Студент

СТУДИЈЕ И НАСТАВА

СЛАБ ПРЕДАВАЧ - НЕПОТПУНИ СТРУЧЊАЦИ Мишљења студената о предавањима Вајана Гомирца

Илучавању педагошких иаука потребно je посветитм више паж-IБв. Сасвим је разумљиво да будући наставници, студенти непедагошких група Филозофског и наставних група Природно-математичког факултета, поред своје спреме из оних предмета које ће након завршетка студија предавати на сред њим школама, треба да буду упућени и на изучавање педагошких наука. Али, ни до данас то није омогућено студентима ова два факул тета, који све своје знање из области педагогије и методике стичу кроз Један предмет Општу педагогију. Наставни план предвиђа да се, у оквиру хог предмета, студенти упознају са општим поставкама педагогије. Самим тим, што кроз тај предмет не добијају и стручна методска упутства, неопходно потребна за организацију наставе на средњим школама, студенти после завршеног факултета одлазе са врло штурим знањем из педагогије и методике. Хоспитовање У оквиру предмета Опште педагогије организовано Је и хоспитовање (практичан рад студената по гимназијама). ОрганизациЈа хоспитовања има доста недостатака. Наиме, студенти су дужни да у току четворогодишњег студирања девет пута присуствуЈу предавањима у вежбаоници, а они сами да по 1 час (један!) предају. Прво, не води се довољно контроле да ли студенти присуствуЈу и тих девет пута предавањима а друго, поставља се питање колико ће наставничке рутине стећи студент, пошто одржи то Једино предавање у средњој школи. Ако му прво предавање • није успело, како he студент те недостатке практично да отклони када наставни план не предвиђа више од Једног предавања. Неопоходно потребно Је да студенти поред опште педагогије слушају и методику предмета коЈе ће предавати на средњим школама. Предавач Гомирац Вајан, који Општу педагогију студентима ова два факултета, ниЈе у ртац>у, а то нико и не може, да студентима разних факултетских група предаје и методику њихових предмета. На пример, за методику математике, потребно Је да предавач овог предмета на факултету познаје сам предмет, а поред тога да буде методичар, тј. да влада предметима педагошких наука. Из тог произилази да свака факултетска група треба да има свог предавача методике. Од ове године своје методичаре добиле су групе страних Језика и историских наука Филозофског факултета. То ће студентима ових група, поред изучавања предмета Опште педагогије, омогућити оспособљавање за наставнички позив. Али, то Је само делимично решење овог проблема. Да би се оспособили методичари ових група, педагошка катедра Филозофског факултета предлаже да дипломирани студенти или апсолвенти поЈединих група, ванредно или редовно студирају на педагошкој групи Филозофског факултета!. Ово Је изгледа Једини начин за ре шење овог проблема, и зато би требало озбиљно прићи остварива њу тог предлога. Квалитет предавања Али, чак ни овако, како Је до са да постављен наставни план пред мета Опште педагогије, предавач ГоЈторац Вајан не успева у потпуности да реализуЈе. То Је резултат поред објективних тешкоћа (предавач Гомирац предаје настав ним групама Природно математичког и педагошким групама Филозофског факу.ттета) и лошег квалитета предавања, што доводи у питање стручност предавача Гомирца. Предавања предавача Гомирца најчешће састоје се из неколико противречних теза, без њихове дубље научне анализе, остављајући студентима да сами изведу закључке. Предавања су пуна, из разних дела истргнутих цитата, коЈи често међусобно немају никакве везе. По научноЈ вредности, а и по ме тоди излагања, ова предавања су испод општег нивоа предавања на факултету. Због тога нису ретке примедбе студената на квалитет предавања предавача Гомирца. У току прошле школске годиие сту денти германске групе филозофског факултета детаљно су анализирали предавања предавача Го мириа. Из те анализе, поткрепљене низом чињеница, произилази захтев за детаљним претресањем овоп питања. Радк илустрације, из те анализе навешћемо неколи ко примера опште конфузиЈе и непознавања матери Јала предмета коЈи предаЈе предавач Гомирац Вајан. У уводу предмета Опште пе

дахогиЈе Гомирац каже; „Потребно Је да рад у школи и ван ње наставници организуЈу у смислу Народне револуције... наиме, у смислу социјалистичке свести и воље паралелно са социЈалистичком изградњом. - За аргументациЈу овога предавач Гомирац узима Горког: „Човек то звучи гордо" (!), или даље, предавач Гомирац каже: „Васпитање није сти хијско, оно Је свесно, организовано, планско... што и Енгелс дока зује у својоЈ књизи „Положај рад ничке класе у Енглеској". Студентима остаје једино да напамет науче ове реченице (коЈе саме по себи ништа не значе), а да из свог личног интересовања прочитају ово Енгелсово дело, О циље вима васпиташа у капитализму и социјализму предавач Гомирац каже: „...док буржоаска педагоги)а тражи васпигање без образоваша, социјализам тражи право истинског образовања." У чему Је битна разлика између буржоаске и савремене, напредне педагогиЈе, предавач Гомирац оставља студен тима да сами закључе. (Али, из ових цитата то свакако и није мо гуће учинити). Или даље „...неки педагози у Америци сматрају да ученици морају сами да проживе искуства кроз која Је човечан ство прошло. У таквом схваташу крију се тежње владајуће класе. Тиме се паралише и активност ши роких народних маса и на таЈ начин оне св лакше експлоатишу..." Студентима остаје да сами лутају по другим књигама и проучавају систем педагошких наука у САД, да их критички сами оцене, када то њихов предавач није учинио; итд. итд. То Је само маши део примера коЈе садржи анализа о пре давањима предавача Гомирца, а коју су дали студенти германисти ке Филозофског факултета, Студенти су присиљени да ова предавања хватају на часу (пошто немају из чега другог да спреме испит), па после упоређуЈу рукописе и сами куцају скрипта. Кад су све примедбе на рачун тих предавања и скрипта предочене предавачу Гомирцу, он се бранио тиме да то нису његова скрипта.

тЈ. да су студенти погрешили при хватању. Ова тврдња отпада из два Јака разлога; прво, упоређивани су рукописи студената са разних факултетских група (који не слушају тај предмет заЈедно), и друго, предавач Гомирац има припремљена предања која чита на часу, те студенти оправдано постављају питаше зашто те своје рукописе предавач Гомирац не штампа као скрипта, те тиме, успут, обори и ове прим*едбе студената. Очигледно Је да би се та скрипта подударала са овим које су студенти израдили на основу својих бележака са часа. Неозбиљни испити Не располажући неком нарочи том методичношћу, предавач Гомирац није успео да заинтересуЈе студенте за своја предавања, те су она врло лоше посећена. Предавач Гомирац и не труди се, колико Је то у његовим могућности ма, да то сташе поправи. Врло Је мало допринео да се побољша организација хоспитоваша. Нису рет ки случаЈеви да студенти не испуне потребан број хоспитовања и зато их нико не позива на одго ворност. Као резултат овога Је да добар део студената неозбиљно прилази припремању Опште педагогиЈе за испит. За неколико последњих година, откада Општу педагогију предаје Гомирац Вајан, код студената се усталило мишље ње да је за спремање испита из Опште педагогије потребно свега неколико дана. Још чудноватиЈе је то да стварно, на испиту из овог предмета, задовољавају и они ко Ји су га спремали само неколико дана. Иако ту треба много замерити студентима за овако неозбиљно припремаше испита, ипак, обЈективно узевши, то Је одраз ста ња на том предмету. На испитима предавач Гомирац испољава крајњу непринципијелност према појединим студентима. Наиме, ако Је знао за студента да је члан КП, руководилап на факултету или слично, Гомирац Је његов одговор, без обзира какав Је, оцењивао са десет. То најбоље илуструје пример бившег сту-

дента, капетана Марковића: Једном приликом, капетан Марковић, у приватном разговору, замолио Је предгlвача Гомирца да му подробније објасни нека питања из пред мета Опште педагогиЈе. Након ке колико дана на испиту из тог пред мета, предавач Гомирац испитујући капетана Марковића, поставио му је управо она питања, која му Је пре неколико дана објаснио, зна Јући да тај материјал капетан Мар ковић познаје! Још је било неко лико сличних примера где су кан дидати оцењени са десет, иако њи хови одговори, према општоЈ оцени, вреде за шест. Оваком непедагошком, краЈње снисходљивом ста ву није потребан коментар. За све време 'од када предаЈе на Филозофском и Природно-матема тичком факултету, предавач Гомирац Вајан ниЈе ништа свога штампао, ниЈе издао ниједна скрип та, а да и не говоримо о уџбеницима. Захтеви студената Питање изучавања педагогике на педагошким групама, а посебно пи тање квалитета предавања преда вача Гомирца ВаЈана, била су предмет дискусиЈе на годишњоЈ партиској конференцији Филозофског факултета. Из дискусиЈе Јасно захтев за што ско риЈе оспособљавање методичара, како би се допринело свестраном оспособљавању студената за наставнички позив. На томе Је ове године Савет факултета учинио већ доста, али се на томе не сме стати. Поред тога, конференциЈа Је да ла доста матери Јала о лошем ква литету предавања Гомирца Bajaна. То обиље материјала било је довољно да се над њим замисли и Савет факултета и да донесе нс ко радикално решење. Али, коли ко Је то студентима познато, на овом се није учинило ништа. И сада студенти оправдано постављају питање шта Је још потребно да они са своЈе стране учине, како би се оваЈ проблем већ Једном решио.

МшгивОј ЋУРИЋ

Академија за примењену уметност

У згради која је још 1905 проглашена сколоном паду

СА НОВОИЗАБРАНИМ ПРЕТСЕДНИКОМ... Требало је проћи пет кућних бројева, по којима је раштркана Академија, па да у једној бараци нађем претседника Удружења студената Академије Андру Миленковића. Треба да сазнам шта намеравају да ураде у следећој школској години и шта су о томе решили на својој изборној конференцији. Упутио сам му неколико питаша. Ево их са одговорима: Питање: Како сте на конференцији замислили организацију рада? Одговор: Пошли смо од принципа: мање руководство, а шири пленум претставника секција за рад на свим пољима интересовања паших студената. Секције, са својим облицима рада, створене су већ прошле године, али ће њихов рад сада тећи редовније и чвршће, јер смо стекли извесна корисна искуства. Питање: Које имате секције и чиме су сада заинтересоване? Одговор: Фото-кино клуб је жив облик рада код нас. Његов успех су и редовне претставе филмова из уметничке проблематике. Набављамо их преко иностраних читаоница у Бео граду. Ове године смо постигли да бирамо сами филмове који су по теми и оријентацији прикладни за нас, и ослободили се услова из прошле године да уз три изабрана филма са наше стране добијамо два филма од стране читаонице. Просторија је мала за све који су заинтересовани за ове претставе, којих смо имали већ неколико у овој години. Наше Планинарско друштво познато је прошле године са својих успеха. Верујем да he и ове годипе продужити своју традицију. У заједници са нашом сабраћом са Ликовне академије прирећуЈемо вечери посвећене уметничким раздобљима или крајевима. Тако ћемо у четвртак приредити вече Јапана, уз учешће једног јапанског песника. Оп he рецитовати песме на свом матерњем Језику. Питање: Да ли сте ове годиие предвидели нешто ново сем давања богатијег садржаја формама рада из прошле године?

Одговор: Ове године успоставићемо живу везу са иностраним студентима и њиховим академијама. Вршићемо размену писама и публикација, а озбиљно размишљамо и о размени студената. Краћа специјализација у иностранству могла би неке од нас оспособити за проширење броја наставничког кадра на Академији. Питање: Како сарађујете са својим наставницима? Одговор: Ми смо са сарадњом врло задовољни. Није непознато на Универзитету да смо ми остварили можда наЈбољу координацију ове врсте. Професори имају са нама озбиљне консултације приликом стварања и измене плана. Нити наши, нити њихови сасганци, не пролазе готово по правилу без узајамних претставника. Питање; Које су вам тешкоће? Одговор: Наша огромна препрека за развој и веће успехе Је недостатак просторија. Ми

радимо на пет различитих места, у пет различитих улица. Може се претставити каква је то тешкоћа за рад, када је за нас проблем једно обично извештавањс свих студената © неком будућем састанку. Обећана нам је зграда; били смо већ и спаковани, али се све изнснада изјаловило. То је ко акутно, да смо на изборној конференцији изгласали заједничку претставку студепата и наставника Савету за пауку и хултуру, којом молимо да његови претставници испитају наш предмет и затим нам створе могућности за бољи рад. А о томе шта би ово значило за пас, најбоље ће моћи испричати наш ректор Бракко Шотра. ...И СА PEKTOFOM Из бараке смо заједно отишли у једну гломазну кућерину, матичну зграду ове школе. Укусни уметнички предмети, сву-

да по школи, изведени у најразличитијим техникама, покушај су да се освеже њене суморне просторије. Будући уметници, са специјалном мисијом да свакодневни живот украшују уметничким творевинама, нису успели да скрију стари дух и тело своје зграде. Јер она је збиља старица. „Саграђена Је кад и конак књегиње ЈБубице рекао је ректор половином прошлог века. 1900 године једна службе на комисиЈа Је установила да су услови нехигијенски, а 1905 проглашено Је да је склона паду. У тоЈ стогодишњој згради, која је још пре пола века бкла кехигиЈенска и склона паду, студира пркмењену уметпост просечно 150 студената годишње. У таквим условима каш програм мзра да се саображава не потребама студија, већ суженкм могућностима и условима опште стешњености. Наша школа даје врло

способан кадар уметника, потребан нашој земљи и њеном просечном човеку из масе. Укус треба васпитавати на најситнијим стварима са којима човек из народа долази у додир. Тек касније он he бити способан да осети лепоту дубљих ликовних замисли. НаЈпре треба да се васпитава па уметности керамикс, лепоти дезена тканине, а то није нижа уметност лишена лепог, већ уметност примешена на потребе свакодневног живота. Потре« ба за стручњацима на овом послу је велика. А ми у овим условима примамо само двадесетак од стотине кандидата и одбијамо неке талентоване младе људе, јер немамо просторија. Тако je добијање бољих услова за рад, добијање нове зграде, наш централни проблем од чијег решења зависи сваки наш даљи успех завршио je ректор Бранко Шотра. Јован ЋИРИЛОВ

Геолошки факултет

Наша земља нема још Геолошку карту - основу за даљи истраживачки рад

На Јеолошком факултету ТВШ одржана је годишња скуп штина Савеза студената на којој су присуствовали ректор ТВШ др М. Луковић, декан Геолошког факултета проф. М. Илић и остали професори и асистенти. Поред реферата и дискусије који су истакли успехе и недостатке рада организације на политичким, културним и др. питањима, највише се дискутовало о стручном раду студената. Већ дуже време се на факултету међу студентима дискутује о позиву инжењера геолога и о његовој перспективи, те су поједини студенти због тако нејасне перспективе прелпзили на друге факултете. Узрок оваквим дискусијама је у томе, што код једног дела наших рудника и оних предузећа где иижењери геолози могу и треба да раде, постоји ве-

лико неразумевање за потребу геолошке сарадше, и што се после одржавања Конгреса геолога у Загребу, између асистената и студената почело не званично причати о хипер продукцији геолога, о слабој перспективи итд. Студенти су на својој годишњој скупштини користећи и присуство наставника покренули ово питање, на које су ректор ТВШ и декан Геолошког факултета између осталог и по овом питању дали нека објашњења. У својој дискусији они су нагласили да је мало факултета у земљи који имају тако тесну везу са привредом као што је има Геолошки факултет и да је апсолутно, искључено, да ће у привреди престати потреба за инжењерима геолозима, те према томе и перспективе инжењера геолога нису нимало мрачне. Геолохцки факултет је млад

факултет, отворен искључиво на захтев привреде, те је према томе и план и програм наставе подешен тако да ствара инжењере геологе способне за решавање задатака примењене геологије и праксе. Овде се поставља питање caMq о броју геолога који је потребан нашој привреди. Он, међутим, није велики и управо одговара оном броју, који се сада уписује на наш факултет. „Наше геологе у привреди, рекао је ректор ТВШ, чекају још огромни задаци, чак и такви које тек треба отпочети“. Много послова пма око истраживања наших металичних ру дишта, а још више око проучавања неметаличних сировина. Бор, Трепчу и друге наше руднике било је лако експлоатисати јер су се та рудна тела налазила релативно близу површине земље. Шта се међутим налази доле, на неколико

стотина метара дубине 90 још не знамо, зато треба још много учити и радити jep привреда то од нас тражи. Базу наше индустрије чини углавном рударство, а експлоатацији сировина у рударству претходе детаљна геолошка и геофизичка истраживања. Како још мало познајемо режим наших подземних вода, а њихове користи су за нас огромне. Наша земља још нема своЈу геолошку карту, која треба да буде основа за даљи истраживачки рад у геологији. Проблем картирања Југославије је и на Конгресу геолога означен као од прворазредног значаја. Сви ови задаци у геологији који нису мали, захтевају Један солидан кадар геолога, који ће својим радом и залагањем на стручном пољу разбити уверење неких предузећа и рудника о „нерентабилности** инжењера геолога. М. В.

Правни факултет

ПРВА ГОДИНА НА ДНЕВНOМ РЕДУ

У уторак 28 октобра, одржана је изборна скупштина студената права, на којој су изабрани Одбор удружења и делегати за Универзитетску конфереицију. Скупштини су присуствовали декан, професор Михајло Константиновић, продекан Драгослав Јанковић и секретар ЦК НОС Здравко Буковић. Претседник одбора Маринко Стојковић дао је у своме извештају. низ интересантних података о раду Удружеша у току прошле школске године. Он је констатовао низ слабости у раду студентске организације, које добрим| делом проистичу из спорог реаговаша руководства на неке појаве. Слаба веза са факултетским властима, проузроковала је једнострано доношење одлука које су од непосредног значаја за студенте. (Правилник о режиму етудија). Посебно је истакнуто питаше прве године. Масовним уписом прошле јесени, који је омогућен услед недовољне критичности при избору кандидата, створено је уверење да је ово факултет за „спасавање" од одласка у Армију, за очување де-

чјег додатка итд. Многи су се уписали овде да 6и, пошто задрже статус студента, у повољном тренутку прешли на други, жељени факултет. Тешко је замислити како је све овс могло да утиче на успех студената на испитима. Не говори се узалуд о катастрофи која је снашла генерацију прошлогодишњих студената када је од 1900, колико их је било уписано на прву годину, на другу прешло свега 218 (рачунајући само редовне). Даље је указано на покушај непријатељског деловања на свест и убеђење студената. Ова настојања потпуно су осујећена, јер наши студенти исувише добро познају нашу социјалистичку стварност да би могли подлећи оваквим утицајима. Доказ за то јесте и монолитан став студената права у демонстрацијама по питању Трста, затим масовно учешће на овогодишњим радним акцијама. Само четири бригаде у Севојну проглашене су петнаест пута ударним, једна од њих била је најбоља у историји севојнског радилишта. М. М.

Шумарски факултет:

ЖИВА ДИСКУСИЈА НА ГОДИШЊОЈ СКУПШТИНИ

(Од дописника са факултета) Одржана је годишња скупштина Удружења студената шумарства. На скупштини су хао гости присуствовали декаа Шумарског факултета инж. Сретен Росић, у име секције на ставника др Жарко Милетић, претставник Шумарског инсти тута Инж. Иван Сељанин у име ДИТ-а шумарства Србије инж. Коста Остојић.' После извештаја о прошлого дишњем раду Удружења, који јје поднео друг Јаков Чупић, раз

вила се жива дискусија у којој су учествовали чланови удружења са свих година. У дис кусији је указано .на низ недо статака у раду током прошле школске године, као што су: непотпуно организационо сређење Удружења, припремање дискусије о наставном плану, која је била врло слаба и у ко јој није узело учешћа читаво чланство, ближа сарадња са секцијом наставника и њихово коришће&,е у раду стручне сек ције итд. Д* Г.

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 21