Студент

КРОЗ УНИВЕРЗИТЕТЕ У СВЕТУ

УХЛПШЕН ЈЕДАН ПРОФЕСОР И ДВА СТУДЕНТА Ухапшеи је јсдан професор универзитета у Торину, зато што је студентима продавао питања која ће поставити на испитима, пре испита у вредности од око 1800 фунти стерлинга. Недавно на истом Универзитету искључена су два студепта. Они су конструисали мали радиофон и користили га за време испита. Слали су својим друговима изван учиоиице питања и на исти начин примали оцговоре. ПЕРСИСКИ СТУДЕНТИ ШТРАЈКУЈУ У СВОМ КОНЗУЛАТУ Четрдесет персиских студената, који су пре извесног времена штрајковали „седењем" у персиском генералном конзулату у Штутгарту, почели су штрајк глађу да би подупрли своје захтеве за већим количинама немачке валуте. Персиско посланство је затражило помоћ од полиције да би удаљило штрајкаче из конзулата. Претставник персиске владе објавио је да he се тим студентима

пружити само толико новаца колико је потребно да се врате цз Штутгарта у места где студирају. Из персиског министарства просвете такође су обећали да ће испитати положај свих персиских поданика који студирају у Европи. Девизе he се првенствено доделити студентима којима је то најпотребније. Ако неко затражи повратак у Иран, персиска влада he му платити пут. ПОДИЖЕ СЕ УНИВЕРЗИТЕТСКИ ГРАД У САН ПАОЛУ Велики универзитетски град подиже се у Сан Паолу, главном граду истоимене провинције. Град ће бити довршен до 1954 године, када се планира прослава 400-годишн>ице оснивања Сан Паола. У Сан Паолу постоји Државни универзитет са 5 635 уписаних студената и два приватна колеџа. УКИНУТИ СУ ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ Национални савет аргентинских универзитета закључио је да се свршени ученици средњих школа могу уписати на било који факултет, без до са-

да обав.езних цријемних испита. Абитуријенти економских техникума могу се уписати без пријемног испита на Технички факултет. Сваки који носи титулу „maestro погшаГ* може уписати филозофију или друштвене науке. Само свршени ученици осталих стручних школа морају полагати пријемне испите, ако желе да студирају на универзитету. СМАЊЕН БРОЈ СТУДЕНАТА На универзитетима у Аустрији у школској години 1951/52 смањио се број студената за десет по сто. Једино повећање било је на теолошким факултетима. НОВОУПИСАНИ СТУДЕИТИ У САД Уред за образовање изнео је да се упис бруцоша у државним колеџима повећао за 15%. Очекује се да he ове школске године бити приближно 540.000 новоуписаних студепата, СТУДЕНТСКА ПЕТИЦИЈА У ОСЛУ Због сталног повећања цена животних трошкова, студенти у Ослу поднели су петицију влади у којој траже повећање субвенција за буџетску годину 1953/54. Стипендије износе 120 хиљада круна, што значи 34

круне на студевта. Трошкови, с друге стране, показују да најпужније потребе једног студента иносе 75 круна за стан, 150 круна за храну и 75 круна за друге потребе. Студенти, према томе, траже да се буџет за стипендије повећа десет пута од досадашњег, тј. 1,200.000 круна. ТУРНЕЈА ДРАМСКЕ ГРУПЕ ДАНСКИХ СТУДЕНАТА У ЕНГЛЕСКОЈ Прошле зиме група данских студената који студирају енглески на Универзитету у Копенхагену основала је Драмскм универзитетски клуб. Прва прет става била је „Играч западног света“ од Мајкла Сингела, која је дата шест пута у марту. Добитак од претстава дат је Данском међуиартном комитету за путовање. Чињеница да је комад имао успеха охоабпио је студенте да се ш>иш>еме за гостовзње у Енглеској. У зуну група је напустила Копенхаген и пошла на петонедељио путовање. Дате су 34 претставе У различитим градовима, где је група сарађивала са месним аматерским позориштима. Дански студеити су свуда срдачно дочекаии, У току туре скупљеeio Је 127 фунти стерлинга. Новац је предат као допринос Англо-данском фонду који омогућава енглеској деци болееној од туберкулозе да се лече у данским санаторијумима.

л auttt besiuicu, aSjetciuu

Из сателитске стварности

НЕУВИЂАВНА ОМЛАДИНА Руководство мађарског Савеза радне омладине покренуло је кампању за организовање омладинских политичких д!КОла и кружока у којима треба да се проучавају материјали са Деветнаестог конгреса СКП(б), као и Стаљинова биографија. Омладина, међутим, у све већој мери бојкотује ове школе. У жупанији Солнок од 123 политичке школе, колико је било предвиђено, отворене су само 43, од 186 политичких кружока такође само 43, а од 31 кружока за изучавање Стаљинове биографије девет. Исти је случај и у многим другим жупанијама, где гџколе и кружоке похађа само око 50% принудно уписаних омладинаца. (Јутопрес). СОВЈЕТСКИ МИЦКИЈЕВИЋ Пољско - совјетски инсштут у Варшави приредио је вече посвећено Пушкину и Мицкијевићу, великом пољском песнику борцу против руског империјализма. У условима који значе непосредни наставак царистичке

политике поробљавања Пољске, Мицкијевић је на овој приредби стекао „признање” нарочите врсте: прво, репитова ни су само текстови који не би могли да помуте „атмосферу братства”, друго они су извођени на руском језику. (Југопрес). ТОВЉЕЊЕ СВИЊА И МАЂАРСКО СОВЈЕТСКО „ПРИЈАТЕЉСТВО” Научна секција Мађарскосовјетског друштва у Будимпешти сазвала је специјалну конференцију на којој су се окупили стручњаци за гајеи»е стоке, ветеринари и професори Ветерипарског факултета и школа из целе земље. Учесници овог скупа имали су задатак да размотре „скрјабииске” тј. „једино социјалистичке” пу теве и начине товљења свиња беркширске пасмине. Својом најновијом акцијом Мађарско - совјетско друштво he пружити Кремљу врло конкретне доказе „братске љубави” доказе у виду дсбелих свиња. (Југопрес).

УЗ 29 НОВЕМБАР У ГРАДУ РЕВОЛУЦИЈЕ

Кад је воз најзад освојио и последњи превој, негде изнад Каменице, с леве стране се указала, далеко испод нас, пространа долина испуњена лаком маглом. Два висока, окомита масива стеснила су је са две стране, наднела се над ове мирне ливаде и врбаке кроз које се провлачи беласаста трака Унца као силно дугачка змија која путује а тело ипак оставља за собом, по путу. Негде дал>е, напред, из те магле која се лелујала као лаки валови на тек узнемиреном мору вирило Је неколико димњака и Једва се назирале силуете ниских кућа. Рекоше нам да Је то Дрвар. Рано Јутро, Јулско, планинско, Полако се серпентинама спуштамо низ камениту косу, остављамо за собом голе пропланке са рупама од неприЈатељских авионских бомби и топовских граната. Преко долине, са друге стране, пење се виЈугава линија друма за Босански Петровац, изнад ње Још Једна, Још вијугавија и виша то Је мала железница за Срнетицу ЈаЈце. Дрвар град коЈи Је некад био са двадесетЈедном хиљадом становника, а онда, у ЈедноЈ страховитоЈ олуЈи нестао. Али, не. Дрвар ниЈе никад неста Јао иако Је био до темеља рушен, иако су над рушевинама и згариштима по козна коЈи пут надлетала грабљива Јата да га потпуно докраЈче. Дрвар Је у то време живео Још снажниЈе, Још интензивни Је. И преживео Је. И доживео Је оно за шта Је страдао, за шта Је за шта Је горео Пећина место првомајских скупова и уранака Седимо под старим, раскриљеним орахом. Кроз густ врбак протиче Унац, жубори, можда прича Једну болну историЈу. Болну... а у исто време и Једну дивну, величанствену епопеју, чиЈи се главни садржаЈ налази баш ту, на домаку ч-.тгових обала. Са обе стране њиве и баште, воћњаци. дрвар Још увек град рушевина. И данас! Можда чудно: зар се тако мало обновило? После ослобођења у граду је остала само црква, и то не ни она читава, прича друг Васо, секретар Среског комитета Партије. Све остало било је до темеља попаљено, порушено. То Је било страховито. И није чудо што данас Још увек видите зидине, неоправљене и у коров зарасле.

Како Је било, ми смо постигли много. Ми смо читав оваЈ данашњи Дрвар подигли иа рушевинама. Трудим се да створим претставу, замишљам, успевам. Гледам град коЈега нема. И онда се још више дивим кад знам да Је за последњих седамосам година подигнут готово исти онолики, али Још лепши град. * После ослобођења подигнуте су и пилана и фабрика. Слушамо овога човска који Је цео своЈ живот посветио ствари радничке класе, који Јб Још од својих младих година почео да сагорева на тбм послу, развијаЈући и код осталих мисао о праведности радничке ствари. Ceha се, помало са напрезањем, разних предратних скупова и акциЈа, евоцира успомене на излете и прославе. ПоказуЈе иам Титову пећину. Прича нам о њоЈ. Прича нам њену историју. Bpaha се за пола века уназад, сећа се причања својих стариЈих другова. Пред нама, готово вертикално, пење се уска стаза, с једне стране ограђена гвозденом оградом. Човек мора пажљиво да корача с камена на каиен, придржаваЈући се, нарочито у ове вреле Јулске дане, кад се и камен уси Јао. С леве стране дубока вододерина, која се исто тако стрмо сурвава низ падину. Овуда се, кажу, друг Тито спустио из пећине. Слушамо причу о прошлости ове шпиље. На овом широком простору испред пећине, покрај Унца, раниЈе су била празна појилишта. Земља није била ничија. Тридесетих година дошао Је неки Немац, подигао пилану, закупио плац, касниЈе закупио и саму пећину. Видео да на њоЈ може и новац да заради, мало Је преуредио, дотерао и направио од ње излеТиште. Терен на коме се налази пећина врло Је погодан за излете. Већ на почетку овога века ту су се организовали првомаЈски скупови и уранци. Радништво и омладина су сложно организовали разне прославе, одржавали зборове. На улазу у пећину стоЈи реновирана радна соба друга Тита, позади ње друга коЈа је служила за састанке. У дубини пећине остаци ватре ту Је било огњиште. Док Још мало удесимо опет he ове собе служити за разве састанке каже друг Васо.

Из пећине се отвара широк видик на целу дрварску долину. Заиста Је овдб било право место, паЈсклонитије и најзгодиије за руковођење операциЈама. Низ ову вододерину текао Је некад поточић. Кажу, истицао Је из саме пећине, негде из дубине њене, за коЈу верују да у својоЈ тајни криЈе неко језеро. Силазимо лагано низбрдо, ћутећи, ваљда Је сваки од нас о нечем мислио. Горе, на неких стопедесет метара изнад пећине заштекће мали „ћира", пусти густ облак белог дима који се расплине низ страну, запишти као да му то помаже да брже и сигурниЈе заграби нове метре. Доле, код чувара пећине, иначе инжењера коЈи руководи реновирањем двеЈу вила где су за време рата становали другови Ранковић, Ђилас, а где Је био смештен и ЦК КШ, налазимо књигу утисака и потписа посетилаца пећине. Једна Је читава испуњена а друга Ј«Ј отворена кад Је, кажу, друг Тито долазио. Он се први и уписао у њу. Огромна књига у кожном повезу. У њоЈ човек може заиста да наиђе на пуно интересантних ствари. Bpjio често невештом руком писане ове речи боље од свега говоре о огромноЈ љубави коЈу народ гаЈи према другу Титу, ПартиЈи, борби наших народа. И ниЈе важно што рукопис ue ваља: овакве речи се срцем пишу а не рукои. Размншљања о детаљииа ОстаЈем сам на расклиматаноЈ клуПи под орахом. Распричао се Унац, и вече се полако прикрада, а радници Још увек раде. Виће, кажу, у овим вилама сутра места за све посетиоце Дрвара и пећине, па ми се чини да Је у овај импозантни стил уливена огромна љубав за радне људе, те тако цобија лепши изглед. Размишљам о детаљима коЈе ми исприча друг, наоко ситним, у суштини тако великим; да, од тих ситних детаља гради се историЈа. Замишљам мај 1944, време непосредно уочи десанта. Требало Је да се одржи састанак Окружног комитета СКОЈ-а. Сви чланови стигли и заноћили у Једној кући. Сутрадан их Је затекла борба, нису могли да избегну, морали су да Је приме. Tor дана су сви изгинули. Љубо Босић Је рањен успео да побегне, пребацио се преко Унда, стигао у Једну кућу, међутим, тамо га нашли живог и спалили.

Даиас на згради у којој су изгннули стоји велика спомен-плоча, као знак сећања на њихову херојску смрт. Или овај: један наш тенк био у граду. Швабе при упаду бациле на њега ћебе да не би могао даље да иде. Омладинка Мика Босић из Дрвара, коју су Немци водили заробљену изненада је скочила, свукла ћебе и тако омогућила да се тенк и тенкисти извуку, Одмах су је Швабе дохватиле и на комаде исекле. Или безброЈ примера омладинских радних бригада, које су постојале још од почетка устанка, па за цело времб рата. Или грозоте у РисовачкоЈ Јами, где су усташе Још. у Јуну 1941 бацали своЈе жртве; за те жртве кажу да су баш оне биле Један од главних повода за устанак. Важно Је да су две прве групе стрељаних условиле да мушкарци побегну из пилане и фабрике, трећа исто тако, а већ четврта je донела прву побуну и устанак. Или о МариЈи Бурсаћ, дведесетједногодишњоЈ сељанци из Каменице, коЈу Је РеволуциЈа васпитала и однеговала. „Трипут Је муња кроз ноћ засиЈала, трипут Је' МариЈа Јуришала...“ каже песник, а кад Је на .трећем бункеру пала смртно рањена, другови су и даље слушали поносну песму њену домовини и слободи. На Пркосима, између Босанског Петровца и Кулен-Вакуфа, погинула Је Марија Бурсаћ, „над Каменицом се откинула звиЈезда", али Је њен пример одгаЈао нове МариЈе, њена претсмртна песма позивала Је у нове Јурише. Размишљам о свему томе и све убедљивиЈе сазнајем: да, од тих детаља, од тих светлих примера гради се' историја. ★ Дрвар данас корача сигурним корацима. Са своЈих сеЈзмдесет хиљада становника, од коЈих две хиљаде официра, он ће у скороЈ будућности добити изглед модерног града. Нестаће рушевина и голих димњака, разрованих улица и срушених мостова на њихово место доћи ће огромне фабричке хале, дизаће се модерне фасаде зграда ту ће стаЈати нови Дрвар град РеволуциЈв._

Бранко ЈОВЛНОВИЋ

Кроз наше ФАКУЛТЕТЕ

Бруцошко вече У петак 21 новембра одржано је бруцошко вече које су студенти осталих година припремили прве године, У извођењу програма поред чланова КУД Правног факултета учествовали су и чланови забавног ансамбла Радио Београда. После успелог програма приређена је игранка. Дискусија о Закону о универзитетима Група студената Правног факултета организоваће дискусију о Закону о универзитетима. Да би дискусија била што плоднија једна група студената ће прво продискутовати и спре мити нека своја мишљења а затим ће~ се дискутовати са свим студентима на Љакултету који се за то буду интересовали. Поред ове на факултету ће се ооганизовати још низ дискусија о актуелним политичким и теоретским проблемима, на пример о спољној политици наше владе итд. На састанку дебатног клуба биће реч о дискусији коју води друг Ђилас са Становиком и Кристлом а по годинама ће се проучавати материјали са Шестог конгреса СКЈ. Добар почетак Недавно је одржана скупштина стручне секције Правног факултета на којој је дискутовано о раду у прошлој години и изабрано ново руковод ство. Прошле године секција је имала следеће групе: историску, за теорију државе и права, за политичку економију, кривично право, коиминалистику, уставно право, грађанско право и међународно јавно пра во. На састанцима група прорађивана су разна питања за

која су се интересовали студен ти. Најбоља од свих група била је група међународног јавног права. Поред успеха групе су имале и своје недостатке, а највећи је био у томе што групе нису биле организационо учвршћене. За рад стручне секције у овој години постоји велико интересовање. Око три стотинв студената активно ради у овим групама. Групе су одржале своје организационе састанке а неке су већ одржале и своје радне састанке. као група историских наука и међународног јавног права. У раду стручне ] секције нарочито се залажу Александар Стојановић, Јанковић Радослав, Милан Матић и i Дуле Радић. Судећи према почетку који ie добар, рад у овој години биће вероватно много бољи, тим пре што ће свака група имати своје просторије где ће се одржавати састанци и дискусије. { У тим просторијама налазиће се и сва потребна литература. Милош БЕЉИЋ Т ■ ■, У чзст најмлађих Први пут у својој маленоЈ историји, студенти стоматологије самостално су прославили ’ и припремили бруцошко вече. ■ Напуштајући досадашњи обичај да силом прилика (без сво је дворане, својих певача и козера) дочекују овај занимљи ви датум са студентима Меди-. цинског факултета, С. С. сто-; матологије пријатно је изнена* i дио своје најмлађе и колегв са осталих година. Вече је би-ј ло испуњено народним песмама, козеријама и забавама ко-ј је су у оваквој атмосфери до-] падљиве и другарске. Све у свему било је то пријатно и посећено вече. Поред тога ра- ! збијена је легенда да студен-,; ти стоматологије нису способни да покрену и припреме сво . је друштвене забаве. Тако jeи на најмлађем од свих београд; ских факултета бруцошко вече добило своје право на традицију. М.

Железара у Јесеницама

Страна 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 24