Студент

песничког дара Дучића и Илића. Али у цеЛ ини пуцано Је у S oIZ Г-7Т. С .С^-ДÄà псслс опе SSJTSJZ Тако Je ПротиК у неглижентном ставу, са врло / ричитим низањем мисли, кроз вешто владање чињеницама полемисао директно са своЈим претходником. Рекао је да Милошевићеви аргументи: како природа нема класне борбе, открива да он несхвата естетички аксиом да тема није садржај уметничког дела, већ Да Је садржаЈ његова тема. Опис шуме не треба да буде само носилац оеобина шуме, веК и носилац односа човека уметника према шуми, са читавим његовим уметничким животом и ставом, коЈи Је н те како класан. Колико ту има доказа, кад можемо узети чак и ону уметност, којоЈ се таЈ назив често одриче. Чак и архитектура носилац Је идеја коЈима се може борити у класном смислу, кроз њих изражавати класни став. Адолф Лос, архитект, бечлија. говорио Је за таЈ родни Беч, у коме је живео 10-тих година овога века да му се стал-но одржава лажно архитектонско лице, сугерирањем таштемирноће и ведрине, упркос стварности пуне патњи пролетаријата и револуционарних врења. Лос Је морао да напусти Беч да би испунио своју жељу да изрази немир нашег времена и тиме згрози буржоазију. Ларпурлартизам је и у нашим приликама пре Првог светског рата показао ту своју страну: класну свест aeh самим избором теме. Читава навала песама са темом - Море, права Је опсесија тим Морем, као стварном моћи, а зато и симболом аспирација и поноса младе буржоазије. Дучић и Илић били су У краЈњоЈ линији, певајући о мору, носиош* такве класне свести. _ Својом негациЈом ларпурлартизма, Протић је и поред своје речитости шкрто заменио ову негациЈу позитивном критиком, а просто пресекао своЈу реч Једном опаском. мање образложеном, да данашња књижевност, поред осталих тековина, не сме сметнути с ума психоанализу.

Слобода културе

Павловић Владимир био је сав у једноЈ реакцији, врло посредно везаној за Крлежин есеј, далеко од дискусија о слободи културе. Била Је то Једна реакција на тврдњу Милошевића о прогресивности „Злочина и казне". Језгровито је рекао да је Достојевски реалист, а казном мистик, читавим своЈим делом реакционар. Затим Је однекуд изненада никао Милосав Мирковић, као некаква пе- i сничка ефемера и речи- ј тативом се распевао над „ма- i мутским површинама“ Крлежи- • ног реферата, и збил»а, као што ! Је и сам рекао, донео ужарене ; варијације Једног скромног чи- ■ таоца. Гудио Је широким, слободним, неутабаним стилом Једноставну истиниту варијациЈу о слободи његове тематике, али ширином стила, врцавим речником, сузио наЈзад тему да је ова његова реч била прави израз оне тенденциЈе сужавања теме, коју Је започео Милошевић, када је одвео са нашега тла Крлежу, на онај део његових разматрања која су чисто теориска. Ватромет овог младића изразито песничког нерва, управо Је био уперен на онаЈ средњи век ХХ-ог столећа у СовЈетском савезу, као na монструм коЈи Je антитеза сваке слободе. Али прича о тоЈ слободи ниЈе никако Рвч о оноЈ слободи културе, на којоЈ Је Крлежа дискретно инсистирао, а о коЈоЈ нажалост, директно није било речи ове вечери. Отаквој слободи културе ниЈе читао ни Вук Филиповић. Пошто Је каправио увод о тендеициозиости као атрибуту свих књижевних дела коЈи то и одричу, вратио се он ларпурлартизму да би изразио сумњу како Је ларпурлартизам могао уопште деловати тако активно и разорно на било какву идеологију својим ћутањем и својим темама. како то каже, наводно, Крлежа. Литература, мора данас бити носилац пролетерских идеала и идеЈа кроз читаву уметност, па Је ларпурлартизам и као историска nojaва увек био у последњоЈ инстанци у служби буржоазиЈе закључио Je некако аутори— тативно Филиповић, Човек не може имати ништа против Вука да литература мора проносити пролетерску, револуционарну истину, али се мора рећи да она увек служи првенствено као истина, чак и онда кад говори о малим темама, истинито, свеже и уметнички (а ту Је учињена медвеђа услуга Милошевићу, Јер Је Још Једном откривена његова слаба тачка), Јер Je иначе тешко наћи сигуран критериЈум сем истинитости, а да се другим путем не дође до нове вари Јације ждановизма. Оно главно Је остало да чека Још Један уторак, или, можда, неку другу дискусиЈу. Јер слобода културв као схватање наших нужности била Је предмет дискусиЈе само посредно. Ларпурлартизам, као тема ове вечери, само Је једна странв овог, питања. То Је Једна од многих координата коЈе Је Крлежа одређивао да би рекао наше нужности, па да реч „треба и буде-, ипак, тако ретка, а Крлежин ecej сав, читавои сво Јом „оркестрациЈом" негација ждановизма, док финалом, збиља, одрећена. широка теоретска мисао о нашоЈ слободи културе.

Јован ЋИРИЛОВ

Антимилитаризам и љубав

Маргивалије па кљигу Хемингвеја: „Збогом оружје“ Како вам се свиђа овај проклети рат? Одвратно . .. И ја мислим да je одвратан. Ове две мислене именице у иаслову допуњују и тумаче назив Хемингвејева романа „Збогом оружје“. Прва од њих апсорбује хуманистичке идеје дела, док друга даје тим идејама психолошко-емоционалну потку. Хемингвеј, писац суптилних психолошких преокупација и Хемингвеј војник и учесник у империјалистич ком рату срели су се негде на бојкшту у северној Италији. Хемингвеј војник је срећом устукнуо пред Хемингвејем писцем, тако је војник постојао само фор мално. Хемингвејеву личност је сачињавао само писац, пацифистичкн расположен и пацифистички активан. Једну физичку рану н дру гу душевну добио је Хемингвеј на светској Голготи, прву је преболео а друга Је деловала као инспирацмја за роман „Збогом оружје". Рат нису само топови и шрапнеле, официрски чинови, медаље и команде, рат је морална криза друштва, његово „дно“ по коме гмижу проституисане девојке; рат то су рањеници и лешеви и крв људска која цури из рана а затим капл.е „веома лолако, као што капљу леденипе пакоп што сунце зађе ...“ Кад крв престане да капље остаје још руменило сунчева заласка а потом се спутта мрак и смрт, тихо и нечујпо. Л»уди незвају зашто се 6оре, немају идеје ни идеала, све Је бесмислено' глупо и бедно. Ако Је неко раљен онда га предложе за медаљу, тај малн округли предмет коЈи треба да заголица и задовољи ону ману што је зову људска таштина. Хемингвеј Је изнад тога. Он прича да Је раљен док Је јео гир, пикакво херојство, све Је тако обично, Хенрија су ранили „непрнјатељи“ сасвим случајно и све Је у томе рату тако произвољно, без смисла. Хенри напушта рат, његова племенита осећања упућена су Катарини с којом он полази на своју Одисеју. Двоје младих људи, сличннх карактера и квалитета нашли су се у том вртлогу где човех неможе сам себе да нађе. Њнхова љубав није ни само платонска ни само фмзичка. Катарина Је тип еманцкповапе жене слободне и независне, без предрасуда и без ситво-грађакских псеудо-моралних оквира. Она Је усамљена чак је ни љена приЈатељица не разуме, Хемннгвеј ваглашава тиме да he Је малх броЈ жена разумети, да he je разумети само оне коЈе су ЈоЈ сличне и коЈе се могу жртвовати и волети као Катарина. Невенчана са Хенријем она умнре са мртвим дететои, добра и поштена, ндеално лоштена Катарина оставља ХенриЈа, н»е више вема а она Је била усамљена. Поштеље у љеном случају није конвенцноналва етикета без смисла и садржаја која се лепи на малограђанскк морал. Поштеље Је нешто друго, нешто изнад тога, узвишено и ретко. Дннко ДАВИДОВ

В. Цшрковић

Критике и прикази

Приповетка Вука Филиповића „Чежња на ледини"

Приповетка Вука Филиповића коју Је прошлог Јануара објавио „Нин и обратила Је пажњу на овог пунокраног хроничара заратних и поратних дана. Више пута у нашем листу јављале су се његове рукотворине доказујући развојну каденцу која Је без тешкоћа савладала почетничку обузетост. Иако се до очију поклопио бојама и биљ кама косовског завичаја, Филиповић се ослободио стихије података; способан је да застане над материјом, да Је саслуша и загледа. Ако је из традиције домаће приповетке ишта прихватио, онда су то само врлине: мирноћа посматрања, описни предаси и избрушена реченица. Међутим, његова најновија приповетка под нешто усиљеним насловом „Чежња на ледини" показује извесну утапканост и покриаање реализма са сталном дистанцом према свему и свакоме. Тако је из реалистичке школе са примитивиом концепцијом „пиши како си видео“, проникнула спорангија новоромантизма. Приповетка је оптерећена и напрегнута ком бинацијама овакве врсте: „уздрхтале ручице", „зачарани младић“, „брундарање неба", „младићев глас као од бронзе", „зближени бокови“, „хаљина са цветићима", „миловање лишћа“ итд. Пре свих осталих примедби треба нагласити основну. Она се састоји у следећем. Психичка развојност ликова у поплави збивања и њихово стасање за лепоту колективног осећања свих вредности кретања варљива је описна шанса младог писца. Такав писац се колебљиво противствља оном сладуњавом одушевљењу преображене Јединке. а није у стању да сачува чистоћу дескретне живоверности која не страхује за спољашше моделисање. Филиповић поседује „четворе очи“ кад се загледа и заборави на неважним пејсажима. Код њега је све што припада позадини догађаја урађено згуснутим уљаним бојама, Његова реченица магнетски одржава виткост девојака, момачку озбиљност, ружноhy касабе у сутону, претледност објеката, итд. Међутим, иако уроњен у супстанцу завичаја он читаву средину oceha са пола снаге и пролази њоме као умешни клизач. Као да избегава природну полифонију провинције оваЈ неутољиви хроничар напушта своЈе средишње личности без велике пробе и описне окуке, али готово их увек осматра у еротичним паровима. Агрономка Зорица своју љубав носи као пужеву кућицу, час се сакрива у њој, час Је са тешкоћом придржава. Филиповић Je покушао (али се обузет описном брзином зауставио на спољашњим елементима) да дисоцира осећајну природу своје јунакиње. Колико му је то пошло за руком може се мерити следећом реченицом: „Иад њом Је сухо небо. Оиа Је сва потиштена у сенци кржљаве дивљаке. Одасвуд се до н>е крала пустош. Узалуд Је замишљала нов сусрет са својим веревиком*. Зорица постаЈе замишљена и чежњива; она Je луткица за клавиром, слабашна, заплашена; љупка облацима, а људима мање вишв (они су ЈоЈ у почетку туђи, злобни, чудни). Тако описана Јунакиња приповетке подударила се са Јунакињама коЈе су у нашоЈ ситкореалистичкоЈ приповетци кулминирале код Милице Јанковић. Од почетка до краЈа Зорица није живела сзоЈу нову средину, ниЈе обављала своју иову дужност, ни)е имала сопствено осећање предела, већ Је иживљавала своЈу шипаричку сладуњавост и свој девоЈачки авантуризаи. Закаснели модел сеоске учитељице коЈа не уме да се понаша и да подешава своЈу личност према околини преварио Је и устумарао Филиповића. Сличним обрасцем Филиповић се послужио у лриповетци „Суерет* објављеној у задњем Јунеком броЈу овог листа. И тамо се Један иакрцаии садржа] растопио у сладуњавим сличицама. Тако Ј« његов средишњи и безмало Једиии проблеи важан пажње и снаге пера постао љубавни кошмар личиости коЈе своЈу ратничку обузетост ијти задружну запошљеност жртвуЈу дендијевској плачевности и немирима. На више места млади писац Је префорсирао лепоту и љупкост своЈ«. Јунакиње. Просто сметаЈу овакви одломцм, бастардни и небрижљиви: „Њенв лепа глава ]« падала и њена брада Je додмрнвала кавувреле грудм. Сва Је «ада Јргтида иа неку внсту, нзваЈаиу на балкону иародног дома*. Оваква упоређењ* су претеран* и аиатомски неистинмт*. То су 6есмиелене м монтиране живе слихе sa коЈе ии почетник од шеснаест година не би имао толико неодговорности. Филиповић поседује реченицу, богату, описну, спиралну и засићену. понекад, за љубав добро нађене и казане метафоре она је набијена до крајњих могућности читаочевог даха. Обузет бојама и таласом андрићевских редова, овај кшижевни питомац зазире од упрошћене и сасвим витке реченице. Код њега је небо „сухо"; прашина „плава“, трњићи „немирни", а један сељак „прастари“. Плави дветићи иа хаљики јунакише досадно се потенцирају, а месец је наивно и молерски описан. У дијалозима ЈС млади писац срећом, присебниЈи и продорнији. Сачувавши у себи сировост акцената из завичаја, Филиповић уме да их конзервише и прокађе им место у конкретнпјим и самерљивим збивањима. Међутим, разговори између заљубљиве агрономке Зорице и њеног љуб&вног партнера задругара Живе, извештачени су и неистинити. Они нису далеко од могућности да потсећају на високопарност предратних „Недељних илустрација". Следећи пример разговетно доказује тај слободан и ироничан закључак: Ви сте тако необичан младић. Како сам само грешила. Ми се нисио познавали чуо се Живин глас. Али све је бесмислено, рече она. Сумарно (и суморно) речено приповетка није уједначена и целовита, више Је напипани него проникнути матери Јал. Опажајна даровитост жртвовака Је сладуњавим сличицама косовских предела. Површинско пресликавање задругара, бивших надничара и печалбара, са нпзови шолоховском необузданошћу на колективном празниковању. извитоперило се у ружичасти ситнореализам. Шта се хоће са оним печенмм пловкама и батацима, са оном гурманском и сировом про

А. Јовановић

славом, где цвиле тамбуре и преливају се чаше? Поред тога, л»убавни сусрети двоје младих наметнуто. су одвијани на ледини као дивљачкој и демонској позадини. Рђаво спојени луткица и дивљи момак са косовског рељефа срачунати су да разнеже маловарошке читатељке. Заузет камаром речи, изгубљен у „шуми придева“, Филиповић Је испуштао чврстину синтаксе. Често је нарушена слоЈевитсст реченица да читалац узалудно пита како и зашто? Опхрван и засићен детаљима овај буЈни хроничар нема осећање домета и сазвучја целине. Отуда приповетка није израз проникнутог животног обиља, већ гимназиска расправа о свемоћи љубави. На развојноЈ путаши Вука Филиповића, она значи лепо обојену саксију, без воде, без земље, азота и плода, а са шареним цвећем од папира. Приповетка оваква каква Је донела је много зцапрека и дужности развоЈној еволуциЈи младог књижевника, Па њему Је да то увиди преброди и сагледа. НаЈзад, не кријемо похвалну чињеницу да Је Филиповић извеслао са обала почетништва, али га његове склоности ка новоромантици могу спречити да са свим својим даровима приступи нашоЈ књижевности. А посао је замашан и тегобан; треба клесати дању и ноћу, чувати свежину градива у трагању свежине израза. Немири нашег поколења и времеиа не могу се описати старинским миром и ритмом воденЛце. У том погледу позаЈмљуЈем духовито опажање хрватског есеЈисте Влатка Павлетића „Данас писац да Буде умјетник балзаковског капацитета, не сма битк реалиет н* Балзаков начин". М. М.

Аутопортре (дрворез)

Кавио Митри Мих. Трифуновић „Прича о једној ситници

Да ли из скромности аутора или непажњом дежурног уредника десило се да је ова приповетка објављена под псеудонимом и то под таквим да изгледа као превод из неке стране кљижевности. Доцније се сазнало да је прво жеља аутора била да се приповетка објави под псеудонимом Кавио Митри, Па и да je тако објављена могли бисмо пребацити Трифуновићу да је изабрао врло слабу причу да нам преведе. У овом случају пошто приповетка није превод, него његово оригинално дело, не можемо му ништа пребацити, јер је дозвољено да се пишу —• и слабе приповетке. На једном месту Крлежа je у свом реферату на 111 конгресу књижевника рекао овако: „Писати не значи описивати нити преписивати. Писати не значи описивати стварности живота, јер к»д би писање у књижевном смислу било обично једноставно преписивање факата, онда би сваки писар био пјесник". Ове Крлежине речи могу се навести као прва и непосредна критика на „Причу о једној ситници". Врло некњижевно делује декларација и сува нарација на почетку приповетке. Аутор поставља психолошки проблем као што би се поставио у неком теоретском чланку. Поред тога такав начин експозиције постао је стереотипан и много експлоатисан још пре више од пола века. Ако је Тургењев по-

чињао своје приповетке обраћајући се читаоцима директно, то не значи да један савременик треба до почиње своју причу у форми која је већ одавно манир и клише. Приповетка почиње у првом лицу. Аутор говори, поставља проблем и кроз сувопарно препричавање уводи у приповетку личност шахисте који му прича један свој доживљај, што у ствари чини садржај приповетке. (Тако су се писали и романи али у XIX веку). Аутор користи ретроспекцију као метод да изнесе реминисценцију свога јунака на један догађај из његовог детињства, али је показао непознавање ретроспективног начина писања, јер му није остао доследан до краја; шахиста Је завршио своју причу, а тиме се завршила и Трифуновићева прича. Чак ни знаци навода који су отворили излагање нису на крају завршени. Трифуновић је на почетку приповетке обећао да he „доказати да су и ситнице врло крупне ствари(?) и да могу да зближе људе да је то за причу". Да ситнице могу да буду крупне ствари, то смо поверовали младом приповедачу кад већ он тако каже, али смо очекивали да нам „докаже** како те крупне ситнице могу да „зблизке људе“. Приповетка се завршава тиме, што је шахиста „ватрено заволео шах“ у свом детињству због једне ситнице, али се људи нису зближил«, Д. ДАВИДОВ

ВРОЈ 24

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 5