Студент

Због конзерватизма катедре наставни план нереалан

(Наставак ?а друге стране) кад већ учимо четири семестра српскохрватски Језик, нелогично је да не учимо и књижевност к«д за то постоје сви услови на факулхету. Tpehe, наша група нпје днректно геовезана наставиим планом оа наЈсроднијом групом (VIII група српско-хрватског језика и Јужнословенске књижевности). Намв се ч-инн да ово значи ме-

ханичко издвајање једног дела из целнне и неку врсту отрађишња. Четврто, скоро свв остале групв на нашем Факултету уче ,и нашу књижевност четири семестра, упрвво како ми предлажемо. Пето, ради угслањања једностраности нашег књижевног образовања, увођење јужнословенске књижевности било би неопходно. Важно-је напоменути да се на осталим слввистинким групаш у земљи учи Јужноаловенска књижевност Гмислим Загреб), јер руоки језик није више у средњнм пгколама обавезан предмет. Уска специјвлност овакве врсте нема јасну перспективу и нерентабилна је. Некн професори сштрају да би се усвајаљем нашпх предлога окрњио лик слаписте. Нама се чини да се увођењем јужнословенске књнжевности нимало не би окрњио лик, всћ би само био потпупијн н више би одговарао потребама шашнх средњих школа. ПроФесори иам такође замераЈу да би овакав плвн био преопшираи и па би било миого теже липломиратп. Ми сматрамо Да су студенти свесни обавезе коју узимају на ссбе кад овакав план предлажу. Такође. по нашем мигаљењу, неправилно је схватање да оваква допуиа наставног плана не може остварити две специЈалцостн одједном и да би дипломиранн славпсти били слаби стручњаци за ову другу специјалност. Нама се чини да је обог природе прсдмета метолски лакпге и оправданије да предајемо језнн и књпжевност, јер смо на.јб.дижп групи српскохрватског језика и јужнословенске књижевиости. Уосталом, ако друштвене пртребе то изискују, а по 'нашем мишљељу оне то иамеђу, онлв је увођење српскохрватског Језика и Јужпословенске књпжевности више него оправлано, Ми не можемо да се сложимо са предлогом да адушамо шест семестара само српскохрвадски језик, Јер се то прпнципијелно не слаже ce нашим ставоц *

КАКО ПОСТАВИТИ ДИПЛОМСКЕ ИСПИТЕ Посебац проблем на олавистппи претстављаЈу дипломски исшгти. He дипломском испиту мн лолажемо и језик и кљижевност и то на Језику специјалности мадл цредавања слушамо на српскохрватском језику. На испиту се поллже Језив и цво програм књижевности ивко се тај прогрвм полаже на годшпњим испитима (изузев књижевности XX века). Ми мислимо да би трвбало полагати само језик и кљижевност XX века пошто нам Је у гимназији потребаи језмк више нето књижевност. Поред тога немогуће Је држвти читаво то градиво у глави за Један испит, па је и то један од разлога због којпх студенти не могу да дипломирају на време. Ми се слажемо да се критериЈум оцењивања иа годишњим испитимв може пооштрити ако је к то потребно (он Је већ сата кло таквв несразмеран у односу на неке друге групе на шшем Факултетт. Од наших предлога Катедра Је прнхватила само један: иввлачење питања на испиту. Остале предлоге Катедра не прима, јер ое по мишљењу њеннх члвнова ие може мењати наставни плац у току једне године. Међутим, мн то ие бисмо захтевали да нису у питању интереси студената, а шпре посматрано и пнтерес друштвене звЈеднице. који ćy такве природе да не трпе одлагање. Мп оматрамо да се у току ове школске године може лоста урадитк. Moate’ce, на пример, баш уредити нитање дипломскпх испита, јео ми нисмо криви што је Кателра одуговлачила са решавањем иаших предлога (Кателра је упозната ‘са Iвима Још .јвнуара месеца ове г<> дпне). Треба већ сада водити рачуна о Чlињенини да део студенчта I и II године намерава да пређе на неке друге групе e неки су то већ и учинили. Одбор секције спавистичке групе Удружвња студената филозофиј*

седео на ногама, прикивајући их ва земљу, други ме је држао за једну руку, а човек са ожиљком лежао ми је на грудима, ухвативши ме у наступу зв палац десне руке, ломећи га и при том непрестано крчећи ... ~Ово сте ви мени ...“ Показујући ожиљак на челу, затим: ~Због вас ја. .‘* Двориште се испуни страховитом дреком. Видео сам око себе много искривљенlих, плачних, запенушених уста. Жена онога са ожиљком истрчала је на капију и вриштала . .. Полиција!. .. Полиција!.... ДРуга је Аи-кала: Лопов!.. Лопов! Међутим, човек је устао са мојих грУДи видеКи да сам потпуно савладан, рекавши двојици да ме држе, пошто ме је још једном ударио ногом у леђа. Отишао је до каттије, затворио је и рекао: —. Зовките линиског... Телефонирајте. Човек више мене држао је дењак летака ђених јтз мога џепа. Схватио сам потпуно ситуацију Сетих се сгшска. погледам у леву руку. У н»ој је грчевито био стегнут згужвани списак. Код капије се окупило мното света, већином жена и деце. Она жена у дворишту непрестано Је вихала: Лопов!... Лопов! Са капије чујем: Лопов?.. Шта је украо?... питају. Нисам лопов!!.... Ozo Је.... због... штрајка. На капији аидех једну старицу завучешгх руку под пазухе, чије лице искриЈо сажаљење. Одједном у оној гужви подиже се штап и Један старац гурвјући се према капиЈи завикв: ОдваљуЈте капиЈу!... Ohbi су лопови! и поче претећи да маше штапом. Ах! Стари, стари! Никад те нећу заборавитл. К« уплићем те овде да би причаље учи Нио интересантнијлм. Истина Је то била! Гомила одједном постаде претећа, Капија поче дл крцка.. У том стигоше жандарми. Па ипак усттео сам да иокористнм тај тренутак забуне међу крвницима и да хартијицу Још боље, готово међу прсте згужвам и дв је устгут непри-

метно бацим, лошто м« нису везивали, Јер сам био и онако цзломљен. А то Је много значлло Јер Је списак био нвписан мојом руком. Спровели су ме тројица жандарма. Ипак су брехери ишли поред меке мотрећи живо да не покушам са бегством. Ишли су све до кварта да би тамо прилшли напојницу. Дочека ме црномањаст поднареднцк, развијен и борбеНо расположен Још на самом прагу осу на мене серију удараца песни!ЦОм по ллцу, потиљку, у слабину. затим, рвздраживши се притаба ме цокулама у угао чекаошгце поред , клупе. Пошто се издува. стрељајући бесним погледима и нзналазећи у псовкама сву моју родбнну, седе опет званично за своЈ сто у чекаоници крај телефлна. Поче врло огменф да окреће броЈчаник и да се некоме каЈучтнвије гтреко телефона клан.а, готово додируЈући носом сто, изјввљуЈући врло често: Увек на служби!... Молим лепо!.. Затим озарена липа поче каново врло пажљиво увлачити прст у рупицу са бројком и трепнувши радосно.. Ах! Ти си душице! .. па, познаЈем ти гласић... Наравно... За пола сата имам смену... да, да и чим милостива гоопода оду. Љубим руке! Наклои! Онда прешавши Јез.иком ггреко левог брка намршти се погледавши у мене... ти . мајку комунистичку!" Из кг-ииелариЈе Је често звонио дежурни писар Долазили су грађани, пословки људи и видевши мене, rta прстима, као најдаеђи кривци, прилазили су поднареднику и молили да их пријави. Почео сам опет да се повраћам. Постаде ми оада Јасно како се све одиграло и од куда сам набасао ка Јазбину. Сетих се да сам јутрос, у жур би преписујући из главких спнскова, заборави o да погледам иа озиалсе са стране у којима беше казначено да је радник кога сам тражио, давно се преселио, а да У истом дворишту стакује организатор штрајкбрехера и полициски атент Богдан Продановић, чије Је име било три пута подвучено. М. Б.

Тршћанско питање

Принципијелан став даословенске владе, као тумача опште вол>е нарола Југославије на Париској конференцнје мира изражавао се у политичкој лннији, e не само крилатици, коју је формулисао маршал Thio: „Туђе нећемо, своЈе не дамо. и Јачииа овог нашег става билц је у томе. што смо стварне своје територијалне претен-зије ограничнлп свмо на оне тернторије на које очигледно имах мо право. Нажалост у оствариваљу тог шшег оправланог захтева нпсмо имали искреиу гшдршку ннједие од великих силв. које су у својим рукама задржале право коначног одлучивања на ПаргескоЈ конФеренцији. Оставимо на страну расположење ветиких силв и н.ихове рачуне. Светско јавно мњење, мада су на њега утицале вековно изграђиване инстнтуције реакцпје није могло битн угушеро. Оправданост југословенског звхтева кристалисвла је свест ппосечног . човека да у ономе што тражи Југославија, цреовладава истпгеа. Ни бојазан висококапиталистичких кругова да ће се проширнтн орбитв . социјалпстичког света, ни непоштедна борба реакције протгев револуцнонарне, борбе младе Југос.’ганије, ни закулнсна борба fJaтикана да спречп препуштање тпх краЈе.ва нашој власти, нису моглјн отк,лоннти наше разлоге- Нашн »ахтеви су се могли изиграти, алн нв просто одбити. Један од начина изигравања тих наших оправданнх захтева, била је. француска лпннја. По тој француској лтгшгЈи територија је подељегеа између Италије и Југославпје на три дела: неспррно југословенски којиЈе прикључен нашоЈ држажи, наводно неспорно пталпјалски који је остао Италнјн, и спорна територија, за коју је нзрично нзнето да. у њој гемаЈу интересв и Југославија, и Италија. Та трећа тернторија требало Је да будв дата једној новој политпчкој творевини, Слободној Територпји 'Грста. Разумљиво Је да Југославнја ииЈе бгела задовољна овнм решењем. Она пре свега ннје била и не може бгеги задовољна иризгеавањем чнсто словеначких краЈева у иеспорЦо италнјанску територпЈу, нарочито ону око Горице и северно и јужно од ње. Исто твко Југославија није била задовољнз ни одузнмаљем њених крајева да се образује Слободна Тернторија Трста. То јс руководило Југословенску делегацнју да не учествује у дефинитнвном изгласавању париских резултата. то је днкговало југословенској влади да потпигае Париски утовор уз пзјаву 3«. не признаје правичност терпторијалгеог решења, али да га тренутно прпхвата у интересу мира. Нијв празна реч кад ми кажемо да омо опљачкани нв Парнској конФеренцији. Ми смо тада искрено желели, и ми прн *томе и Дашо остајемо, да се двостраним приЈатељским путем, између нас и Италије, поново испита наше разграничење и да се уз обострану жељу, јер се само тако може постпћи правичан компромис, дефинитивно реши територијално питање и дође до пуног разграничења, које he отклонити узрок гљих сукоба и свих шовигепстичких настојање да со реметв добри суседски односи између Југоо.лавије н Италије, које геограФски положаЈ упућује на живот

једно поред другог и геа нужну суседску сарадњу. Beh крајем 1946 године друг Тито дао Је иницнЈативу да се потрвжи такво решење. Потсећамо на састанак Тнто-Тољати. Тада је иовучена лпнија наше спољне политике по овом питању и на њој смо осталп. Смицалнце у Савету стн око остваривања државоправности Трста и око постављања гувернера, срачунвто су олвлачиле Париско решење о такозваној спорној зони у недоглед. Паводпо протестујућц против тих смицалица, три ;«падне ве.тике силе из дале су Тригеартитну декларапију (1948 г. у којој су пзрвзнле своју готовост да целу терпторију Слободне Територије' Трста усгупе Пталнји. се не буду могла остварити решења са Париске

ма да се дође до правичне одлуке у двостраном споразумевању два суседа, него на Једној конФеренцији с а великим сплама коЈе један део тршћанске тернторије држе у својпм рукама. Тако је дошло до Лондонске конФеренције коју с.У без знвња Југославпје и нза затворенпх врата одржавали претставници нталпјанске владе са претставницима САД и Велике Брнтанпје. Италија је тражила отворену пли скривену а свеједно какву анекспЈу оног дела Слободпе Терпторије Трста којн Је под апглосаксонском упра.вом. Бпле вољне или не да задовоље Италију, те лве велике силе на Лондонској конференцији нису могле мпмопћи околност дв се мора водити рачуна о одлучном ставу Југославпје. Пре некц дан пре-

лризгеајемо. Мц дх не признајемо јер их нномхо ДЈ’жни признати, ми их не можемо признати јер су они неправидни, ми их не смемо признати би то била издаја наших нагепоналиих пнтереса, ми смо као члановп Организаднје УЈедињеинх нацпја дужни да их не признамо, јер су они противни прпнциппма на Којпма је заснованв Повеља Уједињених нација. . Пре свега у духу Париске конФеренциЈе било је ла за сада остзне двојна управа на СлободноЈ тернторнји Трста. Зона Б оствје под искл>учиво југословенском уиравом. НичиЈи тући пнтересн ту нису пргезнати. Зона А не иде •под италијанску управу него осваје п-од мећуиародном одговорнспићу Велике Британије и САД, јер је немпновно и очнг^ед-

поштују међународне обавез« Отуда ми не можемо пристати да се те међуродне. обавеае изигравају. Ak'o су извесно државе добпле међународни мандат, окда се оне морају држати основног напела који важн код установе међународног мандата, а то је наче,то да онај коме је мвндат поверен мора га сам и изврпгавати. Није случај да при лавању мандата Италшја није била убројепа у мандаторске силеОиа је морала и ммала остатн 'по страни од вршења маидата. Међутнм. ако мандаторц на мала врата, али суштинскп врше управу преко италијанског апарата, они отворено нрше своЈе мандаторске обавезе. Најзад. дандс је правнло, које већина у ОУН покушава да спроведе и у колонијсплнпм зе*мљама, да сваки нарол, да становништво сваке територнје управља само собом. То је увод у начело о самоопредељењу народа. То прзвило се данасг рвзуме тако да територије са мешаним становништвом морају осигурати равиоправност свих својпх становшика. Увођењем апарата који Iшље Италија. локално становништво постаје бесппавно. Ако се томе дода да јвдна трећина ствновннштва припада народнма Југославије и да је тај апарит послат да угушује њнхова нацнонална права, онда смо далеко од примене приншша аа којима ночнва модерни међунаролнп живот и приншша на кОЈима се гради и догрвђује Организација. Уједнњеннх нација. Овнх неколнко докзза чине непотребним аргументе да смо ми у праву. Онп показују да ми мирно расуђујемо о тршћанском питању и да наши захтеви нису захгеви који се звсннвају на престнжу нлш на некаквим старим нсторискнм правима. Наши се захтевн засшгвају на реалности, на друштвеној стварности. нв одбрани принципа Ујвдкњених нација. Ми остајемо прн томе да je то наша земљд и полазимо од основних принципа, који се не могу побијати, од принципа да се оа народима не може трговати, да се права свих народа, великнх и малпх, морају' подједнако поштовати п лв се мимо Југославнје не може решавати нпједно питање које се ње тнче. а најммње такозвано тршћанско питање.* Овпх недеља обилазио свм разне паше крајеве. Свуда сам ооетио нсто расположење. Свуда било сваког човека подједнако откуцавв и свуде је подједнако одлучан став. Сваки ’ наш човек сагласап је у тршћанском питАњу са основном линијом политике нашег руководства ко.јв Је пзр«жена у правилу нема решења без Југословена,

За „Народни студент” написао Др Милан БАРТОШ

конференције. Данас се то објашњава кво полптички трик, који нема правну важност, угеотребљец ла ое утиче на изборе коЈи су тала били у јеку у ИталиЈи радп спасаван>е Италије од комтгнформовског утицаја, подвлачећн да наравно то политичка обећање није н правна обавеза, јер три велике силе иису свме створиле Слоболну ТериторпЈу Трста и не могу, ни решавоти н њеној судбини без осталих заинтересованих сила, у првои реду без Југославије. Међутнм, у суштини то је била потврда италијанских шовинистичктгх апетита- Југословенски нвроди (ма како били у то време раздвоЈени а. нарочнто рђаво воћени после Пјзвог светског рата), спречнли су провођење тајног Лондоноког иакта од 1915 roдигее, кпји је скоро делу нашу приморску област прпзнавао Нталији к-ао пену да уђе у рат геа страни Савезника. Тако су и дадас народп ЈугославиЈе својом снагом и својом пуном једнодушношћу учинплн да онн којн су потпиоали Трипартитну декларацију нерадо о њој говоре п 7ia остављаЈу Италпјц да се на њу позива, За народе Југослввпје та Декларацгеја. није постојала, они је не признају н они је пеће нризнати. Али италијански аиетити су остали. Кампања коју. је водпла пталијансш влала потпбмогнута нарочито с једне стране неофашистима а с друге стране комтшформовцима истицала Је стално да- је пзвршење Трппартитне декларације право ИталиЈе. Пталијанске шовпнпстичке демонстрацпје из 1919 голине, или оне које је водио МусоЛинп поводом такозване „афере о трогнрским лавовпма", претње ce балкпна палате Венеција кроз Фашистичку заклетву. добпле су своЈу репризу почетком ове годнне. То је требало да буде увод у иавршење Трппартцтне декларације. Југославпја је стављена поново на пробу. Овога пута сједињени геародв Југославије са дотле невпђеном ревношћу и крајњом рдлучношћу сНрсталн су се са својим политичким руководством. Одлучаи став ЈугославнЈе збунио је и Итвлију и оне који су хтели или говорнли да хоће да је помогну. Италија је поново тражи.та решење тршћанског ■ питања, а.лlи не решење којв би се заснивало на пријатељским преговори-

дати су нам резултатп те Лондонске конференције. Они су одмах саопштени нашој Јавности. Шта нзлези цз тих резултата? Прво, формфтно упрчпа у зонп А остаје и да-ље в’ савезнпчким рукама. Савезничкп командант остаје и даље власг у чије се имв радц и којп сиосн међународну одговорност. Друго. Фактички сем војне и полициске упрзве, сви послови у зопи вршипе ое преко италијанских чииовтшка. Ти италиЈански чиновншш радиће у име командантв, а.ти опи су уствари прости инструктори нталнјанске в.таде. Те чиновнике поставља командант на прсдлог италнЈанске владе, илатијанска вл-ада има право да их опозове, што зпачи да ценп да лцј они рале по њеннм инструкшфма и да на њихово место поставља ваменпке по својоЈ вољи. Tpehe. У одлука*ма се признаје да зоиа А има наводно прсгежно италпјанскп карактер и то je руководно иачело којим треба да се управља и војиа и цивилна управа у зоии. Четврто. Закључци призгеају уску повезаност пталијанске прппреде са тршћанском привредом и предвиђајУ продубљење те привllедие сарадње. После опако речитих критпка које је дао друг Тито, бесмислеио }с пзноснтн детаљно геаш став према овим закључцпма. Тај став је јасан и одлучан. Он гепЈе даг само на зборовима кего п у Једпом звапцчпом докумеиту, у мемора«думу којп je наша Влала прслала претставницимв влада САД п Велике Брптанпје. Tej став елгова*ра потпуно општем осеђању сваког човка коЈп припадв геародпма Југославје. У том је ставу бдлучгео речено да ми те закључке гее

но да у тој зони постоЈе не само италпјагескге не)ч> и југословенски ннтересге. Судбгена једне трећиие становништва која је остала југословепска п после свих префашистичкпх, (рашистичкнх и послефашистпчкпх гоњења овега што је сло-венско, јесте непобитни доказ о иашем праву на те крајеве. Чим се удаљите пз центра Трста. словеначкп Језгек Је онај по-моћу кога ћете моћи да се споразумете са ешкнм људским бићем- То су оиробанп борци протнв Фашпзма. Сваки је од њпх бпо активаи сарадник у борби Уједињеннх нација и сваки се ед њпх боргео за циљеве Уједмњеннх Hftmija, укључујући ту u своје IРрзво на самоопредељење. Отуда ту. нема предоминантног италијанског пнтересЗ, ту је пре-до-минаитан југословенски интерес. А оам град Трст. поред великог бро-Ја иашмх људн, за пас претставља огроман привредни пнтерес којн нам на Париској конфере-нцији нико ппЈе оспоравао. Пекакво аутоматско укључењв Трста у италијанску пршреду значи вештачkio одвајање те луке и града од њоговог природног далеђо, коме нма ла захвали за свој развитак, коме Трст прнроднб служн и коме је екоиомски нужан. То су два oohobi k.oje нам нико не може одрећи. ч су разлозп који вреде пред истррпјо-м и који се не могу збрисаги никвквим закључцима. То су разлози гестние и онп he пре или после ш>белгети. Пајзад. ми имамо разна искуства добра н лоша. Али ипак полазнмо од нвчела међународне сарздње, трудпмо ое да- се држимо основног начела Повеље, да се мир може сачувати ако се

На вука вика...

Кад би нешто радио таласи могли да убијају не би више било ни једног живог Југословена! РаДио станине совјетског блока засипају нас свакодневно читавом бујицом мржње и тако пресним и наивним лажима да вероватно и антене Koie их емитују морају неки пут да поцрвене- Сваки повод за нови ЈУ риш кроз етар је добро дошао, па је тако и Први мај искоришћен да нам се упути читав прегршт „честитки ", „поздрава' и „топлих жеља“ да се што пре вратимо у медвеђи затрљај ,»ста» ријег брата". Нису штедели чак ни сузе наД нашом судбином. Сирота изгубљена југословенска овчица, коју нема ко да шиша и м\зе' Радио-Варшава нам је, као и остала њсгова бп aha по газди, посветио и том приликом уобича!ену nnpluiSy вести из прве руке“ и сензапионалних отнри• ha. Сарадници оне станице познати су по томс што су (преко емисија, наравно) seh неколико пута дигли у ваздух сва инду* стриска предузећа у Београду и околини, а чешће од других и београдску електричну централу, која им се, ко зна из којих ралога, изгледа највише замерила. Будући да их знамо као такве, тешко да би се решили да се позабавимо њима, Да није з ar нимљиво завирити иза паравана њихових хвалоспева о себи и погрда на наш рачун, да ни!е интересантно погледати шта Је то што их, осим директива из Москве, потстиче да се бесно баиају на нас • Предмет њихових наsчешћих напада су наши раднички савети- Низе чудо што их жуљи ово питање, ј ер пред таквим аргу ментом о и<;тииском соци!ализму и социјалцстичкој демократији /тадаЈу у воду све њихове лажи и гадости. Није чудо ни што су ти насртази на наше радничке савете нарочито живи ових дана, Ј ер њима треба да се заглуши и прикрије истина о новоЈ форми еоробљавања пољске радничке класе коза се баш сад спроводи у живот. Ево о чему се ради: Радни људи Пољске коЈи више нису могли да поднесу малтретирања и беспоштедну ексг плоатацију. те су на иеки начин дали одушке свом незадовољству, пунили су и пуне многобројне концентрационе логоре. Према оскудним подацима коЈи су успели да продру у Ј авност, у таквим логорима налази се сада око 80.000 људи, мада Је њихов стварни број бесумње Далеко већи- Међутим, како 80 до 90% кажњеника претстављају политички кривци, логори су постали права школа револуционарности и патриотизма, тако да и затвореници коsи су у логор дошли са непречишпеним по!мо• вима излазе из њега, уколико уопште изађу, као свесни борци за националну независност• О сим тога, све чешћа хапшења радника прете да дезорганизуsу производњу, јер велики бро/ рад них места остазе без стручних радника. Све то н а терало /е пољску владу да измени начин кажњавања. Осуђени радници сада издржаваsу казну поправног РаДа на своsим радним местима, као ухапшениии. На тај начин пољска агентура московских империјалиста мисли и да сакриsе број осуђених радника, како v свет не би доспели подаци о стварном обиму терора н а д пољском радничком класом и пољским народом. Све ове ненормалне појаве, за схватања слободних људи, нормалне су у земљи која Је давно изгубила оно што би Јој давало право на назив независне земље. Процес русификације мпжда !е најдаље одмакао баш у Пољско Ј. Као лепа илустрациЈа за ово може д а постужи чињенипа да су осим Рокосовгког из CCCP-a везени официри коsи у својим рукама држе vnpaev над геиералштабом копненс возске. арти љеријом, оклопним зединицима, противавионском одбганом, ваздухопловством, ратном и трговачком моонапицом! Сасвим ie онда природно што „Нови глас'\ теопетски огт-ан Пољске партије, sаДикује збо/ осипања партигких опганизаци!а и њиховог лошег састзва. У овоз земљи. v којоз земљорадницп чнис 65% становншцтва. свег>• 14У 0 члановз парти Је cv сељапн, а од тога 13% о *пада иа сељаке кози живе v мањим граловима » свега 1% на сељаке v селима. То речито говори о томе да су у партиsи огтали углавном они којима ie запослење везано за чланство у партиsи, односно они сељаци ко\и су директио на У дару тајноs полицизи- То све скупа говори и о томе због чега је потребно стално нападати Југославизу • Све по оноs народ • ној: „На вука вика, а лисицџ uec 0 уеду". А. В. j

БРОЈ 13

НАРО Д н И СТУДЕНТ

3