Студент

ПИСМА РЕДАКЦИЈИ

СТАРО У НОВОМ

Развој социјалистичке демократије у нашој земљи захтевао ie и измене у досадашњем методу руковођења у организаци\ама Савеза студената • Административни и ситно-практицистички на чин рада руководстава иужно се морао нзменити• Први конгрес Савеза студената Југославије указло је на лоше последице таквог руковођења и истакао да одбори удружења треба да буду стварно политичка руководства рлстерећена застарелих схватања о спровођсњу политичких и оста лих задатака у студентској организацији. При томе Је важно критиковати и онемогућавати све покушаје који воде поновном оживљавању административних и бирократских односа у нашој организацији• На Медицинском факултету за радне акције у ово\ години пријавило се око 2400 студената, тј. сваки други студент • Овај број довољно јасно говори о жсљи етудената медицине да се масовио одазову позиву на радну акциsу‘ Међутим, поједина руководетва лоше су схватила принцип добровољиости упис а у бригаде и без икакве потребе покушала Да „увеђају” > броз при]ављених. На јелној групи за вежбе // годи не Медицинског факултета, приликом уписа у бригаду чланови Савеза су се на списку групе по/уед свог имена потписивали • Ови потписи треба да значе гаранцију руководству да hc сви потписнипи стварно пођи на акцизУ■ За чуђење /е откуда такво неповерење према члановима Савеза! Heuno слично се доголило и иа V години медицмне • Пошто ie једна конференцнја за прораду матери\ала са Првог конгреса Савеза сТудензДа отказана због слабог одзива чланств, заказана - ie за следеђу недељу друга. Ово-

ra пута, да би конференција „У-спела”, претседник секције шаље писмеии позив свим групама за вежбе и позива чланство „да оба везно присуствује копференци/V’* И стварно конференциза /е „усцелана велико задовољство претседника. Интересантно ie дп /е овај исти претседник само један дан пре ове конференцизе покушао да оствари једну сво'ју сличну, а у суштини исту, замисао- Сличне појаве he нужно и убудуће искрсавати као одраз политичкс незрелостп неких наших

руководилаца • Оне ђе се појављивати све дотле док овим нашим друговима не буде ј асно дз /е један такав „успех ” уствари политички неуспех. Бирократске тенденци]е у руковођењу су изРаз избегавања да се задаци политички постављају и решавазУ па се иде путем лаких и варљивих .. успеха’ *• Сувишно ie говорити о потреби енергичног сузбијања оваквих појава. Јсван ВЕЉКОВИЋ семрстар Камитета КПС Медицинског факултета

НЕШТО О „НЕРЕАЛНОМ ПЛАСМАНУ“

У прошлом броју „Народног гтудента" изашао |е опширан номентар о футбалском првенrvßjr студената Београда • У чланку се између осталог комен тарише пласман екипа прве групе где се налазе: ВСШ, Филозофски, Архнтектонски, ВПШ, Технолошки и ДИФ. С обзиром да је првенство у obo'j групи завршено и да ie екипа Високе саобраНа(не школе заузела прво место испред екипе Филозофског факултета захваљујући бољој голдифсренцији, у чланку се истиче да пласман наше екипс „није реалан’\ ј ер је неке утакмице добила без борбе. Ми се слажемо са оваквом констат а ци]ом да наш пласман нпје реалан, али истичемо и то да пласман Високе саобраћајне шко ле т а кође није сасвим реалан а сво зашто • Тачно /е да /е екипа Филозофског Факултета добила три ппследње утакмипе без борбе (3:0) с а Технолошким . ВПШ и ДИФ-ом, али је исто тако тачно и то да је екипа ВСШ баш ове противнике, који са нама нису игр а ли, убелљиво победила и то са високпм резулта тима (на ппимер Технолошки 14:1!), и да ie тако своју голдиференцију зн а тно поправила. Екипа Филозофског факултета ни]е више аутсајдер, како то

још неки мисле и озбиљно се припремала за овогодишње првенство. Ми смо зн а ли да ВСШ има бољу голдиференцију, те суо се зато и припремили да задње утакмице решимо са што већим резултатима како 6и у борби за прво место н онако по зитивну голдиференцију побољшали. Према томс екип а Филозофског факултета никако иије захвална противничким екипама, што су јо/ утакмице предали без борбе (а то је посебно питање о коме би требало писати), јер сс надала да у правој спортско] борби постигие бољи резултат који би јој омогућио да освоји прво место своје групе. Овакве претензије he можда изгледати и нескромне, али ипак су реалне и сасвим оправдане. Значи, екипа Филозофског факултета није ништа добила■ Напротив, она је оштсНена, а екипа ВСШ, која ie неоспорно јака и солидна, освојила }е првп место и ушла у финале захваљујући у првом реду томв што је Филозофски факултет добио три утакмице без борбе 3:0, а екипа ВСШ са двоцифреним резултатима, Ra би пласман екипа био што реални)и, ми предлажемо Да скипе Високе саобраћајне школе и Филозофског факултета одиграју sедну утакмнцу која би одлучила првак а групе. Истина, овако нсшто није прелвиђено пропозицијама, али /е у овом моменту и пргвилно и потребно. \ер Је и прва утакмииа измећу ових екипа завршена нерешеним резултатом 3:3

Драгутин ЈОВОВИЂ

претседник Фикзкулггурнот руиУхча ФиЛОЗОфСКОГ флкултета

ШТА ЈЕ СА СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈОМ НА EKOHOMCKOM ФАКУЛТЕТУ

У црошлом броЈу „Народни студент“ је донео чланак друга В. рапгковића, асистента на Економском факултету, у коме он треткра проблем наставе, а једновремено и питтт,е специјализације од чијег прајгилиот решен»а завиои да ли he Економски факултет испунити захтеве друштвене заједницс или не. Вудућ« да су потребе за економиспна даак одређенлје, сматрам да Шш аакм жесто у рвсргопоадвји на овде m Ехоношжом фахултету

треsа.иа да заузме и спсцијализација. о им>ј се додуше дискутује У К а ставн шгк ом савету Економског факултета, али би било, сматрам, потребно да се са мшпљењима rrpoфесора упознају и студентм, јер би им то омогућило да учествују у дисхусији и помогНу решењу овог важног питања. Једиа такпа дискусија у „Народном студе«ту“ 6«лв fm весумпоево кор»»сна н неогаодна.

Бора СРЕ&РМЋ

„САГЛЕДАНИ ЖИВОТ трећа збирка песама Драгослава Грбића

Кн>иlЖвв«а еволуција Драго слвва 'ГрбиКа зачело се на мо(равск)им ооал-ам а и нлочи.ицlИlма П!ровиlНци'је, Kotja је рнуменим заг craieaiMa и даиковокмм ф|цем ово је младости нвписала исггинlиту лвгвндЈу о себи и овојмм рвггним дашизда. „Легенда и ствариоо «е иду истим Kic»p.atKO(M” духо)аито је запазио Жаш Каоу. али су на.ши млади л(И(ричари, напојеии сенвашијама танатих стабљика на в , улка(НlС)КlИ(м пади.(оама оа б(рзи(ном и лако«ћом ђу(р ђевоке кише по.жутр(игги да стиховима задужен одуже овојс херојске вршњаке. Под та>ко онажн(Иlм и бистр(Иlм кладен(цвм опробао је овој лироки елан и Д)>аlГ- Грбић са двема aoHpiKatMta CK'poMiHor формата и ментадпом зрелошћу дечака- Није далеко дан кал-а смо на љубичаготим и ружичастим тан(КlИ(м кор.ица(ма, испод његовог имена, чита(л.и »аг слове Иlоклеоане почетничтсим замахом: „Лирски фрагменти” 1И „Родаи град‘‘- Ако је прва збирка још недовољно експреСИВ.НИ цртач пеониковог лика, а друга богатија У грађи н ntvrvкора« ил« полутлас даље и bihше, онда је то знаlК да нашретка HiMia и да оу могући богатији дарови из његоое руке. Његова ЛlИрlИ(ка је просторр даlчиа, али KpaTKorpaijiHia у утиску као пољ ски цвет- У њој нема велегродских рељефа И. Ивањија и мрт&их поаригииа Васка Поре. Она је зелона од тражвња, од буђења и чуђења пред светом. Заоедlно са голубовима, марин okihim лопота(ма, jopraiHa и пролећем које је cwhio.hihim младости, појовила се најновија Грбићев« летЈа стихо(ва оа Нlасло(вом који није далеко о»д његовlИlх ■н(и,lих стихова клоиулости, weмоћи поглела и умора иа пуСТИIМ обалЗ(ма. Шта доноси ова зб ирк а, боље роћи шта ie nomeла, а шта доlНlела.? У свом оонов иом пројекту, његов песнички вилокруг и даље је остао на. берићетн(И'М гфостор.има Србије, у поднебљу полудивљег цвећа и туго.вању које се лечи моти!ке- Разлижа је и поред свега уочљнва- Она се састоји у таласннм дужиlнаlма., у сабир(Ности тренутака, у већем језич!КО(м waпону и датањм емоц(И.ја иростотом олоl&ке- Фен(о.мени прошлости не долаае више брзином дечачких иемира. Једини дироктни завис тога вида је друмски онlажма песма ~Бол кајања’’ Грбић јс опишао дзље од нежности која провлачи прстом мроз јагњеће руно и заноси се cyiH'4eßiHM заласко(м над h'hckikim Kipoiß'OißHMia. Он пева о подмлађвној и пробуђеној СрбиlЈ(и, иако се понекад за-чуђено иађе пред догађајима за(морен и мал-оксао. Грбић је лош посматрам великих призора и лирски не мме да се сгпријатељи с њима. Кала се ocefn немоћним да стихове дозила чистим осећајиим npiaui«(BOM, ан прибега(в.а књиtuiKoj мтсаоности, која растура импресије и расипа стиховс као м.ажооа зрвда- Код њега има више добрих дирских редова , а са пет прстију ое може озиачити збир добрих лирских пе-

сама- По OBogioj каггтилар«остlи са личним животом, његова поези* ја превасходно ј-е рсализаи доброг кова и rpail>e- Избор но®их фигура и плодност дуж)инlа до№ели су му музичми узлаану лакоћу и учинили га ста6ил«lиј|им у обликовању. („Мора<&а”, „Сно-

виђен>а“). Књижевна евоЈгуција Дра-г. Грбића Је израз езолуци* је његовог живота, штч> никако не значи отасање и продор у лиlрок.е коефицијенте наше npaдитељске младости. Он Је по* шао од кома.да плеонивог хлеба у суггону oK!yniuM’Je, преко сл>омл.ен>их циганских точкова и од* беглих ласта; пружио је руку шегршма и ђаlЦИlма и њиховом заједничхом револту цротив фашисти'Чlке ишвазије, и као вал који се вр.аћа jeip нмје имоо унУ трашње онаге. нишао се поново шред сломљеним ррапазда и птич јим крилшма, за’бораlВ.и , вш и велико „баоутно срце’ сво'е земље која је у лшку Ратка Мипровића говорила у име титанскс мла|дости. Простотом романсе ма обати полудивље српске рске, он је ,iom једиом причао о .свему, о својим да вним и новпм тугама и грцањем на горко waryченом матегрњем језику. Међутнм, код њега ни Нo|јзлоHia'MiopHw.jiH читеоии нсће Hiah« стихове за исмевање, нити he се пред њим ужасавати дк|ректор К!рвlгуј'вВ‘аlчке гимноад ј е како то црепричавају иlнфвриорки почетиици о несрећиом пријему песничког дела М- Павловића* Иако су м’у стихови уироћен« личНlИlм В'ИДОКругом, збирка CKpoMiHta и омирена, а иредели гоблвнск«! Грбић не путује задњим возом иаше књижевности* То ие м’и, већ пеоиик сам

Милосзв МИРКОВИЂ

Р. Руварац Са студентског фестивапа

Ж.Касу : Сервантес

Издање „Просвете", Београд 1952 год.

„Просвета“ »aiM је гаружила foiu један п;ревод №ашег фр*аицуског савремоника. То ie овог шута еоеј од 100 crpaniHiua; по оадв»ка]Јlу н,а'унна студ.нја, по надахотућу лирска поема- „Књигз дубоке о\ддаости“, к»о што &и рекла Исидора Секулић, посвеhewa генlИјалlНolМ ouy До« Khixoта, зорњачи I модермог ромдааАли, истоеремено и ггресуда иП»l>ичара. Касу је пришао снммању Сервгицтесова лнка У рвзнвш кадровима постутпно и систематски. ИсторИlЧ.арева ооlНда се спушта У век расивата игпзигоке Импер ије, широко захвата друштвену проблематику. извлачи на светлоот да!н-а и та.кве подаlТке ксји се обичио заборављају. Нзегова поглавља која причају о kojiohihsaiTOtpcKoj држа»и, злату и сребру, оиромаштву и п.р HBipe днк>3 п о.тигг>И'lги остају пример како се и олруштве«о- економсспм проблемима једне еггохе не мора пиеати досадно. Изваlнреда« позиавалед шпанске културе, сличан старцу У коме оу набујзле успомене прошлости, Касу ожив л>а®а ду-ховне заносе и грозиице, блиставу пгп®н ckv ренесаису ко>а је доотсла „Злвгтии ввк шпапске књижевнооги“ и „Златни век тусполова и гвроојазса”- Он пред адтжхцвм

гср-елиста&а целу библиотеку риrepOKiHx poiMiaiHa да би иајзад отвор'И'o До« Кихота: „Отвараад Дон Кихота насучшс и иаилазиад »а иеки део дијалоповна>јем Дон Кихот а и Саниа Чујем њихов глас. разазпаЈем њихове покрете и лица. Мало Jc рећи само да је та књига жива, да дочарlаlВ<а и нлдахњуче. Што се мене ти I ге ia саад свестан да поан>аlЈем Дои Кихота и Санча од увек и да hv кх до своје смрти- Чини м.и се да ми н.и једно створење ко>је ме прати за то време ииие казало »а ухо речи тако пу*не љупкости и човеч!Ности-“ И у oibihim речима нема гвретсрив.ања. Чмш се као да је пиoam моlнографије био дутого.дишњи личии пријатељ не само Дон Кихота. већ и самог Сервантеса. Он се радозиlало заивржа&а на проолвмима око којих се препиру истоlр|»чари уметности и естстичаои, али не иде у о»гнича|рење и не тражи отсечтпа решења, Местиадично пада и У еклектику кроз кој-у одјекују тражења савремене француске м-игјвиМиЈпан Предић је уопешно обавото тежок задаггачс превода вог лепршавог и гааедеастр«са«ог стилаИ. Т,

Пише: ПРОФ. др ВЛАДИМИР ВУЈИЋ, шеф неуропсихијатриске клинике Медицинског факултета

О органиѕацији умног рада

с нарочитим погледом на учење

Из ових стсихолошких иињеагнца вровзилвзи учење „на јуриш* не само нагје економиино него повказује катастрофалие резултате. Камттан.<жи рад је Не само доиуштен него целлсходан н једнно мотућ иад је у питању фвбрнка шећера, камлањска. жетва пшениде итд., алн каштањс*о-јурнзплн рвд при учењу је потпусто нецелиоходан: он не водн знању нвго незнању. Свакаио стојзас учоња *ва јут>иш“ нв мора да oe уввк по■■miTi« с& стојмом: каагпањсвот учења, алн je сиТЈрво да је кампањско учење поједвшп п-редмета неацеигосходво- jep захтева већн укупнн утрошак еиертије и времена, даље. јер тешко ремети повввивање у једну студиску целину, јер не задоволлва оптнмални услов у погледу памћења. Мало који универзитет се користи поменутим иињемгцама из области психологије плмћеља. Ано хоћемо да студвнт при завршеним студијама бо,тне iroaaaje пв*ј предмет, онда је потребно завестн неку врсту система двоструких испита (У детаље се нећу упуштати). Вас присутне је та „опасност“ и орећно“ мимопгала, али he по неко од вас у будућпости бити ш тако одговорном месту гдв n« пмата да даје своје мишљење о организацији шооких школа. Два ра-злога. и то оба тешка, пклажу те двоструке испите: прво зпаћета. да клд сс спремаш за један исиит да са тим успеш.пвм пспитом ииси ликвидирао предмет чкњекпца која yrraie на дуготрајније задржавање магерпје у памћењу, и друго што после извеcater времена мораш дз обновиш материјал за пововни испит што исто тако с обзиром на н&пт-ед репено веомл упвршћује задржавање материјала у памћељу. Уашсајућл у обзир и до оад речено потребно Је д& атш да су за побољшање памћења од вамш Фактори: 1) концентрација m предuer: i) mtman се потрудитн да увек рвзумеш хато да запамтиш; 3) учи у већим целиалж* и што већи али међусобно поввазв чатеријал. Разуме се, не треба очекивати да Кеш већ при првом читању већих цолина битн т огаљу Да све запамтиш.; 4) кад нешто учиш, нмај на уму докле he ти то бити потребно. М ** само за краће или дуже време или трајно;

-5) сваку чињеницу коју треба да запамтиш обухватај као нолтш оа свдп страна, у првом реду доводи је у везу са свнм оним где очекујсш ла би ти се као потребна могла појавити у животу; 6) у слободним часовима размишљај о ономе што учиш и шта си научио; 7) при учењу никад се неослањај иа „сопствени утисак* да ово илн оно знаш већ псигављај мвтерију наглис, сам илп V друштву с ким радиш; ипак је најбољи метод за слвлађнвање материјала, кад сн једном, два или више пута јелну цслину прочитао да je поновиш писмено: од тог начина имаћеш разне користи. Мо?квш смирено и без журбе да контролишеш шта ои научио и да лп си тачно научио. а звтим ћеш на та.ј начии и боље запамтити материјал. Понављај тако писмено цео материјал а нарочито теже делове, се и читајући ra повремено, док ra потпутз не савладаш. Имвћеш и трећу корист од таквог начина, а то je што ћеш се вежбати и оспособљавати у писменом излатању опособност која тако исто не пада с нвбаКад си један део материјала у виду једне пелине савладао, онда је даље механичко пошв-■baibe у диљу бољег утврђивања мвло корисно. Понови тек после извесног времена, али се труди да посматраш тај мвтериЈал под све равнијим условима. Огечено знање ти У великој мери олакшава учење ноеог. „Бубвње* пред иопит тј. краткотрајно интензивно учење пред иснит може бити корисно само за онога који је ш напред изложени начпн већ савладао материјњл. Непосредно и искључиво

пред пспигг набубани матерпјал аоске понвкад. можда и често бити и корисган ка испиту, али се он у памћен.у губи готобо потпуио и то врло брзо. „Способан" ђек“ тј. онај који „брзо учи увек је у опасности да од тако брзо ннученог материјала доцнијо не вна тако роћи нпшта. Схеме и шаблони су у паствн неопходин али поред неставникн и ти мораш у н.их унети жнвот. Шаблонско учеше је узрок зашто испптни кандидат уме да се снађс, уме да одтовори у везп с нечнм што она само ако му се постави полесно питање. Гласи ли питан>е мало друго* јаче, он већ нв уме да се снађе. Ту ое покаауЈС (ћагална разлика нзмеђу наученог и способности ла се то примени. На испнту he тп наставшгк можда и помоћи да разумеш мало искренуто пигање али у животу није тако. У правом клиничком послу нема шаблона, сваки па и најје-дно‘'тавнији случај болеоник је уввк проблем за себе. Тамо, у животу, а то је тако рећи сутра прекосутра, сваког дана ћеш сте јати пред новнм проблемима а што је најгоре исти проблем he ти се често постављати у разним видовима. Због тога све што учиш, учи као да си у свим могућпм ситуацијша у којима ћеш имвти да применкш научено. Оамо знање не рарантује ефектиу лелатност, па прома томе мораш на све могл he начине дв подешаваш своје учење не » исшгг већ за пражтичан успех у животуНе само зв памћење него и за правилно схватањв оног што учпш, практичвн рад ти je од огромне користи. Тек он двје праву чврстину твом зна.њу. Нажалост, у већинн случаЈева практичан рад* тзв. „вежбе“ готово потпу«о прома-

шују своју <жрху важо на те вежбе полажу мамо и ' пистагннвди н учеажди. Равлог је врдо _ ДРввт а и вама тако нсто врло и*х>нат. Већква долазн на веакбе радо hy с« извиввга ако «w у здблуди да ее појави само вао „присутнк граЈ>алгин“. Нити је он ш>е тога о томе слушао нити читао, нитн се шронито труди да еввати у чему је стввр, јер у најбољем слушју његове мислн бшуде пут кампаљског раоа ea нопат мз једаог предагета дајв се СЈгушаЈне но провнду времеотски наисад не ввклапа оа проамето« тих вежби. Замарање. Изрледа да je умм заагор доста различит од телеоиог. Заморљивост је прк умном РЗДу много мања нето при телесном. Свакако треба шти нд уму да је и најпростији телесни рад условљен делпмично пгихичтсим факторима. При умиом раду психичкн моменти су од огрошгог оначаја аа појаву замора и.чи за и>егово изостајање. Треба правити разлику изжођу манифестног и латентнот замора- За време првтгх четири минута кривуља рздз знатно пада. али дзље показује врло слабу тенденцију за пад- По томе би се могао нзвести вакључаж да je даљ*н [кззвој замора готово престао. Али ако се узме у обзир време које је потребво да се васпостави почетни пуни раднн капапитет, онда се мора доћи до закључка да се замор за све tq време прогреоивно повећавао. а да је његов ввћн део за то време био окривен. Стварни замор тј. смањеље објективне спремпости за извршење и осећање замора тј. смањење субјективне спремности за иовршење иду папалелно. Кривуља ефектнот рада може јвко да пада без појаве готово икаквог осећања з«змора. Веома важна је чињешша да осећање замора практично долази у првом реду до досаде. ЧиМ успемо да претворимо досаду у интереоовањв одмах ишчевава и осећање замора. То нам поно®о указује на важност опште оргаишзације студентове личности: ако је целокупно њогово животно стремљење унућено постигнућу што већег и бољег знања, онда ће се У његовом рвду рстко појављнвати досада. па према томе и замор Гразуме се, уколтгко је завиган ол досале). (Завршетак у кдућем Ороју)

итра::о

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 12