Студент
Са фестивалске изложбе
Очима посетиоца
6eh први ггоглед на малу салу дели изложбу на четирlи изразита дела: иа уља, слике маг лсига форимата, рађене у другој техиици, вајароке ралове и радове твр*Иlмењене уметности- На овој изложби, то мије салго подела ito Miar еријзлу, у ко*ји је утиовута иста « јединствеиа уметнвтчка истина о животу, овде је технмка дикггирала извеоне опецифичности, тажо да свака претставља целину и по темама Mo.ie су обликоваlнеДошар оам «а изложбу Да са r гледап! живот како га види моја генорација, да оазнам шта he ми ређи л>уд|и који гледа|ју оно што и ја, али очима уметинка, боје и облика. Ова уметност ми је већ MiHoro рекла о животу у тоооу мсије две деценије, свака о овоме времену, задужила ме тако ла јој се инкада нећу моћи одужтгги- Навикао сам већ да ша боје и облика, али помођу н>их, видим ка слици нешто више непо „Црмку у плавом”, да је OHiaiKo уоквирену ослободим укоченостн на слици, да у њеним очима потраlЖ;им шта би ми рекла да нжје од уљеиих боја,кего жива), а да у плавој светло сти ко'ја тиггра овуда око н>е видим, можда, шрlитуље«е страсти, CKjpiHBeHH бол који мучи или ммого што друго- Навикао сам да у toim контакту ценнм уметн!ика. И тек онда лутам по слицјИ, тражећи тавЈиу оредотва, гледам обојене мрље, н>ихо®у повезаност и одаос. И таме нужко суднм. Уљане слике ш oeoij изложби дочекале оу ме »а први поглед доста хладно и конвбнционално. Готово урађено као од истог човека, то Py живн модели који глед;ао{У најчешће на посетиоце иа седећег став-as, ређе можда ото>јећи, а готово ннкада y некој функцнји- То су људи у атељеу- Покушао сам да сат.им сликама уопостаеим контакт. Тада оам нидео у н>има нешто више, али опет једннствену чињеницу, моЈа ме је, међутиlм, обрlадовал<а: видсо оам да оу то модели кз којнх IМlлади слlикар<и извлаче живот, ЉикоираlЈу час радозна* ли, чао дрски поглед, час ce опет забаве нервозном или грубом piyiKOM или опет стављају поргрет у атмосферу Mofjia их тумани, сужују гаму, жртвују неку чињеницу да би едорасли до једностаlвнооти” уметностиИпак сам у своју бележницу уписао, можд|а, непрзвед|не речи: „Saip младост не треба да Је омелlИ|ја? Да лн не може побећи из шкопских тема? Размислити!’* Размислио сам и наметао м« се противрlазлог: то оу људи који уче, а за »еоб|у!Здани експерименат има времеиа када сигурност техтаико не буде одводила у шарлатанство- Када оам изашао са шложбе пратиле су ме још иаразите очи „Дечака са штапом” Миленковића и топлота тонова која сутерира топлииу према томе изђикалом детету. Пред „Дечаком” Шипош MnpjiaHe сетио сам се свога детињства, чаоова првих о'збиљ»их размишљања, гледајући то пубертетски незграпно тело, шцртано исто тдјко коректно, колико и са MeipoM обојено- КарлвlВв)риоо,в -.CTaiPau” сугерирао ми је бледим, оузлржаним тотаовима живот који и сам бледи, Mia.iaKCaißa, Остала уља углавном су посвећена оним интимним темамц сезаио.вскlнм. Два три случајно окупљена предметз, и сто, негде и цвеће- Рефлексивна сликарока Строфа у једном даху- Повод за размишљање сваког човека и средство којим ое мисли сликара казују. Највише су mih о таленту рекле слике Антић Р- Једко пастозно „Цвеће” пуно мезгре, још не преоаклих сокова откако је т<? цв-еће узбрано и „Мртва природа”, са немирном арабеском, израђена елемен rapiHio, грубо, лубардовски лепоОно што иису пружил!а уља, пружила је и акварел то је разтаол икост у малој амплиптуди тема. Најразличитнји рукопиои у оквиру исте тема-
тике говоре о упоонаванзу матеpiHjaaia, тражењу израза на твме из Ж1И1&0.Т а- Ту са слика веје час тфозрачни тролећии ваздух изведвн аква(Релом, а час нервозма чнггка летњих пеиаажа гледаних кјкхз стару ополелу грану, груби дрворез који евоцир.а револурионариу заосукталост неког илепалног лиота- Сгудент архнтвктуре Младен)olвић дао је са нвколимо слика у рааним техникама најрааноликијв слиlке прил агођвие темама- Две слике „Ста рог Бвопрв)Д®“, једа»н дрвореа и оловка!, најбољи су претставниц« овог дела изложбе. Са десетак радов« од фигури«ia до „Кар(и|јатнде“ 3apimHa, која се сталожено диже у овој овојој моl№ути енпалност и, у све вајарске радове утиснута је једиа дубока хуманост која кo|рl3!ктерише чиггаву iHtaurv juparoueniv ввј.ароку традиlЦlИlЈу, са Јооренима не дубоко у векове, већ дубоко спле. тс«их у људски ЖИIВОТ Стојићевта „ЦигаlНlЧ'и>ца“ није више >-че'нички рад. Трешњево дрво постало је складиост дев-ојчета у пр®Иlм даиилиа девојаштва, фииих, складних лиинја, а „Сама” ое нзв-ила грвиом, очовечујући то дрво које човек мења, даје
му Лlик. „Пор|Тре‘‘' Јаажовића није гола фактогр!аlфиЈаl одиоса шодршива већ карактертаи партре оа специфнчно!СТ№м(а једне мlисаонв главе, а „Мала Рада” Иванке Ацин изражвва љубав према лику који се saiA и проко тога љубав према сопствеиом детињству и детињству човека. Примењена уметност је У окромном броју изложеног матернјала показала богат укус и штета што је веђитаа радова изложена aHOHi»MiHO- Плакате показују угврошћен језик и јасноћу. Покааују ту велику врлину ове ликовне гране- Све четирта плакагге на изложби су јемство да ћемо чешће виђати на Р«кламним стубовима једну специфичну уметност лишену баHa.THoiCTH и неукуса. Мале фигуре од керамнке оу посластице за око, топло изобликоване од човека за човекаКако по једноставтаости и укуоу, тако и по корншћењу искустава нашег фолклора ово фигуре су далеко од малогрвђаиоких пс еу д о - бид epiM а ј ер ск и х пор ц е лана у трпезар(ИlЈокнм витритаама. ♦ Изложба и поред ск.ромног о*
бима сразмертао малог броја излагача, у крме око ретко иађе неки зматерски ред, испричала је caojiHiM језиком причу у дугим Дlаlнима учења и савлађивања занатаг „Да ли не би и по цену прешака младост могла да каже и таеку смелију, тстимтаију мтасао? Да ли би нам ова тиме више рекла о себи”? —то је питање које caiM задисао у овоју бележ'нтlцу да бих га запамтио до ндућег Maija, а можда и каоиије.-. Јован ЋИРИЛОВ
Са, млвденовик: Стари Бвоград (дрворвз)
Иванка Ацин: Малз Рада
Kонцерт студената Музичке академије
7 маја у дворани Коларчевог Народног универзитета приређено je вече композиција студешта Мувдсчкв академнјв у Београду. Изведене су композпције Срђак на Барића, Ламбре Дшмитријевиha, Љубомира Коцића, Дејана Деспића, Радослава Анђелковиha, Константина Бабића, Боривоја Симића, Душаиа Костића, Душана Радића, Александра Обрадовпћа, Јосифа Енрика, u Златана Вауде. Њихова дела изводилж су свршенк и садашњи сту-
денти Музичке академије: Нада 'Борђевић-Коцић, Бранка Дојчиновић, Душан Трбојевнћ, Оливера 'Бурђевић, Слободан Петровић, Душан Тадић, Мирјанв Шуица, ЈБпл>ана Шаховић, Ружида Мијатовиђ, Миодраг Азањад, Марија Пијуковић, Божидар Тумпеј и Ернест Ачкун. Ово је други пут да студенти Музичке академија излазе пред јавност са својим радовима. Као и први пут, тако и сада, они су оставиЛи одличан утисак.
Прпрсђиваљс оваквих концерата је врло корионо. Том приликом наша јавност ce упознаје са рндом на нашој највишој музнчко-педагошкој установн. А с ДРУ* ге стране млади талецтоваlД'И мувичари долазе у доднр са напгом концертном публшком. Од младих уметника, музичари имају »ајмаље прилтгке да се појавв у јавности. Млади ликовни уметници, књижевници итд. појављују cq ско-ро сваки дан, док музичарп морају једнни концерт у једној годинн. Појављнваље пред публиком даје потстрек ва рад млвдим композиторима. У исхо време омогућује пашој јавности да да оцену тота рада, тј. укаже на позитивне и негадпвио стране приказннх дела. Зато греба инсистиратп на томе да се нла дим раднпцима на пољу музике омогући што чешће појаlВљшаље пред публиком. Ово тнм пре, што су одржани коицерти показели да се на Музичкој академијн налазе изравпти таленти и то пе у малом броју. Постојање овнх талемат и љнхов број делује охраб РУЈуће у хгогледу перопективе разшгаса наше музичке уметности. Међутим, слаби су пзгледи за уопешан развој, ако се младима не да могућност аа сталан контакт оа публнком. Иаравно, не постоји само један начил на који уметници могу иступити. Требало би на пр., да старији и реномнранн пзвођачи што чешће у своје програме уносе најбоља оствареша младих умехника. Кад смо на концерту студсната Академије чули дела која су показивала неоспорнн таленат, било је врло пријатно. Но утисак су учиннли још пријатнијим озбиљност и савесност којо су се свуда опажале. 'Озбиљност у раду се осетила како код композигора, тако и код извођача. Наравнх> блло је по вредносхи рааличитих радова, али нигдв се није чуло неовбиљно тражељв празних ефеката по сшку цену. И баш та озбиљност давала је јединствен тон целом концерту. Као и код свих младих и овде ce могло налааити оно што ce вавнва „тражељв свог личног израза”. Чини ми ce да у том тражен>у нема довољно смелости и слободе. Oceha се нека бојажљивост, која је можда' последица претеражв савесности у раду. Свакако, да кад су у питању студепти, не треба заборавити на спецлгфлгчност музичког взраза у односу према другим уметностима, као и разумљив утицај који професорљ вршв на своје ђаке. Каткад се добијао yr»caiK да nć неко жели да следи стране узоре. Узето само по себи, код једнот изразитог талента, који he кад тад наћп свој пут, то не може бити onaоно. Али чини ми се да требе поновити, oaio што се већ толико пута понављаао, да је опаоно бежати од своје народне музике. Можда he Oißaj концерт и послужити као потстрек за размншљаше о проблемима односа према народној музици. Ова прдмедба не ашчи д)а се на концерту није оеетио доднр са народном музиком. Напротив, он ce испол>ава врло често. И та тежња палпих младих компоалтора може се само поздравнги. ПРОГРАМ МАЈСКОГ ФЕСТИВАЛА
Милица СТЕВАНОВИЂ
Са фвстивала: чланови ансамбпа народних игара КУД-а „Бранко Крсмановић” изводе завршну сцену из опере „Еро с оног свијета"
Вече импресионизма на Академији ликовних уметности
Сцуденгти умвФничшх академија одцзжат« оу још једио вече, оаог пута поовећемо имп^есио№иам'у. Ово последње, посвећено имПlР«оиоlНlИзму, имало је једпу од оних тема које 6и могле највише да нас инггересују (mih*c,thim углавном о њеном зиачају за слиlка|рство) «е толико зато што бисмо с.\*атр)али да импресишизам им.а неки шузетн!и значај у однооу на MiHore остале револуције у гледању на свет, ко.јимз је историја уметносш тако богата него зато што морамо да МIИСЛИМIO • о импресионизму, aiKO МIИСЛIИМIO о нашем савремсном сликарству и зато што миСлећи о начнем савременом с.тикарству мислимо *f о ономе које тек почиње или ће почети да се код нас ствара- СудеКи по већини Сам'oСталнlИХ изложои (има изузетака, све чешКих уосталом) и по већини слика са УЛУС-ових изложби, које омо могли да видамо ггоследњих годин!а, може се рећи да то сликарство има врло mihioto везе сз гледањем инlПр'есиониста и сликара koi}« им негроородно следе и заснива ј.у CBOii рад иа њиховим открићнма. Скоро исто то важи За начииг ст\ г двната »а натшлм школама за лимогану уметност. То је случај доста опецифнчан за Hiaure прмлнке: апсггр.актно сликарство, и оамо већ доста застагрело, није ии издалека сада мод нас заступљено у oiHOiji MepiH у iKodoj га ,ie било пре р.ата, а TTOiroroißo nia За'пад|у, још уввк, где niMinp есионизам, кавоо се то често кагже, важи већ за класику, па може да се схвати и као нека Bipcra акадвмтама. Тежња нашег сликарства после ра:т.а да буде хум<агн'ИlЈ е и разумЉИIВИЈO ширим круговима, у већини случајева чудно се изразила као нlапредносл: и заосталост у IИСто време- Напреднloст зато што је отво(риlЛlа такву атмосферу у Kojoij. људн осећају одтоBoipunocT и потребу за гледањсм и студирањем у којој се ноте геиерације уметнlИlка waвикавају на солидност (јер дела шја претондују да буду „Модер на уметlноlСт“ а која су пре последица неразумевања и иезнања него слободе немају мното наде на успех). Ззостапост зато што се служи језиком коуим се већ рекло све што се њиме могло рећи, и коуи није ни довољно богат НIИ дрвољно снажан да изр.ази тежње шје имамо- Збот сшега тога добро }е стагги и размислити још једном над репродукцијама слика НlМlпресиоlНlИзма. направ+ти једар биланс тог сликарства, тако блиставог у решавању пробле.ма које је себи по-
стављало- Што Haivi је јасније оно што је било, биће иам jar синје oiHo што he бипи* Циуб je предадаања на овој вечери био дати умр-атко одго»о(р на то каг кво је слика|рство импрвсиои*ста, какве су његове мо>гућности н каасве су његове слабости, и осв<р|Нlути се на иаш став njpeua њему; што се тиче става према садlрЖlИlН'и и тематици имрресионизма, Стојан Ћелић (који је дао приказ те еггоке) добро је указао на извесне ствари, као иа npiHiviep 'Hia то да се тшресион!ИЗ\гу код нас често одрицала, па и сац се још неки пут одр-иче xyL\iiaiHoOT у оној мери у којој он то не заслужује. Јоудски салржај не мскра увек да буде везан за тему човек. (Мада им та тема није, баш ретка • код иlМlпресиоииста), он лежи у cxßaiTiatby става npe* ме стварима, nia га може би* ти у оливд:l пејзажа иаи мртве при!родo исто oHiaiKo као што може да га не буде у портрету једног човека. ЈБубав им« прес HOHiHCT а шрема природи чини њихове ствари тошлим и људ оким; та х>гмаlност чеото и иијс иидиректна, нису ретке онв ствдри Koije баш им ају за тему иеки моменlат моји је слика свако‘дневlног живогга или неког људског расп'oЛloж ења- Ствар је У ToiMe што круг тог посматрања Htnijie та(ко широк како би то oaroißapiaao нашим даиашњим схватањима, вли оно што је захваћено, то' je доживљенlo. Кадз се кр'игиlкује импре с и ohihb aivi због недоlСтатка мисаоности или учешћа у друштвениlм збивањимл, када се за њега каже да је то само слика|ротво ока, а ке и мозга, тиме се не одбацује иишта од oiHiora што је он открио његове мане су не у нечему што IИlма, него у томе што нешто немаОбично се по доласку нечег Ho>Bior говори о разликама крре nocroije између тог ihiobot и оног што је било npe њега, одаооио о слабостима ст-арог против мојих се ново бори, а мање се указује на oiko што им је заједничко, oihio што ново наслеђује од старог. У вези с тим је .ош Ћелићова примедба, између осталог, о томе да се често губи из вида удео т|раlдиције у импреohicmhihctkhkoim сликарству, које са њом мида а истовременlо оcraje и лоста јако веза)но за њу* Традкција је за кмпресиоlНИlзам имала исти онакав 3Hia*iiai какав он Иlма данас за нас без његових открића о боји и осветљебоље реченlо о 6oijih осветљења не би се уо/пште могло замислити даље сликарство.
Једна примедба на бише примедби Б. Карлавариса
РедакциЈа нашег лмста увек радо дочекује и сама у свакој прилици тражи критике написа којо објав. љује, Јер ако сУ умесне моту ко. ристигги и н>оЈ и читаоцима. чланак В. Карлавариса из прошлог броја, који пзмеђу осталог оправдано кри. тикујв једну неуспелу релортажу са Академије ликовних уметности зато је и објављен. Али пошто писац чланка нијв ииао само за циљ да критикуЈе ову репортажу него и све до сада о Академији објав. љене нахгисе и укаже „на корене неких погрешних схватанл’* о сту. дентима сли к арства, сиатрамо за своЈу дужност да се овим путем оградимо од, основне тенденције ражене у поменутом чланку. Редакција, наиме, сматра да ружних појава коЈе су биле предмет критике у кашеи лнсту међу’ студен. тима сликарства не само да је било него их Још увек има. А пошто има ружних поЈава има и ружних схва. тања о Академији и њеиим студентима. Данас можда мање него Јуче али нх има. задатак Је удруже. ња студената да такве појаве уо. нава и дооро срганизовади.м т mb тт* «*• V
клања. То j,e најбољи пут да С« сузбију и евентуадна погрешна схватања о студентима АкадеммЈје. Ако би друг Карлаварис уложио више напора да сагледа такве по, јаво, па и о њима писао, верујемО да би то било од веће користи Удружењу студената на Академијк ликовних умегности.
Ноћу
Највише волим усред ноћи после дугог над књигом рада разбарушен и поспан поћи. по улицама мога грода • Оне ми увек у сусрет махну тамним рупцем свога мрака и намигну ми враголасто жмиркавим очимд светиљака • А ја бих крадом кућама сненим пришао, нико да не vyje, на сваки прозор по стих да ставим и људе сутра обрадујем.
гвшшаттижЈ
seoj 12
НАРОДНИ СТУДЕНТ
5
15 МЛЈ ЧЕТВРТЛК у 20 чаоова: Коларчев народнц унн в ерзите т ВЕЧЕРН.А ПРИРЕДБА 1. Ст. Мокраљац: VJt руковет, пава хор КУД ~Микл МитровЈЉ", 2. Ст. Мокраљад: IX руковет, пева хор КУД ~Мика Митрои,lЉ", 3. Д. Костић: Соната за фагот и клавир, 4. М. Лајовиц: сере Нада, пева Ђура Цихабер, студент ТВШ, 5. А. Бородин: Гудачки квартет бр, 2, 6. Ст. Бикички: У коогу, Св. Пашћаи: Бранково коло пева хор КУД-а ,Мика МиTpOgHli", К. Барановић: „Црн-бел“, М. Козина: партизатаске песме, 7. Ј. Хаце: Мајка, пева Када Зупаи, студ. ТВШ, 8. Златан Вауда: Соната бревис, тазводи на кларитаету Ачжун ЕрНест, студент Музтачке академтаје, 9. Игре из Врања изводе студенти Ветеринарског факултета, 10. Сплет српских игара, изводе студенти Еконоиског факултета. 16 МЛЈ ПЕТЛК у 20 часова: Београдско драмско позорипгге ВЕЧЕ БАЛЕТА 1. П. Чајковски: „Лабудово језеро", други и треНи чин, 2. К. Барановић: „Липитарско срце", трећи чин, изводи аксамбл балета Народног таозорташта и Средн»е балетске школе. 17 МЛЈ СУБОТЛ у 20 часова: Дом гарде у Топчидеру ДРУГАРСКО ВЕЧЕ Учествују: Народтаи оркестар и певачи КУД-а „Мика Митровић", квартет гитара и дует далматинских пееама КУД-а „Бранко КрсматаовоЉ". / у 20 часова: Сарајевска броЈ 26 Премијера „Деца сунца" од Максима Горког, изводи Академско позориште КУД-а „Вранко Крсмановић". 18 МЛЈ НЕДЕЉЛ У 6 часова ујутро: Масовни излет планинара ва Agajry. у 10 часова: зграда Правиог факултета амфитеатар вр. 2 Смотра научних радоза студвната Београдскот уииверзитета и великих школа. у 20 часова: Коларчев народни универзитет КОНЦЕРТНО ВЕЧЕ 1. в. А. Моцарт: „Реквием", изводи хор и оркестар КУД-а „Браико Крсмановић", 2. Г. Хендл; Псалм 112, изводе студегеги Музичке академиЈе. \ 19 МЛЈ ПОНЕДЕЉЛК у 17 часова: Коларчев народни универзитет УСМЕНЕ НОВИНЕ РЕДАКЦИЈЕ „НАРОДНИ СТУДЕНТ“ у 20 часова: Дои културе „Враћа Стаменковић" ВЕЧЕ НАРОДНИХ ИГАРА И ПЕСАМА Изводе чланови КУД-а МВШ „Мика Митроаић". у 20 часова: Београдско драмско позориште А. Милер: „Cgn моји синови" изводе члаиови драмоке секцигје КУД-а „Мика Митрооић". у 20 часоша: Коларчев народни универзитет СОЛИСТИЧКИ КОНЦБРТ Изводв чланови КУД-а „Бранко Крсмансвић"