Студент

Витлао је везадовољно главом и пошао ледииом. Требало Je за ноћ прштрешгги нешто и он пође према селу са * »урбом, разметањем и домаћинском презаузетошћу. Он Је гледао само путању, па и не спази неког младог човека који Је ваишао и који га упита; О чича! Јел ту Враголмја? Абдула се тргао и загледао иладог човека зализане косе. Вио Је прави витез и делија. Али, домаћин прославе ниЈе имао толико времена да га дуже разгледа. М-м! То Је ВраголиЈа, рече. Ту се чује музика? Музика? Јес вала, Јер имамо весеље... ту Абдула запе, хтеде да објасни госту да он одговара за све то, па и sa ту музику, али му се то учини непотребно. А ту Је код вас агрономка! Нека Зорица! Ја сам због н>в.... објасни господин са журбом и немиром у гласу. Тад Абдула живну. Приђе момку и поведе га натраг, према новој згради која Је личила на огроман инструмент. Његови широки рукави су витлали а његов појае Је био Једина црвена пега у свој околини. Пред њима се пружала прозрачна ширина, жућкастошарена стрњика са трњем и кушгном. Људи корачају поред новс зграде као паметни патуљци. Изненада Је Зорица дотрчала, као да уопште не ступа на земљу и пала у загрљаЈ путнику. Абдула Је био запрепашћен. Он је баш хтео да том младом ефендији приповеда о томе како су заволели ту девојку стручњака. Али није стигао све да објасни. Ту се много шта разумело. ТаЈ ефендија 3* љу привииуо уза се, као да Је ухватио давно чекану птицу. И, Абдула оде. Под балконом дома се поново запрепастио. Ту затече Живу, врло бледог, како гледа некуд где није било никога сем мвице ледине и лугова. Како Је то гледао?! Из тих очију су могла да прште парчад леда. Крај њега није било никакве Зорице. Старац није смео да му спомене весеље и само га прогуташе широка врата као похлепна уста. Али Живиног лица нв беше ни до сумрака. Танда, врео од раздраганости и пића повика тако да му враг поста као румева бундева: Докле hy да зовем тог Живу, живине га изеле! Нађите Живу! И одвајао Је препун ибрик за њега, окићен сребрним новцем, марамама и везеним Јаглуцима. И безуби, прастари Мита је отезао старински: Пред ку-ћом слама, у кући слава-а-а, пи претеље Живо-о, жи’тп моЈа глава-а-а! Али његове мутне очи нису виделе да су то све рамена и лида других момака, а да Живе ниЈе било. Тандпном уху приђе Абдула и поче да га засипа шапатом и дуванским дахом. Тандино чело се набора са слутњом док устаде од стола.

ЧЕЖЊА НА ЛЕДИНИ

Падоше чаше и звекнуше судови. Предвечерје се уморно спуштало на постељу модрих гребена. Облаци су као распукла црница по којој тече растопљено олово. У тим часовима равница тамни, позлаћуЈе своје жбуље и међе су бескрајно дуге, дуге до Шарииих страна. Поред једне од тих међа пустио корак Жива. Иза покошевине остаје његов кућерак. Њему се чини да се онако ситан и гурав кућерак напреже да пође за н>им, али тако нарогушен, једнако остаје на истом месту, напреже се, тужи за Живом и постаје све мањи. Преко Живиног рамена Je завежљаЈ ствари и стари гуш. Све Је било тако обично, немилосрдно. Колико Је cpeha била свилоруна и недостижна ... Из Јаруге као ђаволи искочише Танда и Абдула. Били су чупави и љутити. Препречише му пуМладић стаде. Ћутали су као три жбуна. Узалуд се Танда трудио да буде лтаран, Нос му заголица суза и он се наљути иа н»у. Испратићемо те речс. Младић придиже свој завежљаЈ. Пођоше, Кричале су птице задављено и лудо а они су ишли. Буди нам сила маЈстор. Тамо ћеш наћи Трајка и Џемаиља - рече Танда— Нећу да будем маЈстор, можда. рече тужан младић. Зашто тако, бре Живо? запита Танда. Врати се џанум зацвили Абдула. Она Је рекла; могли би ме имати. Споменула Је школе и ... Идем право ... прошапта он. Тада се згледаше Танда и Абдула као да се виде први пут. Па у здравље. Покажи ко смо ми Косовцп. Буди најбољи! Пљеснуше длановима као пушке. Жпва се размаха право у тихе даљине које раствараЈу крила у сумраке. Све Је било неповратно. Живо-о! дозва га дрхтав глас. —■ НемоЈ да нас заборавиш. Запамти овај пут! И махну му неки стари качкет. Он хита као да Је решио да достигме своју сенку, али не успева. Она измиче и бледп преко стрњике. Све Је глухо. Боје сутона су светле и незаборавне. Оне увек позлате равнпцу. Некоме се тамо чини да чује Живине коракв по сухом путу, коЈи потсећају на озбиљну баЈку. —Кр а Ј

„Сњегурочка“ прва премијера Београдске опере

У жељп да осве-жи досадашши репертоар испун»ен прстеж»о оперсктгм делпма цталијанских композптора уметничко руководство Београдске опере поставило Је на сцену као прву прецијеру у нозоЈ ceзоаи познато дело Н. А. РимскогКорсакова в Сн.егурочку**, оперу у четггри чина са прологом, по либрету А. Н. Островског. Римски-Корсаков Је Један од истакиутих русктгх композитора ДРУ ге половине прошлог века ј* један од наЈзначаЈНЈгЈпх композитора-мајстора из групе „петорицаг'» коју су сем п»ета чшшли Балакирјев, Бородин, мусоргски и IСЈуи. Настазљајући дело глмике, композмтори ове групе ставили су себк у задатак да на оскову народне му3inte л народне мелодико створе пационални музички стил. У свим делима разноврсног мУзтгчког ствзран»а Римског-Корсакова осећа се утицаЈ фолклора, уттгцај песме и игре рускот сел»ака, тако и у „Сн»егурочКи“ која спада у групу опера романтичног карактера у којима се фантазија п ствар ност узајамно допун»ују провејава народпа музика. мелос и народна традпција. То Је „Пролећна прича”, како је сам Римски- Корсаков казква, хнмна љУбави, сунцу •т силама венко живс крироде. Девојчица Сњегурочка кћи Весне Красне и деде Мраза, дошла је да жи ®и међу љУде. под утицајем љУД ске доброте и љубави њено хладно срце се буди п оиа nocTaie блиска човеку. Али када Сњегурочка одједном осети у срцу љубав и пресрећна грли вољеног човека, први Је сунчев зрак обасја, а н»епа нежна ЈгрЈгрода ие могавши да издржп врелину сунца и својих пробуђених ocehaiba и страсти топи се. Пуна фантасхичннх епизода, ова опера Је испреплетана и догађајима из живота обичних љУди, н»иховим певољама и радостича. Римски-Корсаков у „Сњегурочки", у склопу радње, васупрот свету из бајке прет стављених у лнчностима Весне-Красие, деда Мраза и шуиског духа Љешија, поставља и личности из ре алног овета, обичНе љУде: МИзгира, Кунаву Јт друге, повезујући та два супротна света нреко личностц којв с у делом фантастичне дело.м реалне; Сњегурочка, љељ и цар Береидеј. Музика у овоЈ оперн Римског-Кор сакоза одликује се изврснцм тонским слинањем, виртуч>зном коипозицноном техНиком, нуноћом звука, разноврсношћу и сјајем оркестарских боја, пеисцрппим богатством и бљеском инструментацнЈе. Са оваквим одликама оркестарска партитура је захтевала од оркесТра и ДИрнгента прецизност и верпост при музичкој интерпретапиЈи овог дела како би се посТцгао пун уСпех, што je оркестар под уцравом крешимира Варановића и постигао. Извођење ове опере захтепало ,1е и од носилаца солистичкнх партија пуно залагање. Нарочито треба нста lw креацију насловне улОге софије Јанковнћ, која Је каКо гласовно таио и глумачки дала једно од својнх иајбољНх остварења до данас, мирослаз чангалОвић у улози. деде Мраза и МеланиЈа ВУгариновић као Becna-Kpacua истакли су се са Сбојим солидно отпеваним партпЈама да нас i* овог пута увере у високн квалитет своЈих гласова. СтЈепан АНдрашевић у улози цара Берендеја дао Је доказа о својим глумачким квалитетима у тгрвОм ре пу, а затим и о добро с»владаној гласовној паргији. У улозот цастира Љсља ДШлица Мнладиновић се истакла изванредном мУзикалношћУ, лепим и приЈатнм гласом као и неусиљекЈШ глумачкт« изразом, ваперија хејбалова-купава и Станоје Јанковић мкзгир потврдили су своје високе глумачке и гласовне квалитете, тумачећи всрво н иеусиљено датв им улоге. Носиоци осталих улога у оквиру својих изражаЈлнх хогУћНосТи гласов-но и глумачки трудили су се а у томе су добрим делом успсЛи да што више допри Несу оппггем утиску и успеху извођења ове опере. Хор Је, заслугом Милана Бајшанског, гласовНо и глумачки добро савладао свој дуги парт. редитељ доси п кулунцић Је, са пуно ннвентивностц и знаља, дао добра рсшења сценске поставе ове опере делуЈући убедљиво у дочаравању како фантастичног тако и реалног света, Аибнјенту одговараЈућа сценографнја сташе Беложанског, укусни и разноврсни костими Мклице Бабнћ-ЈОвановић и Светлосни ефекtji употпунили су отитц утисак претставе. Свеукупно извођење „Сњегурочке» на сценц Београдске опере оствзрепо Је са пуно уистничких вредности и посебно пружа могућности пУблици да се упозна са Ј®Дним значајиим делом Н. д. римсогКорсакова. Милутим МИЛОВИВ

„Хвалисави војник“ у Југословенском драмском позоришту

СТИЛ и остварења

На оцеки Јаке уметиичке физиономзцЈе тешко Је дати комад лакога жанра. На свакој сдеки тешко је сживети античко позориште. А „Хвалисави во]ник“ Плаута је лака античка комедија, па Је ВелоЕић имао двоструко тежак зздатак. Први проблем Је отттршшке У овоме; плаут ИиЈе сатиричар свога времеиа, иако се иа његово време у потпуносгти одноои „Difficile est satiram non scribere", jep Je II век био преломкм период са којим пропада патриЈахално друштво у гРчсвигим трза|јlима, да би самувало стару славу. Плауг је, ме-

ђутим, пиоао лаке комедиЈе. ДРУштвеиа тхроблематика иицала Ј« оилом догађаја, а не свосним уметшгчмим пристудзиЈем критици друштва смехом. То Је супгшЈна Плаутсве уметничке физиономиЈе, Облик Плаутово комедиЈе окога времона, други је проблем са коЈиа* со суочила режи Ја. Плаутов „ХвалисаЕи boJihhk“ Је изразита KOMemmj'si покрета motorla, изникла из пародног лакрдиЈашкот позоришта, пуна музичких пратгои, коЈа се често код глум)з(ца претвара у речитапгв са аријом. Оиа је сва у покротима, у урнебесима, ехсшгозггјама, гротеоци, са елемеитагма пашчхиЈгме; покретима, гозором и сижеом, сва у травестиЈи евтшчке трагедије. Вледи одраз Гротескс онога вромена, можда, налазимо na иаЈоол»мм циркуским аренама нашег времена, као дегонерациЈу дрезиота цирк». Пред оваквом ксмедијом и оваквом историјом облика аИтичке претставе, редитељ има да донесе неколико зиачајних, судбонооних одлука у области замисли и стилч претставе. Треба најитре из комедије извућ.и O'Be ноте које ће актуализовати претставу, бити довољан raison d’Stre да аптичку драму гледа публика XX века, савремецог дру-

штвеног бића, саиремеие културе и Јгнтереса, па да Јој ce npeicraaa не сераира као музејско парче, А са друг е стране, текст гони ка техшгди глуме онота времена ва моториЈи, према гротесди са маскама, ка бруталностима, према елоквенци ји, буриих, а често вулгарних досетки. Од тста се не може ослобоzpini, кити би лишааање претставе боја опога времена било прави и прзведНи редителхСкн подухват. На редитељу је да проИађе оно надбоље, кај живЈве у технипл глумо онога времена. Једна укусна мера алузиЈа на анташке облике претставл»ан.а. може да да данас

ашгичком комаду извавредну сочност и свежину, и то када оне не претстављаЈ|у ствар за свбе, већ омотућују да се стилом претставе истакну њене старе боје, а да raraec оШа буде достојна савремене сценс. Беловић се очигледко решио на тај подухват, и то са пуко такта, врло рациомалио и прорачуиато. Читав анЈсамбл, озоЈом пантомшом, ставом и гласом глумио Је трвнестацЈу анТичке трагедије у свим тренугогаа који захтевају патворену озбиљност. Читзва мизансцеиа Јс алузија у том ггравцу, а тестови ко(Јима се често говори више него гокстом, уметност су са посебном стваралачком вредношћу, где се већ Не могу разграшсгити огваралаштво редител»о и глумаца (Нарочито код Лауренчића и Алексића). Оваквом деформацијом траднчвог патоса, с* гротеоком у разиграним сценама који су тенденциЈз аса циркуским гестовима, али у најпозитнвнијем смиелу КаПболДђс европских оствареша ове врсге, избегнута Је ренесансна разиграност, а тиме избегнуто понавллње с«мога собе од стране аЧсвмбла, који се афирмисао као прави виртуоз ревесансне комеди|Је, вероватно, са мало такмаца у снету. Тазсо сУ стзаралачки корилпћени ис?горискм подахш о древиој комедији и она

добила здраву сшшизацију. Јвдино су слабо коришћене музичкв мотућноспи, са квангги/гативно оскудном музмасом БароновпЛа, преретхом за јаднота Плаута, чвсто називаиог „онем огтерете". T<j 6м исто био захвалшГ пооао ксхме je анеамбл дорастго, « којшм би комедија добила у темпу и стлској обсцЈепосги римске комедије. Остварење које јо наЈвипге У спглу плаута и стилској замиоли Беловића, то је нови члан ове куhe Миј*а АлексиН у улози Селсдра. Иако то није изненаЈ>ен»е судећи по рамиЈим креациЈама, АлекcvrH бележи даљ«l устхоН, а богатсвом и разноликошћу глуме к гласова-шас модулациЈа з®олужује пооебну паж ity и похвалу, Палесгрион Јозе Лауренмића м*ње се покорио режискоЈ концепцији силом свог бујног талента и тлумачког искуства, али је прижазао и вмртуооно забележио н%з нОвик гестова и реакцигја у оквадру лика шерет-оудала и протагонисда хласичних комедифз. ГледаЈуlии Лауренчића, чо-век искрено зажали обог ефермености шлУме; зажели да иежажс забележм у с®ести или било к<тји други качин тај широчо* дмјапазон глумачких поступака, п» да сачува за многе генерациЈе овУ уметност ништа мању од наЈбољих остварењlа наших сликара, књи* жевника и музичара ка«о но би била тако неправедИо з аборавл»ена за будућв Јутословенске генерациЈе и н»ену културу. (Велика је непјремостива нвправда Муза које УбиЈају овоје наЈсрчаиије чедо!). иХвалисаози воЈник" са Јозом Ругићеи заслужио Је сваку хвалу. Стушздност пзиртапоииника КулотрадобиЈе глупост таштога воЈника одитраиа je тако ЈЕнтелветеаггно да Je ово, можда, наЈбол»а улог* овота глумца коЈи Још ниЈе забележио своју кулмииациону тачку. Могла €и му се замерити по која прогутаиа реч, када Је она и важн'а, ма да, иначе, не треба глуму одрицати право да кешто и прогута за љубав боље глумачке интврпрегациЈе, темпа и реаотизма. Олта спиридоновић (Фттлокомвзија), нажалост, мора се окараасгериоатЈЕ оном традиционалном; „Впла Је коректНа", jep нааикли да у том фаху виђамо Миру Стушоду, сметало нао* Је нешто мање ботатствв израза. ОНа цако Је смирениЈа, глуми коректно, Јер уопште ниЈе бил* ван стила, всћ напроив Један од н>еи'их носллаца. Најзад, можда би Мира Стугогца у тој улози била однеоена својом буЈношћу право У Ренесансу. Овде би биша интересаиггка алтернашпЈа. Оће ћв се, вероватно, орести убудуће ка том тврену, свака оа овојим врлинама. Можемо рећи да, иако је избор могао бити бол»и, свежиЈи, са Аристофаном тежи, анУичма хомедиЈа је аутентичко, живо репрезвнгов*на режијом и глумом која Је своЈим сммслом за стил с Једке стране избегла комедију ламог укус* Латииа. а с друге стране „вгатку** сачуваиим анггичким коренимв и соковима.

ЈГован ЋИРИЛОВ

На сцени

Јожа Рутић, Олга Спиридоновић и Ју рица Дијаковић у Једној сцени комада „Хвалисави војник“ од Тит Макцијз Плаута у извођењу Југословенског драмског позоришта. ФИЛМ

Поводом критике на филм »Чудо у Милану“ Чудна мишљења

Чест је обичај код нас, да се при оцени некога дела прво пође од властитих естетских или економско - политичких схватања, а не од самога дела о коме је реч. И поменута схва тања ма колико била марксистичка остају само схватања, а такав метод критичара и поред све спољне „марксистичности“ остаје нематеријалистички. По Ивану Ивањију („Омладина“) „Чудо у Милану“ без обзира на субјективне намере аутора, објективно делује информбировски, због пикасовског голуба и... јесте ли приметили? метле одлазе од миланске катедрале у небо право ка истоку, а тамо је хе, хе, зна се СССР. И енглеска ИБ-штампа заступала је пре извесног времена сличну тезу, иаравно супротно од Ивањија она је навијала за њу, но остаје то

да су и он и она објективио из јавили једно исто, не видећи у филму „Чудо у Милану" снажну сатиру једног независног уметника, сатиру на неправедан и нељудски друштвени систем с једне и на помирљивост и наивна схватања о могућности мирног долажен»а до правде с друге стране, сатиру истовремено пуну поезиЗе и дубоке љубавк ггрема л»удима. Да додамо да би служећи се логиком истог критичарског метода могли да тврдимо да смо то ми на истоку од Италије, тим пре што је код нас „добар дан“ „добар дан“. Једна друга критика није ни покушала да буде марксистичка, чак садржи у себи једну речекицу која изазива чуђеље... Реч ,ie о приказу на „Чудо у Милану“ изашлом у прошлом броју „Народног студента“ (Вид. Мојскловић „Јед-

на бајка Виториа де Сике“). Тамо, између осталог, бранећи де Сику од оптужби за бесперопективан став, аутор критике каже: В ,.,И не може се критиковати тај његов став... ма како марксистички била оправдана та критика...“ (!!!) Очигледно да поменути аутор вема лепо мишллње о марксистичкој критици и да је сматра за одвојену од стварности, толико одвојену, да joj се може чак, у неким случајевима, одрећи право на критику. Поред људи који услед неонања или догматичности или богзвачега марксизам претварају у тодорпавловизам, појављују се и људи који се услед незнања, ситнограђанске свести или богзаачега другог, према Марксовом дијалектичком матвриј ализму односе као првма вулгарном марксизму, па се оном прзом усуде да одричу араво ш критку. д. м.

Број 22

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5