Студент

Футбалска екипа Виооке саобраћајне школе, на ового дишјњ ем прввнству студената Београда, освојила је прво место своје групе. Екипа је у пет сусрета забележила: 4 победе и само један нерешен резултат (cai Филозофским факултетом 3:3). Иначе, екипа је у џрвенству постигла највећи број голова 39, што јој је и донело прво место испред екипе Филозофсжог факултета, која такође има 9 бодова, али слабију голдиференцију (ВСШ 39:5, Филозофски 15:3). На слици је екипа Високе саобраћајне школе, као победник прошлогодишњег Футбалског купа студентских екипа Београда, заједно са својим ректором инж. М. Јаковљевићем и инж. М. Арсенијевићем, доцентом Школе, после финалне утакг«ице купа, када је екипа ВСШ победила екипу НДВШ 5:1.

Y недељу bpehe штафета планинарског друштба „Ртањ“

После свечаности поводом Дана планинара студеиата техмике, поћи he 18 маја штафета планинароког друштва ТВШ „Рташ", Прву етапу носиће члаиови дружине са Архитектонског и Геолошког факул тета. Друга етатта пролази кроз Параћин и преко Јухора, а у шој учествују студенти и Машиноког факултета. Последша етапа обавиће се 20 маја. Чланови дружине технолошког факултета првћи he преко Црног Врха (707 м.) и предвече стићи у Крагујевац где ће се извршити предаја штафете главно|] штафети планинара. Укупна дужина стазе износи преко Г5O километара. Масовни излети студената на Авалу и Ртањ У оквиру Мајског фестивала студеката Београдског унИверзитета и велигси х школа студентски плакинарсгси оДбор организује масовни из лет свих студената на Авалу. На излет ће се поћи у недељу 18 маја УОутро у 7 часова аутобусом, а повратак је истога дана предвече, у 17 часова. Пријављиваше се врши код ттланинарских друштава на фа култетима. Планинарско друштво ~Рташ” организује дводнввни излет на планину Рташ. Полазак је 16 манавече. ОваЈ излет организован је у оквиру прославе Дана планмн«ра - студената технике. На самом

Ртшу одржаће митинг на коме ће ое изнети уепеси ©вог друшпва у току шеговог двогодишњег рада. ФУТБАЛ „МЕДИЦИНАР“ „БУДУЋНОСГ 3:1 (2:0) У недељу је „Медицинајр” забе. лежио још Једиу победу. Студент. ска екипа је победила тим „Будућ. ности” 3:1 (2:0). Скоро читавим то. ком утакмице студенти су били надмоћнији и победа је тготпуно за. служена. Што је резултат 3:1 има се захвалитм неефикаснО|ј навали, ксја је проатустила неколико зрелих ситуација. „Медицинар" је наступио у сле. дећем саставу: Шипковлћ петровић, Милатовић Јанићијевић, Шећеров, Роглић Пашић, Живковић, оташевић, БрУ_ јић, патрногић. Голове су постигли: Оташевић, Брујић и narrpHOimh. Добром игром истакли су се: Милатовић и Шеће. ров у одбрани и Роглић и Оташе. вић у навали . Сутра на игралишту „Поштара” ©кипа „Медицинара” ишра утакмицу са „Занатлијом” чија екипа држи чело табеле са једким бодом разли. ке исгцред , ,Медицинара 1 ‘. Зато ћв оутрашши сусрет и бити одлучују. ћи за прво место.

OДБOЈКА

„Медицинар" води после другог кола првенства Београда

Од осам учесника који се такмиче У Б групи првенства Београда налазе се и екипе студентсжих спортских друштавв ~Медицинар‘‘ и „Техничар‘“. До сада су одржана два кола тгз којих су ова друштва изашла без пораза. У првом колу „Техкичар“ је победио „Ватрогасца'* са 3:0, а „Медицииар" „Будућност" исто са 3:0. У другом колу „Технотчар“ је победио „Дорћол“ са 3:2 а „Медицинар” „Жарково” са 3:0. У овом последњем колу „Медпцинар" је играо врло добро, док је „Техничар** показао прилично слабу игру.

У женском првенству такмичи се шест екипа. Млада екипа „Техкичара“ којој је ogo прво такмичење изгубила је у прзом колу од „Црвене звезде“ са 3:0, а у другом од ДИФ-а са 3:2. У последњем колу техничарке су играле врло добро. Успеле су да после стања 2:0 изједначе на 2:2 и тако тек у трећем сету после стања 12:12 оне су попустиле и изгубиле. С обзиром да је екипа ДИФ-а јака екипа, кандидат за друго место- оваква игра и резултат младе екипе „Техничара" је велики успех.

21 и 22 маја на стадиону Црвене звезде квалитетно првенство у атлетици

СТАРТ НАЈБОЉИХ

Као и раније тако he се и ове годин« одржати атлетско првенство студената Београдског универзитета и великих школа. први пут прошле године је одржано и квалитетно атлетско првенство на коме су умествовали наши познати такмичари савезног разреда, чланови Партизана, Црвене звезде и Државног института за фмскултуру, На прошлотодицгњем дрвенству победнички пехар партизана однели су студенти ДИФ-а, који су са 181 бодом заузели прво место испред екипа IУниверзитета (150), Медицинске велике школе (117) и Техничке велике школе (116).

Пре пет година Прво послератно атлетско таимичен>е београдоких студената одржано је још 1946 годиие. Оргаиизацију ттрвенства спроводила је тада Цршека звезда преко својих огранака. Нажалост, данас не располвжемо са саим подацима који су нам потребни да дамо Једаи осврт на то такминеше. Ипак, наша редвкцица је почев од 1947 тодине редовно водала резултате разних атлетоких таисмичења организованих међу беолрадсишм студентогма (првенство укиверзитета, студенггске игре итд.). Зато ћемо оваЈ наш покушаЈ анализе о побољшању резултата из године у годину почети такмичењима из 1947 године. 100 м. Петра Пецеља Први резултат на 100 м забележен на Униварзитету 1947 године Јесте 11,8, коЈи је поста в ио Штурм (ДИФ). Годииу дана касније одржаво Је У Београду најмасовниое атлетско так мичење београдоких студената, коЈе је поред осталих открило и таленат П. пецеља, ст. агрономи.је. Његов први старт био је Iвише него успешан. 100 м Је трчао за 11,4 и тиме први погаравио стари рккорд. Неколико месеци касније, на Првим сту дентским играма у затребу, у конАТЛЕТСКИ РЕКОРДИ СТУДЕНАТА БЕОГРАДА 100 м П. Пецељ 11,1 200 м П, Пецељ 23,2 400 м М. Рачић 50,6 800 М В. Илнћ 1:58,8 1500 м Д. Петровић 4:11,2 3000 М В. Илић 9:15,0 5000 М В. Илић 15:42,2 110 м преп. Д. Хатцби 15,8 400 м преп, А. Леман 1:01,1 4 х 100 м Универзитет 44,2 4 х 400 м Универзитет 3:25,6 Вис Вуковић 180 даљ Н. Милићевић 6,86 Мотка Ђ. Самарџић 372 Троокок Шерчић 13,65 Кугла Шарчевић 14,52 Копље Ђорђевић 52,21 Диск Крњајић 42,05 Кладиво Лазаревић 47,90 куренциЈи са тада познатим спринтерима у држави (Стефановић, Керхин, Винцијановић), Пецељ постиже 11,3, резултат коЈи Је био једнак Стефановићевом, коЈим Је оН заузео прво место. Првенство 1949 г. доноси побољшање резултата ка 100 м 11,2, а на јесењем такмичењу исте године Пецељ успева да попра в и и оваЈ резултат на 11,1, коЈи се данас води као наЈбоље шреме међу београдским студентима атл етич арим а. Рекорд ка 200 м такође држи Петар пецељ. Штурм Је резултат у овој диоциплини први гтоставио 25,0 Још 1948, али га Је Пецељ неколико пута поправљао 24,1 и 23,2. Рекорд Марка Рачића на 400 м. Први резултат забележеН на 400 м налазимо у 1947 години, а поставио га је Радовановић (Технички) 56,2. Beh идуће го>дине био Је поправллн од Ропреда (ДИФ) на 55,5. На Првим студеитским играма Мар ко Рачић Је забележио на овоЈ стази 50,6, тако да испод овог резултата ниЈе трчао још ни Један београдски студент. Средње и дуге пруге На 800 м резултат се кретао овако: 1948 В. Зенко в ић (ДИФ) 2;12,0 1948 В. Илић (Технички) 1:58.8 Трка нв 800 м ииЈе одржавана сваке године. Резултат В. Илића постаољен је још 1948 годаше у Загребу на Првим летњим студетским играма. Ердељан (Пољопривредно-шумарски) постигао Je 1947 г. први резултат 4:37,5 у трци на 1500 м. Ево како се тај резултат поправљао: 1947 Ердељан 4:37,5 1948 —Д. Вожовић 4:35.0 1948 —Д. петровић 4:11,2. Најбољи резултат Је поставио Петровић такође У Загребу 1948 годане. После овог времена, нико од учесника првенст в а кије успео да овај резултат поправи, мада Је томе наЈближи био Велимир Илић 4:14,1. Трка на 3000 м нмје одржавана све до прошле године, када је В. Илић поставио времв 9:15,0, коЈе се сада води као рекорд.

У трци на 5000 м први забележени резултат имамо 1948 г. (Т. Ранин, студент медицине 19:02,0). Иначе, оваЈ резултат се стално по&ољшавао: 1948 Т. Ранин 18:02,0 1949 Л. Генчић 16:22,4 1949 Л. Генчић 16:19,4 1950 Л. Генчић 15:56,4 1950 В. Илић 15:42,2 Последњи резултат је забележио Илић на Трећим летњим студвнтским играма у Љубљани, када је У ЈакоЈ ко«куренци|ји са познатим атлетичарима; Ковачићем, Генчтф ћем, Кодрином и другима, заузео прво место. 110 и 400 м. препоне Као и у осталим дисциплинама н овде су се резултати поправљали: 1948 А. Радовано в ић 18,4 1948 Б. Хатиби 15,8 Резултат хатибиа, ст. ДИФ-а, постигнут Је на првим студентским играма 1948 г. и тада је важио као Један од иајбољих постигнутих ре« зултата на овом такмичењу.

Мало пародије

Код трке 400 м препоне: 1948 П. Гаротић 1:05,2 1949 А. Леман 1:02,4 1950 А. леман 1:01,1 Рекорд Александра Лемана, ст. архитвктуре, ггостигнУт Је у Београду на Другим летњим отудентоким итрама. Двв 'штафете Пр»ви резултат у штафети 4 х 100 м забележен Је 1947 г. Тада је репрезентациЈа Техкичког факултета псстигла време 48,5. Овај резултат je ттотгравила исте године екипа ДИФ-а 47,3, али је наЈбоље време у овој дисциплини поставила шта фета Београдаког универзитета на ГГрвим летњим студентсмим играма у Загребу 44,2 у саставу: Попов, Стефановић, Рачић, Ребула. У другоЈ дисциплини штафета 4 х 400 м НаЈбољи резултвт забележен Је у Загребу на Пр в им студетским играма «када је штафета репрезентациЈе Унивврзитета (Ленерт, илић, Јанковнћ, Рачић) забележила време 3:25,6, које се данас води као рекорд. С К 0 К 0 в и СКОК У ВИС. Резултат Керкотиha (ДИФ) 170 постаљен је још 1047. На студвнтским ипрама у Загребу Вуковић је забележио 180, што Је до данас најбољи резултат. СКОК У ДАЉ. пр®и резултат из 1947 г. имао Је Старчевић (ДИФ) 6ДI. Ото Ребула постигао Је у Загребу 6,70, али Је Н. Милићевић на Трећим студентокнм играма у ЉубљаНи поставио иов рекорд 6,86. СКОК С МОТКОМ. најбољи резул тат забележен Је Још 1948 г. у Загребу, када Је Ћ. Самарџић пресжочио 372 см. ТРОСКОК. Први резултат налазимо у 1948 г. забележен ва ггролећвом прввнспзу Универзитета, када Је в. Гајић (ДИФ) скочио 12,78. ОваЈ резултат Је попра в ио Д. Шерчић исте године у Загребу на 13,41. Прошле године, на квалитетном првенству, Шерчић је поставио нов рекорд 13,65. Б А Ц А Њ А БАЦАЊЕ КУГЛЕ. СтудеНг агрономиЈе Божиновић на првенству Универзитета 1947 г- постнгао је резултат од 11,61. П. Шарчевић је бацио 1948 у Загребу 14,52, што се данас рачуна као рекорд. БАЦАЊЕ КОПЉА. Резултат В. Ру долфа (ДИФ) 47,89 поститнут Је Још 1948 г. На Другим студентским играма у Веолраду 1949 r., Ђорђевићев рекорд Je износио 52,21. ВАЦАЊЕ ДИСКА. Ка ттролећном првенству Универзитета 1948 г. А. Божнно в ић, ст. агрономије, пости-

ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗА ПРВЕНСТВО Такмичење ће се одржати на стадиону Црвене звезде 21 и 22 маја у организацији уннверзитет ског одбора за физичко васпитање. Такмичење iraa карактер појединачног и екипног КдалитетHo r првенства. У екипном такмичењу учествују: Универзитет, ТВШ, МВШ и ДИФ. Право учествовања имају само по два члана сваке екипе у сва кој дисциплини. Чланови екипа могу бити редовни и ванредни студенти. Такмичење ће се одржати У следећим дисциплинама: 100, 200, 400, 800, 1500, 3000, 110 м препоне, даљ, вис, троскок, мотка, кула, копље, диск, кладиво, 4xloo и 4x400 м.; ж е не: ioo, 800, 4xloo, даљ, в ис, кугла. Екипни победник у мушкој конкуренциЈи добиЈа прелазни пехар АК партизан, а у женскоЈ конкуренцији прелазни пехар Универзитетског одбора. гао је резултат 37,21. Ребула је исте годаше у Загребу побољшао овај peзултат на 39,41, док’ Је А. Кривокапић иа Другим студентокlИlм играм* успео да постигне 40,09. Крњајић je ггрошле годавне поставио нов рекорд 42,05. БАЦАЊЕ КЛАДИВА. Први податак налазимо у резултатима са ПР вик студентских игара: П. Опавски 25,86. Овај се резултат стално поправљао, тако да је лазаревић прошле годавне забележио нов рекорд 47.90. Као што се види највећи број постигнутих рекорда датира још из 1948 и 1949 годиНе тЈ. у време када су наши студенти атлетичари имали својв наЈмасорниЈа такмичења студентске игре. Зато миолимо да би ©ило добро да се и даље одржавају оваква или пак слична такмичења. Ошо зато што се у ЈакоЈ конхуренцији постижу и добри резултати и обараЈу стари рекорди. То оу показала скоро сва досадашња такмичењв. То ће оигурно потврдити и овогодапиње квалитетно првенство студената атлетичара Београда. Сл. Ш. Два резултата футбапског првенства Универзитета Последњи резултати првенствених утакмица: Правни Пољопривредно - шумарски 4:2; Медицински Фармацеутски 5:1.

Вепимир Ипић, рекордер Универзитета на 800, 3000 и 5000 м.

Мој стриц прича... Из аналитичког института

Мој стриц ое јуче нокако чудно понашао, причао је у завијеиој скакао са предмета на предмет кажем вам био је врло чудаи. Почео је овако. Шта ти мој синовче знаш о води? Знам да се употребљаlва за пиће или за купање, да може да буде хладна! или млака (мислшм на београдску), нтд. итд. Добро, а ;е си ли чуо ти да се вода продаје. Јеоам, у виду млека илп вшна, Ама не, нисам на то мислио, одмахну стриц љутито, чуо си ваљда за дестилисану воду. Јесам. Е, због те десгилисане воде, j‘a сам доживео једну лепу ствар. Посетио оам пре неколико дана оног нашег рођака на Фармацеутском фа-култету. Hamaio сам га у аиалитичком институту, на вежбама из волуметрије. Флашнце, епрувете ( хемикалије, cnpeee, чега ове нема тамо ништа се ја у то we, разумем. А он је бруцош. Али се већ снатазт., вндим ra барата са неким флашнцама. И тако док смо разтоварал-и, ја случајно гурнутс једну флашицу те се просу мало течности. Уплаших се, шта ra знам, можла је, далеко било, неки отров e и Тоза пребледе. Шта ie то? упитах ја. Дистнлисана вода, одговори Тоза. Него дај две 6aiHKe па ћути. Зашто, бре, две банке? згранух се ја. Зар зз капљтцу дестнлисане воде две банке па пошто му је онда литар.

То ти је цестовиик, и ма колико просуо плаћаои исто. Дистилисаиу воду двадесет динара, обичиу петнаест дкна.ра, за бачени отпадак десет динара, Стани алсо бога знаои! Камо то обична вода петшест дииара. Па што ие донесеш од к>-ће код градског водовода је јефтиније. А шта се решшо ради кад, не дај боже, проопеш неку скупоценију ствар решшо оирће? (не паде ми на памет нн једна згоднија киселина). У том момешу једа« човек прнђе, наппати м» двадесет дина<ра и оде. То вам сигурно наплаћују због дисциплине, да вас навимну на ред упитах. Не него iphcthtvt нема новаца да држи доста особља које би hhotimo и уређивало. Добро а ко је онај што напла|ђује казну. То је друго, о« је демонстратор. И онда ми се Тоза нзјада онако у поверен>у. Каже, ето само што и кијање не наплаћују, а овамо држе тринаест демонстратора и плаћају нх месечио око 17.000, мала би н половина од њих била довољна, Има и врло „добрпх” стручњака урадиш једну анализу и добтјеш два различита објашњења, па просто незнаш „коме ћеш се приволети царству”. Тако живи наш рођак Тоза. А мени је још и сада жао што не просух још мало од оне „све те водице” кад већ дадох две банке.

Прича четврта

НИ ЖИВ НИ МРТАВ

Ако Је неко жпв, онда у редУ, нек Је жив. Али ако Је неко мртав, онда не може да буде жив. А ако Је неко мртав, а ипак жив, онда он није жив то је другк ствар, значи да је вампир. Јер вампир ниЈе ни мртав ни жив него вампир. А кад је ваипир, то зкачи да треба спрешгги глогов колац, Амин!

Радомир КОНСТАНТИНОВИЋ

Стра+4а 6

6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 12

у понедељак 19 маја на Коларчевом народном универзитету Усмене новине „Народног студента“ САДР Ж А J : Милорад ПешиК, претсодник Централног одбора ССЈ: Студе..гске организације Немачке. Јаша Левм, новинар: О неким спољнополитнчким аисгуелностима. Др Радивој Увалић, проректар Београдоког универзитета: Наши наставни планови и програми и тнихово прилагођавање потребама уииверзлтетског o(бразоввн>а. Предраг Анастасијевић, члан Централног ' кчхмитета Народне омладинв: Положај омладине у ИндијЈм, Бурми и Цејлону Мића Поповић, сликар: Утисци са пута по Егитгту и боравка у Паризу. ИнтервоУ са командантом студвнтске радИе бритаде Филозофоког факултета Радетом Богдановићем. Разговор сд спортским руководиоцима и државним репрезентативцима e припремама наших такмичара за Олимгшјске игре. У усменим новинама учествују и други каши познати јавни, културни и каучки радикци. Почетак у 17 часова