Студент

Да савладамо хаос ПОВОДОМ УВОДНИКА У „7 УМЕТНОСТИ"

Од прошле недеље имамо jotn један нов лист. Појавио ое први број „Седам уметности“. Beh сам назив лисга, показује жељу и намере шего»их оонивача. Није нам намера да улазимо у то колико су они у томе успели, већ да кажемо, реч две, о уводнику „Бити савладан или савлад* ти хаос“ Јелашина Синовеца. Нема сумње, чланак је зналачки нагтисан, и многе поставке, уколико су оне оригиналне, су сасвим тачне па и правилне, Но, и поред гога он обилује низом произвољности о којима he бити речи. Све до пред крај чланка Синовец врло лепо и тачно образлаже појаву модернизма, показујући сву његову искваревост и трулост, али тада одједаред долази на мисао да; „Наредни темат, сасвим природно, тешко може апсорбова®и некога који никада том народу није припадао, или је пак генеалошки еволуирао ка одређивању“. На основу овога, супротно би било: онај, кога је народни темат апсорбовао, тај и припада народу. Да ли је и једно и друго тачно? Није. Апсолутно није. Зар, не може да се претпостави један писац, композигор или уопште уметник, који се инспиршпе „народним тематом" са чисто -saHaTCire стра не, или што је то у одређено време модерно, или што је у дато време то уносно. Може. Таквих примера има много. Да ли су сви такви уметници ни (пошто их народни темат ин сггирише)? По Синовецу би они то могли бити?! И обратно. Зар мора онај, који не може у дагом времену да се инспирише народним фолклором, да буде туђ своме народу? Не. Зато имамо море примера. Искуство наше новије па и нове историје показује да таквој поставци уопште нема места. Чланак поред тога пати и од нејасности. Синовец цело зреме говори о садашњости, те онда нема места пасусу: „Подржавати тако осетљивом покрету као што је то радкички (састављеном од стално угњетених људи, постојаних у будности и уређеној сумњичавости према експлоататороким генденцијама сасвим је немогуће". Шта је аутор овим хтео, није ми познато, али претпостављам да је чланак у редакцији скраћиван, те се поткрала 'вако крупна грешка. На то ме је навео и пасус о Финцију, који је сад одједном благодарећи ауторовом проналаску постао и модерниста. Изгледа да је гжо њега постојао некакав текст. Бар се надамо. Но, оставимо то редакцији, и пустимо Синовеца да нам каже о Финцију следеће: „Тако и Финци, напримјер,

остаје јаки интелигент и само го (и поред јаког и оштрог пера и стила, умне способности и страног ријечника лексикогског фолијанта), јер није способан макар и не вештиј али истинито и искрено да захваги савремени темат. Дакле, Револуција he *од нас потражити за своје достојно коментаторе крупније савје сти (подвукао С. Т.) него што је то штури Финцијев интелектуализам, а њих he наћи само на дијаметралним друштвеним релацијама (као што је у лику радничког сина друга Тита, Ранковића и њихових најближих сарадника на пољу друштвено-политичке мисли, то већ и нашла)“. Најблаже речено овај пасус је крајње неодговорно, несавесно и скроз површно написан. Рећи за Финција да он “остаје јаки интелигент и само то... јер није способан да истикито и искрено" захвати савремени темат! И још ово искрено и исшнито подвући масним лло-

вима, то је нечувено* Било би разумл»иво написати то уз образложење, поткрепити га чињеницама, али остати само на голим речима то претставља најобичинју клевету. Кад се уз то дода да се аутор баца и на Финцијеву савест, онда, овај читав памфлет компромитује самог аутора и лист који је дао овоме места. Колико аутор нема осећање мере, најбоље се види по томе што је чак и друга Тита ч Ранковића узео као пример насупрот Финцију!! Ако неко пише у неком листу, онда треба да има на уму да је то у првом реду намењено читаоцима, којима треба ствари јасно и недвосмислено рећи. Не може се без икаквих докумената давати суд о кеким питањима, а поготову нападати, па чак, и вређати људе. Нека је све оно што је написао Синовец истинито, ипак се поставља rorra’ve; „Да ли се то из оног пасуса о Финцију види?“ На крају није битно то, да ли је у питању Финци или не-

ко други. Важан је принцип. С те тачке гледишта, Синовчев чланак није одговорио.

Слободан ТУРЛАКОВ

С. Тодоровић

Цртех

Вече реализма СА ИГРАНКОМ

Недавно (20 новембра 1952) имали смо ретку прилику да присуствујемо једној мало чудној „уметничкој вечери", коју су организовали студенти трију београдских академија. (Позоришне, Ликовне и Музичке). Ова „уметничка приредба" носила је назив: „Вече реализма са игранком". Наравно, слова речи „игранком" већа су од осталих. Али пођимо од почетка. Идеја за одржавање ове вечери пала је од једне студенткиње глуме која је уједно била и организатор. За сарадњу су позвани они „у које се највише ”еровало“ ником није пало на памет да неко добровољно хоће де учествује у спремању ове вечери. Али ипак, сама идеја заслужује пажњу, док циљ ове вечери ни у ком случају није смео да буде повезивање студената трију академија, јер је то на једној „уметничкој вечери“ такве врсте неизводљиво, Али, да би то било изводљиво. организатори су ангажовали бифе који је отворен још рано пре почетка програма, а радио је и за време истог. Организатори су сигурно сматрали да he бифе загрејати студенте у овој веома хладној сали и то им је свакако „хумани гест", О програму треба дискутовати и дискутовати. Прво и прво Музичка академија је отказала учешће (вероватно су сматрали да ћемо музички реализам упознати на игранци). Затим, није одржано једно уводно предавање о реализму, а оно које je одржано усред програма после „сликарског" излагања било је назови уводно: фразирање без иједне речи о ономе што je требало да буде главно одговор на питање шта је реализам и како је настао. Али и зато постоји оправдање: друг који је требало да држи тај реферат добио је „задатак" истог дана када је требало да га прочита. Затим,

реферат о реализму у сликарству имао јв сасвим супротан циљ ономе чему је требало да служи да нас упозна са елементима реализма и његовог настанка у сликарству, а све се свело на објашњавање живота сликара и критику појециних дела. Вредно је напоменути да је за време овог „предавања" које је иначе било прилично досадно, атмосфера У „индекс-бару" била врло жива разговарало се и пило, јер су многи дошли на ово вече само због игранке, а не стварно због ове приредбе. Организатори кису смели да спреме само вече реализма, јео је питање да ли би имали публику, а зато су били сигурни када су организовали игранку и отворили бифе, Ово је нека врста уметничког криминала, који у сваком случају треба да повуче за собом и мало оштрију дискуси ју и критику. Једино што стварно треба похвалити, то је уметнички ниво извођача програма Позоришне

академије, који су заиста пра- = вилно схватили свој задатак и ц побрали заслужено признање = присутних. Истина, програм је g био анархичан и неукусно ода- Ц бран, али интерпретација је р била одличнл. Реферат о костиму био je у g неку руку бесмислен, јер је ц „предавач" са Ликовне акаде- g мије мислио да ми не знамо ни ц шта је костим, па је једино о ц томе и говорио, а у две три ре- Ц ченице осврнуо се и на костим Ц реализма. Уосталом, реализам Ц је она маска (~костим“) главне Ц тачке прогоама игранке. У четвртак 27 новембра има- Ц ћемо прилике да уживамо у Ц вечери енглеске уметноети и ц највише нас интересује Да ли g be програм џеза бити „реали- ц стички" или „романтичарски"? = Позивамо овим путем све сту- g денте да присуствују овим ве- = черима, јер на њима имају при ц лике да са упознају бар са Ц свим производима алкохолних ш пића.

Милоје ПЕТРОВИЋ g

М. М.; ЦРТЕЖ

Добродошлица „Младој к ултури“

„Млада култура" je обрадовала читаоце; није их засенила, већ их је приближила и задужила Као изненадни пролећни талас утоплила је и осмислила елипсе јесени у рукописима оних који долазе и оних који he доћи. Од првог читаочевог даха било је јасно да се појавио један оправдан, један заснован, заиста инструктиван, заиста омладински лист. „Млада култура“ је без почетничке голужцравости постала пријатељ мла дих и сигнал даровитих. Ако један лист нових снага одржи десетак блиставих стихова, онда је и то довољно да се прихвати оберучке, са искреним полетом, „Млада култура" је већ у својој првој свесци донела и обећала далеко више и далеко вредније. Домаћински брижљиво и раскошно уређен први број поклонио је читаоцима садржај из руку познатих и непознатих, искусних и неискусних, откривених и заклоњених талената. Ванредно извсрна, полетна ц хумана посма Т. Мијовића увела је у поезију

младих још једну ваљану и прозрачну честицу. Приповетка Петра Андрића још једном је доказала чапековску енергију овог марљивог студента. Ту је и читалачка обузетост Боре Ћосића који на граници луцидности и наивности сажима патничке женске ликове из књижевних светова. Ту је и светлуцава приповетка Кетрин Мансфилд у тананом преводу Вере Илић. А разборитост у коришћењу осталог простора улива поверење у редакцију, нешто хетерогену, али добронамерну. „Млада култура* се није почетнички узохолила као бујица осталих листова нашег књижевног подмлатка. Отуда она постаје понос нашег језика и достојни образ пред вршњацима Загреба, Љубљане, Сарајева. „Млада култура" је већ са својим првим кораком гласник, озбиљност и гејзир нашег времена. Из тих разлога, нагнути над њеним будућим страницама бићемо румени и радбзнали пггр г детпње п илике Реноа-

ДШРКОВИЋ

ЗАБРАЊЕН СУСРЕТ

Наш случајни сусрет кратак, ко у причи, последња је капл>а у чашн горчине... Па ипак, лепотом јога и сада зрачи ко сунчано jj’Tpo чосле влажне тмине. Био сад! и срећан што си ти, крај мене, а тужиш бескрајно што ће брзо тако Сусрет бити само део успомене над којом би дуго неутешно плако. к ада бих могао и када бих знао... Зар се у том часу нешто могло рећи? Гушили су радост н туга дубека... Ал’ кад гам ко крив" морао побећи, понео сам коишом, пз не випи н»»чо, и два твоја оветла. озарена лка.

Саша ВЕСЕЛИНОВИЂ

ЗА ОНЕ КОЈИ НИСУ СТИГЛИ У СОБУ БР. 45

Ту на Филозофском факултету постоји соба која Je чула већ многа предаваља, сухопарна и интересантна, младићку поезију, муцаву и живу, дискусије, и плодне и мртве. Заказани разговор о Крлежином есеју скупио Је вишв студената него што je просторија могла да прими, па се студентарија сместила у то мало клупа, у тесне кубатуре слушаонице тако, да Је све то бипо достојно пера једног карикатуриста као што је Дибу. Једни су собом понели све своје интересе и знаша, други само наштампана слова есеја у „Сведоманствима", а неке обично вунено плетиво Пингвин марке на две игле-плетил,е. И док се њихово клупче равнодушно одмотавало, одвијало се и мрсило клупче дискусије. Она је отворена речима да ћемо чути рад о есеју Мирослава Крлеже „О слободи културе”, Ове речи су убрзо добилв одговор, да ћемо само чути једну вариЈацију на ову тему. Никола Милошевић, пошто Је учинио најпре ову ограду, прочитао Je своју уводну дискусиЈу, сву исКовану у чврстом логичном ланцу од гвоздених алки теза, доказа и одговора. Сав Је био у ироничном противставу према Жданову, у досеткама коЈе су сугерирале свежину. А тај логички ланац се ниже отприлике овако; Ако хоћемо да оценимо неку теорију марксистички, морамо поћи од чињеница, Јер материЈализам и Јесте полажен>е од чињеница. У оцењивању естетских теориЈа чишенички материјал су уметничка дела. Пођимо од таквих дела која по свом жанру и тематици нису везана за друштвено-класна питања од љубавне лирике и пејсажа, и сетимо се Бодлера, Ахматове и Реноара. Жданов тим жанровима одриче право постојан>а, Јер су они безидејни, удаљени од живота и по ефекту реакционарни. Како су све богатство љубавних осећања и богатство прелива у пејсажу, чињенице које може да осете и виде Жданов, па чак и БериЈа, иако Је на челу НКВД-а, онда Је одрицање права на постојање тим жанровима, уствари оптуживање за безидејност самих чињеница у животу и природи. С друге стране ждановисткчка естетика у области романа, жанру коме одговара проблематика друштвено класних условљености, тражи наметнуту идејност. Карактеристичан је случаЈ ДостоЈевског. За љега совЈетски естетичари кажу да су љегова дела велика уметност али да му дела изражавају реакционарне идеје. Дакле, с Једне стране форма, уметност, „чиста уметност", а са друге идеја, реакционарна и назадна у сваком погледу. Налазимо се пред гротескним признањем ларпулартизма, Готјеа, пред признањем да постоЈи „чиста уметност“, „чисто лепо", коме се додаје и мора додати апендикс политичкв идеје. Међутим, Маркс Је показао неминовност идејности, код дела која транспонују стварност, с једне стране сливену ce идејношћу коју сама стварност носи, а с друге стране такву стварност која верно транспонована не може бити безидејна, То је познати случаЈ са Валзаком. А „Злочин и казна“ мож* показати исто, тај пример писца, толико јеретички за совЈет-

Дискусија на тему

ске људе. Зар Je ово дело реакционарно, што за тему има студента Раскољникова, разочараног у револуцију, који одлази побожној Со»и Мармеладовој на покајање? Зар је поступак хипохондера компр омитоваље револуције и зар та атмосфера смрти ситних људи У беди, сиротовања проститутки и студената ниЈе стварност која позива на решавање друштвених питања? Зар Је религиозно кајање једног студента Једини сугестиван излаз, иако Је хшаче описан у свој сво Јој условљености и посебности? Зар неколико неубедљивих речи обраћања религији, уништава читаву идејност дела, коЈа Је као и сама стварност позив револуционарима? Уметничко дело може да поднесе Један део терета пишчевих заблуда изразитих и декларативних, али оне, нарушаваЈући ликовност, нису део уметничког дела. Ту престаје уметност. СтоЈимо пред захтевом да уметничко дело мора битм верно предмету коЈе приказуЈе, па се са том констатацијом обратимо примеру шуме, Слика шуме мора бити њен веран приказ. „Тврдити за такву слику да реакционарно делује, било би исто тако глупо као н тврдити за реалну шуму да реакционарно делује на оног што је гледа, зато што се на њеном ступњу развоЈа материЈе ниЈе Јавила класца борба. Термини „безидеЈан" и „реакционараН" итд. имаЈу свога смнсла у људском друштву, у односу на природу они су потпуно беспредметни... Љубав Је „делимично и по карактеру биолошка, али модифицирана друштвеним амбиЈентом. Песник очигледно изражава друкчије своја осећаша од неке животиње, али људи та своЈа осећања изражаваЈу при.пично слично... Зато 6и било бесмислено тражити у љубавној лирици друштвено класно обележје..." Произлази да нешрањв таквих жанрова, коЈе ове чињенице носе, указују на антимарксизам Жданова, Међутим, признавање овога жанра ниЈе изЈедначавањв ларпурлартизма са марксизмом, јер тврдња ларпурлартизма о безидејности није доказ правилности овога правца, већ сама природа предмета љубавне лирике и пејсажа, а описи друштвеног човека у другам жанровима уметности, носиоци су идејности у друштвено-класном смислу. Крлежи би се могло замерити што у овои всеју нијв прецизно разграничио ларпур« лартизам као теорију од уметничке праксе, који му само наизглед даје rrpaso, а с друге стране му се може замерити што у сво Јој критици ждановизма није обухватио уметност целовито у њеним жанровима (првенствено код романа). МарксистичкоЈ естетици се недвосмислено поставља да идеЈност мора произилазити из природе предмета, па Je нечувено немаркстистички став Жданова о наметању идеЈе оним видовима стварности коЈе немаЈу такву идеЈу и друштвене функциЈе. Негирање љубавне лирике и пејсажа Једна Је од манифестација негирања личности, израз реакције у СССР-у, и жалосно звучи када се крије именом човека који Је рекао да му је најмилиЈа изрека како му као човеку ништа ниЈе туђе завршио Је доследно логички Никола Милошевић. Дао Је он духовити одговор на питање наизглед апсурдно: „Да ли Је Жданов ларпурлартист?", а своЈим одговором основу за даљу дискусију. У своЈоЈ анализи романа као жанра са проблемима друштвено-класног карактера дао Је чврстих марксистичких података и разматрања, али Је његово тврђење да су пејсаж и љубавна лирика безидеЈни, а да такви мораЈу бити због природе предмета, у наЈмању руку Једнострано сагледавање проблема. Таквом тврдњом улога уметности Је, тим својим крилом, схваћена натуралистички суво, у улози регистратора стварности, па Је то недвосмислено одрицање пеЈсажу и љубавноЈ лирици да оно може бити носилац песничког револуционарног потенциЈала и то баш у друштвено класном смислу, иако у шуми међу дрвећем нема класне борбе. По тоЈ логици у роману би остало мало страница коЈе би и имплиците, уметнички сливено, складно, говориле о теми „ДРУштвено класног смисла", о таквоЈ стварности. Зар то ниЈе наЈевидентније одрицање револуционарности, нпр. музици и то само због тога што она нема заЈеднички Језик са наукама коЈе могу изразити класну борбу рационалио. О том питању, из такве перспективе Милошевић се ниЈе изЈаснио, па Је то несумњиво Једнострано, која Је наишла на брзо и витално реаговање наредног дискутанта, али, нажалост, у форми за које Је носилац тог реаговања морао да призна, да је све то код њега самог помало вулгарно-социологистичко, а помало и неприЈемчиво, Јер Је вређало код мнотх присутних свест о величини

Страна 4

НАРОДНИ СГУДЕНТ

Број 24