Студент

ПРЕД ФУТБАЛСКИ СУСРЕТ СА ЕГИПТОМ

СIУДЕНIИ САСIДВЉАЈУ ДРЖАВНИIНИ Југослабија са 4:l, прогнозирао је Стеба Милић ст. npaba Јоцић на листи сбих учеснића анкете Вућас на лебом ћрил^

државни тим јо већ састављен. Футбалски савез ra је објавио. Међушм и студенти Беогрзда дали су ггреко редакциј е „Народии студент" своЗе шшљеше, како они сматрају да државна репрезентација може у оеом трекутку да изгледа. Многи ии>су у форми, поједагнди не долазе у обзлр Зер тога даиа играЗу у своЗим тимовима. РедакциЗа Зе спровела анкеггу и добила приличан sрој сдговора. ОоЗ авл>уј емо само сне на3 карактеристичкије, чији се предлози углавном слажу. Ово је став само поЗединаца. Многи СУ узимали у обзир играче „Звезде" и „цартизанз", ма да они не долазе у обзир. Н>ихоа сгав је: „Партизан“ игра прилмчНо слабу утакмицу са Вишшш а да „Звезда“ може и са неколико резерви да победи „СараЗево". Коначан састав према мишљењу студената врло мало се разликуЗе од тима који Зе већ састављен. Ипак ш ћемо ггреко нашег листа овај тим ггредложити Футбалском сшвезу jep утакмица се игра 2 ногембра. РедакциЈа je добила приличан број одговора. У IБИма се примећуЗе Зрднск у анкети Зе највише уче-, сника било са факултета Техничке велике школе. Пре него што пређемо на поједина мишљења, узтред ца напоменемо, да Зе и наш рекордер у скоку с мотком, Милаков цонекле учестаовао у аНкети. Напомигвемо, само унеколико, Зер није дао своЗ предлог тима, већ Je само набацио неколико реченица: „Нио сам у Египту и видео вредно>ет нјиховог футбала. НиЗе баш за потцењивање и можс да побрка рачуне многима. Не бпх могао да састаиим тнм тек тако, ria брзину, али мислим да га троба саставити од играча ноји за носледн.е две нецеље поокаоују сталну и добру форму. Ипак мислим да центар халфа треба да nrpa Милованов..." То Зе рекао Мплакоа, ма да би ми више волели да је ш свој предлог ставио на хартију. А сада, ево, нека оами студенти Износе своЗе предлоте: Војислав Јевговић, ст, техИике, предашожио Зе: Цветковић Кокева, Црпковић Давидовић, Милованоа, Бошков Најков, Јоцић, Рудински, чајковски л, Бутковић. Рајк o Вуковић, такође студеит гехнике био је мишљења; Беара Кокеза, црнховић Давидовић, Хорват, EonfKOta рудински, joцић, Вукас, Чајковски П, Дворнић. ИнтересантНо је, да је Он ставио Рудииског на десно крило, иатсо он у „Спартаку" игра центра, Од Стеве Милмћа, студента права, цобили смо следећи одговор: „Старе“ треба заменити мотађима, и пружити им могућност да се истакну и стекну нзвеену рутину у цржавном дресУ. Он Зе био чак толико ошниран да је ir резултат протнозирао. „Победићемо са 4:1“, рекао је у ономе тшсму. Ми му можемо само рећи: Видећслго, али ми се искрено надамо већој цифри. Ево његовог тима: Цветковић Белии зековић ЉУшТица, Милованов, Бошков Рајков, joцић, рудмнски, веселиновић, Вутковмћ. . Ево још једатог са тохнпке, Божидара Бурића, са предлогом;

Цветковић Кохеза, Брокета Љуштица, Миловапов, бопгков цннцијевски, Јоцић, ВУкас, матошић, вутковић. Саша Веселиновић ст. права, смагра да „стари" треба да играЗу, Зер инак птра репрезентација Југосласије. Његов предлог Je мало чудан; Сто Јановић станковић, Хорват Чајковски, дискић, бошков Ву-

косављевпћ, Јоцић, Вукас, Бобек, Зебец. Обдошњвње вххје je дао: „Бане Вукосављевагћ може да игра и на десном крилу, а хорнат Је бољи Ha беку". Од сгудеиатз стоматологиј е, Милосава Мирковића, примили смо следећи предлснг: Беара Кокеза, ристић (Војв.) љуштица, Милованов, Бошков рајков, Јоцић, Вукас, Цокић, Хмељина. Следило Зе и објашњење: „Избор играча Je донекле тежи Него што се мислило. Многи клубови р2'сполажу са играчима прилично високе вредности. наЗвеће грешке ое Miory учииигги у саставу навале. Ако се не оствгри Јвена кохезииа, и ако се пет игрг.ча доведу из пет клубова, доћи ће у питање висока победа. Бмће велика штета ако Вукас не буде водио навалу, тада 6и се изтубиото у дошамици и расположењу. Његов најообилДЛиЗи заменик био би Рудиноки, али под условом да га на левоЈ полутци помаже Такач. V обзир нисам узимао играче „Дивама", јер мислим да he се за то време налазигш у ШваЈ царској. Синиша Миловановић, студ, технологиј е и члан управе „Техничара“, углутио Je свој предлот тима са напоменЈом, да би најрадиЈе састаеио репрезентацију од итрача из нижеразрсдних тимова: Цветковић (Васић) кокеза, Брокета Давидовић, милованов, БОшков РаЈков, Јоцић, рудински, Антић, Вукас, Војислаз Благић, студшт трађевине пете године са Још два друга пише: „Наш прсдлог је; Цветковић Одановић, Брокета Давидовић, Милованов, бошков РаЈков, joцић, Рудински, цокић, Бутковић". Љубомир Живаљешић, татсође студент грађевиие пете године; Беара Кокеза, Брокета бошков, Миловаиов, Живкозић Рајков, joцић, рудински, Бутковић. Милосављевић Миодраг, није ставио са кога je факултета, али Je послао свој лредлог: Беара Кокеза, црнкошић Давидовић, Милованов, Брокета Рајков, joцић, рудински, ЛИпУшииовић, ВУкас. Студснт филозофигЈе НраииСлав Дамјаисв шгше нам о „свом“ саставу: Цзетковић Савовић (Војводаша), Рацић Давидовић, мнлованов, Љушткца - Буквић, Чонч, Аптић, ЈОцић, Хмелдила. Јоцнћ на левоЈ полутци? Мало чј'дно али то Je став дамЗаиова. Раде ДангУбић, сгудонт технологије предлаже: Бсара кокеза.

Рацић давидовић, Миловаиов, Бошков рајков, Јоцић, Рудински, Цокић, Вукас. Ниоу иам само студенти писали. Међу писмима нашли смо и Једно коЈе шаље Ивица Бордош, ученик осмог разреда гимЦазмЗе из ПаИчева. Ево његовог састава; Беара Кокеза, Брокета давидовић, Милованов, бошков рајков, Јоцић, Рудински, Чонч, Вукас.

Слободан Чубрило, ст. филозофиЗе треће године: ЦветlсовlИlћ Кокеза, Брокета давидовић, Милованов, Бошков Рајков, Јоцић, Рудински, Цокић, Вукас. Чубрило Је послао чак и резерве; Хасић, Дворлић, Љуштица. Вогдан MapraiH, ст. ПриродНо-магематичког факултета и члан рукометне секимЈе „Динама" из Панчена дао je следећи тим: Васић Кокеза, Ристћ (ВоЗв.) бошков, Милованов, ЉУштица рајков, Јоцић, Рудинсјси, цокић, Вукас. Вожидар Кићовић, ст. математике, послао Зе своЈ предлог државног тима: Беара Кокеза, Брокс-

ra Давзсдодосћ, Миловалкхв, Б»шков Јоцкћ, Рудикски, Матошић, Вукас. Следило je и мало објаш!вен>е: Ужа одбрала „Хајдука** је уитраиа, Давидовић је у цоброј форми, док се форма Живковића не зна. Матошић би се 6оље сложио са Вукасом од оеталих кандидата. ♦ Т У су неаш од предлога БеоградСКИХ студоката. Ош* су дали своје мишљење. Икггсресант! ra је једна CBB'aip. сви без изузетка, саи учеOHimjjt анкете, ставили су на месту десие полутке Јоцића из БСК-а, док се РаЈко Митић није појавио ни на Једном листићу. Да ли то можда значи да је РаЈко добио замену већ сада, или Је само моменхална форма узрок. Веру Јемо да Јс ипак момекгална криза код РаЈка и да he ан опет стећи поверење публике, посебно студе Ната. Ипак, има добру замеиу, студенти су 100 0 од сто за Јоцића. Затим следе Милова Нов и Бошков, коЈи ниЈедан ниџе успео да се приблмжи Јоцићу. Даље би дошли, Кокеза, РаЈков, Беара, вукао, ДавидоЕИћ, Цветковић, Нрокета, Љуштица, Бутковић, Цокић, Црнковић, васић, Стојамовић, ЧаЈновски 11, хорват, Ристић, Хмељима, Антић, рацић, Белнн, зековић, ЦинциО евloки, Матошић, Стаиковић, ЧаЈковски I, Дискић, Вукосављевић, Бобек, зебед, Дворнић, Одановић, Живесовић, Липушшиовић, Савовић.

Зораи ДИМИТРИЈЕВИЋ

Редакција „Народног студента“ спровела јс анкету студентима Београда, по водом састава наше државне репрезеитације за сусрет са Египтом. Од ових предлога узети су у обзир играчи које су студепти најчешће узимали у обзир. И од ших је састављена репрезентација. Ма да је тим већ састављен, ми га ипак доносимо као предлог београдских студената: ЦВЕТКОВИЋ КОКЕЗА, БРОКЕТА ДАВИДОВИЋ, МИЛОВАНОВ, БОШКОВ РАЈКОВ, ЈОЦИЋ, РУДИИСКИ, ЦОКИЋ, ВУКАС. Резерве: Беара, Љ уштица, Бутковић .

РЕКОРДЕР БЕЗ КОНКУРЕНЦИЈЕ

У групи петнаестогодишњих дечака који су одмах после ослобођења у новосадском Дому културе долазили на часове гимнастике ни по чему се није одвајао један мали црномањасти гимнастичар. Он се убрајао у ону групу слабије развијених малишана. Вежбао је заједно са осталима, а умео је најбоље да прескаче „коња . Имао је добар одраз и био је еластичан. Сасвим случајно постао је Милаков атлетичар место гимнастичар, како је то сам раније желео. Са своја три друга покушао је да скаче с мотком. Били су то први, сасвим ниски скокови нешто преко метар

и по —но сасвим довољни да заинтересују младог скакача. И од тада почео је редовно да тренира. На јуниорском првенству државе 16 маја 1947 године постигао је први _ свој званични резултат, Била је то за почетак врло добра висина 290 см-

„Свакако Олимпијада” При скакању са мотком напрежу се сви мишићи скакача. Руке о које се ослања скакачево читаво тело имају исту, ако не и већу, функцију као ноге које дају велику брзину и одраз да би се могао извести висок скок. Није само гим настика била предуслов да би се Милаков развио у скакача високих вредности. Још као дечак од десет година оа је врло често звонио у звона. У току четири године несвесно је тренирао своје руке оспособљавајући их за велики напор. И највероватније захваљујзгћи баш томе он је успео да упорном вежбом постигне резултате које је ретко ко надмашио. На питање: које му je такмичење најбоље у сећању, Милаков је без предомишљања одговорио; Свакако Олимпијада! То је у његовој краткој спортској каријери било највеће међународно такмичење. Ту се он први пут пласирао као тринаести скакач с мотком међу најбољим светским скакачима. 21. пут преко 4 метра Није мали број људи чије су очи тако често посматрале онај део стадиона где се нала»ила летва на висини од преко 4 метра, који су тако жељио очекивали да овај млади зкакач прескочи висину, државног и свог личног рекорда. И неколико пута у току ове године имали су љубитељи ат.жетике прилике да дуготрајним пљескањем поздраве обарање нашег рекорда у скоку с мотком. А рекордер је био још те како сретан. Зар се може заборавити са коликим је одушевљењем овај иначе тих, миран и скроман младић одмах по обарању рекорда на митингу поводом 30 годишњице наше атлетике, скочио из песка и са неколико салта по зеленом пољу дао израза својој радости— Најдража ми је последња победа када сам у Загребу победио Кнеза и тиме ија допринео нашој укупној победи над Италијанима изјављује Милаков. Студије и спорт Милаков је данас на трећој години студија ДИФ-а. И rioред тога што је изгубио доста времена спремајући се за Олимпијаду и друга такмичеша, он има само два заостала и-

спита, која ће још у току ове године полагати. Многи мисле да се на ДИФ-у не мора учити. напомиње Милаков. Међутим и ми имамо доста теоретских предмета. Ја верујем да ћу на време завршити студије и да ми атлетика неће у томе сметати, као што ми ни до сада није сметала у студијама. Милаков је врло млад. упоран и вредан атлетичар са неоспорним способностима. Он се ове године поново сматра нашим четвртим атлетичарем на ранг листи најбољих. Он има све услове за даље напредовање и ми му и у будуће желимо успеха како у студијама тако и на спортском пољу.

Јоза ТУЦАКОВ '•

Милаков, члан „Црвене звезде“

Једно поподне код веслача

Иако је прошло већ неколико месеци откахо je основан Веслачки клуб „Студент", до сада се врло мало чуло о њему и његовом раду. Решили смо да их обиђемо и да видимо шта су до сада урадили и какве су им перспективе. Среда је. Пошли смо на Саву пут купатила „Железничар“ пошто смо чули да су им просторије у његовом склопу. Нисмо дуго лутали. Каква срећа за нас - имали су тренинг. (Доцније смо сазнали да тренирају понедеоником, средом и петком поподне). Било их је прилично на окупу. Једна гру-

па је нешто оправљала на чамцу испред хангара, други су били на сплаву, трећи су се свлачили. У оној тишини која влада на Сави откако је престала сезона купања, ова живост одаје неку чудну, свечану, атмосферу, каква се може наћи само тамо где су људи, ослободивши се свакодневних брига, посветили пар часова свом личном задовољству. Ово су све студенти и сваки има на нешто да мисли да се о нечему брине. Приђосмо групи код чамца. Објаснисмо им зашто смо дошли и они нас упутише на под претседника клуба друга Матића. Био је на сплаву и објашњавао нешто групи око се[ бе. Насмејао се кад нас је видео (неко га је већ обавестио о нашем доласку) и без много објашњења изашао у сусрет нашој молби, да нам каже пар речи о досадашњем раду Клуба, Од оснивања Клуба прошло je тек шест месени. То је исувише кратко раздобље да би се могло говорити о некој значајнијој делатности. а поготову о резултатима тога рада. Ипак, успели смо да још на почетку лета обезбедимо ! пловни парк, хангар, свлачиi онице и сплав, тако да су чланови могли да излазе на воду. Да то је тачно, али вероватно сте имали неких проблема у раду. Највеће тешкоће на које смо наилазили до сада биле су материјалне природе, Познато је да веслачки спорт спада међу оне који захтевају прилично велика финансиска средства. Што смо до сада успели i да их пребродимо имамо да ј захвалимо помоћи УниверзиI тетског комитета, Државног ! института за фискултуру, ко| ји нам је ставио на расположење неколико четвераца, и Веслачког савеза. Да ли нам можете нешто I рећи о непосредним задацима I клуба? Са садашњим решењем | задовољене су прве и најхит! није потребе, Клуб је почео да i „живи“, Али са овим резултај тима не можемо бити задовољ-

ни. Сада се поставља пред Управу као најважнији задатак да повећа број чланова. Упоредо с тим треба већ сада мислити на стварање повољнијих материјалних услова, који ће омогућити што већем броју студената да се бави овим лепим и здравим спортом. Још увек је малом броју студената познато да постоји Студентски веслачки клуб „СТУДЕНТ“. То није чудно. Клуб је почео са радом при крају школске године. Већина их је отишла кућама, многи на радне акције и на одмор. Тек сада, са почетком рада на Универзитету, можемо да кажемо да he почети стварна активност. Претстојећа годишња скупштина Клуба требало би да послужи што већем популарисању веслачког спорта међу студентима. Надамо се да ће та ко и бити. Хвала!

Хтео бих, извините још нешто да напоменем. Међу 1 члановима је владао спортски дух, другарство и дисциплика. Верујем да he тако бити и убудуће кад се број чла-1 нова повећа. Само ће тако наш Клуб моћи да одговори својим задацима. Такав рад моћи ће да послужи као пример и потстакне студенте и ■ других универзитета да оснују веслачке клубове, разуме се тамо где за то постоје осноi вни услови и потреба за овим ' спортом. * Пошто смо се у разговору ‘ мало дуже задржали, главни ■ тренер је већ постао нестрп■ љив, пошто екипе треба да и-1 ду на воду, Да не би више 1 сметали стали смо у страну и ■ посматрали ту младост, снагу> Р живот. Неколико чамаца један за другим „изађоше на воду“ и..., 1 завладала је тишина.

Борислав ЖДИАРА

ОДРЖАНА ЈЕ ГОДИШЊА СКУПШТИНА ФОТО-КЛУБА ТВШ

У недељу је одржана годишња скупштина фото-клуба „Стив Наумов“ ТВШ. На скупштини је узело учешћа око 80 чланова клуба. Клуб има фото секцпје: Грађевин ског, Архитектонског, Технолошког и Геолошког факултета. Секције су самостално радиле и показале рглативио добре резултате. У томе Је највише успсха имала секцпја Грађевинског факултета, преко лсга, клуб је са својим члановпма, у саставу бригада свих факултета Школе учествовао иа радним акцпјама. Универзитетски одбор Народне технике, у ову сврху* указао Је

клубу велику помоћ у материјалу. У прошлој години положило је „А“ течај фото аматера 75 студенага. Клуб је издао четири фото хронике. Хронике клуба и секција обу хватале су рад студената на факул гету и у Савезу, војном маневру, цемонстрацијама поводом иеправед них одлука о Трсту, радним акцијама и др. За претстојећу Универзнтетску изложбу фотографије при јавило је учешће преко 20 чланова клуба. После реферата Управе клуба, ре визиопе комнснје и исцрпне дискусиЈе одлучспо је да се на основу

рада сскција и клуба, клуб расфор мира и од досадашњих секција формирају самостални клубови. Инвентар досадашњег клуба поделиће се новоформираним клубовпма. Иа крају су изабрани делегати за Универзитетску конференцију Народне технике и истакнутим члано вима подељене награде у облику материјала . Ж. П.

Приликом недавне посете Грч кој, група београдских плани нара попела се на Митикас, пај виши врх Олимпа ТЕНИСКО ПРВЕНСТВО

Од 30. X. до 2. XI. oee тодогие одржаће се поједииачно теииско првенство за студенте и сту деиткш&е Београдског универзитета, великих школа и академија. Позивају се сви заинтересовани да се пријаве на итраЈгишту тениског клуба „Црвена Звезда” на ташмајдану, где lie ое арвенство и одржати најкасније на дан такмичења један сат пре почетка, Почетак такмичења је у 9 часова. Одбор за оргаиизацију тениског првевства

БРОЈ 20

НАРОДНИ СТУДЕНТ