Студент

НАСТАВАК ГОВОРА ДРУГА ШВАБИЋА

наследство. Ми имамо велике при митивне и заостале реоне у нашој земл>н и многн наши људк, велики део овог племенитог на_ рода. ко)и је знао да се бори за слободу )ош увек је У мраку и незвању. Је ли то племенити задатак за вас да идете међу људе којима је потребно ваше знање, да би могли да кормсте тековнне и да даље раде на стварању бескласвог, слободног друштва? Због тога је потребно, због револуционаврннх задагтака који нису ништа мање револуционарни него некада, да не би стали на пола пута, да би се одужили сенима и хил»адама палих хероја у нашој земљи, да радимо на изградњи социјализма у нашој земљи, на културном, политичком, привредном и на сваком другом пољу, да наставимо започето дело и да упркос многих тешкоћа, напора и притисака споља са развих страна, да започето дело доведемо до краја, а под руководством наше Партије н друга Тита. (Б\-ран еплауз и скандирање: „Тито —• Партија’’, „Херој Тигго”, „Тито ЦеКа”). Живот и р»д људи чија имена восе ваше бригаде треба да буду пример и потстрек У васпитању студената, да буду нсто тзко скромни, самопрегорни, одани народу и решени да му

свим онагама служе. Због тога другови, хоћу да кажем, иапо внам да не казујем ништа ново, да задатак који имате на Уни, верзитету да постанете добри стручњаци, није једини м искључиви задатак. Има добрих стручњака, али који кису добри патриоти. Има стручњака добрих и у другим земљама. али нису социјалисти. А нама треба добар стручњак, али стручњак који ће у срцу носити неугасиву љубав према своме народу и спремност да се бори за интересе народа, ма и по цену крви и живота. Због тога, другови, ја гледам пос«бко на ваше учешће на радним акцијама. Знам, јер сам на акдијама радио четири године, колики је допринос када хил>аде људи раде по један или два месеца са лопатом или крампом у руци. Алк, ваше учешће не треба мерити само по броју ископаних кубнка. Има нешто више, што ми се чини да значи више него ископани кубицн, иако не желим да потцењујем значај кубика. То је, да се повежете са људкма са којима ћете радити у фабрикама, рудницима и народом који ствара богаггство, Ви треба да покаакете да је интелигенција на Беогсидском универзи тету народна »вггелигенција и да је она сасгавни и нераздвојкк део ваиих народа. '

Са конгреса Националне уније студената Француске

Борба за животни минимум

Од 15 до 20 априла одржан је у Монпељеу 41-ви конгрес Националне уније студената Франдуске, на коме је, поред низа страних претставника, прису ствовао као посматр>ач и делегат Савеза студената Југославије. Када је Жан Сирвоне, претседник Националне уније студената Француске, импресиониран озбиљнохпћу наших делегата, у свом поздраву нашем Првом конгресу из'јавио да би они били веома задоеољни када би на њиховим скуповима владала таква радна дисциплина, нама је то можда изгледало као израз Французима толико својствене куртоазије.

Међгутим, тек када oe човек нађе у б(учној атмооферм једног скутга француских студената постаое му 'jaoa« смисао речи гфетседника. де. легати са својим традициооталним каиама, гтрекриаеки безврај«им значкаииа наорадаоврствцЈих студеит. стсих организација, костимима са црвеним ггаиггљикама обешеним око нрата из реда „Calcaneus”) итд. реатују Французнма својственом импулз ивношНу на ток дискусије, даоУКи с времена на вре. ме израза своме слатан.у или не. слаган>у са товориитсом. пуцањем из дечјих гпиштол»а. Па илак, у таквој, за наше посјмо. ве претерано бУч«Ој атмосфери, у којогј је несумнлво најтежа и нао. незахваишија дужност бигги претсе. давајући, францучзкм студенти оу усггели да »а своме 41.вом конгре. су озбиљно раогтраве и донесу ста. вове по читавом низу важних пита. ња, карочито оних који се т*гчу материјалних проблема и међуна. родне студентоке оарадњс. Једна од најинтереса«тни|јик ди. скусија на конгрвсу била је она о тзв. prćsalaire (букваовво прет, плата), уетвари о захтеву студемата да им се обезведм животни мини. мум у точсу студија, за што ее оми боре већ три године и б чему je niture пута расправљао и сам фран.

. цуски па-рламент. Пошто би детаљ. \ није залажење у овај проблем за_ r хтевало мното више простора, овде he бити речи са-мо о шетовој поли. i тичкој страни. Посмаггра« кроз ди_ i скуоију, он је на свом КОигресу био попр§дцте сукоса разних политич. , ких паронја у борби за утш*ај на , масе француских егуденагга. ЖелеКи да се прикаже као бранилац ингге. , реса демократских гграва сту.деиата, : а уствари користећи, огаравдани покрет студената за боље матери. јалне услове живота и • студирања, , за своје политичке циљеве, КомУ. нистичка партија Фраицуске је по_ држала овај захтев у парламенту, тражећи да се средства за реализо. ван»е овог пројекта створе на рацун буцета за војску и каоружа«>е. На Конгресу се појавио посданик КП Француске ‘Бовани, који је у свом дугом товору прекида-ном честим упадицама делвгата, поднео кон. греоу извешта!Ј о ~катгорима“ посланика КП Француеке у парламенту, да ое изгласа закон којм би санк. ционисзо право француских студе, ната на животни микнмум у тЈку студија. Одобраван>е на које је наишло питање упућено госп. Ћованиу од стране једног делегата (које јс остало без директног одговбра) да ли они могу и желе да подупиру' захтеве студената у парламенту, не тражећи средства ка рачун војног буџета, показало је да оу делегати ггрозрели мотивације КПФ у овој акцици. Интересанггно је, да омо већ после подне истога дана имали приликУ да слушамо једног другог посланм. ка, коои је са официјелног стано. вишта pacnp авл>ао о захтеву студе. ната, износећи утдавком тешкоће владе око њихове реализаццје. Одлучност већине делегага да наставе борбу за бо.ље материјалне услове живота студемата нашла је карочито исзраза у резолуцијм Кон. греса. • • • Врло заш-гмљиве дискусије, које су трајале до дубоко у ноћ. билс су оне о проблемима међународне студентоке сараднув. На пленарнрј седкици, а нарочито на комисигји за оастављан»е пројекта резолуцшје о међународној политици НУСа Фран. цуске где jie омогућвно учешће и страним претставкицима рзсп рав. љана оу, шзред осталрг, три осиовна

и веома зиачдјиа пиганД; прииципи, ка кооима he се заснивати међЈународка политика Француске уније, ста®, првма Међународком секрета. ријату у Лајдену. коаи је установ. љен на Едиибуршкај коиференцијм и у чијем је ства|ран,у одиграла значауну улогу делегација Савеза студеката ЈугославиЈе и став, према тзв. Конфервнцији Јединства пред. ложеној на варшавском заседан,у Извршног комитета Међународног студенггског савеза. Поред П(рокоlминфОрмистичких тенденција, чији је носилац била де. легација лионских студената (нај. активнији и најжуслтрији критичар политике руководства нарочито по међународним питанлтма) дискуоијом је доммнирао став заснован на те. жњи да «3>ракцус к а студекгска унија у међународким студенггским од_ носима постане доминантан фактор. Овај став, чији су најважнији бра. ниоци претставници студената књи. жевности из Париза, добио је највише места у резолуцији о међуна. родним питан»има, Полазећи са становишт а да МСС, који већ одавво пгретставља нај. обичнкју агемгуру коминформа због своје псеудо .ицтеркационалистичке политике и иерепрезентатив _ »ОТ карактера, није у сташу да ооезбеди координацију напора које чине национашне унмое студвната у правцу међу«а родне оарадње, а да Међународни секретаригјат у Лајде. ну још нгије у стању да окупи ве. ћику студенггоких аргамизација и координира њихову практичиу ак. тивност, Конгрес је наложио наци. оиалиој уииlји студената Француске да „се ста®и у службу повезиваlња свигх студеката без обзира на кОнцепције о свету које застугтају њи. хове земл>е“. И даље; „Што пре да организује једну истинску конфе. ренцију јединства у циљу исцити. вагна могућности гпракгичне сарадње међу репрезентативним студентским ортаиизациј awa‘ ‘. Aiko се име у виду чињеница да Секретаријат у Лајдену, није објективно (због краткође в.ремена) могао да одговори свсцјој камени што не звачи да он то неђе и убудуће мићи чтвни ое да је јачи а к ценат улозм мооу резолуција додељује Националној умији француских сту. дената, онда смисао овога става који доми!ниlра у резолупрцји по. стаје много јасннји. Користеђи могуђност да учествује у диокусиии наш делвгат је иста. као да стварв!ње Међународног секретаријата претставл»а крупан ко. рак у међопнародној сарадњи и да he управо од става унија које су у њему заступљене зависити како he се он претставити и да ли ће успети да окупи и оне организације које нису бише застушвене на кон. ференцији у Единбургу, а кој-е су опремне да прихвате усвојвне прин. ципе сарадње.

Од највећег лаггереса за иас 6иж» је несумнлшо дискуогја о Стаку ггрема поменутгцј је« даинства. У односу на Савез студената Југославије ово питање ша свсцју предисторију, која је g<rpoватно позната нашим студенггмма и због чега о њој схвде raehe бити гоЕора. На део пројекта резалугаије који ое одгаоои raa ово тоггање а који је један од основних услова за учешће француоки!Х претставника предвиђао познвање нашег Савеза гаа koi*феремцију, неки делегагги (претстаганици оргаиизашије студената у санагоријуlМlи;ма и студената учитељоких школа) изразито компнформов оки дастројени, не заз!ирући од врло ув,редљи в их израза о нашој земљи захтевали су да се позиваи.е Југославије уопште не поста®и као услов за учешће фраlгацуоки!х студената. • Захтеву нашег претставиика да ч" с? образложе ова-i гароизволлм н' увредљиаи комигаформовски истугаи није се изишло у сусрет са мотивациЈом да бн то био преседав за друте стране делегате којима је такође због крвткоће времеиа уо краћена могућност учешђа на гаоследњвм заеедању. Реоултат дгаокуоије о ороме лретставља резолуција у којој се као један од ооновких услова зв учешће француоких гаретстаlВ|Ника постааља обавезно пооивање Савеза студената Југославиое. Требвло би више врездена к гвростора да се да Зедгад Утисак о овоме Конгрвсу. Тгах даи» улгаце Могапељеа, једгаог од најстаријих и iга ј реном ира«иЈих умивврзитета у Француској, ожмвеле су од в еселих песама телгпераментшгх фраицуских студенз.та, а н»егови грађагаи којима по традициЈи града студентска mraiMna претставлл ~кајомиљвиију дневну литературу", имали су заЈиста прилике да се до суза насмеду шалама и духкхвитиа* карикатурама које су ле догађаје на Коигр>есу. Да напомегаемо само Један детвљ. Баш некако у времс одржавања Коигреса Француски радио је донео вест о д©мисиlји гаретседниlка МСС Јожефа Громагаа. Beh оутрадан у једиом студентском листу појавио се у коме се оплакујв смрт ~драгог покојгаика", На краоу троба истаћ« да је директан контакт на Конгреоу допринео даљем учвршћивању веза између француоких и Јуторловенскмх студената. Са поуздањем може ce очекивати да he ново руководст в <» настојати да у духу обостра-них жељв и гаотреба развије првlктичиу сзрадњу у сшим обласгима студентске акгивности. Програм уговорене размеие за ово лето (одлазак наши-х студевата у разие логоре ФрагацуокоЈ и сгудиско путозање студената исгориЈе уметности) је добар почетак у томе гаравцу.

Љубодраг МИХАЈЛОВИЋ

Генерална проба

Потпретседник Националне уније Шведске присуствовао је свечаном отварању фестивала

Патрегседнмк нгкцжииикве угацје сттдената Шводске Ханс Хакеисои боравио је нвкалико дана у Беогргаду као гост савеза студената Јуаосававије. За то време је водио разгоиоре са Цеигграиетим одбором ССЈ о авогодишн.€м протраму са. раднае наших двају организација. ГВред одлазак из Јутосзга'вlИзе у недељ-у увече Ханс хакенсон је присуствовао свечаном отварању Фестивала београдскмх студеиапа. На молбу нашвг сарадника дао је Kjpahy иојаву за „Нагроднн студент", у којој је између осталог рекао; „Ми већ дуго времвна имамо ср. дачие и пријатељске односе са југословенсжмм студентима. Сада радимо на томе да каше везе доби. ју вид што шгодоиосннје сарадње. Наша униј-а, доследна свом тради. ционалном став.у неутралиости У полишичкој борби к.роз међународне студентске оргаиизације, желм да односи нациоиалиих ортанизација студената буду засновани »а гвра«. тичноЈ сарадњи: научиа раомена студената, мАтсрии ална помоћ и сл. Збот тога ниомо гвристалице ств®ра. н>а неке посеб-не међуиародне арга. низације студената на Заггаду крја би имала за циљ политичку барбу“* Говорећи о утисцима са свечаио.

<пи поводом отварања ФестивЛла, Ханс Хаквноон је рекао: „Импре. сиониран сам! Хоћу нарочито да иотачснем да сам изненађен виооким уметничкЈгм достигнућима хора и фолчслора вашвг ДрушТва“.

Из историјата СТУДЕНТСКОГ ПОКРЕТА

ЧЕТВРТО ХАПШЕЊЕ

ЗАБЕЛЕШКЕ ЈЕДНОГ СТУДЕНТА ИЗ 1940 ГОДИНЕ

„Помагали смо свугде. Пожртвовано, храбро постојано. Да би се на крају стекли у главњани у све и већем броју“

Од поно4ш настаЈе буђетве, све чешће што ближе сванућу. Трвнем деоетак мммута, упорно одгонећ« од себе онај мирии, слгаткм сан, у који се човек утагга лако, без муке. Ахо ме само непамтко минута ухвати, учини ми се да је прошла вечносг. Скочмм и вадим испод јастука мали ручнн женски сат оа светлим бројевмма. Сваоси дан морам да ara тра жкм од једие другарице. И то тако поверљааво да се нема куд већ ми га увек даје, иатлазпаваоући да и жој треба аош ето она he ое н без њега потрудити. Узимао сам раниЈе газдаричин будилпик. Ајш не иде. Неситура« је, а и кад зазвони, он тако задречи да га са тешком муком устааљам, окагко бунован устрептала срца ; те ми ое чини да је избио пожвр... шта ли. И квд вида*м да је прошло тек иеколико мииута, опда се опет пркбијем уз кревет, вуч-ен неким оловним утегама. Док најзад не устанем са уовичајеном теииосАом у грудима, коју увек ocehaat после непроопаваИе к*и или искиданог сна. Остављајућ« врућ крсвет и хладну никад не налохену пећ, излазим напоље у магловито, споро зимско свапуће. ПредпраЈ>е још спава или се тек буди. Ипак нисам највреднмји. У npagj пекарнаада« већ мирише бурек који је, свакаасо, у поноћи умешен. Још једном рогледам на сат пичтам за новчанкк и улазим. Ту је све вруће. И тезга, и хлебови и брашњави момаас, Он ме гледа, затим у дводинарку на друтом плеху и оида у бурек. Као да ме пита; „Зар ииое штета због два динара начињатм цео плех“? Ипак подухвата лепо швоснатим сечивом један колут, пре®рће и сече, таико, уоко. Овде? шгта он а већ ставл>а у танлр. Једем стојећи. Ја гледам у шегове голе руке, он у мо) похабани зимски капут заврнуте крагне и очтет пита; Хладно напољу? Одлазим журно ииз калдрмисане улице, поред rtfCKM* или сувише високкх кућа у којима се пале сијашице, кроз аофалтнрани Котеж са спуштеним ролетнама. Још издашека видим га где стоји на трамввгјокој станиаш код Вуковог опоменика. Дакле. опет пре мене. Чека. Једном ногом нервозио лугасара врхом и петом од ципеле о бетон. Кад ме угледа, сасвим неприметн!о погледа на оат испод руваоа, још нсприметisije затеже ли.це и каже кратно: Два мииута. Затнм доцтце: Јасно је. Далеко станујеш, ипак... ттак знвш шта зиачи чекање. Онда се насмеја, узима ме под руку и одлазимо пружајући корак. Гледам га како се заруменио од хладноће, а исто тако јури као и ја, е можда још мање спагеа. Мали, али добро кабијен и окретвк. Жи 15 а ватра*). *) Јован Шрбановић, ст. медагцине, погинуо у току НО рата као организатор устанпса у Пожаревачком округу.

Прлмичемо се све блмже фабрици. Из једне опустеле уЈгице изађе повећа група штрајкача. Познајемо их. Дахле, нап*а лрупа he ооет чуввти спореднм улаз и овсолне улице... Да ли су дошла твоја троЈица?... Сокане и лево пролазе цреко поља. Ја hy оа мојима десно. Тамо ттазите ва трафику! Јуче Је ту оила заседаФабрика ое притајила. снажна, темељна. Около у магли раоастиру се ситне кзФице радеЛгчког иасе-

ља. Када 6и ое неки џиц нашалио те повукао димњак фабрике да је иигчупа из корења, свакако би се и ове кућице срушиле услед потреса, Јер лсиле њених стабала досежу до последње колибе. Сада ока ћути, горда, висока. Као да кажс: „Нека, нека молићете ви мене!“ Вадимо камење из смрзле земље, раСпоре*)УЈемо се по снету и опако сањиви, озебли, малаксали, чокамо. v И онда настаје враћање људи & жена са кантицама, н малтитм завежљајима ручка. Молбе, објашшаван.а и кратка оштра обрамунаваља са штрајаобрехерима. Онда писак полициских кола. Јурњава. Камвниие, невтоотико хитаца у вис. И «а краџу фабриаса остаме олет хтуста. Ни штрајкагча, ки штрајкбрехера, ни полшције. Преко поља, по снегу, кроз гробље, да би се избегле заседе, враћамо оа у град. И тако свачеи дан. Beh пегнаест дана непрекидмо. Зима већ почела, а штрајкови на Cge стране. Лонетде је беда толика да је сваки отпор угушила. Послодавцн се узјогунилн. ПолициЈа побеснела. Befc и оружое унотребљава. Помагали смо овугде. Пожртвовано, храбро, noстојаио. Да би се на крају стекли у главњачи У све већем и већем броју. Понекад ухапсе више нас сгудената него и самих ипрајкача. Невешти смо биди

кад трева no6efc«. РадИицн су о&ртао 6ол>е позизвалж терен... Наоззд добијем једа« посвбвн задатак. Лакпш не. Али итхак не мскра вшие да се јур« у Рекхдаицу, Карабурму и крај Алвксадрове... Ево их! Показа ми плави друг двојнцу која еу стаџала ггред једном трафиком и упорко гледали у плад клеоне лутрије. Као да у оним бројевима траже бог зна како важно решање. Једа« већи, у шеширу, внсока чела, тридесетих тодииа. Мањ« је био доста

млађи, са качкетом наазученим до увета. Плави друг одмаос отпоче: ИКи Кете са другом, у свом краоу. Људе поонајеге. Знате шта треба да радарге... Морал, морал подизати, то је најваокнцје! Ми морамо овога пута пофеджт! иначе првазнађемо кдарју слабост! ВеКи друт рече: Прво у мом крају. Мали прхистаје. Добро. Ја иначе морам рако wa отражу. Договорвтх се прво са виооким Банаћанином, где да се сутра нађемо, затим са Малим »а гтрекосутра и они одоше. Плави друт као да ое теж оети, изгвуче неке хартије и стави их у мој џеп од капута. Спискоаи, рече, затим се протеже и каслони о зид од излога посластичарвжице. Ставнх руку у џеп, јер бнјаше процешБен, Хајдемо умутра, поова ме и та*«о нвручи две кремгосте. Пно Је в°ДУ> теигко одаадајуКк беличасте трелавнце. Гледао сам га. Ншсад не бих мотао помислјсти за њега да Је комуниста и да, редимо, сада успех једвог штрвЈчса загаиси добрим делом о« њвга. Увек сам био негтоверљив према плашм људииа. Изтледали су ми нсувише меки, лабави. ОваЈ као да бејаше од каучуха саливен. Средавег раста, косе жуте, испалих Јабучица, израоигге до№е внлице са мв;шиђима што подигравају исовд увега.

Д(Ве ноћи ке спавам, петкаест даиа не стајем... Не, друже! Лако је вама тамо, прннаше он. На крају додаде: Re забораии, ако је коме хитно гкугребиа noMoh у Новцу, залиши га. Истима, реон је велвшки, ако ое таожури... * Мале улице, мади станови, мала соба, још мањ*а куЈна. обкчно саме раднике не затмчемо код куће, илги су на стражи илм нагјчешће одлазе у неке мање радикхнице те раде по неколкко сати колкко за вајпотребније. ДоЧекују нас мајке, жене или газдаросце. Ших се може по изразу лица разликовати. Јасно се познаје бритом осенчеио липде мајке, од уморне веселости жене, лажне љубазности, или пак намртођености таздаlрица. ИСпочетка бојажллсво а кад препознају Банаћатесна, онда слободно причаоу о својим невољама, жалећи се најчешће на зшлу. Само једнога штрајкача нађосмо код куће. Лежи обучен на кревету. На столици тацница и на њој у половини угашека цигарета. Изгледа да тако одавно ле?ки. У соби Је марадно хладно. Ја, другоеаи, могу да издржим коотико и остали. Псхмоћ ми не треба. Потребнија је жењенима. кад смо гцрсхлазили кроз његову улицу Банаћа«нн ме позка да саратнмо код њега у стан. Пре тога прииао ми је да Је жењен. На мансарди обична собица и мала кујна. Но Још с прага се введи како Је еве уређено и чисто. Шеговв жева, шгава, паметног лика, окочи броо кад уђосмо. а кад и мене виде скиде облог оа глаже кастојвћи да буде што веоеогиоа, Била Је нос«ћа и то рекао бих у последљвм месецу. Пружи мм стодицу, лако. заводећи се. Седите. Да скувам кафу? Не треба' Журнмо. Кад пођосмо у«шта мужа: Још штрајкуЈете? Да. Имаш ли дрва? Сутрадан се иађох са Малим. Он мн је детаљно горорио о свакоме раднику, упозораваЈуђи на штрв(јкбрехере, мада је то и у списковнма било тазаачено. Оеоме морамо да наместимо ребра гоеорио је гледај ући у сзтисаж. И са оаалмм штраЈкачима иостутвао Је доста иетактично. Друже! Говорно је, Ја сам у стан»у пет дана .теба да не Једем, кад Је у питању заједничка ствар, и онда пастављао још жучнцје: Разутмем Ја, друже, свс, говорио би иокрвво по неки, што се мене тиче... али жена... деца“. Тешко је бведо. Помоћи се није могло свима, а помоћ Је сватазас требала. Зиаса Је све јаче стезала. Без драа Је било најтеже, нарочито онима који оу имали двцу. Мноти ое не усуђују да траже помоћ, осећајући да Је ома и сувише мршава, а и богјећи се да ће коме бнти потребнија. Јасно је било да се кеће моћ« издржати. Послодввци су то такође звалм. Последње преговараче су одбили да приме. (Настанак у идућем броју) Б.

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

BPO* v «t