Студент

РЕПОРТАЖА СА ЕКСКУРЗИЈЕ

НАША KO3LPHJA

Не сећам се ко је пронашао екскурзије. Кажу да су их открили старији студенти као идеално средство за упознаваље са бруцошкињама. Друго, екскурзиЈе се увек приређују у јесен кад се време пролепша, али оставимо све то и пређимо на ствар. Ту скоро решили смо да идемо ua екскурзију, изабрасмо комисију од шест чланова која је имала да Одреди правац. Комисија, опет, изабра ужи одбор од три члана, а ужи одбор већ на трећем састанку преда ствар у руке једном од велике тројице. Дакле, он је имао да одреди где ћемо путовати. Задужени друг мислио, мислио и на крају се сетио да одавно није био код куће; после Је све ишло филмском брзином. Ићи ћемо у правцу куће задуженог друга, Јер тамо имамо обезбеђено преноћкште а узгред ћемо обићи и неколико научних установа. Долазимо на стаиицу, свеже избријани у монтгомери мантилима, белим кошуљама и са позајмљеНИм машнама „меЈд ин иностранство". Осећамо се свечаио сада he почети познанства. Али, гле чуда! Од бруцошкиња ни корова кажу нису хтеле да иапусте предавања. Зар Је то важно? Ето ја, врло ретко идем на предавања па сам ипак успео да за четири године дам скоро све испите из прве. Сад шта Је ту је, ипак некако крећемо. Време Је идеално, полако сипи

она фина освежавајућа јесења киша. Раду Јемо се због тога. Друг који је презадужен организацијом сазива хитан састанак. Решавамо да ли да одмах са станице пођемо у зграду где ђемо оставити ствари или да прво начинимо посету Једној научној установи а да ствари оставимо после тога. НастаЈе врло бучна дискусиЈа за и против, долази до гласања. Опет ииЈе пала одлука број гласова је подједнак, уз два уздржана. Једна цругарица нуди баклавом оног који се уздржао и он се овог пута опредељује значи, прво ћемо оставити ствари. Другарица са баклавом брине се да приликом слецеђег гласања не буде више оних који he се уздржати. Силазимо с воза; кишица ромиња. Полазимо да оставимо ствари. Успут држимо две крађе конференциЈе ради прецизирања хоћемо ли скренути лево иза првог или иза другог ћошка. НаЈзад стижемо, остављамо ствари и журимо према научној устаиови. У некој огромноЈ сали, величине отприлике четири са четири слушамо нас стотинак, онако с ногу, кратко предавање коЈе ниЈе траЈало више од лва сата. Излазимо напоље. Држимо састапак да би расправили на ком крају зграде ћемо се сликати. После сликања изгласавамо предлог да добијемо три сата слободног времена. Седимо у градском ресторану и пијемо други литар киселе воде од које нам се већ врти у глави. Слободно време Је прошло. Сакупљамо се поново. Вођа саопштава да једна група наших другова младих писаца приређује вечерас „књижевно" вече, те према томе, ми морамо глумити публику. Трчимо на врат на нос да набавимо неко средство против спавања и неколико аспирина. затим крећемо на ту приредбу. Све се срећно завршило, отпорни смо ми, одлазимо на спавање Јер сутра крећемо у други град пошто смо оваЈ већ упознали. Сутра док киша пада нешто појачаним темпом, возимо се ка другој етапи нашег пута. Стигли смо. После детаљног разгледања станичне ресторације, прелазимо у једну од учионица неког дома ученика у привреди. Опет конференција, одлучујемо да Је најбоље остати овде услед недбстатка кишобрана и шаторских крила. Вођа пута доноси из непознатих извора неколико шах гарнитура и Једне цомине; дочеку Јемо га бурним овацијама. Шахисте организују турнир за првенство екскурзиЈе, остали играЈу мице, „Зу“ и друге друштвене игре. Увече, опет „књижевно" вече. Поучени синоћним примером узимамо веће количине спасоносних

таблета за освежавање и обавештавамо станицу за хитну помоћ, јер вечерас наступају и приповедачи. Тако пролази још један дан препун лепих утисака. Храну смо већ појели... шта ли ћемо Јести сутра? Размештамо се по удобним столовима и клупама и слатко спавамо ... Јутро је. Устајемо одморни и весели. Ићи ћемо на оближње Језеро. То смо наравно одлучили на конференциЈи која Је, чини ми се, двадесет прва по реду. Киша нас Је изневерила престала је да пада, али зато дува неки топли северац. Разгледамо Језеро. УтврђуЈемо да Је вода хладна. Но, ствари изгледа не иду добро Јер већ петнаест минута нисмо имали конференцију. Најзад се враћамо. Екскурзија Је завршена, сви су тужни вероватно жале што се ниЈе Још мало продужила. На станици нам се придружуЈе неки кер. Леп Је, само прилично мршав као да Је и он био на некој екскурзиЈи. * Враћамо се; пао Је предлог да следећи пут приредимо екскурзиЈу у Једној од слушаоница нашег факултета провешћемо се исто тако лепо а уједно уштедети новац за пут.

Пецко ДИРКИЋ

Мало пародије „Балада о месецу"

„Кругови", број 6 »Шта ме сеца са месеца“. j.| TT g 0 редом Лаза костић охоло и махнито, Месец се прави Тошом ни бриге га за прекид струје час јесте, час није упашће можда у Мажестик песник, у ставу од Добоја Мује. зато ra сада из цистерне појим млеком пресним. За њим fce све комете Миц по миц! да дигну с У књп « е 7¥n« гт« као Р еп У лисаца. Ј д Потражите ме за помоћ постао месец разуздан. Иапамно v Веигто му није по мери, р у K tv6v писапа. господин презире голотињу 3 3 па xohe „монтхомери". Бора ЋОСИЋ Свих жена пргавих јутарњи oceha бол (Наставак следи у седмом, а а кад се Кривокућа накрене „ _ „ целој планети можда и у 77-ом 6pojy часопичестита гол. са „Кругови").

ТРИ ПУТА УРА ЗА ТАВАНИЦУ

Опростите што вам одузимам време. Знам рећи ћехе: „Мало што сам изгубио она два сата у биоскопу, још сада да читам и приказ о филму!“ Имам једног пријатеља чи аустриске филмове из прхгаципа не гледа. Каже да има лоше искуство. Он чак није гледао ни „Четворицу у џгау" јер се догађа у Аустрији. Ја се не слажем с њим; има и добрих аустриских филмова, ето „Приче из бечке шуме“. Али „Саветник Гајгер"?... Почео је са тиме што су нам аутори обећали један ведар филм, па су нас онда давили, мучили, нервирали да би после два сата најзад пала тава-

ница... чиме се на срећу и спас свију нас и завршио... И Ханс Мозер и она ваза која је морала да се разбије, иначе г. саветник не би добио кајгану, која је „морала у десет сати да буде на столу г саветника, јер тако је већ двадесетпет година", и озбиљни (да би изгледао неозбиљно) Паул Хербиргер, и онај чикица који је у почетку био интересенти,.. сви су на крају постали досадни и неиздржл>иви... Да кије било оне таванице, ко зна шта би све било до краја и да ли би се икад „филм“ завршио. Таваница нас је спасла, њојзи хвала. С. Т.

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Водоравно: 1. Позната марка америчких аутомобила; 5. Име чувеног франц. математичара и физичара; 9. Отсечак, део улазнице; 10. Музичка драма; 12. Велика покрајина у северноЈ Француској; 14. Наука о моралу; 16. Име франц. натуралисте („Жерминал"); 17. Наш бициклиста; 19. Домаћа животиња; 20. Шта (пров.); 21. Тако се зове италијанска футбалска репрезенгација; 23. Речно острво; 24. Круг око сунца и месеца; 26. Гвоздена руда; 28. Метални део узде (тур.); 30. Град у Нормандији; 31. Најбољи десетобојац у свету; 33. Аргентински шахиста, играо на ОлимпиЈади у Дубровнику; 39. Брдо у староЈ Тесалији на којем се Херакле попео на ломачу; 40. Дело Саломона Ренака: 42. Притока Саве; 43. Познати италиЈански режисер; 45. Чин, поступак; 46. Спартански краљ (245—241) кога су ефори осудили на смрт због смелих реформи у Спарти; 47. Ланци који се стављају на ноге; 49. Удовица, жена без мужа; 50. Италијанска породица из XVI и XVII века прочула се израђивањем добрих виолина; 52. Снаха (пров.); 53. ПровинциЈа у сливу Брамапутре, има највећу количину ваздушних падавина на свету (12 метара); 54. НатриЈум карбонат. Усправно: 1. Чувени франц. математичар увео и разрадио по к.ему назване редове; 2. Једна марка немачких аутомобила; 3. Пруски фелдмаршал и министар за време француско-пруског рата (1870

—1871); 4. Скраћеница за друштво новинара; 5. Иницијали презимеиа и имена нашег познатог десетобојца; 6. Врста мача (франц.): 7. Teжина робе без омота; 8. Главно место у Јерменији; 9. Члан Централног комитета СКЈ (Славко); 11. Име старе Халдеје чији се језик одржао све до Александра Великог; 12. Професор хемиЈе ва великоЈ школи у Београду (Др. Марко); 13. Јединица рада у практичном систему мера; 13. Новац који римокатолици као данак даЈу папи; 17. ИнициЈали презимена и имена А* мериканца нашег порекла, чувеног виолинисте; 18. Вешто изведена превара; 21. Пут између два реда' дрвећа и цвећа; 22. Одрасли инсект завршни ступан. развића Једног инсекта; 25. Данас (итал.); 27. Личва заменица; 29. Географска карта; 31. Животна намирница; 32. Област у источноЈ ГрчкоЈ; 33. Град и при-. станиште државе Вашингтон; 34. Једно београдско предузеће за про мет хлебом и пецивом; 36. Познати атлетичар .„„Црвене звезде" (на 800 и 1500 м.); 37. Рт на Сахалину (О-хотско море); 38. Група Јединки једне врсте живих бића; 41. Иницијали Једног од светских класика (Рат и мир); 44. Француски публициста (Шарл), основао агенцију 1635 r.; 46. Асирско вавилонски бог времена и олује; 48. Презиме наше филмске глумице; 49. Један (итал.); 51. Иницијали познатог народног хероја; 52. Иницијали једног од помоћника мин, спољ. послова. Б. Р.

ИСПУЊАЛКА

Под I и II добијају се два листа београдских и загребачких студената. Водоравпо: 1. холандски физичар (Камерлинг) носилац Нобелове награде; 2. Врста брзог лђчссузног брода; 3. Стил у пливању; 4. Наш познати смучар; 5. Марка писаћих машина; 6. Град у Далмацији; 7. Мотоциклистичка стаза; 8. Стари народи германског порекла; 9. Острво у Јонском Мору; 10. Држава у Африци; 11. Романтична сцена; 12. Познати боксер „Партизана"; 13. Индиски новци; 14, Главна личност из филма „Чудо у Мнлану". Б. Р. |

Страна 8

Издаје Савез студената Београдског уаиверзитета и великих школа. Уређује редакциови волегијум« одговорни уредник Јосип Франић. Уредништво и алмипнстрација Београд. Балкавск» 4 IV; телефов 23-464, чековви рачув 1032-903213, Тромесечна оретплата 60 див. Штампа „Глас“ Мошс Пијаде 8. Лист излазв средом цева 5 днв.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број

Не заборааите: 30 ДАНА КЊИГЕ (од 1 до 30 новембра 1 932) Само за студенте само у студентским продавницама на Техничкој великој школи, Медицинској великој школи, Правном и Економском, Ветеринарском и Пољопривредношумарском факултету 2О-ЗО с | 0 попуста на све универзитетске и великошколске уџбенике даје »пучно кн»и га СТУДЕНТИ, Набавите потребне уибенике док овај попуст траје НОВЕ КЊИГЕ; Др. Немања Барјактаревић: Венерологија стр. 376 * дин. 256. Др. Михајло Андрејевић: Улкуснз болест патологиЈа, клинка и терапија желудачних afjTž r 4 и црев. гризлица стр. 216 дин. 327. Др. Гојко Грђић: Привредна историја Евроле стр. 280 дин. 315. Скаскин и друг Историја средњег века II део стр. 450 дин. 266. Инж. Петар Мицић Основи конструкције од челика стр. 900 дин. 574. Н. Салтиков Теорија парцијалних једначика другог реда стр. 121 дин. 80.Огњан Радовић Немачкн глаголк •••' практични приручник дин. 140. арх. Богдан Несторовић Архитектура старог века формат: велика осмина, стр. 515 дин. 603. Тронски Историја Античке књижевности стр. 427 дин. 283. ГОРЊЕ ЦЕНЕ ВАЖЕ САМО У СТУДЕНТСКИМ ПРОДАВНИЦАМА НА ФАКУЛТЕТИМА