Студент

СПОРТСКИ ЖИВОТ

ОРИЈЕНТАЦИОНО ПАТРОЛНО ТАКМИЧЕЊЕ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА ПАТРОЛА БРОЈ ОСАМ

Често Је човеково расположење исто онакво какво Је и време, па чак ако он и није везан за то време, Тако Је и са иама овог свежег Јутра док се скупљамо пред зградом Техничке велике школе очекујући полазак на до сада наЈма■совније наше студентско оријентационо патролно такмичење. Небо Је ведро са по којим облачићем на њему, а и ми смо расположени са извесном сумњом због магле која се наслућује и блата са којим heмо се вероватно срести. Ко Је фаворит? Стаза Је Још увек непозната, а остаће загонетка све док је не обиђемо. Победник he свакако бити екипа најспособнија у ориЈентациЈи помоћу карте и наЈиздржљивија у ходању. Шкрипе точкови „троЈке" док нас вози према Топчидеру. Човек бипомислио да he се распасти од 160 такиичара, који смо се силом угурали у двоја кола. И док трамвај полако клизи према нашем старту дискусија Је жива. НоваЈлиЈе у такмичењу ове врсте нагађају о стази, о контролним тачкама, док искусниЈи такмичари препричаваЈу своЈе незгоде са прошлих такмичења, али коЈе се оваЈ пут по њиховим речима неће поновити. Но, сви цодЈеднако врте главом на маглу која је све гуцФа. Испред 40 постројеџих патрола и претставника Планинарског савеза СрбиЈе, ванармиСког васпитања и Универзитетског одбора ССЈ отвара се ово традиционално такмичење. Одмах иза тога прва патрола полази са старта, да би после свака два минута пошла следећа. Спремни за старт У одређено време руководилац на ше патроле прима секциЈу са назначеним правцем креташа и кон-

тролнпм тачкама и коверту са задатком; Патрола има задатак да са старта прође преко тачака 1, 2, 3,4, 5,6, 7, С, 9 и натраг до цмља. Патрола је дужна да ове тачке промађе и за ово донесе потврду контролора. Кретање између тачака Је произвољно. Тачке су повезаве црвенои ликијом. Кључне тачке су обележене црвеним бројем, а остале црним. Кључне су тачке 6, Сн 9 и њихово непрелажење повлачп дисквалификацију. Промашење осталих контролних тачака је губитак у времену од 10 мииута. После кратког посматрања секције крећемо према тачки 1. Стаза износи на мапи близу 10 км, али ћемо ми свакако морати прећи више, ако ни због чега другог, а оно због брдовитог терена. Трка ce обавља у пределу Кошутњака. Терен је донекле познат, али убрзо увиђамо да Је без бусолв тешко пронаћи контролне тачке, Јер се оне не налазе на познатим путевима. ВЛагом Падином пењући ce кроз шуму западно од Топчидера лако налазимо прве три контролне тачке, Сусрећемо патролу в, док Je нас стигла патрола 10, Врзо крећемо даље према Јуту да би добили у времену сада, док смо Још одмории. Понекад и трчимо. Магле Је нестало, али Је трава влажна. Време Је идеално за такмичење. Тачка 4 се налази на Бановом Брду. СаопштаваЈу нам да смо ми четврта патрола коЈа овуда пролази, То нас охрабруЈе, Јер смо кренули осми по реду.

40 патрола на старту Стаза дуга 12 км. 160 учесника и 32 контролора на такмичењу

У кои правцу треба да наставимо? пита вођа наше патроле. То ви саии треба да знате одговара контролор. Но, није потребно ни да нам каже, јер се у даљини под сунчевим зрацима оцртавају контуре Филмског града у магли која ишчезава. Сада се спуштамо асфалтираним друмом на чијоЈ ce ЈедноЈ окуци налази тачка б. Даљи пут наставља се кроз шумарак пун жбуња са коЈега је Beh опало лишКе. Прво се пењемо уз стрму косину. Ништа не видимо од дрвећа, те нам Је дурбин бескорисан. Правац одржавамо Једино бусолом. Спуштамо се Још стрми Јом падином. Стаза Је сва блатњава, док Је трава и лишће мокро од росе. Непрекидно се клизамо. Неко Је и пао. Шибље нам закрчуЈе пут. Лево од нас приближуЈе нам се и патрола 10 од које смо се мало пре при уласку у шумарак растали. Ту код Једног споменика Је и обавезна контролна тачка в. Настављамо пешачсње друмом. Суице Је већ припекло те скидамо са нас све сувишне ствари. ЧуЈу се гласови навијача. По блатњавом игралишту одиграва се нека футбалска утакмица. Немамо времена да Је посматрамо. Према мапи процењуЈемо да се морамо попети иа впсину од око 40 метара. Крећемо стрмо навише, Јер Је контролна тачка иа врху брда. Једва се крећемо. Терен Је клизав. И пушке коЈе носимо сметају нам. Стрмина Је велика. Помажемо се дрвећем коЈе нам служи као ослонац, док најзад не стижемо на врх.

гађају, Неке су већ отишло, Иза нас стиже и патрола 19. Она већ има велику предност, Јер Је кренула 22 минута после нас, а већ дошла до стрелишта. Није ни чудо. Два члана патроле су се пласирала на четврто место ггрвенства Србије у патролном такмичењу, Веру Јемо да he и сада заузети Једно од првих места. Гађамо пажљиво, јер сваки од 15 могућих погодака вреди 2 минута. Одмах пролазимо лево од Филмског града према Жаркову. Тереп Је скоро раван. Око нас се простиру њиве. Тек изникла пшеница даЈе мркој земљи зеленкасту боју. Газимо по блатњавоЈ ораници. Уморни смо, а ово блато које се на-

хватало на ципеле Још више отежава ход. Јављамо се и последњоЈ контроли, а затим скрећеио натраг према циљу. Ту Је већ лакше, Јер се спуштамо. Пионирска жељезница пролази испред нас. Пресецамо пут којим смо прошли пре једног сата, Јер наша стаза има облик осмице. Кроз дрвеће Кошутн>ака у кизини већ се види жељезничка станица Топчидер. Још коЈа стотина метара и стижемо на циљ заједно са патролом 10 од које смо се пре уласка у шуму разишли. Док седимо у ресторану и пиЈемо топао чаЈ пристижу и сстале патроле 27, 18, в..., неке свеже, а кеке уморне. О пласману се Још ништа не зна. Неке патроле су пошле сат и више после поласка прве екипе. Када стигнв и она последња тек тада he се моћи одредитм и коначан редослед овог масовног такиичења планинара.

Јоза ТУЦАКОВ

У суботу на Стадиону „Партизан" или „Цр. звезда

Познато је да је сусрет „Партизан" „Црвена звезда" увек давао лепу и интересантну борбу, био он пријатељски или првенствсни. Финале купа биће свакако најинтересантнији. Мада „Црвена звезда" моментално није у доброј форми, што доказују њени последњи порази, она ипак против „Партизана" даје све од себе, што значи да је победпик неизвестан. И једна и друга страна, сигурно Је, бориће се до максимума за највећи трофеј.

Мишљења сам да у финалном сусрету између два стара ривала „Црвене звезде" и „Партизана" фаворита нема. Искуство је показало да баш онај тим који Је у слаби Јој форми побеђује а то би требало да буде овога пута „Црвена звезда". Према расположењу свих играча Једног и другог тима очекује се велика и фер игра свих 22 играча, а победа нека припадне тиму који ће бити тога дана бољи и ефикаснији.

Рајко Мити^: „Победник је неизвестан”

Стјепан Бобек: „Нема фаворита”

Мач је добар... Али, да ли he само то бити довољно?...

ШАХ ТРЕЋИ ПУТ ПРВАКИЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Верица Јовановић се преко целог дана може наћи у бродарској сали Машинског факултета напоменуо је један машинац. У једној од учионица скоро зиданих просторија Техничке велике школе, које се једва виде иза велике старе школске зграде, налази се неколико студената машинаца са Ородарског отсека. Са њима заједно учи и наша позната шахисткиња Верица Јовановић, студенткиња пете године Машинског факултета. Док се данас опет заједно са другарицама припрема за испите на свом факултету, још је увек под утиском последњег турнира за првенство ФНРЈ, завршеним пре десетак дана, на коме је освојила по трећи пут женски шампионат Југослави је у шаху. Непозната шахисткиња из Чачка Цре свега треба знати да је Чачак и данас један од најја* чих шаховских центара у уну трашњости Србије. А нарочије то био одмах после ослобођења када се у њему појавио низ талентованих омладинаца-шахиста. Срећко Недељковић, млади Ћирић и многи дру ги позната су имена нашој јав ности. И није нимало чудо да баш из те средине потиче наша млада првакиња. Beh у сед мом разреду гимназије осваја првенство своје гимназије. У међушколским утакмицама, у екипи чачанског „Борца“, на једној од осам плоча учесник није мушкарац. Верица Јовановић учествује и у мушкој конкуренцији. Она својом одличном игром побеђује и многе мушкарце. На женском првенству Србије одржаном 1948 године у Београду догодило се изненађење. Искусна шахисткиња и вишегодишња првакиња државе Тимофејева није освојила прво место. Једна непозната млада талентована учесница из унутрашњости добија назив првака Србије у шаху за жене. Први озбиљан турнир Верице Јовановић доноси јој велику победу и омогућује учествовање на женском шампионату Југославије. На финалном турниру заузела сам тада четврто место каже Верица Јовановић. Но ооно ми је милије него многи каснији успеси. Тада сам први пут играла са нашим нај познатијим шахисткињама и већ само то учествовање је за мене била велика радост. А затим 1949 године заузима треће место, само пола поена иза првакиње, У следеће три године она је стално прва на листи наших шахисткиња. Истина пре две године надмоћно, а ове са малом предношћу испред осталих, делом због сталног напретка и осталих наших шахисткиња, а с друге стране и због тога што Јовановићева студира на једномод наших најтежих факултета. Ускоро машински инжешер И поред тога што се активно бави шахом, учествује на турнирима који јој одузимају доста времена, успела је да за ове четири године не заостане са студијама, док јој средња оцена износи 8,35. Она има још само шест испита до дипломирања, те се може очекивати да за годину дана заврши студије на овом факултету. Верица учи и немачки, јер јој је овај језик потребан у студијама (и за шах напомиње један њен колега). Сада ми је најважније да што пре положим испите и дипломирам. Уједно се спремам за женско зонско првенство света у шаху. Трудићу се Да се што боље пласирам и поправим свој неуспех у Венецији, јер се сада више не може рећи да немамо искуства. Ј. ТУЦАКОВ

Технички резултати

БроЈ учесника: 1. Планинарско друштво „Ртан>“ са ТВШ 21 патрола (од тота дружина Машинског факултета S, Геолошког факултета 5...): 2. „Тара и са Пољ.-шум. факултета S патрола... Пласман: 1. Друштво за телссно васпитаљв студената „Партизан" (Корда, Велимоновић, Сабати, Соколовић) 1:07,47; 2. „Ртан.-,

дружина Грађевинског факултета (ЈовановиК, Газикаловић, Гвоздић) 1:16,05; 3. „Ртањ и , дружина Геолошхог факултета <руководилац Јовановић) 1:19,54; 4. „Јастребац* са мвш 1:20,38; 8. „Ртан>“, дружина Електрофакултет 1:24,24; в. „Ртан. и , дружина Електро факултет 1:20,02 Међу десет првопласиравих екипа „Ртан. 1 * са ТВШ има 8 патрола, а међу првих 25 „Ртан.“ има 15.

ПЛАНИНАРСТВО

Контролна тачка С

Годишња скутитина дружине Технолошког факултета

Чују се први пуцњи, који иам помажу да брзо стигнемо до тачке С. Ту има неколико патрола, коЈе

Овогодишња редовна скупштина дружине планинарског друштва „Ртањ“ ка Технолошком факултету показала је, у одиосу на раииЈе године, велики напредак пла иинарства на овом факултету. С обзиром да Је то факултет па коЈему студенти всћииу свог радиог врсмеиа проводе у лабораторијама, управа дружиие Је нарочито настојала да организуЈе што всћп број излета обично у околини Београда. Скупштина Је нарочито истакла успех у погледу масовности дружине, ма да Је Још увск проблем учествовање студената са млађих година. Њихово интересовање, нарочито за акције ширег обима, Је мало. Зато су члановн

кроз дискусију поставили задатак новој управи да посебну пажњу обрати на ниже године. Важно место у извештају заузима васпнтни значај планинарске организацнје у погледу развијања свих оних лепих особина човека младог инстлектуалца и будућег члана великих колсктива. Успех у овом погледу могао се нарочито приметити за време радне акциЈе када се чланови планинарске дружине били носиоцп радног елана, другарства и весеља у бригади. Исто тако ни за време радне акције нијс се престало са излетима, већ се сваке недеље одлазило у околна места.

М. Антонијевић

ИЗ АКАДЕМСКОГ АЕРО КЛУБА

ПРВАЦИ

~ ОваЈ примсран успех обратио се Један средовеча! човек своме саговорнику, у полувремену утакмице на стадиону „Партизана”, пошто су преко звучника обЈављени наЈвећи успеси Аеро клуба ТВШ и датум одржавања годишње скупштине достојан Је призна ња и похвале. Ја сам студент технике, знао сам за овај клуб, али не и за овако вредне резултате. .. * * * На Београдском универзите\ ту и великим школама, Аерс \ клуб постојао је једино на Те> I ничкој великој школи. НедавI но је на годишњој скупштини, I проглашен за Академски аерс | клуб, са правом чланства, сва| ког београдског студента. ЧлаI нови аеро клуба ТВШ, са до[ ста успеха, учествовали су на | многим такмичењима у земљи i и иностранству. Побеђивала je | екипа, а и појединци. Највише I успеха имали су чланови Бо| рислав Гунић и Драган ХриI стић. * * * Овога лета, одржано је у | Грацу (Аустрија), званично прI венство света у категорији моI дела једрилице А-2. Учество: вало је 16 земаља. Прво место i освојио је Борисав Гунић, сту| Дент архитектуре треће године. \ Он је први и на Савезном слеi ту у Новом Саду, у категорији ; „брзинских” моторних модела. i Поставио је и данас држи дрi жавни рекорд, у „брзинским”-

Драган Христић

моделима од десет кубика за кружни лет, са брзином од 169,5 километара на час. Освојио је дипломе „А”, „Б”, „Ц" пилота једриличара и дипломе ~А“ и „Б“ падобранца. * * * Сала Архитектонског факултета, пуна студената који цртају на вежбама из историје архитектуре старог века. Табле, табаци хамера, лењири и остали прибор, скоро су прекрили све столове. У углу сале ради Гунић... Моделар сам почео је он од 1945 године, једриличар од 1947 године, а „Ц” јецриличар и падобранац од 1948 године. Учествовао сам на више такмичења. Освајању пр-

векства света, у Грацу, нисам се надао, ма да смо ми у овој грани ваздухопловства врло познати. Наредно такмичење одржава се у земљи победника, па ће се тако, идуће године одржати код нас, Поставио сам и државни рекорд „брзинских” модела. И ... Шта, зар ништа више? Како усклађујете свој позив архитекте и активног учесника спорског ваздухопловства? Волим и архитектуру и ваздухопловство. Можда је то мало чудно, али, тако је. Напоредо радим и једно и друго. Тако ћу и наставити... * * * У јакој конкуренцији такмичара из целе земље, Драган Христић, студент Машинског факултета треће године, два пута је узастопно освојио пехар „мајстора акробација” Претстављао је нашу земљу на такмичењима у Енглеској и Белгији Још као гимназијалац каже Христић после завршетка предавања из дизалица био сам моделар. Авион сам во лео још као мали. Моделарство je диван спорт, Али, не само то. Оно оплемењује човека и рађа у њему смисао и жељу за конструкторство. Данас сам мо делар и студент аеронаутичког отсека. Желим да потпуно овладам овом граном технике. Пилот ћу бити у сваком случају, а надам се, да ћу доживети да летим на својим конструкцијама... Успех у освајању пехара „мајстора акробација“ донео ми је радости и ново одушевл>ење за моделарство...

Живсшир Предојевић

Број 24

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Стр анa 7