Студент

На маргини Лолине слике

М. МИРКОВИЋ

Гле, пуца борје. И пуца брдо Над откосима врти се тане, по дубу храста ожиљак дуби и птице слећу. Ал’ где су гране? Сутон је свакој уходи свећа ко пелуд јагода у папрати, док крчаг ноћи са неба пије дугу од наде, смоле и влати. Земља с одећом зебре пад виром гаравом косом иконе брише сад; младост није михољско коло а тајфун расте, борац још више. 0 II птицу гордих, моћних крила обале ветрови до коре хлеба, ал’ твоја младост борић је била што тиче капи на рубу неба... И детлић пада од ноћи слане и чворак сахне од горке студи рафал у јесен кобра би био да људи нису калили груди.

Један лик америчке књижевности

Радомир Антић: Плетиља

Америчка кшижевност ]е без традиција. Пошто свој век није започела шегртском таштииом, она не познаје никакве бочице за опите. Историски потентно она је вршн>акин>а титанског Линколна од кога је наследила све врлине народних умова и духова. Додуше, нспитиваше трачница ове одушевљене, али не романтичне кшижевности одвела би нас одвише далеко да бисмо били убедљиви. За сада упиремо прст у њеног чеховљевски умиљатог савременика Виљема Саројана, Саројанове приповетке расејане су по нашим популарним листовима и чине једно од шихових компонената привлачности. Довољно је преводити га лакоћом матурске руке па да заблиста његова прозирна реченица. Ту није тешко пронзћи лепоте и врлине капања над хартијом. Ако је нешто наглашено и прорачунато, онда је то живот У рачуници треперења јасике. И као што се ни један р>еализам не може разумети и посматрати без поетског коефициента, тако ни градиво Саројана не може да опстане без своје дубинске обојености. У књижевност је ушао као пион бучног града, презапослен и преосетљив попут Додеа или Горког. У напору сопствених прсних мишића упознао је тежину чекића, сумор скитања и тврдоћу хлеба. „Много је видео и доживео, а ништа није заборавио“ пише у поговору збирке „Савремене америчке приповетке!! Отуда је веома рано и веома храбро постао хроничар својих вршњака, босоногих и напаћених. Поред тога он је заволео чаробност прича у пропорцији „бајка ствара живот, живот ствара бајку“. Књижевност је пригрлио као матерњи језик, а само то подиже крила талентима. Иронична природа овог продавца поморанџи и знатижељног скицера малих људи у малој улици, учинило га је приступачним до пријатељства. Он је у очима пролазника душа сувоњавог колпортера кама крушака ритмове сока, у сновима занатлија опијеност животом. Никад се не стиди своје безазлености која је била највећи отпор према могућим футролама господства У годинама кад се једва разабире шум сопствених артериЈа читао је Шопенхауера и уображавао да презире људске слабости и врлине. Међутим, кад год је подизао очи са не-

мачких конструкција, био је обасјаван погледима својих вршњака. Из тих мајдана топлине израсла је она обнажена дечачка душа сувоњавог колполтера Сама, који се смејао под масним небом бучног града. А једино што је сувишно имао

биле су сузе. То је разговетна повест о ногама које нису очврснуле на игралишту баскетбола, већ у оним теглећим напорима кад је и пролећна киша довољна за аутосугестију болести. Све то испричао нам је Саројан без сирових подвлачења и наметања. Јер, америчка периферија најтачније се пројектује у срцима њених најмлађих људи. Можда би Саројанови јунаци птичјих година имали више типичних склоности деце Јенкија да нису васпитана у тешком уверењу родитеља страног порекла да су. потиштени даљином, странци до задњег даха. Погрешно би било закључити да хроничар исељених (а Саројан то јесте по дубокој поетској функцији и оданости) не осуђује систем у коме је израстао, посртао и који га окружује. Пустити живот да протиче у пенама бајки које се од суза малих јунака таложе као бисер тс је незаобилазна динамика нагледаног и проосећаног детињства. До сада, само мали прст пружили смо Виљему Саројану,

чије перо плаче и смеје се с нама. Они који га преводе свакако уживају што појачавају њгово магнетско поље А оно припада свим језицима света, јер доказује познату мисао Максима Горког; „Све се може лепо приказати али лепше од свега је реч о добром човеку,

песма о добрим људима." Да није тога књижевност не би била конструктивна, боље рећи, не би никад ослободила сопствена крила. М. М.

ЗА НАШЕ СРЕДЊОШКОЛЦЕ

РАНИЈЕ СЕ ОПРЕДЕЛИТЕ ЗА ВАШ БУДУЋИ ПОЗИВ Руковођена жељом многих средњошколаца, редакција „На родног Студента” са овим покреће рубрику „За наше средњошколце” која he редовно, из броја у број доносити материјале који би корисно послужили будућим студентима да се још пре доласка на Универзитет определе за поједине гране науке и тиме на време одаберу онај позив који најбоље одговара њиховим склоностима и способностима како би нашли своје право место у друштвеном животу и што боље помогли својој социјалистичкој домовини. У овој рубрици ћемо објављи вати и одговоре на питања која нам буду постављена у вези са животом и радом на Београдском универзитету. На тај начин ћемо помоћи ученицима да се упознају са организацијом Универзитета и појединих факултета, са режимом студија, са тиме шта управо постају када заврше одређени факултет итд. Осим тога, писаћемо о томе како живи и ради органи зација Савеза студената на Универзитету итд. Потреба за покретањем овакве рубрике тим је већа када се зна из досадашње праксе да

је велики број младих људи до лазио на студије са недовољно провереним и оцењеним сво јим интелектуалним могућностима за студирање неких научних грана. Због тога je било масовних појава прелажења са факултета на факултет. Ово је све имало негативних последица како на саме студенте тако и на заједницу. У жељи да им што више помогне у избору будућег позива, редакција „Народног Студента” позива све наше гимназијалце да пишу шта их интересује, и постављају разна нејасна питања. У овом броју као почетак до носимо краћу информацију о појму Универзитета. Под Универзитетом се подразумева највиша васпитна и наставно - научна установа којој је наша социјалистичка заједкица поставила у задатак да путем наставе и научно - истраживачког рада припрема студенте за будуће висококвалификоване стручњаке дајући им потребна теориска и практична знања, да подиже научни подмладак и васпитава га у духу љубави и оданости према својој социјалистичкој отаџбини, да унапређује науку и дочриноси развоју научне мисли У9§ствујући у општем култур-

ном и привредном животу наше земље. Београдски универзитет је подељен на поједине уже установе у којима се студирају посебне научне гране као право, филозофија, економика итд. То су факултети, више и велике шхоле и академије којих има укупно двадесет и четири. Од факултета постоје: Правни, Филозофски, Економски, Природно - Математички, Пољопривредни, Шумарски, Ветеринарски, затим две велике школе: Медицинска са Медицинским Фармацеутским и Стоматолошким факултетом и Тех ничка велика школа коју сачињавају: Грађевински, Машински, Електротехнички, Технолошки, Архитектонски, Рударски и Геолошки факултет. Осим ових раде Виша саобраћајна, Виша педагошка и Виша фискултурна школа, док се у академијама за позоришну, ликовну, примењену уметност и музику спремају наши будући уметници. На челу Универзитета налазе се ректор и проректори као његови заменици и помоћници а највиши органи Универзитета су Скупштина и Савет. Декани и продекани су руководиоци факултета, школа и академија. Техничка и Меди-

цинска велика школа имају такође своје ректорате и они су одвојени од Универзитета. По Закону о универзитетима ректори и декани са својим помоћницима су изборна лица кО је бирају универзитетске скупштине односно факултетске конференције. Ово је у најкраћим цртама организациона структура Београдског универзитета. У идућем броју доносимо чланак о режиму студија. ВЕЛИКИ БРОЈ ПРЕТПЛАТНИКА ИЗ УНУТРАШЊОСТИ Редакција „Народног Студента” свакодневно прима писма и усмене захтеве за покреташе рубрике „За наше средњошколце” а истовремено и велики број претплата. Гимназиске организације Народне омладине из Беле Цркве, Аран ђеловца, Новог Сада, Чачка, Горњег Милановца, Сомбора, Титовог Ужица. Кикинде, Пете мешовите из Београда и друге већ траже да им се пошаље пар стотина примерака листа. Матуранти из Кикинде поручују 17 комада и, поред осталог, пишу: „Уверени смо да he се број претплатника повећати, јср за лист влада велико интересовање.” РАД УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА ИЗ УНУТРАШЊОСТИ МЕСТО НА ТИМОКУ

(Наставак са прве стране) зичке секције, спортска, дебатна, секција дописника и фотосекција, у којима he сваки редован и ванредан студент моћи да ради. Удружеше је такође поставило себи у задатак да пружи много више помоћи културно-просветним институцијама у срезу и омладини у Књажевцу, да ради на идеолошкополитичком васпитању својих чланова и да буде носилац пра вилних схаватања о култури и науци уопште, Студенти су одлучили да подигну и свој студентски дом и да се за исти са сваке приредбе коју Удружење даје, одваја 15% прихода. Студенти Удружења Среза тимочког су у току овог лета посетили Соко Бању 1, 2 и 3 августа. За ову турнеју студенти су обновили комедију „Бесни Теофило“ и са њом, музичком секцијом и певачима народних песама су посетили Бању. На овој су турнеји нарочито леп гест учинили књажевачки студенти посетивши бо-

леснике на Озрену приредивши за њих бесплатно концерт народних песама и игара. Поред ове турнеје, студенти Удружења Среза тимочког посетили су руднике у околини Књажевца и за рударе и раднике давали концерте народне музике и песама. Осим ових турнеја на страни, студенти су за омладину приређивали игранке и забавне другарске вечери са програмима. Удружење из Књажевца је пружило велику помоћ разним организацијама у граду у новцу. Један леп гест књажевачких студената претставља прилог у новцу од 15.181 динара фонду за изградњу нове биоскопске згра-

де, као и помоћ Градском и Среском комитету НО у 1951 години. Ових дана студенти Среза тимочког су склопили уговор са Југословенском фото агенцијом по коме he ова агенција уступити Удружењу сваких петнаест дана у месецу известан контигенат фотографија о актуелним догађајима код нас и у свету. Ово he бити једна новина за град и читав срез, у Тимоку, а уједно и доказ да студенти, из Књажевца и преко зиме развијају своју делатност у Удружењу. Поред овога, већ сада се врше припреме за зимски семестрални распуст у изналажењу нових форми ра-

да, прикупљању и састављању програма, набавци музичкмх инструмената и прибора. Удружење Среза тимочког ће у циљу остварења својих задатака основати свој студентски клуб преко кога ће се развијати читава активност. Ова одлука је псздрављена од свих масовних организација у Књажевцу, jep у студентима, са правом гледају своје интелектуалне сараднике и помагаче. За оснивање клуба студената додељена је извесна материјална помоћ од просветних власти, а очекује се помоћ и привредних предузећа и установа у срезу и граду

Б. МИЈА

СА РАДНИХ АКЦИЈА Мине у част одласка

Почео је свечани део опроштајне вечере брнгаде Грађевинског факултета „Стеван Перић Ј". Културни референт напомиње да Je долазак др> га Петра Стамболића и других високих и драгих гостију, мало пореметио ред свечаности. То зато што су се гости превише журили. Но, њихов долазак значи признање и част бригади. Он поздравља нове госте: шефа и инжењера градилишта Врла j, техничаре, пословође и команданте других бригада из насеља Ваљавице. Чи-ка Ми-лош, чи-ка Ми-лош... скандирали су бригадисти. Другови студенти почео је бркати и проседи човек, врло симпатичне физиономизе, помало узбуђен —ви сте за месец дана рада постигли добре резултате и оставили наЈлепши утисак. Постали смо прави пријатељи. Жао ми је што одлазите... Предузеће губи добре раднике, а ми другове. Сутра је недеља, на градилишту нико неће бити. Ви одлазите рано, али и поред тога, ја ћу замолити наше техничко руководство да ми дозволи да "у част вашег одласка и достојног признања за залагање, када будете камионом прошли поред градилишта, испалим мине... после ових речи громки аплауз као да нема краја... Рано јутро. Камион пун бригадиста, на поласку из Ваљавице, поздравља велики број „пријатеља грађевинаца". Погледи и многобројне руке које машу значе последње здраво, Ваљавици и друговима који остају још један дан. За који тренутак камион ће проћи поред градилишта. Да ли ће чика Милош испунити обећање?... - питали су се бригадисти. Да, хоће. На опустелом терену видео се само једап човек чика Милош. Он Је руком дао знак да камион стане, а затим мине већ обешене о некакву положену мотку, почео припаљивати. Стао је у заклон. Одјекнули су пуцњи мина, овде, на обали Врле, између високих брда. Громко је одјекнуло и минерско „ура“ за чика Милоша. Све се ово одвија преко малог дрвеног моста који дели једног човека и пун камион младих људи. Махањем руку и гласним поздравима растају се добри пријатељи... Камион је већ кренуо. Из свих погледа уперених ка градилишту, чита се жеља да се његова слика што боље упамти и у њој дуже ужива. Али, радост Је била кратка, Јер Је камион брзо утао у прву кривину, иза брда...

Живомир ПРЕДОЈЕВИЋ

НА ВРОВО Нешто иза поноћи са радилишта се враћа бригада апсолвената-медицинара. На Маврову су имали најудаљеније радилиште. Сада се враћају у логор уморни и поспани. Ишли су ћутећи. Изненада трже их један узвик: „Нешто гори!“

Сви погледом обухватише околину, за тренутак задржавши се на црвенилу пожара, и као по команди потрчаше. А тамо, неколико збуњених сељака оптрчавају око запаљене бараке, покушавајући да проДРУ У њу. Унутра је један младић, техничар који није успео да истрчи приликом избијања пожара. Сада је сигурно у несвести... а можда је и... Четворица апсолвената згледаше се, дограбише секире јурнуше у бараку. Нико се није усудио да их спречи (па то урадити логично је само по себи!), али опет, кров Je могао сваког часа да се сруши и на место једне жртве пет. Ти тренуци врло споро пролазе. И у моменту кад су и најхрабрији помишљали на свашта, појавише се она четворица носећи у ћебету озлеђеног техничара. Али сада тек наступају тешкоће: како помоћи техничару озлеђено му је око Ј/ с ј кожног ткива, трансфузију крви му je немогуће дати jep нису имали најобичнији шприц. Тада одлуче да му интравенозно даду морфијум. И то Je било страховито тешко: светло слабо, средства примитивна, а озлеђеном је кожа опечена тако да се вене готово не виде. Но, није се смело дуго размишљати, главно је хладнокрвно и промишљено радити... И камион се некако нађе ту при руци; сместише озлеђеног и да сами не знају како, без аутомобилског светла, по лошем путу пуном серпентина, са 1400 м. надморске висине сјуришв се у Скопље. Озлеђени техничар предат је болници у свесном стању...

Миливојс ЂУРИЋ

Страна 6

ОБАВЕШТЕЊЕ У чствртак, 27 ов. м. Секција савеза студената Оријенталне групе организује предавање. Тема: „Утисци са пута по Турској“ Предавач: Драган Стојиљковић, уредник „НИН“-а. Предавање he се одржати у Немачком семинару (стара зграда Филозофског факултета). Почетак у 19,30 часова. Из Секције савеза студената Оријенталнс групе

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 24