Студент

ИЗ БРИГАДИРСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ

Ми и они

Живели смо у једном логору зграда до зграде. И радилишта су нам бпла једно уз друго; они су копали темеље за скретни зид бране, а ми темеље те исте бране. Били смо добри суседи. Били... Jep у другој декади постали смо суседи и на графиксну. Разлике у учинку биле су сваког дана скоро иезнатне, тек по некслико процената у наioy корлст. А у тој немој утахмици испрекиданих на гр'ефикону решавало се ко ће освојити застану Глазног штаба. Наше две бригаде биле су у то време кајбоље на Влзсики. Токо се родило ривалстсо. Односи између нас постали су хладнији. Кад се говорило о изгледима па заставу, нису се помишала имена бригада. Говорили смо; „ми“ и, са нешто мало хладке ироније у гласу, „они“. Код нзих Је бнло слично, само што смо за н.их ми били „они". а они ~ми“. Разумв се, прмлику за ситно пецкаше или неку заЈедљиву примедбу нисмо пропуштали ни ми ни они. Тако је почело А завршило се изненада Једне олуЈне ноћи. Читавог дана небо се рогушило. Облаци сУ се ковитлали над стрмим брдима са обе стране Врле и заклашали нам и онаЈ мали комадић плаветнила разапет између зелених врхова. Hoh се спустила нагло. Кроз узани и мрачни тунел наше клисуре. ноћне смене пошле су на радилиште. У централи нешто ниЈе било у реду; на радилишту Је владала непрозирна помрчина. Тек што смо почели да се расправљамо са пословођом око тога, осула Је киша. Прави летши пљусак. Скло-

Људи, какво Је ово чудо? повикао Je неко из мрака. Ућутали смо. Кроз ноћ Је продирао неки нови шум. Као да се јато бомбардера у претећем пикеу спуштало над радилиште. Врла иде неспокојно је одговорио пословођа. Као бљесак муње у сећању су нам искрснуле приче о бесним налетима ове, на изглед безазлене, речице. о наносима коЈи су покривали трагове вишемесечних напора и поново враћали градитеље онамо одакле су почели. Помислили смо одмах на темеље скретног зида, заштићене само провизорном оградом од дасака. Тога су се сетили и „они“. Чули смо вику и бат корака. Али како радити у овој ноћи без звезда, без сиЈалица, краЈ запенушаних таласа? Па ипак... Помрчину су изненада просекли фарови неког камиона коЈи се ту случаЈно затекао. При њиховој оскудној светлости видели смо их како трче према реци. Нису нас позвали. Нисмо их ни питали да ли им Је потребна помоћ. Једноставно потрчали смо. Киша Је пљуштала. Људи су се саплитали под теретом балвана, падали су и дизали се. Врла Je бесно ваљала камење, греде, грање, насртала на наше дело, упињала се да нам га отмв. Ворили смо се, У том сукобу са слепом стихијом заборавили смо на време, на себе, нисмо више разликовали ко смо „ми", а ко „они“. Најзад, били смо сигурни да je река савладана. Одахнули смо и погледали око себе. Кроз два оштра снопа светлости су људи, мокри до коже. Киша је немилосрдно шибала, али ниЈе могла да спере осмех који Је те ноћи зарио сва лица. Њега Је родило можда пре него радост успеха, осећање да смо сви ми „ми".

гласно о нечему и до нас допиру одломци њиховог разгозора и смеха. Мислим на моЈе малопрећашње питаше о амбициЈи. И стидим се.

нили смо се у бараку са цементом. Киша Је доСовала по папирном крову, муње су уз прасак цепале тамно платно ноМи и уплитале гунђаше громова у нашу песму.

Студенти на радним акцијама

Проблем

Кроз прозор високе Једиосћратнице пукао Је широки видик. Масивно тело водо Јаже затварало Је пут немирним водама Власинског Језера, наЈеженим под грубим миловањем ветра. Далеко на хоризонту уздижу се голи плавичасти врхови. Негде, њиховим ивицама, протеже се линиЈа граничних каменова. Седимо. Командант бригаде „Партизан" преврће разбацане папире и премешта сат са једног краја стола на други. Треба да пишем о његовоЈ бригади. ОчекуЈем Један од оних Једноликих разговора о нормама., кубицима и културно-просветном раду и трудим се да пригушим зевање. па како у бригади? питам. има ли каквих проблема? Има одговара намрштено командант. Ено, оно нам Је најкрупнији! Пратим његов кажипрст. На друму два снажна, мишићава младића истоваруЈу камион камења. Окрећем се команданту. Прековремени рад каже он кратко. Миле „Бомба" са Једним из његове групе. Сваког дана пронађу неки посао, откриЈу где недостају људи. Критиковали смо их, грдили, забрашивали не вреди! АмбициЈа? • Ма отхуд! Они су и без тога наЈбољи радници у бригади. Кажу да Je глупо да седе без посла кад посла има. И видиш овако стално. Опет ћутимо. Камион на друму Је истоварен и одЈурио Је по нови товар, вукући за собом дугачак прашњав реп. Два препланула младића поскакуЈу на расклимаханој каросериЈи. РасправљаЈу

Лопата ,,Метка''

Она се звала Метка, а он ЕрозиЈа. То су им били надимци, али их Је свако у нашој бригади тако звао. А права имена тешко да би им и знали да их нисмо чули оног дана када су уз пљесак и повкке иступали из строЈа да приме удзрничке ципломе. Вила Је то Једна од оних студентских љубави какве сусрећемо у свакоЈ аули између два предавања, каквих има безброј забележено на Калемегданским клупама, коЈе нас прате у овим годинама безмало обавезно као упис м овера семестра. Скоро увек смо их виђали заједно. Ако Је неко видео Меткине плаве косе и очи, за какве се оЗично каже да имаЈу боЈу различка, требало Је да се окрене само пар корака лево или десно па да угледа исто такву косу и можда само мало тамније очи, позијепа ЕрозиЈина леђа и нешто незграпне, уморне кораке. Кажу да се таквог хода тешпо одвикавају људи одрасли крај рударских окана у којима су њихови очеви и дедови провели читав живот. Он Је спадао међу иаЈбсље раднике у нашоЈ чети. Рекао бих да Је био и наЈбољи. Јер оно што су многи лако постизали снпгом, он је успевао уз напоре, несебично се трошећи, сагореваЈући на послу. Зато нису биле ретке придике; ЕрозиЈа лакше! ЕрозиЈа, не запињи толико! ЕрозиЈа, дај да ти помогнем! Такве су, уосталом, биле и Једине замерке раду људима у нашој чети. А Једнога дана чули смо и нову: Ерозија, ако већ не жалиш себе, сажали се бар на Метку. Сатрћеш Је? Метку? Какву Метку? Нисмо знали о чему се ради. Зар незнате? Па и Ерозијина лопата зове се „Метка". Кажу да у нашој бригади постоји и крамп „ЕрозиЈа", али ја не тврдим. Нисам видео! Ерозија Је, помало збуњено. окретао у руци лопату на чиЈоЈ Је дршци ножем било урезанО „Метка". Сме Јали смо се. Ведро, гласно и дуго. помнслио сам: Кад наша централа проради и венама далековода потече њена врела крв, волео бих да у хладно зимско вече посматрам домове у коЈе he она унети прву светлост. Да ли he људи помислити тада да Је део те светлости ископао из корита Врле човек који Је лопату, којом Је својој земљи давао снагу мишица, звао именом своje девоЈке? Да ли he осетити да их та греЈе топлином Једне двоструке љубави?

Граничари

Срели смо се први пут после месец дана. Владичин Хан Је личио на велику кошницу пред роЈење. Бригаде са Власине враћале су се за Београд. Пушили смо и причали очекуЈући полазак воза. • Слушао сам га. Морам да ти испричам шта ми се десило пре две недеље. Пошао сам са Још Једним другом мало даље од логора. При Јеле нам се купине. Лутали смо тако прилично дуго, заборавили смо и да погледамо где смо. А ти знаш да смо били релативно близу границе. Сељаци причаЈу да се са брда коЈе се види из нашег логора за времв сунчаних дана може да угледа Софи Ја. Изненада, чули смо неки шум. Окренули смо се брзо и угледали како из жбуња око нас вире пу« шчане цеви. Били смо опкољени. Да ти право кажем поепали смо се. НиЈе то баш много пријатно кад помислиш да неко може, па макар и случаЈно, да повуче обарач. Почели смо углас да вичемо да смо бригадисти, др уверавамо милиционере како нисмо ни мало сумњиви. Пустили су нас увече. Мало Је било завитлааања на наш рачун. Сме Јали смо се и ми м» да кисело. Пред одлазак су нам обЈаснили како Је дошло до тога. Један чобанин нас Је приметио, непознате и чудно обучене, и доЈурио одмах У милициЈу. У овом краЈу то Је наЈприроднија ствар на свету. Видиш, отада често размишљам о томе. Од оног брда са кога се види СофиЈа ниЈе далеко до Веограда. Па ипак, то растоЈање није успео да пређе ни један диверзант нити шпиЈун. Ма да их често убацуЈу. Мени раниЈе никада ниЈе падало на памет због чега Је то тако. А после сусрета са овим чобанчетом, мали нема ни петнаест годинв, не чудим се више. Заћутали смо. Разговор тиме ниЈе био прекинут. Водили смо га ћутке плашеђи се крупних речи. Јер, гласно речено, разговор се водио на тему „о патриотизму наших људи“. А крупне речи обично изражаваЈу лоше велика осећања. И чему говорити? То треба видети. И осетити. Треба видети чобана о чију се пажњу, а често и груди, ломе планови неприЈатеља, те безимене и безбројне граничаре коЈи врше подвиге онда кад мисле да просто врше само своЈу дужност. Треба упознати студенте коЈи буЈицама и напорима одговарају песмом и тепаЈу лопатама као своЈим девоЈкама. Треба видети какво Је поколење одгаЈила Парти Ја. Јер то је њено дело. Понекад се, ипак, морају изговорити и крупне речи.

Саша ВЕСЕЛИНОВИЋ

ИЗ СЕВОЈНА КАМЕНОЛОМ

Четврта поавничка бригада „Ћуро Стругап“ ie на изгвадњи ваљаонице бакра v Севоlну 1952 године постала пет пута ударна и проглашена наlбољом sрs?гадсlм на градњи ваљаонице. Каменолом: бригада ie кроз омањи шумарак стигла ло каменолома. 4vie се минерско o-o-i-ol то минери упозоpaßaiv на опасност. Затим камени водоскошх. дижу се млазеви камена а затим експлозше. Дим. прашина. припекло сунце. детонашпе све то. кад ie v исти мах пот-

с&ћа ка čhtkv. Битка за cba6ciikv. 8 јули, логор. Синоћ смо поставили ков рекорд. Од наше тзадости ниie могао да спаза пео логор. Само. са нама ie весеље делио и наш пословоћа чика ва радник Koin ie учество вао v радничким штражовима за време mecToiaHvapcKe диктатуре. Воли кас. воли и Тута, а има синове Koin такоће грале други Kpai домовиие. вантгаштпац ie. Прозваше нас „ноћни гоомовнипи”. Рано tvnpo. Устала Iедна суседна бригада да се ..освети“. Сви V CTDOiv. Доугови хоћемо ли тишину да четврта спава?! Хоћемо! (Одlекује) Другови три пута ура за рекорд! Ура voa voa! Три nvT vpa за каменоломце! Ура vpa vpa! Али и поред тако ситних другарских ..услуга" ми смо били омиљена бригада понос Правног факултета. На незваничжл конфеоенциlи договори се чета да сутра ocßoin нов рекорд. То ie мало необична форма рада. али ето била ie. Запне се жилаво. пригрле се стене и ето нов рекорд. Што ie више пролазило време све смо били бољи маlстори посла. Ниie било лако избапити 96. 99. 110. 113 корпи. Све cv то дани када смо били ралосниш него када нас ie отаи шзви пуг водио v школч а v торби ie звепкала таблтота и пар писаљки. То cv рекорди. то ie се ралшто за no6env v такмичењу за Шести кокгрес. за прелазну заставииу. 11 јули. И она ie залепршала на челу бригаде. Нова псбсда. нов рекорд v част заставице. То ie била бригада рада бригада рекорда. А команлант? То ie тедан од онттх коти ните сањао о слави. Koin ое ните сваћао са пословоћом за kvsmk и милиметар ла би били ударни, коти ниlе командовао Koin ie волео и чувао људе. „Чобашl“ (тако нам тепа) данас полако. Тако би говорио после рекорда ie постављен пре неки дан. Мало каснше позвао га ie главни пггаб, а. ~чобани“ увече се Bpahaiv са песмом. ~Севоl'но ће правнике да памти то ie песма рекорда. На први погдед изгледа да ie каменолом „маlдан“ за рекорце. али ко зна шта значи голим рукама хватати камеи, тешким чекићем седам сати туцати камен, Tai ће пазумети елан и љубав према ново) Југославши. Ближи се Kpai. Треба рећи довићења Севошо! И постићи оно што ioni нико нт'е учикио на каменолоmv. Заиста. четвота ггоавна ie учинила оно што нше нико. У част Шестог конгреса и последњи л?р CesoiHv био ie рекорд од 120 корци. Радило се ударна декада. А сутра? Cvrpa смо постали пети nvr удаони.

М. Милетић

Југарње умиваше. «

МАЛИ И ВЕЛИКИ РЕЉЕФИ Из дневника

12 ЈУЛИ ... Улазити у тунел значи трагати за оним смишљеним суочен>ем са равнодушном земљом која постаје наше господарство. Од недавно имам дечачку претставу о вагонету као јеленчету са кратким ушима. Док хватамо те железне уши наши мишићи беже из чворова, али издржава Ју. Учвршћују се. Унутра се клате карбитке; стручни радници hyhope. Сводови су ниски и пуни стена као да су столећима гутали кошљорибе. Неко воли да скита по мраку, неко ужива да скаче по шинама. Али гоблен од Јулских трава коЈи се уоквирио излазом тунела зове нас напоље. Кад исправим своЈу високу прилику осећам како сам растао као под рангунским кишама. По подне легнемо на траву или ћебад и свако гледа у своЈу тачку, Јер свако има своЈу мисао, Умор се лагано претаче у смиреност..i 15 ЈУЛИ ... има већ десет и више дана од нашег првог сусрета са жичаром, тим упорним возачем у прериЈи неба. Преко пута логора, на висини веште дечЈе стреле, полегла Је пруга којом се са жичаре довози грађа, песак, цемент. Све то довлаче без много напора два белца штајерске расе и моћи. Сама станица, жичара, претставља кулу дебелих стабала, повезаних гвозденом ужади. Иако сам Је упознао у оним тренуцима ноћи, кад ваздух доноси своја најхладниЈа копља, лако сам се отргао од Језивих прича о овоЈ надљудскоЈ саоници. Једино ми ниЈе било приЈатно да скакућем за карбитком коЈа је склапала и претила своЈим Јединим оком. Те вечери ишли смо да питамо дг ли ћемо за сутра добити довољно цемента... 21 ЈУЛИ ... Синоћ смо доживели тежак испит живаца. После заморног хрвања са врећама цемента и претовареним вагонетима било нам Је приЈатно да сиђемо у градић. Одевен шалв€ирама зелеиила, коЈе нам Је дочарало далеки фински мозаик. Тамо Је наша футбалска момчад чувала част земље у борби са „великим братом". У почетку завукли смо уши као кроз сламчицу да нам од брзописног преноса утакмице ништа не промакне. Наши су играли одлично и водили премоћно; они су били у надахнућу. Али какав обрт, какав процеп! Као млади голуб који се после првог лета решио да остане у ваздуху до самог сутона, наши младићи су били засењени сопственим сЈаЈем. Нерешен исход заклопио Је књигу наде на пола. Дубоки мрак је овладао улицама, чије су светиљке титрале као маслачак у магли кад смо кренули пут логора. Говорили смо без предаха, пуни нових рачуна, претпоставки. Дечурлиска посла! Допустили изЈедначење! Баш Је штета. И тако корак по корак, реч по реч, са погледом на жичару, стигли смо доста касно. Тањири су били преврнути. М ЈУЛИ ... Живети на Власини а не видети Језеро —то значи завући руку у мајдан а не извући ништа. У овом зеленом казану, коЈи нас сапиње да мислимо о већим купама брда, упорност познанства замире. И као што то често бива кад се стекну навике под Једним кровом и сви покрети увреже на њему, за нас je наЈвећи радни опус био наш тунел уског ждрела а грабове шуме иза логора наЈчистиЈи дестилат свежине... А кад смо кренули из своје „кућице" доживели смо више од надања и видели више од Срби Је. Као дугачка конопљана влас, опуштена са сребрног клубета хлада, пропињао се пут кроз власинске пределе. Са два камиона, добрим возачима и пеном смеха, Јурили смо напетог вида и дечачке страсти да свему нађемо таЈне и благости. Одрасли на питомим моравским обалама, суочени са панонским базеном, загледани у дунавску трезвеност, хитали смо Језеру прастарог растиња и нових кротитеља... Између брда, превучених Јутарњим елипсама зракова, као беле махуне израсле су бараке. На масивним рогљевима стена, што су из зеленог сазвучЈа избили сво Јом родопском упорношђу, везане су пароле. „Живели Титови студенти" пише расутим кречом. Овде се Још Једном огледа лице народне младости, оне коЈа Је на своЈим грудима носила историЈу, Јер њу ствараЈу колевке народа а не зелени столови... Пут се пробија кроз проходну клисурицу и нагло се пропиње код насеља ПромаЈе иза чиЈих се дашчара расипа плавет Језера у облику Јеленског рога. Обесне тројке из руских скаски, чамци из финских магли, сенке и шетње краЈ Сене таЈ свет из књига столећа имао би снаге поређења са овим даљинама, али би са достоЈношћу позлаћене прошлости скинули капу унуцима и Јунацима ових ћредела... До водо Јаже стижемо кроз лаке сенке брезових шумица. Вода одувек привлачи младост. Власина нас је позвала без погаче и трпезе. А ми смо ЈоЈ пали на недра као матроз после туђине. Велом радом обрасла брана биће чувар водених снага. Као големи трапез под травом она Је зашла у утробу планина, Језеро се протеже неких 12 км. у дужину, али се ипак сапиње под зеленим мачевима брда... Да Је остала мутна као чергашка суза Власина 6и била Вандеја наше изградње. Овако она је постала водоноша високих пећи маште и јаве. Постала Је врлетна и тежачка песма међу песмама у дурашном народу међу народима. Тако Још Једмом топла Јулска земља постаје топлија а бригада спремнија и ведри Ја... u. м.

4

iЛж w д n i.. .i'УД £ ћ T

БРОЈ 10