Студент

ХРОНИКА О НАМА Цртице из живота

Он нас напушта

Мали, црномашасти младнћ, ведрог лица, а кад се насмеши ред златних зуба заискри, још више разведри. и тако ведро лице. са педантно везаном краватом. То Је наш колега Кљајић инг. Радојица, до недавно студент Пољопривредног факултета у Земуну, најпопуларнија личност старе генерације, омиљен друг и руководилац. Један од оних ретких, упорних људи који располажу са вештином да за све могу наћи времена. Бити партиски студентски руководилац, редовно и одлично полагати испите и бавити се још и научним радом, то ретко ко успије, а н>егови другови кажу да Радојица увек нађе времена и за весело друштво у ком је опет најбољи...

Решили смо да пншемо о Кљајићевом научном раду. Колико сте радЛли ваш научни рад? Смешно питање, драги колега, у науци не постоЈи радно време, време се мери од једног до другог успешно решеног проблема... Са питањима је ишло тешко и ми смо се прихватили других извора: његових другова и сарадника. Прошле године Институт лековитог биља обратио се Институту за фитопатологију Пољопривредног факултета да им препоручи једног сарадника који би, први пут у нашој земљи, детерминисао паразите који нападају лековито биље и одредио распрострањеност и интензитет оболења. Практична важност овог рада била је огромна, јер je наша земља познати светски произвођач и извозник лековитих биљака. Фитопатолошки институт препоручио је студента Кљајића, који се већ истакао једним својим радом. Предлог је прихваћем. Почетак Је био тежак. Без литературе, без значајниЈих претходних радова, са малим научним искуством. У правом смислу речи пионирски рад. Тешкоће су у први мах обесхрабљивале, но Кљајић ииЈе од оних који сумњају у своЈе способности. Он Је упоран, ђаволски упоран, и неиа посла коЈег се он прихвати да га неће довести до краја. Што Је више улазио у проблем, све га је више и привлачио. Испитивање Је захтевало много путовања: од фармацеутске баште у Београду па чак до Истре. Средстава ниЈе било довољно. За свој научни рад Кљајић Је користио путовање разних екипа, екскурзиЈа и слично. Упорно Је радио на проучавању и одређивању паразита лековитог биља, али ни студиЈе ниЈе запуштао, давао Је скоро редовно испите. У Јуну месецу полагао Је пет испита; четири Је дао са десетком, а Један са деветком. Октобра месеца дипломирао Је први у воћарској групи, а међу првима у генерациЈи и то са одличним успехом. И своЈ научни рад са успехом и на време Је завршио и са њим учествуЈе у традиционалном конкурсу у часг „29 новембра". Ја не знам колико Је рад успео. Овом приликом захвалио бих се професору Младену Секулиђу и његовом сараднику ииг. МиливоЈу Перишићу за огромну помоћ коју су ми указали. КљаЈић Је дипломирао, али његова активност на факултету Још ниЈе престала; сада ради у ЈедноЈ комисији Савеза комуниста а већ се и прихватио новог научног рада.

У атељеу

Ево нас за часак на Академији ликовних уметности, да погледамо шта раде млади сликари, Овде нема типичног, ђачког жагора. У библиотеци неколико студенткиња прелиставају кшигу најновијих репродукција. Поред читаонице, кроз узан ходник и једва приметна врата улазимо у мали атеље. Ту смо случајно наишли на пете године, класа наставнице Љубице Сокић. Пријатна, топла просторија претрпана је сликама и цртежима свих величина. У соби испреплетаној тоновима боја и интимности налази се мали свет, пун маште, осећан»а и мисли. Субота доподне час је акта. Одмах с врата запажамо витког младића, издуженог, карактеристичног лица и разиграних очију. Зове се Радомир Антић. Лаким, уједначеним покретима довршава акт шеснаестогодишње, кестењаве девојке. У атељеу има Још његових слика. Велико платно „Искуства се преносе" део је композициЈе „Пиротске ћилимарке“. Још из детињства млади сликар понео Је мозаик чаробних пиротских шара. Скица за другу слику композиииЈе успут Је забележена у обичном календару, после боЈом у истом нотесу, па већи цртеж, мања слика на платну и тек тада боје he се претворити у велику слику . .. Почетком децембра Антић ће приредити у галериЈи „Иво Лола Рибар" своЈу прву изложбу. Првенац, први плодови рада, снови сваког студента АкадемиЈе ... Да ли ће то бити први успех младог сликара? Изложба ће показати ... Покрај сликарских ногара, у белом мантилу измазаном бојама стоЈи повисока девојка, са далеким и поспаним очима. Милицу Динић видели смо лета 1949 године како црта у ренесансним уличицамз Дубровника. И она Је у истоЈ класи. Огласили су се тамни звуци школског звонца. Одмор. Модел се скрива иза паравана. Поседали смо на дрвену клупицу. У разговору са Милицом уплела се тема о слици коЈу сада слика Ју. ПокраЈ прозора у различитом размаку стоЈи шест платна, већ се лепо распознаЈе исти акт.

Живот на Уннверзитету ври од разноврсних догађаја. Иеки се урезују дубоко У сећање, памте се. Али, више Је оких ситних, свакодневних. Покушали смо да их забележимо... « Написали: ЗОРАН ДИ.МИТРИЈЕВИЋ, МИ ЛИВОЈЕ ЋУРИЋ, ЖИВОМИР ПРЕДОЈЕВИЋ, МИЛИВОЈЕ ПИСАР и АЛЕКСАНДАР МИХАИЛОВИЋ. Како време брзо пролази рекла је млада сликарка. Пре три годшш често су слике у класи као ' блнзанке личиле једна на другу. А сад? Колико разлике у схватању, изразу и остварењу. Иза сваке слике стоји самостална личност. На питање куда he, када заврши ову годину, одгозора није било. То зависи од талента и успеха сваког појединца. Звоно се понова јавило. Милпца и Радомир узимају палете. Кичице нечујно пловс преко платна и ствараЈу поезију вида.

Експлозије

Ух, ала овде незгодно миришс! Многи то узвикну када по први пут прекорачв праг било кога од завода лабораториЈа Технолошког факултета. Али људи коЈи унутра раде свакодневно не осећаЈу скоро ништа. Но, има ствари горих од непријатног мириса. Ето, например, Завод за органску хемију. Сваки студент има својв место коЈе дели са своЈпм партнером. Он ради редовно прва три дана у недељи, а партнер друга три. и како су кључеви од орманчета заЈеднички, они се стављају па Једно место у соби за асистенте. и сад дешава се и оваква сцена: Онај партнер коЈи Је дошао да ради у четвртак, отвара своЈе орманче; лице му одједном пребледи, као онај његов мантил док Је Још био чист и бео. Покуша нешто да каже, али му реч запне у грлу... И у Јаду узвикне —Аух, раскућише ме! Погледате ли у орманче видећете боце без грлића, стаклени пехар без дна, ерленмаЈер са великом рупом са стране ,као да ra Је Виљем Тел устрелио. Од осталих ствари нешто постоЈи, а много нестало. Некоме Је било потребно, па Је отворио горњу фиЈоку (а оне се често немогу затворити), протурио руку и вадио редом све што му je устребало.

Пре неки дан Једна студенткиња је радила у капели (то су специјално уграђена одељења у коЈима се ради ако каква хемикалиЈа развиЈа отровни гас или ако прети опасност од озледе) окружена тврђавом од разних инструмената, боца, кондензатора, фракционих балона, од финога стакла радила Је са етром. Док Је на Једном краЈу оне „тврђаве" не слутећи кишта нешто загревала, на другом се налазио етар. ОдЈедном Је грунуло, салом се чуо звекет полупаног стакла. Бели мантили постали су плави, а од оне силне „тврђаве" остали само крш и лом. Као епилог свих тих експлозиЈа на краЈу године изиђе списак, колико ко има да плати за полупане ствари; свако се почеше и нешто промрмља кроз зубе.

Али најчешће се дешаваЈу овакве сцене

Асистенти

Н»их Је четворица. Они су често узрок промене расположења код студената; док ови раде у заводу весели су, псвају, звижде, нешто полупају, али ипак све Је добро кад анализа иде напред. Али кад заврше препарат и немају више шта да раде, одЈедном лица постану озбиљна. ПретстоЈи Гатерман и колоквиЈум. Озбиљна лица, сагнута над књигом пискарају некакве шаре и мрмљаЈу ко зна по коЈи пут неке чудне речи: „Фенилхидроксиламин, трикетопентан, циклопентадиен, безсулфохидроксанска киселина, антрахидрохинон, оксиметиленацетофенон, пеларгонидинхлорид../ 1 А то Је само спремање за колоквиЈум. Тако Је док су у заводу.

А како ли he изгледати испит? Код асистента се обично остаје, сат, сат и по, два, како кад, деси се, ито често, да асистент лепо устане, и каже вам прилично љубазно као да вам честита рођендан: шта. Простудирајте ви то мало боље и дођите идући пут. Сада замислите онога песређника комв глава Још бучи од разних имена и формула и коЈи мора

опет да седне и да их поново претури кроз главу, да их сриче и учи напамет. Има и таквих коЈи знају да изрецитуЈу све саставе наше и страних репрезентација, па чак и нижеразредних, али кад треба да кажу нешто о парафииима или анилину, стану да се мисле по пола сата. А сада кад отворите Гатермана, по.мислите да сто упали у малајску џунглу, море формула, реакција, структурних формула и све је тако лепо надифрано да је просто милина погледати. И свс Је толнко неразумљиво.

Некоме је лакше да „нагрува" оно што тамо гшшс па разумео или не, док други кажу, да кад отворе Гатермана, као да су ставили врућу пеглу на главу, па незнају ни како се зову. ★ Па ипак рад се одвија несметано у овом заводу. Поједини брже раде и уче, други спорије, а има и таквих, који кад виде да им не иде од руке, јурну из лабораторије па не долазе по десетак дана. Врате се поново и крену истим путем, од лабораторије преко Гатермана до асистента Јер, на крају крајева, зато су и дошли на факултет.

Између часова

Хајдемо обраћа се „Паша“, студент Грађевинског факултета, своме другу у Друштвени клуб. Ниси био никако? Не. Лепо је тамо. Можемо да одиграмо партију шаха; Ако нећеш, читај нешто. Ја идем често —• слушам радио. Одлучили су се да сврате, Jep имају паузу између часова, Видиш овог Ђоку Ивковиђа, та] ]е узео монопол на ово место за шаховским столом; само нема cpehe са Божом Јововићем. Ову he парти]у, ипак, добити. Божо каже Ђока, не o6paha]yhn пажњу на примедбу сад смо ]еднаки. Добили сте ову парти]у, обрати се поражени Божо друговима ко]и су помагали његовом партнеру... У клубу доста студената. Док су неки опколили шаховске столове, други заваљени у фотеље чита]у новине и слуша]у народне песме. После Kpaher времена поново су на часу.

Медицински ПОДМЛАДАК

Редакција „Медицинског подмлатка" стручног часописа Савеза студената Медицинске велике школе припрема јубилеј: пет година издаваша свог часописа пет година плодног рада, али |i пет година тешких искушења коЈа се намећу свакој аматерскоЈ редакциЈи, Бацимо летимичан поглед уназад: још средином 1947 године родила се идеја, која Је наметнута потребом за једним стручним часописом студената-медицинара. Група студената окупљена око Душана Хурића-Зинаје одлучила је да на своја скромна плећа прими тај терет. лале Варагић, Буба Михајловић, Тома Штрасер и др. добро су знали да за тај посао није довољан само младалачки полет, него високо стручно знање и велика упорност. Пошто су оценили својв снаге и предвидели све до у ситнице, изишли су са своЈим предлогом. Писање за часопис, рад у редакциЈи, организовање растурања и многи други послови спали су на њих. Требало је обезбедити добар, јевтин и студентима приступачан часопис. Сваким бројем, помоћ коЈу су добијали од студената и наставника расла Је. Као резултат тога Је и двомесечно појављивање часописа по клиничким слушаоницама и институтима... Данас Је то сасвим солидан часопис, Радови који се штампају у њему, по свом квалитету и обиму, често су изнад нивоа студентског знања. О малигној дифтерији, тЈ. о посебном виду дифтериЈе, студенти се могу упознати преко рада Мише <Радетића и Зоре Тодоровић у „Медицинском под-

млатку", Јер је о томе врло мало писано у медицинским публикацијама. Слично Је и са радовима „Морфолошко-патолошка изучавања Боталове артериске везе“ од Илије Нагулића; „Вауерова проба код срчаних обољења" од Бориса Недвидека и Срећка Поповића. Радом о заштити коже од дејства ултравиолетних зрака, студенти Милићевић и Петровић, поред научне вредности постигли су и практичну: пронађено је средство чија производња нијв скупа а пружа добру заштиту... Не мислимо овде да доказујемо научну вредност ових радова, о томе су меродавни већ дали свој позитиван суд, али овде Je симпатична тсжња студената за личним усавршавањем, за даљим развитком науке и свакако није случајно . iiro су ови и слични радови први пут угледали сеетлост дана баш у часопису „Медицлнски подмладак". Клупски људи

Интересовали смо се за наЈбољу секцију Савеза студената. Питали смо Једног бруцоша, затим Једног старијег студента озбиљног изгледа, а неозбиљног понашања, Једног функционера Савеза студената, сви су одговорили исто. Ауто-мото клуб. Прича о њиховом клубу Је досадна али значајна. Почетком прошле године клуб је постојао, али слабо Је радио. Зато су, као и обично, руководиоци били одговорни, али њима Је најавио рат професор Ружичић са Још неколико чланова клуба. Бирана Је нова управа лед Je кренуо! Набављене су машине, почели курсеви и на крају године била су оспособљена 62 возача; неки од њих су полагали испит за возаче и пред комисијом Саобраћајне милиције.

Сада Је то клуб чије курсеве похађа 250 студената свих година. Имају три возила, а трактор „Бенц“ Је н>ихов љубимац. „Ни Једне огреботине, а шездесет људи Је на шему научило да вози не без поноса говори друг Шуша. „А какво Је славље било кад смо га добили" и заигра осмех на његовим уснама. Његова осећања могу бити разумљива само аматерима, „клупским људима". Да, чудни су то људи, вечита куцкарала; познаћете их и у најсвечанијем друштву, издаће их мрље од нафте или уља на новом оделу или повређени прст, а кад ступите са њима у разговор мораћете да слушате дуге приче о двоцевнику, о карбуратору и о друтим чудесима. Ко Је припадао неком клубу и познаЈе ту клупску атмосферу, сетиће ce увек неког човека без кога се клуб не може замислити. Њега сви питају и он зна све. иако није неки функционер. Просто шеговом активношћу стекли су се сви конци клуба у његовим рукама, човек је постао домаћин клуба и као да ништа не може да се уради без тог Јоце или Милета. За оваЈ клуб то је Богомир МилетиК; на последњоЈ скупштини другови из клуба решили су да га из скромних средстава клуба награде са 3.000 динара. Но, кад већ говоримо о људима из овог вредног колектива морамо споменути и Једног од оних које ћете наћи скоро у сваком друштву или клубу. Има људи које аматерска страст за приЈемником, летећим моделом или воланом потпуно зароби. Такви почну заборављати на своЈе основне обавезе, ако су студенти почињу занемаривати студиЈе и постаЈу проблем свом клубу или друштву. Такав Је код агронома Савић Иван. О њему Је морала да дискутује и оргапизациЈа Савеза комуниста, а његов клуб ra Је казнио за слабо студирање и прекршаЈ саобраћаЈних правила. Професор за мпоге студенте то је нешто далеко, мање или више ауторитативно, нешто што нас потсећа на неприЈатне доживљаЈе са испита, Мало Је професора коЈи су нам постали и пријатељи, узори коЈе ћемо целог живота покушати да следимо, мили ликови за које су нам везане успомене из студентског живота. Професор др. Ружичић Je Један од оних ретких професора које Је сво Јом активношћу успео да 'Јридобије симпатиЈе студената.

Очима најмлађих

29 новембра 1951 године многи осмошколци постављали су питање: како ли he дочекати идуће године Дан републике? Синуо је одговор: бићемо студенти, бруцоши • ниЈе шала! Ала he то бити дивно. .. Надовезивала су се маштања. Свако је прижељкивао снове о аули, катедри, колоквијумима, микроскопирању, Неко је желео да студира технику, други медицину, трећи филозофију. ТаЈ идеал нас је потстицао на рад. И ми смо матурирали, а сада смо ето, наЈзад студенти. Додуше, тешко је било привићи се на ту нову средину. Више то нису били професори гимназије који ćy нас познавали кроз цео пут школовања, већ хладни, достојанствени научници коЈи мало маре да ли си све записао у свеску и нерадо понављају своје велике речи... На ПозоришноЈ академиЈи од деведест кандидата за режију Је примљено двадесет и три друга и три другарице. Нас су већ прве вежбе из глуме код професора Браслава Борозана, чиЈе смо име једино читали на позоришним програмима, зближиле до те мере као да се одавно знамо. Слично у нама била Је љубав према позоришном раду. У међусобним искреним разговорима упознавали смо се. Један друг топло Је причао о своме детињству, о неком врту ружа коЈе су му се дубоко утисле у свест и коЈих се прво ceha када се помене та дивна реч детињство што постаје све опоЈниЈа уколико се више удаљавамо од ње, чим више стари баш као и вино. Миливоје П. испричао нам Је Један утисак из антикварнице: гледао Је за време окупациЈе како се Један дечак одваја од своЈе виолине коЈу му мајка прода Је. И њега и нас мисли су cjeдиниле са мислима тога младог музичара... ' Поред тих причања, коЈа вежбаЈу машту и изражавање, постоје и пантоминске вежбе којима студент режиЈе треба да изрази Једно збивање: треба саопштити пријатељу без иЈедне речи да му Је умрла маЈка; треба рећи гледаоцима да Је доле испод прозора аутомобил неког човека, треба се уживети тако да док седимо на столици, други мисле и замишљаЈу да се иалазимо у возу. И низ импровизација ..,

Број 24

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 3