Студент

Не заборавите нас и пишите нам НЕКОЛИКО УТИСАКА СА ДВАДЕСЕТОДНЕВНООГ БОРАВКА У ШВАЈЦАРСКОЈ

Природне летготе ТПвајцарске виОу непозмате свету. Bth децешијама ГЈ’ристи и друти пссетиоци свих земаља света обилно повсћазају број спановкиlка ове мале земље у цеигру Европе. У чему је драж швајцарсжог амбиЈвнта'? Један швајцарац је на ово шттаље дзо лаконски, али у суштини тачан одктор. »Газнолтгкост то је оно што да.lе посебам шарм швајцарском а.мбиienTy“. А можда је још танншје ptriii да ј е то јединсгвс у ра-

зноликости. И заиста сваки шваЈ. царски кактон, поред опецифичности изгледа било у погледу природе, било у погледу архитектуре, поседује нешто ззlЈедничко, што га еезуЈе са осталима. Шта се Једном странцу коЈи први пут долази у ову земљу намеће као први утисак. То су Језера уоквирена шумсх\ ггим брдима, високЈи глечерски врхози са својим жичаfiiiM железнидама, тзв. „телеферик", елсктрифициране железнице коЈе

се пробиЈају кроз безброЈ зуивла, укусно уређенш градови и села, солидии друмови који изводе ТУристе до наЈвиошгх глечерских врхо. ва, баште са воћем и лагвзде богате пашом. Једном речи, ШваЈЦврска у целини претстааља један прекраа:« пвјзаж, достоЈаи кичице afiликих мајстсрв, Због тога Је потггуно схватлшво зашто Је ШваЈцарска у свако доба године бројно посећена стрз'нцима.

начела квежерске организације, i тоја je инициЈатор озвквих семина- ( pe већ пет година уНазвд. ј Сви проблеаш који оу дискутова- i ни на семинару могли би се сврствти под једа« општи: темел«и међусобиог разумев«м»а, добре воље и MHipa међу нгродима. Теме које су улазиле под oeaj опппи проблем биле су такође веома отшхтег карактера, као на прммер „Физиолошки, психолошки и антрополошки услоии мира", „Одго«вор«ост osrepeмемог васпитан»а“, „УЈедињене нациЈе и светоки парламвнгг” итд. Као што се види свака од ових те. ма могла би да се рашчлаlни на Неколико улотх и тиме би се допринело већој шгодотворности и бољоЈ гсонЈкретизпшгј и дмокусиЈе. МеђУгим, изгледа да Je то код њих мање вмше устаљен стил диак!уloИ|Јв, опил који пати од презвлтгке ширине, али не и од превелиие дубине. Но то никако не знани да су ди. окуоије биле на слаlбом нивоу. Напротлв, било Је људи koJti су веома зрело и веома зеталамки расп;ра'вљали о поједтгетим проблемима друштва, природниlх иаука, филозофије и других области, где се показивала висока култура и одлтгчно позетввање проблематике, без обзира на то што се осећао недостатак со. лидне опште филозофске орпјентацијо. Саме диloкуси|Је ©иле су .ввома жзиве, масовне и доста демократоке. Не оматрам да су оиле до краја демократске, збот тога што се осетило да известан број учесника сеMnJ'tipa друКч>гЈе изражава своЈе мишљсле ета званичним дискусиЈама, а друкчиЈв У слободном разговору. На приЈмер: претстlагашlк Јадке зависете земље присигчно је отворено гогеорио о теховама свога народа за надионалнО оолобођење, вли Је и поред тога нама у приватном разговору рекао да би о томе и не само о томе, могао много више да говори, али на овде. Он иначе студи(ра у ФрапдускоЈ о трошку оаоје земље, што никзко не зкачц да не би могле услсдити изаооне pempecajnmle према њему. Други изразит пример нсдовољие демократипности повезан Је са једном диокусиЈом коЈа Је требало да paidMorpM улогу религиЈ е и њеетик итпстнтуци|Јlа кроз исгориЈу до данас, затнм однос ресшгије и прпродних науха, оа чмме Је поаеза« и стари филозофоки проблем однрса материЈ« и духа. То поподне када смо ми на|Ј'-иили диlоку|СиЈу приеуствовао Је дебатм и овештеник ио Клостероа. Обзиром да се већ знало да омо ми приттромилм диокусиЈу у вези са религи Јом и да Је иененада наишао оввштемшс, шистала Је у семинару веома напета и деликатна оитуациЈа. С Једне страНе требало Је одржати атмосферу mierera преиа госту оввштенику и његовим еероким убеђењима, а с ДРСУТе стране диокусиЈа Ј« захтевала да буд* вођена на принцитшцЈелној и нзучној основи. таосву диокусиЈу при. премили смо баш ми, У Једном тренутку рутооводогво семинара било Је оклоно да ми не узимамо реч у међутим на нвшу интервенциЈју и иитервенцију неких учесшика, ми смо ипак дикжутовlали, али не тако тлатко. Наљућени свештеник фуриозно нас је ометао са чеогим упадицама tr He, то није кСтика“. Природно Је Aa сМо ми у знак прогеста прекинули оа излаташем (додуше били смо дошли скоро до кра()а) ма да оу скоро ови инјсистирали да завршимо, У току диокусије нико ce нИје отворвно изј|?с(нио за атеизам Југословека, али Је иаше излагање потстакло мнот* учвсиике да дигакутуЈу махар и У уви()««аЈ атеистичкој форми, umo Је исто таасо доводило у веома невтодан положај присутног свештенмка. пооле дискусиЈе већина нам )е прилазила и изражавала задовољство поводом нашвг цзлагања, а кекм су нам и дискретмо скретали паокњу да се потпуно слажу са нама. Међутим, чињеница је, да они ниоу смели отворено да из. лажу овоЈа охватања у дебати. НаЈдиокутоваии|Зе теме иа семинару билв оу овв: „КоегзистенциЈа Истока и Запвдт", „разлика између Јутославмј« и ССОР-а и , „поло. жа) ЈутославиЈе између Истока и Заетада", „О демократиЈи у Заиадним земл»ама СССР-у и Југоолавији**. Колико се извеони гтроблеми оааремемих међукародних односа погрешно тумаче и схватагЈу, довољно Је навести свмо нека питања коЈа су ce постављата у вези са положаЈ ем Јутославпј е. На пример може ли Југославија остати независна земл>а између два На чиЈој би страни ратовзла Југо. олавиЈа у случају рата? И о«да Једно провокаторско питаше шт4 , би ви радиЈе изабрали, америчкг илм совјетски империјализам? Kojf )е по вашем мишљењу мање зло' НиЈ« било тешко прозрети откудг ! долазе овакна гштања. Било Је очигледгво да су она плод информбиро( аске пропатанде. I Једна Италијанка ш Напуља & ■ физионошгјом тшгичне учитељнц* i неког Језуитоког колеџа (e то и Ј«-

гге како ми је рекла), била је од жих запажеиа својим сгалним запггкдгвагБИма и са своЈим, за ону гредагиу, „напредн»см охввтаљима". ИталиЈа је била заступл»вва с« ош Једним претстааником ачзизгентом друштввких наука нз Рима. ГаЈ млади човек тешко Је очттереген баластом фашистичже идеоло-иЈе. Учествовво Је у овоје време у piatry против Грчке и два пута био [>ап>а*ван. Јако се уопротиаио кад ;aiM почео да му говорим о фашишу д’АнlунциЗа и идеализму Крочеа. Иначе Је в*аггрени поборник против америчке експанзије у Еврогви, посебно у Италији. Није било гешко уочити на којој Је осноии ова нетрпељЈ-гаост према Америци. Млади £l3ИlСтент из Рима жели Европу бео америчке, алм по могућ. ству са ита,аијакоком домиlваlЦИ(јом. Он жели Итали!)|у у старом фаШИIСГИЧКOIМ оЈаЈу из доба МусолинмЈ|», Ђвнтилев и д’лиуициЈа, па ипак се он усудио да изЈаши како у комунизм-у кема личне слободе и да нам по. стави провокатороко ггитан»е: Колико има партијв у ЈугославиЈи и може ли се изразити иеслаган.е са Владрм? Одговорио сам му приличпо гнсано да код иас нема слободе ea испонеда.ње фашистичке идеологиЈе као у санременој италији у коЈој се потпируЈу старе асгаираци. Је за освl2(јадве овета, али зато постоји овестрани развоЈ и озестрана слобода личиости, потпуиа слобода принципиЈ елне и стааралачке криггике по овим питан.иlма, баш оно што нема у Италији и поред посто Јања великог броЈа парти Ја. Д руга група учесника могла би се окарактерисати као група са схвагањима западно-европеке демокрвгије у коЈоЈ је било људи са Јаким примесама проамеричког духа, религиоане затуцвlНОсти, док оу ce неки од њих трудили ча:к да са rroаиавањем гоноре о мвркеизму, Ј«д. ном речЈу они оу ботли веома толерантни и коректни (сем неких изузетака) нарочито у односу на ЈугоСловене, што су и испољили своЈим жиеим интересовазБем за проблеме нове ЈугославиЈе. Tpeha група имала Је HlaijJiaoHHje изражецу физиономиЈу. Њу су углавном сачин.авал!и претста®ииц|и азиоких и афричтшх земаља. Са нлпма смо успоставили врло присан одкос и доживели иЈајприЈатниle тренутке на семинару. Пријатељ, ство са њима било Је поента нашии уопеха, а н.ега ниЈе било тешко постиЈж. Постојала Је нвка не»ид-

љива веза која нас Је чврсго стгајала, цросто речено оми оу у Мама гледалм иего што и ми у нлима: борце »а олободу мвлих и ДУго глачеких земаља, за хуманије перспеклмве човежа, за трајно npMijaгељство међу људима. Није вшгО гешко уочтгти да ‘су се Јутословеии обимно налазили у друпггву азисккх и афричмих пријатеља. Сећам се једне вечери, шетали омо ваједно да једмим Индонежанцном хасамом и Индусом у тежњи да С£ мало освежимо од напора днев. иих дискуоија. почели смо и да певамо. Нарзино сваки је иступао са својим нациоиалним песмама. Друтартгца из Бан»а Луке, која је са нама била на семинару запеввла Је тада „Коњух плампнloм“. Било Ј« заисто дивног оклада између речи и мелодиј е ове пеоме и брдовиггог предела са хуком једиот планмнеког гсотока ка коме смо ое тренутмо налазили. Хасан је стао задивљен , и остао је тако дуго без речи. О« ј е нем!о уживао, иако шије з«ао речи ове херојоке песме. Сутрадан, ’ обратио ми се- са патосом: Ja много ( волим слободу, мното волигм ове k што опева слободу. Ах, олобода, слобода, завршио Је, увек насме|ја. ни млЈздиђ из ИндоНезиЈе, коме слобода хао »екакво божанство иf сгнуњава читаво младо биће. НиЈе прошло дуто времена и Хаоаи Је меучио да пева „Коњух ггланмном". { И пешао Је са осеђањем јер му Je била бллгока и израз његове душе, { иако са другог контииснта. /I Вилаггс кашег бороика углавном 1 Је позитиван. Југословени су успели ’ да масошго заиНтвресују учесадике семинара за гироблвме ЈугославиЈ е. е Вило Је ту и неприЈателлиих и l провокатороких иопада, али Је чии њвшгца да омо ми остварили једно лепо приј и успели да оe бв(Вlвстимо мноте учесНике семмнара о статву у нашој земљи. i- Плод Једног таквог приј ателиггва r- опледао се у овечаном испраћају Југословсна и Још двојице другова. Иако Је падала Јакз гсиша, више од половине учесмика изашло Je 10 на станицу да нас испрати, Са уласгсом воза у ствницу настало Је дир i e љодао опр|аlШТање са топлим позивиMia ~незаборавите нас и ттишите f нам”. Ушли смо у воз. Наши гврари тиоци оу иаомеЈакнх лица махали ру|»ама. У тренутку к)ад је воз кренуо, Хаоан Је запевао неку чежњиву националШу песму коју су сви остали прихиатили. Вшга је то сизх рурно леома о слободи.

Мнлеико МАРКОВИЋ

Животни реализам Швајцараца и перспективе њинхове неутралности

Изгледа кео да су природни услови погодовали Шва ј царцим а. Стратешки положа.ј љихове змље у ерцу Европе, једа« је од bi3okh ; hx фзктора њихоее дугогодишње неутралlНОсти, Други фактор т©сно по»езаи са првтгм јесте политичке. природе, и условљвн је међународним оолитицким разлозима? Свакако да ру Швајцарци, лтгшени перипсгија ратова, имали доста времеиа (оии већ окоро 200 година не ратују) да се посвете унутрашљем уређељу вемље и подиоаљу животког спанца|рда. Они су постали огесни те чиљемице и овесно користе те моГућности, уоловљене стратешким и полишинким разлозима крји погоцују њиховој земљи. Ако се мало цубље уђв у свакодневни живот њеиих становнlика, то се да одмаж уочити. Један ми је Швеђанин, гакође учеоИик семинара рекао да има утисак да у Шваацарској цаминнра дух тргоеине и вкохтомике, да их је то толико апсорбовало ца су с друге стране остали без богатства маште и истанчаних осећаи>а. Сувише су комсрцијалисти, цодао је, да би били добри песннци, сликари и томе слично, Мој пријатељ Швеђанин којн се додуше оувише креће у регионима литерагуре рекао ми је једну истину о »кивотПој атмосфари шваЈцарских становника. Управо он је рекао оно што је исгаккути Швајцарац Рене Бонар, упозмајући учесиике семинара са Швајцзреком у прошлости и садашњости, окарвктерисао - животним реализмом и позигиаИзмОм швајцарских људи. Ре.не BOBiap je нарочито подвукао да Шзајцарска оваква, каква је данас, није плод делатности KaiKteor духа или иДвје, већ резултат и израо реалистичког начина живота. Воља за независношћу и слободом, омисао »а стварал°нки и реалистички начин живота. чија је филозофија Изражена у познатој макеими „primum vivere, delnde phllosophari“ (наЈпре живети, a ондз филозофирати) карактерише дух и менТаоитет ШваЈцараца. НаравНо да је ове то прожето цухем неутралности и немешања у међународне спорове. Неутралност то је њихоно животно питање; Ce њешгм рубитком црекинуо би се цеденмјама мирнодопски рвзвитзк који Је од неоцењиве користи за

Шваоцарску. Међутим, Не ретко, поставља се питање перспектива ове неутралкости, која Је тако благогворно деловала на ггривредни равзитак землл. Или још крецизније речено, постанља се питање, да ли Ке Швајцарска у евентуалном буцућем рату, моћи да одржи своју неутралност? ово питање rorje без оонове, ма да Је то сгвар будз’ћности и ма да Је врло незз'хвално вршити било Kiancaa прорицања. Међутим, Рене Бошар Је истакао да постоје реалне основе за посгављаЈве Ј едног таквог пиггања. Каиме, он

је подвукао чињеницу, да у полигичком Јавном мњењу ШваЈцароке, поотрји извесно струјање у правцУ Запада, да се у Једном делу штампе истичу оимпатегЈе према ЗтЈпадУ а нетрпељивост према Истоку. ТО eeh киЈе строса и доеледва не. утралвост. То je у клнци потечгциЈална опасност за будућност шааЈцарске неутралности, коЈа разуме се, не завогси само од унутрашњих фактсра, ал,и су они несу.мњлво важкн и могу одиграги значаЈну улогу у будућнссти било у позитиБном било у негативном смислу.

СА ИЗЛЕТА У СЕНТ МОРИЦ

Карактер и циљеви организације Квекера

The Society of friends (Quakers) k_ како носи назив ова организациJa, ггрокламуј е за свој оонознн циљ: оствареље трајног лигра у 4tiгавом свету помоКу пријатељских веза и узаolамног разумеван>а, откљанлЈуКи национаЈгне, раснв и Еултурне баријвре. У том свом пацифизму који Је зачињен негатм веохгуишћанством XX века оНи иду дотле да на семимар пупггају све и свакога па чак и претставвика Франконе Шланије. Ми смо тражигш да нам обЈасме због чепа Су то доткустили. Међутмм, дсбили свго веома магловит и Неодређен одговор. Пре-ма љиховим речегма, ми овде не долазимо као претставшгци цржава, већ искључиво кео пријагељи Јвдни другима, који траже заједиинка решеша за остварење грајног мира и рзоумеваља међу сеим народима. Не би ое дозвОлипо, како с«и кажу присуство неком озлоглашеном непријатељу човечанства, док сви-ма осталимз па и Шпанцима, за које они изражавају уверење да нису фашиоти. требс помоћи и треба их укључити У .Друштзо пријатеља" и активизираги их у борби за мир. Јасно је да се ми са таквим схватањем иисмо могли слзжитм. ИсТо гако оу веома „широкогруди" и у погледу релитије, јер према шиховим принцитгима без обзегра на веРску прииадност (изуззпмајуђи атеисте) свако може да постане члан ове орг-иизацггЈе. Међггим ортодоксни квекери нпсу ни протестанти мг католици ии муслимзни итд., oh»i не припадагЈу ки ЈедкоЈ од постојећих званичних религиза, али зато немаЈу ни неку свобу посебну, нити пак имаЈу црта* или каквих других чисто

верских институциЈа, То би требало да буде непгго ново у однооу иа постојеће религије (на пр. по шиховом схтетању ниЈе обавезно веровати у бога, али сваки човек има у себм нешто што му служи за идеал и у шта он треба да верује). Међутим. ose Је то неЈасно и недогољно одређено. Ако би се хтела окврактерисати суштина и праве по. буде оое организације, на основу ових факата то Је тешко учинити. Па и поред оокудности фахата, могло би се рећи да се ту I>ади о покрету одређених друштвених слоЈена Америке и Екглесхе, који на платфсрми пагџгфизма и националне, расне и културне толеранциЈе,

О семинарима и њнжовим учесницвма

желе да пропатраЈу дух англоамеринке демокрвтије_ Овако »е-што мотло се закључити из карак. гера већег броја предаваља и ди'сгсусиЈа, затим из чинувнице да Је идеЈа за оониlнв№ем ове оргаиизације погекла иотовремено и у Енглеској и у Америци, да ое нарочито развила у Америци и да ]е фиlН!2лlоираЈу обинно богати слојеви друштва (иа пр. у ЕнглвокоЈ посто. Ји позната породица, сопственик ноке фабрике- чоколаде, гсоја акти вно учествује у раду квеквркже ор. ганизације). Па ипак се Једно може са оигуриошћу тврдити: посета Јутослоаенв оним семинарима у будућиости корисна је и потревна,

ретко Је то зздоволхггво просести извесно време у заједничком жи. воту и раду са студентима разнмх националности. Нарочгуо Је звдовољство наићи у туђоЈ земљи код странаца на симпатије и разумеваље према новој ЈугослваиЈи, али Је тек посебна радост и чаот бранити боЈе овоје земље, борити се за истику у сво Јој земљи и помагати необзтештеним и добромамерним људима да схвате суштику пробдвма и положај у коме се налази нова Југославија. у таквој атмосфе. ри прЛели су ЈутослОвени дзадесет дана на сезшнару у Швајцарској, у лепом туристијчжом месту

Клостерсу у КантоЧу Гризсхн. То је био окуп од деветнвест нација, са свих контииеката света. Од вфринког тоголанда са својим обојеннм прегствником, ггреко азиских земиива Јапанд, пакистана, ИндоиезиЈе, ИндиЈе, Виетваала, затим Амерегке и EBipon« коЈа Је вшиа заступљена са највише земаља: Ен. глеском, Југосл&виЈом, Фрамцуском, Италијом, Кемачком, Скандинавстигм итд. дошлр се заиста цо Једног широког интерlнатп«>налнот скупа чији се знзчај н!иЈе смео потценлгвати (бар са наше стране) без обзира на религиозиа, апстрактно хумаки спгчк а и пацифистинка

Кроз УНИВЕРЗИТЕТЕ у свету

СТУДИЈЕ ПРИРОДНИХ НАУКА ТРАЈАЋЕ У ОСЛУ ШЕСТ ГОДИНА На универоитету у ослу притхреms се иамена студиЈа природмих наука. СтудиЈе he траЈати в годиКа и биће подељвие у први ггвриод од 4 годгине и други од 2. На првоЈ годими првог периода предвтфенв сУ елементарне студиЈе; студенгги he моћц да бирају 4 од 6 основиих курсева из матемаггике, физикв, хемиЈе, геолопиЈв, биологсиЈв и географнје. У следвће д»е године они he пратити гсурсеве из различитих посвбиик предмета, али интензивна опвциј ализациЈ а Je тек у четвртоЈ години. Задње 2 годинв сгудиј|а', друши главии период, биће посввћ"че обучавашу у каучном раду. РУСИФИКАЦИЈА У ЕСТОНИЈИ У Естониј и Је одређено лето 1952 за хгроолажу 150-годишњиц© тарту ушшерзитета (у Дорпату). Омештен у цвнтру ВсгониЈе, Тарту унивсрзипгет основаи је пре 320 година. Фшлсифигсовање старости овог умиверзитета Је део спровођен>а русификациоМог програма. Померање

годашш>и/це уиапред има sa цил> дв цокаже да оу уЧиверзитет основзли Руси. Тарггу уииверзастет осиовао Је 1632 године шведсжи краљ Густав Адолф, а 1932 године прослављада ce његова ЗООчгодиишлта. Међутим, оада се поричв допринос скшдииааоких и баиптинких народа »а р«азвиЈаљв овог универвитета, За годину осШивања руоки бирократи прогласили су 1802, а то ј« година кад Je руоки цар Алекоандар I до9ВОЛИО универоитету у Дорпату да насташм овоЈу далатност, коЈа Je била отали за време ратмих година. ПРОЈЕКАТ СТУДЕНТСКОГ ГРАДА У МЕКСИКУ Ноеи „град" Мексикакског национллног универзитета подижв се У предграђу Мекоико СитиЈа и бића подеше« за 26.000 студеиата. Домоии, мова поЈава у мексиканоком уч иивероитетском животу, Оиће о&граа ђени за различите наиЈисналне групе страиих студената. УниверзитеТ ски тград ће обухватити и шири спортски центар оа великим стадионом. Цена проЈекта Је око 20 милиоНа долара.

Зграда у којој је одрхан семинар. Место Клостерс

БРОЈ 16

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5