Студент

САНЏАК КАО ФАМА И КАО СТВАРНОСТ

И tiop, точкоаа нашег аутомо&нла прсимцало ј е беокрЗјјно платно ДРУ" ма к»ји опаја Рашгку са Новим Пазаром. За нама је остајао, или нас сустмзао, оакЈнпајући нас, о<sлак, прашиие, оне обилие прашлне наших лоши х друмова. Жел»но и жед но cavro посматрали Р®ку Рашку, коол је протиlцала иеколико метара нспод нас, желећи да бар стопала замочимо у љену прозириу воду. Било је то августоовско пре подне суло и тооло, а на nistMa и у нама све онако карактерисгично тромо и лежерно, тако да сУ и мисли TeuiKO успевале да се кооадензују у једиу целину, у један облик и смисао. Па ипак, тло је будило асоцијациуе, а ова размишл>ан>а... Успут су нам говорилот: „пазите, опасан је то крај... Знате, традиција...” причали су нам летенде о одметиицима, а ми их лаковерно слушали. А и у БеОграду смо имали прилике да чујемо како су многи службениди одбидали премештај, а дипломирани студенти поставЈвења ако оу она била везана за тло овог Kpatja. И сада, то око нас, то иогцред иас био је Оакцак Санџак фама. Кажу, да многи од нзс, л»уди, геже ка линији слабијег отпора, да се њоме крећу; кажу да смо често, или најчешће опортуни, плашљиви пред непознатим, неодлучни пред отсудким. Затотм, да признајемо за дужности првенсгвеШо оне које смо самм себи као таиве изабрали и предодредили, друтим речима, дадемо приоритет својим над отшјтим интересима. И сие нам ово у први мах изгледа логично и природно, што смо таlкви као свот разгоаори које сами са собом водимо, и као све констатациде које сами доносот мо. Јер, ипак еамот себе нац боље и схватамо, и разумемо, и оправдавамо. Онда није никакво чУдо што смо такви. Пазите, овај штимунг ће нам требати, лирСки двЈгује: употребићемо га за једну секвенцу чуо Се глас фотЈгм,ског режисера Скригина, чија >е огасервација била у акцији и уоред поднвгних жега позНатих жега овога лета. Прошле су р>асклиматане водеНотце урамљене сентиментаЈгним врбама и „штиф*ун)г” око п*тх, а ја сам нестарио свој неми монолог. Ипак, човек не и не сме онако изолонано, суво и субјективно да резонуде о сгварима, околностима и чишенццама. •Смешна је та егоцентричност, одређивати себе у простору. па тек простор око себе ОИда изгледа да све постоји ради нас, а не ми ради нечвга. У томе би и био смисао »зше га поетојања: дО!казати да постојимо и да омо постојали, и закон наших одНоса и дужности: колико се мање будеш брикуо о себи толот ко he се више о теби бринути. То је закон заједнотце и друштта коое нас је створило и које ств-аоамо То је смер вастшташа које полази од претпсстзвке заједничкот жотвота и ксује у столу прати консе квекце ове претпоставке сматрајући чозека као друштввно биће. Дакас је већ заблуда да постодот појединац у ова-гсом удару пулса нашег ч а ј иадизот ду а лниј ег жотвота куца дУховно као и физотчки живот целине. Дакле, човек је биће заједнице, „друштвени чОвек” како би Маркс казао. Нотсу ли онда и Јадни и омвшни, гледани из нашег углф угла данангшице, саи они учаурењади који вегетирају и траду у атмосфери своде ускогрудости и себичности? Исггред нас се друм настављао узаном н)овопазарском улицом, а дрворед јабланова редоаима бело окречених кУћа, чиде су полумрач и е просторије шкмљше кроз мале про зорчотће затворвне изукрштанотм филаретама. У очот су падале си-

■гурне капиде и високи зидови који оу онемогућавали наше радознале погледе. Оно нас су се углавном кретали бели кечићи, фосови и шаЦдсаче и лепршале шалваре. Мпоге жене овде још увек иистинк тотвно заклаљају лице марамама, а мушкарци овутде нађу времена да седе сатима и хгричаду ... прича ју. Све је овде у жанру, и карактвристично и типично; ниоке кућице, пуни зидови, витка минарета, праштваве улице, коре од лубеница, пријатан мирис лепиња, ројеви мушида по излозима апотека, прљаве млекаре, троми покрети инертне невиталности и широки, доброћудни осмесот. А тако неадекаатно

делују гтонеки качкет, шешир или хаљина. Да ли су то елементи који разб!И)јају егзотцчни штимунг овога поднеsл»а? Или су то сагољна обележја ј ед к е манифестади|ј е сукоба прст и®р ечности ? Да, на овом тлу су се сукобила два доба дпјаметрално оупротна једна према дрУгом. На овоме тлу где се још увек тр©sа борити са традидидом конзерватин««lХ навика и схватања и тенденцијом неке доброћудне статичности. Ако још негде у нашој земљи ггостоји област у којо.l изразито доминира наслеђе прошлости са свим оним својтим негативним атрибутима у погледу схватања и на-чина живота, једно од тих је и Санцак. И sаш због тога су у овим крајевима и наше дужности веће Врло добро знамо шта нам ,ie био „мираз“ прошлсстц и са чиме је бггла приморана нова народна власт да' се бори. То смо проживели и проживљујемо, у томе смо по неки к учествовали и учествујемо, али. нзжалост, многи од нас се врти У скученом кругу свога дохвата шаке, Ие желеђи, или бојећи се да коракне из њега. А зар није потребаи удео сваког од нас понаособ zfa би се остварило оно што се започело? зар колективне проблеме ие решава део колектив? И нисио ли ми сви чланови тога колектива? Нису ди и све наше дужносги уско везаие за њега? Дужност то KHije појам који пружа мохућности за теоретксање, те је аксиом који дефинише и истовремено афирмише самога себе. Дужност је оно што се од нас тражи, дужност 1е тамо где смо потребни. А овим крајевима који су одувек били

Iгаlсторчад за««мар*тана и запоставл»;,«а, IгаЈиора.внопрзвlГИ'Ја у и онако наравноправној заједници, Тадгшља непрамтчност у подели образо-ваша постала је рефлекс неподношљизих које су ондашњи дрУштвенц организам делиле на класе и непријаггељске таборе. Алц са променом економски-х и друштвенмх односа мен>а(ју се и морални прописи и морални идеал. И тако ми данас имамо своју етику, своо .васоитни идеал, а тиме и свој начин ваеатитања који одговара материјалним потребама и ДРУ“ штвеним нужностима нашега доба. Ако наше естетско око вређа ito неки кућерак шћућурен уз модер-

ну вишеспраткиду на београдокдм булева.рмма, зашто наше савести не би вређала немарност према једном Kpaijy наше земље који има исто голико права да коракне стазом општег ггрогреса. Утолико пре што се овде ради о људима који жељно очекују и лекаре и просветне раднике и ин жењере и кналификоване стручњаке, и све оне који би могли да им помогну. Иахо су наше дужности у садашњости и садашњици, онда оне нису статичнЈо везане за простор и место, оне су гамо где смо потребни. Видите, овде је народ ггомало упоран, можда неповерљив, али заго добар и одан желео је млади лекар поповић, кога смо били утгозНали, да нам објасни менталитет људи овога краја. Ја сам задовољан што с£м овде, имам широке мопућности за практичан рад, а услове смо дужки сами да стварамо. То је наш дуг према заједиици, према држави; што се мвне лично гиче и према стипекдиои која ми зе омогућила да постанем оно што сам. Свакоме од нас се поверава по нсшто, а ми смо дужни да оправдамо то поверење. Кзјишли омо и на младе инжењере и техничаре који су нам с гганосом показивали систем хидроце«трале на извору Рашке на коме раде. из тих људи је зрачила вецрина расположења, енертиЈа самопоуздаља и стваравна и задовољство остварених успеха. ~Велика је то сатиофакција моћи сагглецати резултате овога труда, и то још у овако мОнументалним димеИзијама, када знате да сте шжели од графицких планова и шематских нацрта „ уверевао »ac је надзорни инжењер.

Интеросантко, слушали смо о некој дивл»и!ки, а за нас је схвај крај имао толико питомости, толихо поезије. И pefKo где су нас људи гако уордно оу«б>еггалм. Санџак то тгије појггм који ужасава, још мање фама која миошфицира (то је конструкциј а уско н ацион алмстичк и х аввраија и реакцжжаlрнlих окегтичности). Са« џак - то су бела клубад стада по обронцима заталзсаких профила плаиина, то оу плодне, готово неомеђене, долмниде Шиптара и Срба, то су запенушаНе набујале воде које he покретати хидроцентрале, то су ненарушени крајолици из романтичних то су монументалне силуете Сопоћана, Ђурђевих стубова, имиозантних минарета, које криоу у с©би призвуке далвке прошлости; то су Зош неомалтврисане опеке назидане до ировова двосп ратни ца станВених блокова и фабричких хала; дакако, то је и мемл>и)в мирис уплеснивљене традшктје когји he исхлапити на струјаљу наших прегнућа

и зашагања.

НиКо.та СТАНКОВИЋ

Р. Миленковић: Сељанка

Одлазак

Пут к’о пут, пун изненађеша под небом с облаком од пене. Здраво, мој граде, довиђења равнице моравске, завол»ене! Са оком, уздрхталом ластом кроз море жита пливам. ј> Сећање млако мину са пластом i сећање са измаклом њивом из окна воза, стрмоглавог са белом капом на црној коси. Све више, све више ока плавог ( дајем пределу да ме носи. ( Колико жита, топлог хлеба i и под срцем колико снова, ма свуда где сам cjaje неба, | родна у грању јабланова. ! Уокруг све се брзо мења | као све виђено у мени, пут је пун плавог изненађења ( са облаком у белој пени. ( |

Градимир МИРКОВИЋ ј

ЗАБЕЛЕШКЕ СА ПУТА

КРОЗ НАША ВЕЛИКА ГРАДИЛИШТА

Студенти пете године Грађевинског факудтета обишли су у оквиру своје седмодневне научне екскурзије многа наша велика градилишта. Прошли смо већ Врандук. Око нас пружају се високе босанске планине пуне шума, а испод њих котрља се река Босна сва мутна од последњих киша. Док улазимо У модерну, скоро грађену железничку станицу Зенице, до мало час пуни неизвесности у погледу времена сада смо ведри као и небо изнад нас. На улици се Још срећу локве од недавне кише која као да се постарала да уништи прашину овде не тако ретку. На десној страни града из високих димњака куља дим, а још даље назиру се конструкције објеката коЈИ се граде. ПУТ ЈЕДНОГ ИНГОТА Пре подне Је одређено за разгледање жељезаре у Зеници. Прво улазимо у високу на пола довршеку челичну халу. Специјзлна дизалица са великом спретношћу изручује у црвено-бело ужарену пећ сандуке пуне старога гвожђа. За то време радници својим лопатама убацуЈу руду и остале потребне састоЈке у горућу масу. Овде се лиЈе челик. Oceha се топлота насупрот свежини која допире споља. Све Је механизовано. Велики кранови по којима се креће покретна дизалица клижу дуж хале и са невероватном лакоћом спуштаЈу и подижу вагончиће из горњег дела просториЈе у приземље и обрнуто. За сада у овом новом делу жељезаре раде две пећи, док ће трећа ускоро да проради. Ужарена жељезна маса излива се у калупе (кокиле) где се хлади. После стврдњавања добиЈаЈу се велике сливене масе непрерађеног челика коЈе се зову инготи. Један кран извлачи из калупа ову охлађену, но Још увек врућу масу, око коЈе трепери ваздух од велике топлоте, и убацује у вагонете који ће одвући инготе на нову обраду. Свега два до три човека, за неколико минута претварају масиван ингот у дугачку танку шипку. Црвено ужарено жељезо пролази кроз ваљке коЈи се обрћу. Доњи и горњи ваљак Је непомичан, а средњи се диже и спушта док се ингот тањи. После неколико пролаза ингота кроз те ваљке коЈима управља само Један радник, добија се жељени облик шипке. Она креће даље где се сече и шаље на прераду у шине и разне профиле. Сви смо уморни од слабо проспаване ноћи и од преподневног ходања. Остављамо радни део З е * нице пун дима, лупе и машина и разбацаног матери Јала. Пролазимо поред модерних малих станбених зграда чиЈа околина Још ниЈе стигла да овом делу града да културан и пријатан облик. НОВО КОРИТО Прелазимо висећим мостом Босну и приближавамо се новоЈ Зенини, месту где Је до пре неколико година била празна пољана. Пуно грађевинског материјала, довршених и тек започетих грађевинских објеката, масивних бетонских темеља који се истичу сво Јом гломазношћу, прекрива део земљишта са три стране оивиченог реком Босном Са четврте стране стоји празно корито тек прокопано коЈе чека Још коју недељу па да овим новим путем протекне брза и бучна, подивљала но и припитомљена Босна. Овде се гради око 300 нових објеката. Ни наброЈати их не би могли тако лако обЈашњава нам главни инжењер Швабић. Такозвана челична Блуминг-хала коЈа је својом дужином од 400 метара Једна од наЈвећих наших хала, а по сво Јој намени код нас Јединствена, биће ваљаоница за обликовање жељезних предмета. Под кровом Је око половина хале, а у осталим деловима врши се монтажа гвоздене скелетне конструкциЈе. Карактеристични су масивни и дубоки темељи машина коЈе ће овде да раде. Враћајући се пролазимо поред тек изграђене високе пећи. Она Је сва од жељеза док су ЈоЈ армирано бетонски темељи огромни. На читавом овом простору се ради. Свуда се нешто подиже. Неке хале чекаЈу само кровну конструкциЈу, на другима се бетонирају стубови. Све то говори о величини радова коЈи се овде изводе и о великим перспективама наше привреде. ПЕТОСПРАТНИЦА У БРДУ Ручамо у малом пријатно и културно уређеном ресторану коЈи Је смештен у самом центру „нове" Јабланице. Наиме, тај мали центар са домом културе, продавницама и са две-три зграде грађен 1е почетком радова на овоЈ хидроелектрани. Како Је текла изградња, расла Је и Јабланица, нова, модерна издилсући Н оваЈ крај из своје вековне заосталости. Прелазимо привременим дрвеним мостом бучну Неретву. Пред нама Је велики тунел коЈи нас води у дубину масива. По дну тунела пружају се цаске између заосталих локви воде. Спољна светлост осећа се све слабије. У даљини сија сиЈалица, а поред нас њише се карбитна лампа Једног радника коЈи нас води. Улазимо у велику машинску салу. То је срце будуће централе. У њоЈ he бити смештено шест турбина. Сва је избетонирана, а у њој he се изградити велика машинска зграда величине Једне петоспратнице дуге 114 ме-

тара, а високе 35. Крећемо се по скелама које су прави мостићи. Изнад нас високо је плафон, а дубоко доле под пун дрвеног материјала. Са једне стране налазе се отвори кроз које he два тунела дуга преко 2000 метара доводити воду. На другоЈ страни зида налазе се отвори за каблове који ћв одводити електричну енергију. У полумраку халом тупо одјекује лупа компресора, а кад он умукне чује се само шишташе ваздуха под притиском. Излазимо кроз један од три отвора за одвод воде у корито Неретве. Beh се спуштао мрак када смо изишли из тога огромног „кртичшака" створеног људском руком. Дугачки тунели, високи водостани, огромна сала, преображавају ову планину. Ток Неретве промениће своје вековно корито, а Јабланица ће преобразити оваЈ заостали крај. ВЕШТАЧКА ПРЕПРЕКА Рано ce v будимо, Јер у седам сати треба да смо на композициЈи шљунка коЈа he нас однети до бране. Напољу Је свеже и доста облачно. Почише да пада ситна киша, коЈа се у току нашега пута претвара у снажан пљусак. Скупили смо се у своје капуте, док воз Јури кривудавом пругом. Киша пљушти, а Неретва ниже нас бесно хучи и ваља се у свом кориуу. То траЈе неколико минута, а затим се скроз покиloли, недалвко од бране, скидамо са воза. Десетак километара од Јабланице налази се брана. Она ће да затвори корито Неретве и тиме створити велико језеро коЈе ће се протезати од Кошица. Иза тога Језера одводиће се вода тунелима кроз планину до турбина. И сама жељезничка пруга биће потопљена. Зато се већ гради нова на већоЈ висини. Да би могла да издржи велики притисак воде, брана Је огромних димензиЈа . Дуж своЈе висине од близу 80 метара она се ослаша на обалне стене. Дебљина бране је просечно 10 —15 метара. Гради сб у бетону. Сада се Још увек помоћу дизалица изводи бетонираше на висини од преко 60 метара. „ИГЛА“ Последша тачка нашега пута Је Светозарево. На многе од нас Је оваЈ град учинио врло леп утисак своЈим травшацима, цвећем и малим парком поред нове зграде гимназиЈе. Цело Јутро пада ситна киша. Укрцавамо се У аутобус Фабрике каблова у Светозареву и после петнаестак минута вожше полублатшавим друмом стижемо на градилиште. Руководилац радова на овоЈ деоници, инжешер Едмунд Балгач, обЈашшава нам систем конструкциЈе коЈе се овде изводе. Све што овде видите, сви ти стубови подигнути су у току овога лета. Десетог маЈа ове године овде Је Још било равно поље, а данас Је изграђен скелет за 14 хала. Велику помоћ су нам пружиле омладинске радие бригаде коЈе су примале на себе и најтеже радове. Карактеристика ове конструкциЈе Је у томе што Је она монтажна, а ради Се са преднапрегнУтим и утегнутим бетоном. Сви елементи: стубови, кровни носачи и остале греде лиЈу се на земљи у посебно изграђеним лименим., калупима. После стврдшаваша издижу се горе на потребну висину и постављаЈу на одређено место. За обављаше тога посла потребна Је и одговараЈућа дизалица, Јер су носачи тешки и до дванаест тона. Велика дизалица, такозвани Волф-кран, ниЈе у сташу да таЈ посао обави. За то служи Један танак решеткаст челични стуб назван „игла“ коЈи се ослаша на бетонирани темељ, а причвршћен Је са шест челичних ужади. „Игла“ може да се нагише на разне стране и обрће око своје осовине и на таЈ начин издиже и врло тешке греде и поставља их на своЈа маста. Враћамо се натраг за Београд нишким брзим. Читали смо раније о овим обЈектима, а слушали смо о шима и у школи. Но, треба све то обићи да би се добила Јасна слика о шиховој величини. Треба све то погледати.

Јоза ТУЦАКОВ

НАРОДНИ СТУДЕНТ

КРОЈ 20