између два начкна изражавања. Ако би она (тЈ. аналогија) постојала, • била би јрзо ГасХо дохазана као нсхорисна, о тиме и хао бесмнслена. ,и тиме ћ* почети духовнн „гр-1еп1“ падиЈеита, сн ће морати да изгуби и задн»у илузкЈу. пацијеит ће Уклоиити свој духовни комплекс коЈи потпуно личи на Сократов номплехс. Аутор завршаза чланак о витгеиштаЈку; „у свету нашега вромева

којп је обојеи очајањем и сама реалност јс претворена у питан.е“, а на почетку је иисао: „Има, или је било генија љупави. има још даиас генија лнстинкта. Геније са којим овде ли има.мо посла Јеста геније дезиптеграцпЈе, деструкције, слома. Иеки филозофн, као ХаЈлегср су хтели да нам предзче свет пуц ничега. Други, као Саргр, хтелн су да нам црезенгнраЈу свет препун гађења, Кафка и Камн су нам нудили апсурдни универзум. Али Је наша епоха још страшнија. Да бл се оиа одразпла, захтева Једног јо:ц страшнијег гени Ја. ХаЈдегер, Саргр, кафка, ками нам допуштаЈу да жИвимо веруЈућц у етзистенцију свега. Крах, кога они н» говештавају, макар бно страшан, ипак није радикалан. осиова на којсј почнвамо још држи. Дрхтај земље, што нас потреса, рУши наше старе домовс, алп се између рунна може такође живети и доиовп могу поново да се грале. Међутим, Витгепихтајн нас оставља после овог жалоспог губЈГГка потцуно сцротим. Јер, ако са рушевннама ишчезава основа а са палим дрветом корен, нећемо имати ништа внше иа што би мог.ти да се опиремо, нећемо се вмше ни на шта ослањаТи и духовном јаснсћом бисмо могли Д а нудимо чело апсурду, мк ћемо морати потпуно ц сасвим дд ишч«знсмо.“ 'Рератер Мора консгатуј«, да је Витгениггајн одразко впоху, односно шен страх и изјављУје, да он лнчно вмше напгње филозофији наде него филозофнЈн страха и да пошто се „геннЈе Ј«дког мислиоца, у епоси Једне крлзе састоји у томе да рефлектира дожлвљеиу кризу са максималним к* тенз.итетом“, он не зна гениЈа коЈ« ј« егзактнмје, страшније н верниЈе одразио своју епоху и њсно очаЈање. Али. можда ее гениЈе једног филозофа, поготову „највећег филозофа XX века“ каквим га, ггрем« Креистону, на енглеским универзп тетнма сматрају, не састоЈи само У томе да рефлектира доживљеиу кризу максииалним нн гензитетом? Можда би филозоф у односу на дру штвени прогрес и.мао и виших задатака? Можда паЈвећег филозофа XX века не треба бирати тако ла« коАшслеио као неку тослођицу хоМ би била ми с бала? Апокалипсу ои можда требало допушгги? Ево ЈоЈ петог коњаника: Витгенштајна. ЛоЈахао Је на страху умесго да о н»им рату Је.

Мнлош ИЛИЛ*

О ЖИВОТУ И ДЕЛУ ВИТГЕНШТАЈНА

Внтгонштајн је рођен у Аустријн 1889 годвне, као осмо дете својнх роднтелл.. Као даадесетогодиштБак дошао је у Енглеску да у Манчестру студнра изградњу машнна. Проблешг техннке су га водил« матеиатнци, а математика студији логике. У Кембриџу се упознао оа Бертреном Раселом, који је тамо радио на својим Ргlпсlрlа шаШешаПса. Витгенштајјн јв ускоро постигао „рапидни уопех у математичкој логици". Касније одлаон из Кеибрица у Јену Готлибу Фрегеу, који јв у Јени 'имао тсатедру математвке. Оам је касниЈв лиоао да за утнцај на његове цдеје нма да захвалн велнком делу Фрегеа и делу с-вола пријатеља Бертрвша, Расела-. Кад је 1914 године кзбио Први светоки рат, рвопрагва (Лотнчко-Фплозофскн трактат) није била вавршена, Отупио је у аусгриску армију и даље писао своја дели. 1918 године јв заробљен иа игалијанском ратншту. Из заробљеииштва је јавио Раселу да би шегов. тралстат мотао већ да се штампа. Расел је интервенисао код пгалијшске владе и издејствовао његово отпуштање. Иашли су св у Хагу и продиекутовалш! трактат, како калсе Ра-I*Д ло ред“. 0 самом трактату В*атгешцтајн је писао: „ Грактат је тешка кљига. Њу ће разуметп вероватно само оин који су иа»кођв већ ималп у њој нзраасене или слпчне мисли.“ Утење, које је третн-рано у њој, обухватно је следећим речима: и Оно што св уопште да рећц молсе се рећи јаоно к разговетно, а о стварима о којим-а се не молсе говорити, мора ов ћутати". Двадесетих година Виттенштајн се прнвремеио одрекао филозофнје, а од 1919 до 1926 је одрлсавао наставу у разним аустрцским сеоским школама, 1926 године је дошао у Беч. У Бечу је утицао на Мор-шца, Шлика, Кнрнаиа, ВајоМаиа, Годела, Нојрата, Фојгла, Фрацка, Хаиа и Боргмаиа који су сачишавалн тзв. „бечки круг" нз кога је никао логичкн позтчгвизам, млда Внтгенштајнова гледншта нису бпла ндеитичпа са њпховнм. 1929 године се вретио у Кембршд. Пред крај живота се идејно приблпжио Џ. Е. Муру. Познате су три збнркс предавања које је диктн-раlо својим ученпцима „Плава књнга", „Основц арихметшке" и „Црна књига". Ова носледља претстав.т>а у нзвесном смислу иацрт за дело које је остало недовршено и које у Енглеској треба да бсло обја-вљено у нздању Безил Блоквнл у току 1952 годиие под ’ пасловом „Испитивања", са паралелнпм орнгншлннм немачким текстом на левој ц внглескнм преводом иа лесној страни. Касније је Витгенштајп упозн-ао Џилберта Рајлија, оадашњег ирофесора фнлозофнје у Оксфорду п издавача воде!)ег Фнлозофског часописа Ентлеске Мшс!. Сусрет ове дво,кше духове извршио је револуцију у филозофскЦм погледнмн Оксфорда. Имао је ц на филозофе у Америцп. 1939 годше је добио катедру фнлозоФије у Кембриџу. Године од 1945. до 1947 су бнле оиет посвећене учешу. Умро је 29 аирила 1951 године у КембЈшџу.

- БРOЈ 6 НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5