Студент

ПРВИ ДАНИ МАЈСКОГ ФЕСТИВАЛА СТУДЕНАТА БЕОГРАДА

СМОТРА ВЕДРЕ МЛАДОСТИ

У недељу, 11 маја увече у Народном позоришту свечано Је отворен Трећи мајски фестивал студената Београда. Свечаности су присуствовали Владимир Симић, претседнмк Савезног већа Народке скупштине ФНРЈ, Ђуро Салај, пре тс едник Савеза синдиката Југославије, Михајло Швабић, секретар Градског комитета КПС, Милијан Неоричић, секретар ЦК Народне омладине Југославије, професори Београдског универзитета и великих школа и други културни и јавни радници Београда. Од страних гостију присуствовали су Луј Франсоа, секретар француске комисије УНЕСКО-а, и Ханс Хакенсон, потпретседник Швед_ ске националне уније студената. Хор КУД-а „Бранко Крсмадовић” отпевао Је националну Химну и »штернационалу, а затим је Миладин Шакић, претседник Универзитетског одбора Савеза студената Југославије краћим говором поздравио присутне госте, у коме је између осталог рекао:

>,И овај фестивал као и претходна два. jr пуном смислу претставља смотру наше акти в ности готово на евим подручјима разноврсне Делатности студентских. удружења. За разлику од ранија два фести»ала, чије је тежиште било на културно - уметничком и стручном раду, кроз овај Фестивал he моћи да ee оцени и политичка, фискултурна и друге активности Савеза студевата.“ Говорећи о сттремности студената да дају овоЈ допринос борби за довршење капиталне изградње он је истакао уопех Савеза студената У Београду да у 69 редних бригада окугш 8.500 својих чланора, који he ове године поћи На радке акције. ~Овогодишњи фестивал, рекао Је дал»е друт Шакић, зкачи крупан норак напред у повезивању студената са општим напорима наших радних људи у борби за изградњу социјализма код нас. Разна научно-популарна и политичка предавања студената коЈа су одржавана раније, а нарочито ових дана, у појединим радним колективима, фронтовскнм и средњошколским ор гакизацијама, као и иступи културно-уметничких група, говоре о пуноЈ и неопходноЈ повезаности студената са животом Београда. Смотре научних радова, нарочито на неким факултетима показуЈу да са пуно наде можемо очеки в ати У НаЈскорије време младе научне рад нике, коЈи he са пуно успеха раДити на огкривању нових научних истпна и њиховој примени у подизању производних сната земљв.“ Истичући опортске успехе београдоких студената он Је нагласио, да друштво за телесно васпитвње ~Партизам“, стрељачке дружиие и гианинарска друштва окупљају пре ко 12.000 студената. На крвју Је друг Шакић рекао: „Студенти Веоградског универзитета су увек били, то Су и данас и увек he бити, доследнн самопрегорим борци за све оно што је прогресивно и напредно, све што води

ТРАЖИМО ОД ЦИЈЕЛОГ СВИЈЕТА ДА РАЗУМИЈЕ НАШЕ СТАЊЕ, НАШУ СИТУ| АЦИЈУ, ЗА КОЈУ МИ НИЈЕСМО КРИВИ АЛИ НЕКА РАЗУМИЈЕ И ТО ДА МИ СТОЈИМО ОВДЈЕ ЧВРСТО KA© КРЕМЕН, ДА | НАС НИТКО НИ ЗА ЈОТУ НЕЋЕ ПОМАЋИ СА ТЕРИТОРИЈЕ НА КОЈОЈ СМО“. (Из говора друга Тита у Крапини) ; ! :V 1

Зидрви старе К алемегданске твр« ђаве Још Једанпут су открилн посетиоцима Једну узбудљиву смотру. На простору код Сахат.куле, на месту где Је пре пола године био смештен матери Јал Изложбе НОБ, речити споменик снаге и одлУчно. сти нашпх народа и н»ихојшх побе_ да из дана борбе за слободу, у недељу Је одржана смотра студент. ских радних бритада. Преко 8.000 младића и дево Јака, сврстаних у 89

Племнит ј задатак за вас да идете међу људе којима је потребно ваше знање

ПОЗДРАВНИ ГОВОР МИХАИЛА ШВАБИЋА

„Другови и другарице, Морам да вам на почетку кажем да сам посебно радостан, кад гледам ове ваше бригаде са сам се сретао на заједничким пословима, на нашим великим акцијама као што је изградња омладинске пруге Брчко Бановићи, Шамац Сарајево и Аутопут. Има две-три године да нисам имао прилике нити могућности да видим ове шарене редове и веселу младеж која гако решено показује жел>у да и физички ради 4ia изградњи нове социјалистичке Југославије. Радујем с® што могу да поздравим бригаде Београдског Универзитета, који је деценијама слободарством светлео и у мраку старе Југославије; где су се изграђивали многи руководећи л»уди наше Народноослободилачке бообе и наше социјалистичке изградње”. Пошто је укратко указао на значај објеката које ће градити и студентске радне бригаде овог лета, друг Швабић је насггав'ио: „Другови, ми данас живимо у једном времену које није имало част да доживи ниједна генерација у историји наших народа. Ниједна генерација није имала част да прође такве борбе као наша, почевши од илегалне борбе пре рата, кроз оружану борбу за слободу наших народа, па до данашње социјалистичке изградњ©, и то социјалистичке изградње која се одвија под по-

себним и невиђеним условима, под условима кад нас са Истока притискују они који хоће да с«би присвоје име социјалиста, иако немају никакве везе са социјализмом и под условнма притиска реакционарних кругова са Запада који се у ово време испољавају нарочито у форми италијанског повампиреног фашизма који показује отворене аспираци је на Трст и друге наше крајеве и под условима борбе са сопстве. ном заосталошћу и остацима реакције у нашој земљи. Али, ако данас погледамо на период који је прошао, можемо још }еданпут казати да оно што смо прошли, прошли смо са великим тешкоћама и жртвама, али да смо успели. Очигледно је да ће нове фабрике ускоро бити потпуно завршене и да ћемо Ускоро славити потпуну победу на том пољу. Колико је зноја и жуљева требало да даду наши радници да се дође до онога што данас имамо, ви то врло добро знате, јер сте и сами учествовали у изградњи и знате шта то значи жуљ и како се пролива зној на раду. Колико ce морало захтевати од наше интелигенције, наших стручњака, инжењера, да са владају нове технолошке процесе и створе планове нових фабрика и да руководе њиховом изградњом, а они су све то успе вали го цену великих тешкоћа. Колико је требало да читав наш народ стеже кајиш да одвоји ма-

теријална средства зато да се створе услови за изградњу нових објеката, да 6и c© обезбедила боља будућност и срећнији живот наших људи. Данас кад смо при крају те изградње, и када he те фабрике скоро ићи у погон, хоћу да кажем вама јер се ви спремате и учите да постанете стручњаци, да те многобројне нове фабрике, које ми инкада кисмо имали немају довољно стручњака. Колико је племенита дужиост сваког стручњака (нарочито вас младих) да иду у нове фебрике и да наставе борбу ва дело за које су се борили радници и инжењери, пројектан. ги и градитељи и за које је читав народ давао жртве да се изграде, Колико је племенит задатак инжењера да оду на пр. у фабрику шамота, коксару, у руднике и на остала места гд© се стварају материјална добра наше вемље. Другови, слушао сам рапорте команданата бригадд, слушао сам имеиа Лоле Рибара, Ђуре Струrapa, Драгице Правиц©, Владимира Перића-Валтера, Соњу Маринковић и десетине других хероја нашег рата, бивших студената Београдског уииверзитета. Та имена су постала славна у нашем народу, управо зато што су то били најбољи људи студеитског покрета који је био саставни део народне борбе и што су сви они били епремни да сваком жргвом, па и својим животом (најдрагоценијим што човек има и што може да да) све дају свом народу за његов срећнији живот и будућност То Је била група људи која је постала славна за време рата, а коју је васпитавала Комунистичка партија на Београдском универзитету за-

једно са хиљадама других дената. Та имена су постала слав на зато што су то били људи који су стајали у првим редовима р«волуционарне борбе наших народа. Да ли има неке разлике у задацима који се сада постављају пред народе и пред омладину и вас студенте Б«оградског универ зитета, у односу на револуционарне задатке од пре рата, када су сви хероји живели? Очигледно је да су даиашњи задаци другог садржаја и да се решавају у другој форми. Ми не радимо више илегалним средствима, не идемо оружјем да се бијемо, али то су само друга средства, док су ови хероји живели? Очиглед« љају наставак ранијих задатака, део једног јединственог још несвршеног револуционарног процеса и њихово остварење захтева исту онакву одлучност, пожртвовање, љубав, одакост и спрем ност на жртве, као и задаци пред и у току рата. Зар освајање фабрика од стране радника (који сада управљају фабрикама) није исто тако револуционарно дело као и оружана борба? Ако поглв* дамо задатке на изградњи истин. ског социјалистичког друштва у нашој земљи, а то значи сл обод н о г друштва у коме није човек роб, у коме нема ескплоатисаних, где се слободно живи и дише, тај задатак који се поставља данас не може бити ништа мање револуционаран и племенит, »его што су били они задаци који су подигли људе чија имена ваше бригаде носе. За развитак слободног социјалистичког друштва, треба свести, треба културе нашем нароДУ, а ми смо наследили тешко (Наставак на другој страШи)

Део постројених радних бри гада на смотри код Сахат куле на Калемегдану

професор Милан Богдановић предао за ставу брига дама Филозофског факултета

У пвтак, 8 м«јв, одржана Је смо. ира радиих бригада Филозофоког фаиултета, Поред бритадиста и наставника омотри су присуствовали књижевници Иво Андрић и МИлан Боддаиовић. Смотј>у Је отворио ИРетседник Удружен»а огудената фвкултета а затим ce продека« др Креивимир Геортјевић срдачно обратио Сригадистима и изразио уверењо да he они служнти на по. нухј Факултвту као и дооадашњи брвствдистиДраго Новаков, ветеран студеит. ских радних акција говорио је о npsoj смотри, пред полазак на иаградњу гвруте Врчко Вановићи. На истом овом месту, у дворишту Филозофуоког факултета одржана Је смотра бритаде кој« Је била са. стакљена од студената Филозофског, Агромомсчсог и Техотичког факулте. та. Од четири чете две су биле састввљенв искључиво од студената филооофи|Јв. Идуће године, на пру. гу Шамац сараЈево отишла је са Ђтџ »тџ н »и«и-

ла се као ударна, а две бригадв које су 1948 године пошле на Ауто. пут двапут су проглашен« за ударне и похваљене. Ове године са Филозофскет фа. култета на наша радипишта полази осам буш-ада. СЗтудеити Јужнословеноке књижевимсги саотавили су две бригаде, које ће иосити име нашег недавно кшижевника Јована Поповића. професор Милан Вогдаиовић, предајући у име Удру. жења књижемика Ср&нје заставу командашу ове две бригаде, рекао j«: Застава коју вам оада пр>едајем, је застава рада. Али, рад је борба. И зато сам убеђен да ћете ви, ако то буде потребно, битм борци са истом овом заставом али и са дру. гим оружјем. Заставу друге бригаде која носи име Јоваш Поповића примио Је студент књижевности Слободан Марковић, командант бригаде. за. *ИМ су подељене заставе коман, ддагама остадахх радамх бригада.

69 бригада је спремно за одлазак

Милић Бугарчић, секретар Универзитетоког иомитета КПС, отвара велику смотру сту дентских радних бригада које овог пета одлазе на из градњу кључних објеката

Сутра полази из Беле Цркве

ШТАФЕТА БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА - ПЛАНИНАРА

Двадесет и три главне штафете, које ће 25 маја предати поздраве маршалу Титу за његов 60-ти рођендан, неће бити једине штафете које ће проћи кроз радне крајеве наше земље. Полааећи са разних наших значајних места, њима ће С е прикључити низ штафета других мањих организација и друштава. Тако ће се са главном штафетом планинара, која је кренула 7 марта из Бовца, ' сјединити и штафета 14 планинарских друштава Београдског универзитета и великих школа. Укупка стаза ове штафете износи преко 230 км., а штафету ће носити најбољи планинари поједштх Друштава. После свечаности која he се 15 маја одржати у познатом историском месту — Белој Цркви, штафета ће кренути уз Бистричку Реку према селу Бабићи. У oboj' првој етапи понеће је студентипланинари чланови планинарског друштва „Вељко Дугошевић” са ВПШ. У следећој етапи која пролази преко врха Јабланика (1274 м.) понеће је чланови планинарских друштава „Гучево” са Правног факултета, „Венац” са Академије ликовних уметности и „Тара” II са Фармацеутског факултета, Студенти Медицинског факу.тгета чланови ПД „Јастребац” и Академије примењених уметности чла. нови ПД „Јурица Рибар” попеће се у трећој етапи на највиши врх стазе врх Повлена висок 1346 м. Четврта етапа прилада планикарским друштвима „Копаоник” са Природно-математичког факултета и „Гоч” са Филозофског. Најдужа етапа је пета дугачка 30 км. Она пролази преко Рајаца, а штафету ће 19 маја носити чланови ПД „Мироч” са Економског факултета и ПД „Темпо” са НДВШ. У шестој' етапи штафету he понети студенти из планинарских друштава „Тара” I са Пољопривредно-шумарског факултета и „Ртња” са ТВШ. 21 маја, у последњој етапч, чланови ПД „Космај” са Ветеринарског факулгета и ПД „Цер” с а Музичке академије овстаће се у Качарском Рудвику са главном штаФвтом п првтш јој штафетну шшиу стуашгамшј|ЈИ<м

бригада, манифвстовало Ј« своЈу одлучност да у току л ета уложи свв снаге како би се кључни објекти наше каггиталне изградње што пре завршили, како би се што пре остварили идеали оних чиЈа имеиа бритаде носе, а чије животно дело ииЈе завршено даном шихове смрти. И зато ова смотра буди сећања на Изложбу НОБ, за коЈу кије везана само истим простором. То су заправо две сиотре са истим садржајем — сиотре снаге и победа наших иарода. Ове године за радне акције при_ Јавило се више студената него ика_ да до оада. у бригадне спискове Угатсано је око 10.000 студената. Поново су се развиле заставе над стројем бригада „владимнр перићВалтер“, „Иво_лола Рибар'*, „Ћуро Стругар“, „Слободан Приндип-Сел/)’’ и других, над стројем славних бри. гада коЈе су радиле на свим омладинским градилиштима, од пруге Брчко — Бановићи до ДобоЈ — Ба_ ња Луха. Састав бригада се мењао, нови студенти су попуњавали мсста оних који су већ у производњи, али бригадки дух и традициЈе су оста_ Јали, а са њика Ј« из године у го. дину растао броЈ ударничхих диплома и ордена. Ове године дневгиици студентокмх бригада поттунићс се опет новим светлим страницама. Ову студентоку прославу увелича. т cjr мартовдмфвн гостм,

јима секретар ЦК Народне омлади. не Југославнје Мллкјан Неоричић, ректор Медицинске великв шкода* др Коста Тодоровић, нроректори Београдског универзитета Радивоје Увалић и Бора Благо Јевић н наставници са скоро свих наигих фа. култета, академија И великих шко. ла. У уводној речи се к ретара Уни. верзитетскот комитета КПС Милића Вугарчића. у говорнма секреТара Градског комитета КПС Михајла Швабнћа и секретара цк Народне омладине Србије Здравка Вуковића, у одушевљенки аплаузи.иа и овациЈама коЈима су студенти често пре. кидали говорнике, у читавоЈ тоЈ атмосфери једнодушности и снаге, осећало се чврсто јединство сту. дентских редова и њихова решекост да истраЈу на путу коЈима их ПартиЈа и Тито воде. Уз лвпршан,« застава и пееиу студенти су по завршеној смотри продефиловали кроз град. Импозантна, велнка колона отегла ce од СлавиЈв до калкмегдана. над редо_ вима младхх, касмеЈаних лица ена. жио су одјекивале речи, поносне песме: „Дружв tkto, ии Тр М ву. ива*о..,м

FTTUfIfHT =-IL /“ЈIГ/У/ НЕДЕЉНИ лист ббоградских СТУДЕНАТА