Студент

Неки закључци са конференција Удружења студената медицине

О РЕОРГАНИЗАЦИЈИ НАСТАВЕ

Чигга® месец агерил посветило jte Удр\-жење сгудемата медицин>е завршиод ДIИIСКУСИЈИ о проблеMiH'Ma студија, и настаее. Заквал>'утућ(и добро изведеннм припремвlмв* ibehiHMa секција Удружења је упот'плlНlил.а матер(и јал на основу копа-је израђен „Предлог ореоргзиизацији наставе’'- Овај пред лог је у оуштиши приlнц'ипијелаlн craiß Удружења према немим оohobhihim проблемима медициноке иаставе wa иаиием факултетуО Toaie да читав ов»ј рад п*ретставља опровођење у живот Резолуције Прв-о-г конгреса С Ј Ј-

сматр aiMto да н-ије потребно посебно истицати. Такође оетавл»амо за други пут запожања о васпитном знапаоу укљунивања сгу денагга у дискуои(ју о школству Циљ о-вог чли(НlК-а је да изнеое само изве-оно приlн(ципе на основу којих Удружење студената медиЦ|И(не МIИIСЛИ да у будуђе решава сложену цробл'oматиlку наставе. Трајање и цнљ школовања PaOMOTpiHBUiH до појединости и у npiBOM реду друштвену улогу будуђи« лекара, а затим, и могућностима са којилиа Медицински факултет расп-олаже, Удружење је предложил-о увођење шеотогодlИlшњег ш.коловања које ттреба да омогући студентима да у овом времену положе све испите прсдвићене планом и програмом наставе • Највеђи бро-ј студецата за-врша-в-а студаје прома посто-јеђем наставпом плапу тек У седмој ГOДИIНIИ школовања и ош,лави са фажултета без довољне практ-нние спре-ме неопход!Нlе лек.ару опште пракое какав је нам-а AiaiHiac толи-к-о потребан. Зато ђе овакво шесгогодишње школовање имати смlисла ако се прилагоди потреб-ама практичнс. односно клипшчкр Hia-craiße, или, бољс речено, ако се усмери на повеђање 6pojia часова које студент проведе у иеп-осредном додиру са болеоником. Поболлнање практи-чне нзставе oiMO-гуђиђе темељно изучавањо четири oCfM'B'H'e медlИ|Цинк::ке дисЦ|И'Илинс: Иlнтер«у медицину, »и-руртију, ак-ушерство и педиј.аггри ју- У окв-иру њ-их, илп поред њих треба HiacTaß-OM обухватити и о* онове поједин-их специјал!истичких rpaima, алп са<мо у оном опсегу ко-ји је потребан лекару опште npiaiKCeУдружење ом-атра да би шесту годину отудија требало посветити искључlИво практич!но»м раду. Наставним планом вал»а 01нем>огуђити да се преопширност теоретс-ке наставе растереhy,je па рачун ове годинеt Пријем и одабирање студената Мсд(ицинск:и фаЈкултет иије У стању да прими на студије све O'Ш! Mia-ryipaiHTC који желе да се посвете лекарском позиву. Из ових р-азл-ота мора се вршити опраппчои-и пријем у први семестар и то на основу конкурса који ђе узоти у обзир стручне и м-ор.алlне к ва лификацнј е камдидата- Из то-га следи да је циљ Кolшкурса да прпступ на медицlИlН-оке отуди-јс омогуђи (за сада) мањем брооу малур-аиата KoijiK највише обеђавају да ђе благо®ромlено и успешно завршити студије и који ће се, васп'::таваlни од својих наетавника и Удружења развити у новог, несеоичног и др|уштвено кориOHior соци ј аишсг ичк or л е кара. Збо-г овога се конкурс мора поставlигги иа ширу оонову, тако да обухвати и уомен)и и писменп 4 део npimjOMiHior иопита, а Факултетски савет треба да омогуђи Удружењу непосредно уче шђе у избору ОВIИХ кавдидаггац ПОШТО И ОНО СНОСИ ОДЈГОВОРIИОСТ за неуспсшно и продужено пнсоловање својих члановз као и зв ваопитнЈИ рад оа њимаОгрзничења у спучзЈу неусгтелог школовања Одабирање отуденагга «е заврша®а ое копжуроом За при-јем у први оеместар. Стварии избор врши се током прве, друге и тређе године студ(ија. ОграlН'ичен>а у случају неуопеха треба да су н(ајстрожи(ја у «р-вој годити да би се сгудент благовремеио ор'ИЈlенггисао на неки други позив, где би еветуаирно, имао више успеха- Ал-и баш ив ЈВIИХ разлога, ваља етуденту apве године цати и иогућности дз темељно савлада основе природиих наука са ко\има и започиње своје студије. Добијање ов«х

могуђности УСМ «идји у омијњива-њу програма из физике за 50 од cros увођењу медациносе биологије н бољем распоредЈУ ио питних роковаОграничења на другој години имају већ нешто одређвНlиј(и карактер, јер ое ради о студентима ко'ји су тређи овместар упиоали без заосталмх исггитж Отра ничења и овде треба да су строга, али и реалтга, с сбзиро!М на тежит', обим и важ/иоет Hiacraßне материје- Уттис у пети семестар треба- дооволlигги студентима без заостал(их испита, т,ј. оHMMia коЗ-и Оу полож.ил!и аиатомију и ХlИ(стологи!Ј|у, чипие су стек.ти ocHoeiHia зшња потребна за огудије гооје предсгоје. Ола(кшањв би требало трвок-ити у снрађивању ш.ставног програма из оба ова предсиета, а тарочито из »истолопиЈЈе и ембриолоlгије, пошто се физиологија. слуша и у петом семестру и полаоке током тређе године студиј-а>На трећој годиии страиичења се сужавају и одно-се се само иа фивиологију без које ое не може уписагти ссдми свместар. После уписаног седмог семестра na до апсолвирања не 6и требало да постоје 'викаква orpaiH«чења- Сматрлтмо да ie потребно код овог предлога, а нарочито онда када је реч о фиеж>логи-јIИ и друго|ј ГОДIИIИИ, наlПоменlути да ое са њим не сла-же једаи мањи број студеиата (углавlНО'М еа стари.Ј-их година) и веђи број чл-анова Фзкултетског Савета Удружење иаводи за ово опорно иитање слсдеће образложење: гпрактично, до сада је највећи бро-ј студвНlата (пре-ко 70 од сто) у свим генерацијама Успео да положи све испите друге годиие тек у условиом, тј. у ј|а'нуароко(м року, а јоип је веђи број у овом року полвгао физиологију. 3«ант ересов анос т за предавања и интеизитет прак-

пи(ЧlН[их в€ж6и у пегом семеспру оу из TiHix paejiora бииии изразито недовољии и ометали су редов-ан прилаз студената клиничKiHiM предметима. FlpeuiaißaH>a из фи\зиологи))е у петом семестру гошк, оводе се на весииа мали броо чаоо®а недвљно- Сем тога, оиетвмоии коловови»јуlма онемогућиће се «а друтој годиии затоогавл>๫ физиоигогије, а иа тре Ној оспаимк предмета. У суштини, прелааж физиолотије у пвти oewecTaip не 6и значио иово повећање тео*ретоке нистаее, јер се за читав студиј предриђа повећа«>е брооа чаоова сзапио из једне гране теоретоке медицине (нормална и патолошка физиолопиlЈа) што је у потпуном складу са оавремвним схвагга«»еи медицине као научсе. Копоквмђгми На овим предметимв где зато постоји потреба, треба увести noojiaraw>e коложвијутла без којих се «е може пристуоити заершиим испитимlа- Оваасви колочсвијузди, су кориони из многих разлогд. Они онечиотућ a®aijy камшгњско учење, обезбеђују редоемо и оистемаггско изучзвзње ових предмета упоредо, подижу ауторитвг и одговортгост илзђег иасгавног оообл>а, помажу катедру да стекие објективнију претставу о квалитету и Кlва«титету рвда кандадата пре истгта итд- Најзад, колоквијуми су до оада у првкси wa неким пред метима (хсмија, анатомија) показали вриго добрв резултате sам у схвом омислу. Према времену када се полажу, колоквнјуми су улазии и за вршгни. Улззии колоквијуlми ое полаж-у на крају семестра m предмета за које се јочн не стичв пр«lво полагања испита (хсMimje, биологкја, остеологија) wa кр>а|у преог овместра (анаггоми*ја, хиктпологи!!а и физиологији) на Kpia»jiy трећег соместра. УЛlазни коокжвијуми се полажу rspe приступа практичиим (ислиничжнм) вежбшма које захтевају одређсао предавање (мндсрнв в

хируршмса проледевтика п«толопжа анат!olмија итд-). Посебио место и даачај ш*а улж>нlИ колоквијум из физиологи>је којл се полаже после уии>са у пети семестар (право уписа имаоу само студенти са полоокеном анатоми]јо(М и хиоталогијом). Колошијумlи се моп' полатагви и више пута и иису см етн>а зл >tihc у наредни семестарО једкнству наставе Hacraißa тгреба да се органиау* је тако да студент вежба о «9O што у исто време на предаван»има слуша. Посебно ваогава на петој и шестој годиеи мора да се П|рилсигоД|И потребама клиничмих предмета и да буде ион гинуи|ра!н<а у одаосу на време и место извођења. КлгЈниика иастава се, према то(ме, одвlИј(а w таво пре подв, а npeajaßarbHiMa руководи иаставно осоlбл>е оне клинlИlке н Kojoj студенти у то време врше гпрактичну обукуПоред о»вих КЛИ.НIИЧIКIИХ пр.едзван»а могу се одржавати по подне и ова другзј, у л окв<иру обавезииос иди иеобавезних часова. За нзвођење гсражтичне наставе треба обезбедити довол»ан број наставног особлл- Аоистенте мс»»н воде практичну »аставу са отудентима треба, у време када ое ова изводи, ослободити свих других дужности (административних, научно- и стр<а ж ивачкнх и ОНIИХ културlНlИХ Koije нису у непоорелмој вези са HiacnaßOw). Практичну »аставу 5и ваљвшР да изводе повремвмо и професори, односно доцснтиЦил> овог предлога је да Ое Hia проктичним вежбама фнкоиp»a оно што студенти »а предаван>у слуша.ју и да се кроз овако оргаlНlИзоввне вежбе за c®oda предавања заинтересују. да ее за њих ИlНlДИвндуаlлно спремаЈу како би расположиви клинlичКlи

материјал што боље искористили- * Услед краткоће гвросторв морал!и омо се осраничити оамо «а ожих пет начела предлога новор наогаиног шгама, не избегавајОР- 1 Ки прианање да омо миога н>а сасвим овлаш додарнул« или нодовоЛјио обравложили. Но, »м«јући у виду заинггересованост студен«ата медиц.ине аа проблвме наста(ве, нарочито после недавио одржаног М е ђуфакултетског Савето(аан>а сматрамо неопходиим да изиеоомо веке појединоети из осталlих 'naraaioa пред логаl Удружења студсната медишоте, нооебтао оиих ко>ји ее односе тга тз®- прелазне одредбе. Пре свега, наш предлог о и*естогошишњвм школовању бн ое, eeeHTyia*Ho тшао тек примен>ивагги и иитање је да ли ои се offl у целиии могао применити на неку од већ уписаних генера!ција. Да би се ивбегла велика ра* злика у оистему Шlколоваи.а оНlих који су већ уиисани и оиик који ће се уписати, п.редложе«в су „прелазне” одредбе које садрже неке од изложених принцlИ!п а и у складу су са постојећим могућиостима иаставног плава и гврограма- Практично, O'Bo ее од'Н)оСи на предмете из друге го дине KotjH се слуцмију и полажу онако како је то и раеије било, уз допуну да себез гћозиологњје не може уписати седми семестар, 30ТИМ да исп(ите из треће и четврте године које студенти могу полагати после завршених грредlа®olња и извlршених вежби у тзв- једииственом року, на сло бодне рокове после положеве сћизиолопије, на ограничење ао* оолвентоког стажа итд, итд. На оонову овог оквириог ваставног планlа УСМ ће присту« пити даљегм проучавању проблемв студија и наставе уз активно учешће целокупног чланства и са још више искуства и објективнбсги. Светислав КОСТИЂ Милорад РАДОВИЋ СГЈУДеЛЈТ-И М^ЛрШјнву*

Млзди меднцинари припремају се да сутра активно допринесу подизању здравља нашег народз

Студенти меди цине на вежбам контролишу пс стигнуте резул тате

ХЕМИСКА ГРУПА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА

БЕЗ НАСТАВНИКА ИЗ НАЈВАЖНИЈИХ ПРЕДМЕТА

Једаи мр-атж равгавор ca студеHfTHaia Пр'ИЈродlИО-матомlат.lичко<г фг»Сlудтета открио је нвколико проолема који нису интересантни само за њ/их> „ ■* Како се принремеду за ЈуЈнСке иогтигге? Ове го|ДИl»е миого боље него шрошл<их. Pa«iHijie су отуден ти аред исгаите окоро потгтуно вацупгтали ла'боратоlрlи.је да би виалт RHute времеета за савлађиввње теорије- Ове годигае међугџм, иеоец дана гаред кра*ј школ cee гоцдаие, у лаборзторгајама! ое

ради по читав дот. Нешто је ту учиlнила и студентска организација, али HiaijsiHime оу допр.инеле мере које је предузела катедр.аМеђутиlм, у раду католре илгз друпих недостатака који студентима овог фа!култета нису ј.асии. Хездиока пругаа »а Природноматем!аФичко’М факултету има сада гаигло тр.и Н'астаlВ.ника- Чегв{>ти, који је држао предавања из чети)р!и гаредмета: Електро-хеlМlИје, Тс|рмо-хеми!]е, Аналитичке

хемвдке и Техиологије умро је почетком ове школске го-дине- Требало је на неки начин »адокадиlТ!и овај велики губитак То је учињено, ал« како и У којој MeipiH ? ГТредмети Електро и Термо хемија прикључени су Физичкој хемlи)ј|и. Иако ће иопит ооухватити ова три пред.мета нећо &и-ти ооерњено про(Писано пр.ад|ивоШта је, међутим, са Аналитичком хемијом која претотавља оohoibhih предмет н.а хсм.иској гру ши? ПредаlВlања су потпуно укинута (са образложењем да нема роо да их олЈра жва) и оетављено је сшуиентима да овии савлађују градиво. Укинути су и иonwm, а на коло<квијумима је пооштрец критеријум, тако ла оии замењуту испите. Резултати досад одржаиих колоквlИЈ(ума нису бшпи рђави, те би се могло поверовати да је решење саCBHiM орсћно- Алlи студент, ма к.ао<о сввесно и студиозпо пришао ипучаlвању Анlалитнчке' хеMiHije не може oaiM у потвуности да савлада све што је потребно. Има комплиlкованlијих партија Koije може да оојасни само стручњак на преда(вањиlма- Према томе, ма кол.ико крите.рlију'м на испитнма био пооштрен и ма како добре оцене студенти добили остаје једно: стечсно зн«ње је непотпуно, чак половично. У.ниверз(Иlтетоко обравов.ање, јаоно је, не може да буде такво. Затим, Технолотија- Ва)нрелни професор Арс,енlијевић предаје Механlичку технологију, која је неопходна студентнма техниlке, али сгудеитlмм.а npiHipo дн.о - матеМЛIТИЧКОГ факултета, како он'и caiMH кажу, екоро је сасвим нспотребна- Знвња из Хемlиске тех нсилогије, Koija је проппсана њиховнм »аставнlнм протрамом, у obhim условнма oHiit уolпште не добијају. У Одбору Удружења студената смагграју д,а је било могућности да се прокаћу предавачи за Аналитнчку хвиију и Хемиску технологију, али се катедрв за го уоггагте није постарала Љ. М.

На скупштини студената ветерине дати cу многи предлози за побољшање наставе

ТВрсште недеље одржаиа је скуттштш ia Удажења студената ветери-варске ме давциие. СкухштаЈи су праесуствовали проректор Веоградоког уииверзитета Др Радивој Увалић, веливи број наогавника, као м тареко 500 сгудената. О режгЛгу студицл говорио је Исидор Рајић, дретседГЈИгк комисиде за питања сгудија и наставе. Почетком прошлоlГ семестра у«шн»егае оу извеогае ивмене у Hiaставиом за прву годгануУкииут је jiaiHyaipCKH испитми рок: Hiacraßa из Фиlзи(ке је окраћеиа и опојегаа са Хемијсим. На гаола>гање иопита из Физ.ико-хемије, Ботаиике и Биологије студеити стичу право, csimo у jywy и септембру- Међутим, Бота-ника, а нарочито њено поглав л»е о систематици биљака, веома ј>е сроден предмет са Hcxp'aiHOiM дснмаlћих животиња која ое преда.је трећој годиlНlИ- Прlикључење!М систематике Исхраки, а оштггег дела BoraarniKe Биологији вгвормлга! би ое реалтта могућност за овестрлЈније утгоз!НlаlВ‘ање егтееиагга прве и треће године

са прадивом ксцје обухвапта Ботатика. На петој годигаи предаје со Судска медlИ)ЦlИlгаа. И&поставило се да вежбе из овог гаредмета не служе својој HiaiMOHiH. Студентимв се токо<м целих вежби Qaмо читају Пolглаlвља из о«е области. СвакаlКо, то повлагаи за собом недиоцlИплигау и незаинтереоовагаост на часовгама- Можда би ое бољом организадијом или у крајњем случају укидањем овамвих вежби отклогаили овв недостаци- Пиггање уџбвlНlИlка још увек се поставља као гароблем. ЦригаромљеlНlИ су Физикс - Хем.и')а, трећи део Анагомије, Хигијена меса и други- Нвизвесно је хоће л.и огаи бити усжоро onrrtaMnaiHiH-36 ог тога појвди«'И студегати у овојој режији изда-ј!у смрипта, Koi.a у већини случајева нису иоправгаа. Све ове проблеме и предлоге гааглаlшене у излагању друга Исгадора Рајића и диокуои'ј>и гааставника и студеиагга- Комlисија за гштања студија и raaorai&e газнеће ив једнозд од следећих састаиаlка секције шставнгака-

Ј. ДИНИЋ

Поводом Месеца дана етике лекарског позив

ЈЕДНА ВЕЛИКА И КОРИСНА АКЦИЈА СА МАЛИМ РЕЗУЛТАТИМА

На Вкђупародпл дан здравља, ва Медицинском факудтету Је евечаио отпочео Месец дана епмгс лекарског позива. Иницијаиму Удружења да се одржи једиа сериза предавања, која би варочито истакла хумани карактер лекарског позива, наставнич ка Савет Медицинског факултег та и Удружење наставника са радошНу су поздравили и обеНали своју подршку • Предвиђене су биле усиене новине, књижевне вечери и неколико предаврња о лекарима великим људима, Углавиои акци\а ie била похвална и корисна • Међутии, тешко је одговорити да ли ie Дала и све оно што се од ње очекивалси Beh прве суботе иа књижевној вечери, на предавању професора др. Лазара СтаиојевиНа о етици лекарског позива било /е испуњено cauo пола великог аифитеатра ПаРолошког института. На предавању студената медицине М. Радокића Banting и Best проНалазачи инсулвиа” и предавању др • Левентааа велмки људи у шауцв и жжвсегуврмсуствовао ie још иањи број студепата. Додуале, сем олакатираља н једиог

кратког дописа у етудентском листу, нме бшло друге агитације и обцвештавања- Алн, то ие мохе да оправда тако велнку иезамнтересовапост етуденагга кад се ради о интересантним и корисним предавањима • Удружење су уверавали да ће добити подршку и од појединих наших медицинских уетанова; међутим, та помоћ из необјашњи вих раздога није била искоришћена. Установе еу пропустиде прилику да свозим ауторитетом и дугогодишњим традицијаш окупе студенте око питања изградње егике и морала савременог лекарз као и развијања интереса за нова научна достигнућа у медициии. Исто тако, док су поједини нашн наставници као на пример професор др. Нешковић на годипи и професор др. Амброжић на четврто / години, одржали по i едно успело предавање, неки други иаг ставници нису прихватили иници\аггиву Удружења• То ie са CBOfe стране утицало Да се замишљени планови на почетку месеца не остваре • Тако fe Месец enrrc лекарског позиза и поред ндЗбољих жеља нницијатора дао само nor

ловичпе резултате који еу далеко од тога да буду задовољзвајући. Удружење студената медидине је пропустило повољпу прилику да кроз једиу оригипалпу и кориспу замисао покреие широку васпитну и полиТичку акцију.

Драгољуб ЂОРЂЕВИЂ

студент медицине

На свакодневном раду

Значаjаn тренутак; проверавају се особине новосаграђенв радио пампе. Жв 12

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3