Студент

ПИСМА РЕДАКЦИЈИ

»ВЕЗЕ«

У последње време наша штам па све више третира питање оддаска дипломираних студената у унутрашњост. Међутим, правилну расподелу стручњака из разних шпекулативиих разлога често ремете сами дипломирани студенти. Понекад они у томе добијају помоН и од људи „старог кова“ (најблаже речено) преко пријатељских и других везаНаводимо два драстична приuepa т аквог насилног шпекулисања и интервенисања „пријатеља“ у користи својих „штићеника“ на нашем факултету• Стеван Јанковић, професор хемије, завршио /е Природноматематички факултет крајем прошле школске rorfhne. Умепо да оде у гимиазију за наставника, долази на интеђвенцију инжСлободана ПетровиНа, редовно / професора, на Грађевински факултет за хемичара у једној ма-

лој лабораторији на хидротехничком отсеку. У овој хемиско! лабораторији поред једног ттро• фесора и два хонорариа иаставника раде и два асистента, инжењери Шегвиђ и Милојссвић, који су на сличан начин добили места, а не одговарају за таква , ни по свозим стручним НИ по својим морално-политичким квалитетима. Ту је почео да „ра ди“ и лаборант Стеван Јанковић; ту ои вуче школске задатке и остаје у БерградуНачин на који се Јанковић угурао на Граћевински факултет није нимало достојан човека и стручњака- Још је чудније како /е инж. Слободан Петровић помогао своме „штићенику Када је Јанковић дипломирао инж. Петрсвић /е интервенисао- Интервенција мећутим није помогл» и надлежне влагти рлспореhy\y Јанковића за наставника У Во)водини- Али он не иде на

дужност ве h долази на Гpaheвински факултет- Инж. Петро• вић поново нитервенише не говорећи да се ради о истом лицу које /е већ распоређено и успе ■ ва да добије за Јанковића постављење. Пола гонине је Јанковић био на факултету без пла те. Када су били пуштенц корени онда је оштро протестовло код наставтћтчког Савета збот радног џеста, а у Савсту за законодавство . ради плате. ш Beh данас протествузе ради личног додлтка, наводно због рада са олровним гасовимаДруги пример је ин жењер Душан ПаЗевић који је дипломирао иа Геодетском ртгеку• Он, један од најслабијих ћака своје генерације, ради као спољни сарадник за Пацртну геометрију. ПаЈевић не ужива никакав углед међу . студентима iep се често опија и води иеурсдан живот. Иако ra /е Саве т за грађевинарство доделио ИР Босни и Херцеговини он није т амо отцшао. Факултетски Савет га није примио за асистеита за Нацртну геометри'lУ. Међутим Савет старешина отгека га /е и по ред ове одлуке факултетског Са вета узео за спољног сарадника јер да би иеко био спољни сарадиик мора буде негдс запоглен што ra њнм није био слу чај- Тим актом је изиграна одлука факултетског Савета и настозања надлежиих власти да се Рагположиви кадррви правилно расподеле- Ваља додати да на свом положају .Пајевиђ Дапас прима за половину вишу плату него остали асистенти. Сматрамо да оваквој шпекулацији и дивљим одлукама и интсрвеицијама на нашем Факулгету, треба стати на крај! Одбор Удружења студената грађевинске т ехнике

СТУДЕНТИ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА НА ЈЕДНОМ УСЕКУ НА ОМЛАДИНСКОЈ ПРУЗИ ДОБОЈ БАЊА ЛУКА

Прво скраћивање наставних планова па онда специјализација

у нашој јавности а и на факул. тету чешће се истиче да се наши диплОјмирани економисти не. сна. лазе иа својизу дужн-остима У пракси. Решење за то м»схги олако траже у специјализацији. односно у стцарању неколико отђека на факУлтету у којима бм се изуча. вали они предметл који су само у дотичнмм отсецима заступљенп. Да би се. одговорило ссновном захтеву школовању економиста који ће као стручњаци одговорити на послу у привреди, важно је да студенти оавладају основно градиво економсхих наука, чији пред. мети мсрају да се што више при. ближе социЈалшстнчкој стварности. Без остварења овот претходног задатка, увођење специјализације he повући за собом гомшлање настав. ног градива и повећати број исгатта што he неминовно условити ниве. лисања важности основних предмета са споредним. После окраћивања настав Них пла. нова и њиховог растерећивања од свега оног што економистима у пракси неће много к ористити, мо. же се у последњим семестрима прићи извесиој орlтјентацији сту. деката (не cn« цитјалпзац|ИlјlИ у у. жем смислу речи) за будући позив, Сило путем опционих предмета Сило путем стварања два отсека ©•пште.екоиомског, који би стварао кадрсве за екокомске институте,

средње стручне школе, аналити. чаре у појединим привредним о. бластима «т производног отс^к 3 коЈи би оспособљавао кадрове за стручке делатности првенствено по предузећима (пла)Нlирање, организација рада, фЦ|наноиско пословање итд.>. Једино на овакав нач»тн о. мсгућило би се студентима да уз усвајање и савлађивање ооновног и најважнијег градива у првим годинама студиЈа, усмере ток сво. Јих студттЈа на сне области кОЈе их највише интересују.

ВЛАДИМИР РАШКОВИЋ ’ асистент Економског факултета

Састанак научне групе Међународног јавног права

Са своЈим бУдУћим сарадништма, који he идуће школске године ра. дити на лроучавашу међународних правштх проблема, одржала Је 1S овог месеца научНа група Правног факултета састанак. Том приликои наставник међународно(г јавног пра. ва поздрављаЈући групу истакао је значај изУчавања свегских Језика и нагласио да Је за савлађи. вање литературе и пр Убљивање материјала међународни« органи.

зација неопходно добро поднавање бар једног од светских јези к а. На састанку је донет и план тема i за прве месеце идуће годнне. Теме ( углавном садрже материјал из ме. I бународних проблема и историје ди. I пломатије. Упоредо са овим закљу. i чено је да чланови ове групе одр. ( жавају и у току лета контакт са ; Инсштутом.

М- МИЛЕТИЋ

Запажања студената Пољопривредног факултета о предложеном наставном плану

Механичко сажимање наставног градива

ГХре извеснаг времена Декан-агг Пољопрнвредног факултета дао је студенггима «а диокусију свој предлог новог Iна'стаlвног плана. Жпво* заиlИтересовгlн« за доношење што бољег наставног плана, студенти су свестрано.м диокусијооа и расматрањем предлога одгбво.рили на гшзнв Деканета. На иницијативу упр-аве Савеза студената Пољопривредног факултета оформљена је ко мисија са задаткоlМ да дета.г.ио проучи предложши иаставни ПЛI3Н и да да своје мишљење с њему- Поред тога одржан је Нlиз саветовања студената иа који.ма је рзсматран пројекат иовог »аставног плвн-а. Кроз свестрару дискурију констатовано је неколико крушних недостатака у н-а-ставиом ставиом плануНовост ко:]'у дрносн нови наставни 'план јесте у да је смањен број предмета- Површно гледајућн то изгледа примамљиво, ати испостгlвило се да )’ е ту И‘ЗВlршеlИо чисто мехаlничко сажи.мање некол-ико досадашњих нредметв у један. Тако је од пет предмета (Опште сточаргтво, Специјалн'o сточарство, Исхрана стоке, ЗоО'»игИl)\на- са ветеринарство.м и Млекарство) предвиђеио стварање једног предмета под општи.м имеиом Сточарство. Овако сажимање неколико предмета У једен не Очлакшава него, шта више, отежава Према новом предлоту пл-ан градива је ocrao исти, e 6poij часова јетмањеПТшме се -не Пo'стиже ништа. Рал-и тога студенти мисле да би цр-ебало ове предмете Слушати и полатаlТи сваки з*а себе као и до сада- Исто. је и ce предметиMia o'рганизаци'ја рада и OpraiHHзашија пољопривредне прошводње, који су спојени у једа« предмет- (Према новом наставhoim плану не caiMO да је оби.м пра Лива за овај нови предмет остао исти, исго је и број часов-а je.iiHiaK збиру ранија два предмета). • Студенти мисле да би и даље требале задржати оба предмета поч’едина'4lно. Премlа досадвшњим настав-IШМ плашовима већина предмета била је преоптерећена општим теориским поставкама и хнпотеза.ма које немаЈу готово HiH'K'B'KBV Пlрактичну вредност, а за њихсво изучавање губило се драгоцено време- Поред тога тнтерес студената Је изразито мањи за ове предмете него за остале. Так-о на пр- предмете Виноирадарство, Организаадију поЉolпривр-ед|не проиlзводње и Селекцнју посећује 5—6 студенатв, а »а часове ФизиологиЈе, Ратарства и Агрш-културне хеми'је, где је материјал кошкретизовз«, долази око 50 студената- Погрешно би било закључити да студенти захтеваЈуђи конкретизацију нвставе, нрихватаЈу уски пра!ктицизам Студенти мисле да би требало конкретизовагги настзву на таЈ н-ачин што би неке теоретске постввке ко'је имв-ју само истариски значај (што нарочито .важи за прелм-ет Селекцију) постале другостеп-ене, а прво место да заузму теорегс-кн закључци практнчнаг зн a^aija.

Према eo'BO'M иаставном пла-ну Ливадаlрство, које је веома важно за „сточаре” специјалисте, укииут је к«о обавезан предмет и постављеп на факултативноЈ ochoibih- Стручии одбор Савеза студената мишљења је да би овај предмет требало да буде обавезан и за „сточаре” специјалисте као и за „ратаре”- Повртарство је као предмет, према itobom наставпом плану, обавеван само за „ратаре’, а требало би да остане обавезно и за „cro'Haipe” и „sohaipe”. Исправност oißor мишљења потврђује np'aKOa, јер сељачке ра.дне задруге, у које he стуленти већиhiom ићи по заlвршетку студија,

имају комплексну производњу а не спедијализоваеуУ досадашњнм наставним пл&новима специјал.изанија је прилично уско схватана, што не ол говара уСловима наше по.ЂОприВ(редlне произволње (која ј« комплексна). Требало би да студенти након завршавања студија буду агрономн опште ('■пручњгци за све гране пољо* пр«в(Р едн е проивводњ е. Са obihim предлознма пзаћн ће Удружење студената Пољопривредног факултета н« за'једнич* ки састанак наетавника и сту* двнагга 'на коме ће се раоправљати о новом настввиои плаиу-

М. ЂУРИЂ

Измена уредби Ректората Више педагошке школе

УСВОЈЕНИ СУ НЕКИ ПРЕДЛОЗИ СТУДЕНАТА

У машем .тисту било је већ речи о неким уреЈбвма Ректорагга Више педагошке школе KOije иису б'Иле у складу са потребама студената- Р а дило се о тоси-е да студент, ако we положи све к cktoikb и-јум е из матич-н-ог предмета поиавља год'Иlку иако је положно све годишње испи* те. Пр-и Tocvi-e се инје водило рачун.а о рбиму градива и броју колоквнју-ма иа ч по'јед.НlНlИlМ груnaiMa и гоаина-ма- Група нсторије, на npiHMcp, У ДРУгој годиии нма свегв два колоlКвијума и два испнта, а Математичка група fi колокви-јума н 4 испита. Преко те разлике није -се смело прећ-иЗатим, студенти мстематике бил« су -незало-вол>ни расноредоlМ колоквн-јума. Алгебру, Аналитнку у р-авни и Стерео-метрију oiHH слушају У првој години а iKoaoiKßHipiaijiy тек после трећег семестраПо-четко-м марта одржан је са станак тшставни-ка -и члаи-ова Ко-м-иснје за режlим студнја саста-вљене од студената кофи су ди-окутовати о предлозима У

погледу. измен-а уредби. До-несе- на је одлука да се на пр-ву годии-у уредба о пои-ављању и да- » ље пр(Иlмењује јер број колоквијyiM а hih не једној групи hihJc већи од тр-и, па нх је м-огуће »а време положити' На другој годнни -неће постојати завис-НIOСТ нзмећу испита и колоквијум-а. Матемаlтичари ће, н-а » пример, м-оћи да полажу испите и-з осталих предмета ако су /дали бар тр-и коло-квнјума из матичног предм-етаСтуденти матемаlтике такоће Су тражили да се кол-оквитум-и ко-ји су се досад полагали у другој а предмети слушали. у npi&o-L пребаце у прву годину, и да се неки колоквијуми саовим укину* Њи-хови предлози су у начелу у-својенlИ. I ИСПРАВКА Грешком корект°ра у прошлом броју погрешно је оштампан потпис другог аутора чланка ~0 реорганизацији наставе на МВШ”. Потпис треба да гпаси: Мипорад Радотић.

Прошлог месеца Културно-уметничко друштво београдскпх студената ~Бра нк о Крсмановић" посетило је Сарајево. То јв*била прва већа овогодишгБа турнеја друштва. Као што се могло очекивати хор и солисти „Бранка КрсмановиНа“ усдешним извођењем „Реквнјема 1 " одушевпли су сарајевск,\ публнку која је сваки иаступ младих уметнпка топло поздравнла. На слнци; група чланова друштва снимљена у Градском парку. .

О организацнјн умног рада с нарочитим погледом на учење

За појвву замора су још лве читвенипе од велике важности:' 1) Ако се од неког захтева плп ако неко сам *себн намеће такву врсту д,уховне делатностп која ни најмање не олтовара његовнм способностима; 2) Ако је умнп рал, па п учење праћено аоаективном напетошћу. Давно је позната чињеннца да јодат службеппк иеког предузећа може претеранб ла ради бс-з појаве неког нврочитог замора, алп ако он дпректор нстог предузећа, онда под теретом одговорностп одн. афектнвне напетости, па чак иако можда мање ради него кал је био обнчан службеник, долази до датолонгког заморе као једног од најкарактеристпчнпјих знакрва неурастеније. Појаву осећања умног замора може да условл>ава и стварни телеонц замор, ако на пример при умном раду селнмо у незгодном положају. Умни рад се најбо.ње одвија и моичв дуго да сенаставн, ако ce сваки телесни напор прп томе сведе на миннмум. Пре него што бисмо прешлп ва пптање целисходног уклањања замора, греба указати на нужност да се себн постазп принцип да се умни рад не сме обустављатп чим се осети прва иелагодност илн првп знаци замора. Ако мислиш чешто да постигнеш, онда мораш ра-звијвти своју шдржљивост прп умном раду. У погледу отклањања умног замора мишљсња су подељена: једнн масле ла се замор може уклонити само олмором, док други смвтрају да је промена посла нсто тако еФпкасна. Изгледа да умни замор претставља нешто опште, aaiMop којн се прошнрује на целу умну сиособност, алн изгледа с друге стране да постоји и специфпчнп замор који је везан за особпти начин п садржај рада. ....'......«MM.illlillBUUIIUUilllllllllllllllllllllllll

Некп пспхолозп миоле да је замор делпмично јпштп, а лелпмично парцијални. Уколико је општи, наставл«ње умног рад,\ погоршава неспособност; уколпко је парцијалан, ту рад друге врсте може битш користан. По другима, промена врсте умног рада у сврту отсхрањивања заморо ннје ннкад целисходна већ оамо прнвндно корисна. Разумљхгво је да осећање замора услед непријатностп посла тренутно пшчезава кад заменимо прпјатнпм радом. Паузе у раду отклањају заморг У прпндппу, у току рада прве паузе треба да буду кр атке > а доцније дуже. Целвсходне дужине н број паузв варпрају према поједннцу. У сваком случају сувнше честе и сувише дуге паузе%су пецелисходне јер смањују способност концентрације. Да бн рад био максимално ефектан, шузе треба да буду не само индивндуално олређене већ се морају подешавати и према разним матерпјама за учење. Опште нскуство поклзује да се после једног периода успешног учења јавља интервал са малим нлп шткаквим побољшањимја. Такав период

без прогреса се назива плато- Познавањв те чпњенице Је потребно да она својом појавом не би декураиспрала нн ластавника нп ученика. Постоје два тумачења платов. а према томе и два разлнчита става' према њему. Једни заступају гледпште у вези са xnjepapхијом навпка: ЛА би се могло даље да напредује v учењу, претходно се мора простнје потпуно да (\твлада, до степена аутоматских радњи. Плато би бнла фаза учеша у којој се образује аутоматнзадија дотле наученог. После тога долаоп поиово до напредовања у учењу. Сходно том схшгању у фази платоа треба шхо интензнвније понављатн већ научено. По другом схватању до n.iaioa долаон услел смањења интересовања. Премв томе би у Фази платоа било нецелпсходно понављања, које би само доводнло до повећања платоа, већ треба унетн Фактор новине, излвгатн нове ситуације, иове стимулусе приме«ити измењене методе, показивати проблем у новом пзгледу. Вредност о-дморннх пауза не састоЈи се само у отклањању замора него п у томе што се добнја време зз потпуно асими жрање наученог.

ЕФект дужих пауза често не само да Hiije пад пзврпшвости већ у извесним случајевима и побол>шан>е. Џемс је ту чињеницу изразио тиме што је рекао: „Знми учимо да пливамо, а лети ла се клизамо I *. У овом преданању пз више разлога много шго ш*га нисцм могао додирнутп. Ипак пз досад наведеног може се извући закључак да су за успешшг умни рад, sa успешно учење битнн воља за рад п оам рад. Нпкаква обдареност пли таленах није у стању да заменл рад. Немам намере ла овде улазпм у психологију продуктивиог рвда. гонпјалиих људи, само hy напоменути да јеврлопогрешно мишљење да су геипјални људи постизавали своје успехе без неког нарочптог рад«'. Сви ви зпате да је Едисон, упитан како је доспевао ло својпх проналазака, одговорио: 10% надахнуh\, а 90% презнојавања. За Њутна се прпча да му је пдеја с закону гравитације па памет пала зајелно са зрелпм плодом крупгковог дрвета пспод кога је он лежао баш тог трежутт Тако гласи прича, али кад су Њутна уппталн како је дошао до тога закоца он је одговорпо: „Стално оам о томе мнс,тпо“. Hehv улазити пн у пптање тести’рања тггелигенције, Важно је да имате стално на уму да је животни успех шлн неуспех једино меродавни тест п да се просечне интелектуалне способности могу путем марљивостн’, издржљивости u упорности воље често развпти до успеха талентоваиог човека, а понекад се тн успеси могу равнатн с успесима генијалних људи. Свакако се не каже без разлога. да су п мали људи долазили до генијалних резултата. Крај

Пише : ПРОФ. др ВЛАДИМИР ВУЈИЋ, шеф »еуропснхијатриске клинике Медицинског факудгета

НАРОДНИ СТУДЕНТ