Студент

СТУДЕНТИ СУ ГЛАСАЛИ

Прошле недеље је народ Србнје, по трећи пут после ослобођења, изашао на изборе за народне одборе општина и ских општина. И овог пута ни људи дали су свој глас за најбоље људе из своје средине. Као део једног читавог система демократизације ови избори су могли ванредно лепо да илуструју све оне промене које су код нас наступиле у друштвеном животу, нарочито од 1950 године наовамо. Овога пута радило се не само о основпим правилима одлучиваша, ко ,ia су наши радни људи и при досадашњим изборима имали, већ и о правима да одлучују о свим детаљима руковођења свеколиким животом свога краја. Још пре подне у свим крајевима Србије гласао је највећи део бирача, а при гласању у поподневним и вечерњим часовима проценат за целу Републику био је висок као никад до сада. Бирачи су најмасовни

је узели учешће не само у припремама него и у гласању. Београђани су највећим делочт гласали већ у првим јучасовима. Нарочито је рано И свечано излазила на би ралишта омладина, у групама, са свирком и песмом. И особито су по томе били запажени студенти; они су се залагали и раније у а многи од њих седели су на дан избора за столовима као чланови изборних комисија. а многи и сами бирани за одборнике. Сту дентска омладина из домова изашла је на гласање у великим групама. Неколико таквих група студената из дома „Милован Ђилас” гласало је већ око 9 часова ујутру и то у недрекидном ланцу. Студенти из дома „Иво Лола Рибар” такође, :туденткиње из женског дома ,В. Влатојевић“ у Далматин:кој улици, студенти из дома *а Вождовцу и други.

Студенти дома „Милован Ђилас“ гласају

РАД УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА ИЗ УНУТРАШЊОСТИ MECTO НА ТИМОКУ

Књажевац је мала варошица, Има и своје шеталиште крај Тимока. Није ништа нарочито али служи. Има Књажевац и неколико стотина омладинаца и омладинки и већина од њих је тамо на корзоу. Готово свакодневно шетају они од једног до другог угла на корзоу од 19 до 21 увече. Сваки дан увек исто, па исто. Гледајући сваког дана све ово и нехотице се намеће мисао: има ли ова омладина где да се забави и разоноди? Једна група омладинаца студената још од пре две године, готово свако вече још од сати поподне одлази негде у правцу железничке станице. Где они то одлазе? Неколико пута сам се решавао да пођем за њима, и једноставно извадићу оловку и нотес и почети .., као на саслушању. Велика зграда окружена жичаном оградом у мирној улици

ко,]а води за железничку станицу зове се Дом културе. Унутра се налази велика пцзоришна сала. Баш тог тренутка једна велика група студената кроз који тренутак почеће са прсбом „Бесног Теофила**. То . С У управо чланови Студентског хумористичког позоришта коlи се прицремају за турнеју у Со ко Бању. А пре ове комедије? Шта ли су урадили ови млади људи који своје слободно време за одмор и учење свакодневно проводе у Дому? Била је то управо једна група студената која је још у гимназиским данима по ослобођењу радила у КУД-у „Светозар Марковић“ у граду. По свршеној гимназији, ти исти другови из гимназиј'е нашли су се у Београду на студијама. Сви скупа они сада сваке ферије проводе заједно код своЈих кућа. Дошавши једном јануара 1951 у Књажевац ство-

рише привремено Студентско хумористичко позориште. У граду у то време не беше ни једне честите културне приредGe нити игранке која би привукла омладину. Варош беше заспа.уа зимсктш сном, Сваки долазак студената изазивао је ошпте распложење, ју неста he досаде. Вест о оснивању привременог хуморисугичког позоришта примљена је са великим одушевљењем, а нарочито међу омладином. Није дуго прошло, а већ су пред рекордним бројем гледалаца студенти дали своју приредбу: „Вече српске комедије". Још један велики успех постигло је студентско позориште 1951 године, са комедијом „Бесни Теофило" од Ј. Геца и Б. Вукадиновића. Опет је сала Дома културе била дутгке пуна. Ин тересовање за ову комедију било је велико, па су студенти морали још два пута да понове извођење „Теофила“ у Књажевцу. После ових првих успеха одушевљења међу грађанством, настало је још веће одушевљење за рад међу самим студен-

тима. У самом хумористичком позоришту оснива се уредништво веселе вечери и оркестар за нвродну и забавну музику. У току летњег распуста 1951 годинз сваке суботе и недеље е/у&&.ти прцређују другарске или веселе вечери и игранке са веселим и забћвним програмима. Студенти су такође учество вали на свечаним академијама, давали игранке са програмима за градитеље омладинске пруге, обишли рудник у селу Вини итд. У 1952 години није се престало са радом. У Књажевцу је и даље кудтурно забавни живот слаб. Књажевачки студенти за разлику од прошле године сада озбиљније и организованије приступају раду. Још одмах по доласку из Веограда студенти Среза тимочког оснивају своје удружење. До сада Удружење броји преко 120 чланова. Док је •до формирања Удружењз била само развијена делатност кроз драмску секцију, сада се оснивају поред драмске и му(Наставак на шестоЈ етрани)

ПРОСЛАВА ДАНА РЕПУБЛИКЕ

Ове године прослава Дана републике почеће великом бакљадом омладине Београда, која he уочи 29 новембра у 6 часова, поћи са Трга Димитрија Туцовића, према Теразијама и Тргу Републике, где ће на импровизираној позорници бити изведен уметнички програм, Студенти ће као и ранијих година, својим масовним учешћем у заједници са радничком и средњошколском омладином, учинити да она буде што свечанија. Прослава ће се завршити свечаном академијом у сали Народних Хероја, 29 новембра у 10 часова, коју организују Ректори Универзитета и Великих школа у заједници са Универзитетским одбором Савеза.

Савремени Тројанци

29 НОВЕМБАР 1943 Огњено рађање

Дешавају се такви заокрети у историји једног народа, који трачнице његовог живота снажним замахом помере напред ка неслућеним ширинама и могућнестима његовог сопственог развитка и процвата. Јајце, 29 новембар 1943 ме сто и време једног таквог заокрета на колосеку живота југословенских варода, пред којима је пукао тада простор, бескрајно широк, неизмерно богат, плодан, разнолик, неупоредив по величини, no лепоти недостигнут, простор развиорених застава мира, независности и најдивнијег труда на соп ственом благостању и срећи; простор слободан и спасоносан. Народи су сами изабрали воћУ на том непознатом путу пуном претећих окука. Тито је то био. Сила заокрета идеја комунизма, а средства су ова: борба, немилосрдиа, жестока борба, борба до победе или до коначног истребљења себе сама. И овај храбри вођ, комунистичким жаром у коме је самоизгарао, умесно Је, силовито и смело учинио тај вртоглави заокрет ко;и мозгове помера и приближио својим сапутницима светлост социјализма, која је изгледаЛа тако далека и нестварна. Застава слободе је залепршала. Снаге народа су се размахале. Труд је постао гесло спасених и срећних бродоломника, јер им је обећавао најстварнији продор до снетлосне мете социјализма. Расла је ова земља, расла је срећнија но икад, лспша од сна, од златног мајдана богатија, величанственија и већа од сваке замисли, јер је оства-I»ила највеличанственију од свих замисли што их створи машта људска социјализам. Расла је ова земља, али су расли и бујали нерви њеног крвотока, њене снаге, расли су дакле, и људи и разрасли до величина неслућених и дивовских. Раскрчили су чак и рушевине старог здања, да од прошлости тегобне, гадне, свирепе, не остане ни траг. Солидарним рукама дизали су нови дом, светао чист, простран срећну заједницу збратимљених народа. Али злокобна иску шења не мимоилазе ни једно велико дело. Страшна орлушина са истока по имеиу надвила се над опим делом наших народа, лримамљена мирисима сокова живота, који су се ширили из ове веселе и слободне земље. Она Јс страшила својим грактањем, али је истовремено и подмукло мамила под окриље својих загонетних крила. И у тренутку страшне разјарености, када је своје чељусти грозно разјапила, хотећи да до сржи исцеди живот-

не сокове ове земље, синови њени су и сада заједно и вођени опет Титом и његовим сарадницима, задали овој грозној птичурипи онесвешћујући ударац. Њене разјарене, осветољу. биве, али немоћне урлике чуо је цео свет. Али је она пала. Пала је не дигавши се више у оне висиве са којих је лажан сјај њених зеница обасјавао погрешве путеве потлачених, који су мислили да под том светлошћу граде своју истинску судбину. Њој Је тада једино остало да кује планове освете протнв нас, нас који смо је срушили са тог пиједестала у коме је оиа сахранила дело Октобра и Лењина. А наша земља, препорођена и ослобођена, дизала се и диже се, достојанственија но икада, и као стварни светионик, осветллва, загрева и потстиче својим примером кретања угње тених ка бољем животу —социјализму. Независност, слобода и равноправност свих народа у југословенској заједници бескрајне су могућности широ« ког размаха стваралачких потенција на економском, поли« тичком и културном подручЈу. Ствара се живот нови. ЈБуди га сами граде себи. У том неимарству мењаЈу се и стварају дру* гачији њихови односи. Радници управљају сами својнм предузећима и фабрикама. Њихова свест је контрола њиховог властитог рада. Пркпципи демократије, који су тако дуго служили као плашт под којим су беснели најокрутнији облипи принуде, данас су у иашој пракси нашли најпунију примену. Демократизација и децентрализација у управљању народних власти, најлепша су перспектива слободе и права нашег социјалистичког грађанина. Наша радничка класа, под руководством Савеза комуниста Југославије и друга Тита, збратимљује се са осталкм радничким покретима, стварајући тиме основе солидарности свих прогресивних снага и чврстог мира два нераздвојна услова за благостање у свету. То Је дело 29 новембра 1943 године дана када су постављени темељи ФНР Југославије. То је дело народа уједињених братском љубављу и вођених идејом комунизма и Титом. 1

Зорица ТУЦАКОВИЋ

Гостовање КУД ,Мика Митровић" у Шапцу Посета радницима

Гостовање Културно - уметничког друштва МВШ-а у Шапцу претставља један од највећих датума и познанстава којв је ово друштво забележило у својој петогодишњој делатности. Друштво је са 150 чланова наступило пред шабачким грађанством, посебно пред ученицима и најзад у кругу радног колектива фабрике „Зорка”. Прва приредба изведена је пред полупразном двораном не нашавши за целу организацију довољно разумевања код надлежног домаћина. И поред недовољне посете приредба је од стране шабачких просветних радника оцењена као достојно ијединствено достигнуће. Међутим, наступ пред препуном двораном ученика остаће у сећању посетилаца и извођача као једно блиставо, спонтано и занимљиво вече. Со листи, фолклорци, хор и рецгтације „Мике Митровића” ca иеколико другова КУД-а Шумарског факултета „Соња Марииковић” задобили су симп„ тије и проширили круг својих успсха. Исте вечери, београдски студенти гостовали су у фабрици „Зорка” где су се дру гарском пријему достојно одужили приредбом разноврсних тачака. Колико су члавовк р џр

ничког колектива били гостољубиви и пријатно изненађени сведочи њихов скупоцени дар студентима петокрака звезда, танани кристални продукт од винобрана. Са своје стране, студенти су домаћину поклонили укусно рађену бисту мачванског првоборца Мике Митровића. Директор фабрике „Зорка” изразио је неподељено мишљење да је од свих дарова које je фабрика примила овај, студентски најдражи и најлепши. Повољни утисци другова радника били су пропраћени жељом да се оваква гостовања и познанства учеста но одржавају. Сутрадан студеити су посетили место где је постављена спомен плоча Народног хероја Мике Митровића и положили венац у име свих својих чланова и школе. Том приликом сдржана је комеморативна све чаност на којој je поред претставника традских организаци ја говорио Драган Милошевић, :ретседник друштва, евоцира,’ући јуначки лик и животворак дах револуционара студенta, чије имо поносно носи јеrro од најмасовнијих и најмарљивијих Т '.УД београдских егул«а*«а. ДЕВЕТ ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ ИВЕ ЛОЛЕ РИБАРА

Тога дана на Гламочком Пољу погинуо је секретар ЦК СКОЈ-а и Народни Херој Иво Лола Рибар. Taj датум је спојио историју и легенду. ИстоРију, јер је тога дана Лола Рибар требало да пође као делегат једне нове државе која се рађала у револуцији. ЛегенДУ> јер је тога дана погинуо нај омиљенији омладински руково дилац чије је име било популарно код револуционарне омладине до те мере да је у њеној машти створило легенду велику и светлу, једну од најмаркантнијих, у целој револуцији. Његова смрт је болно одјекнула и зауставила дах у срцима младих бораца, у срцима старих другова, али се већ за иоквват тај бол претворио ц;

силан занос, жељу за осветом, за борбом до победе, коју Лола Рибар није дочекао, али је целим својим бићем осећао и знао да he доћи па је и свој живот жртвовао за идеале велике Победе. * Поред многобројних комеморација у Београду, студенти he у заједници са омладином Београда организоватм централну комеморацију у сали Народних Хероја 27 новембра у 18 часова. Истог дана пре подне у 10 часова Универзитетски комитет Савеза комуниста и Универзитетски одбор Савеза сту* дената положиће венце на гроб Ивв Лоле Рибара,

Иво-Лола Рибар у просторијама предратног „Студента" са гостима из Француске

r^VTIIfITUT 26 Ш Ш Љ1 К ш ш ш ш st/Жш НЕДЕЉНИ лист београдских студената