Студент

ЗАСЕДАЊЕ МСС У БУКУРЕШТУ Јединство судбине

Почетком септембра у Букурешту Je одржана такозвана „Конференција Зединства" коју Зе арипремио просовЗетски Међународни савез студената (МСС). Циљ конферендије je био да скупи све националне униЗе које су иступила из МСС или никад нису ни биле и.егове чланице. Као што Зе већ објзвила наша штампа конференunja Зе пропала. После конс*>'.Јенције одржан je Савет МСС. Ради илустрације доносимо неколико Ефтица из Букурешта. КОМСОМОЛГКА ЗНАЧКА НА ПЛАКАТИ Ови састанци МСС спадају у низ оних лакејских, вештачки ггрицремљених скупова, где се пропагирају иишеријалистички циљеви совјетске политике. У резо.туциЗи će каже; „први и најхитниЗи захтев студената je захтев за миром, који претставља услов без кога се ни Зедан други захтев не може остварити". -Дли о каквом се миру ради? Наравно реч Зе о „миру“ кроз пакт пет великих сила, кроз поделу на интересне сфере. Ништа ново. Овдв Зе занимљивије нешто друго. На овом заседању МСС совЗетскоЗ делегацији се давао већи значај него икада рани Зе. ДискусиЗа о разним питањима била je врло уопштена све док Руси ке би дали тон. СовЗетски предлози су прихва ћани без коментара, иако су чвсто били потпуно супро-m правцу претходне дискусиЗе. Лз пленарцрЗ, седџици свега Зедном се аплаудирало стоЈећи. Јасно. Овације су биле упућене „свечаноЗ беседи" главног совЗетског делегата Кочемасова. V Букурешту Зе издата варочита плаката у вези Савета МСС. Увећана копија плаката доминирала Зе у фоајеу сале изложбеног павиљона у којоЗ Зе заседао Савет. На «>оЗ су насликаца три, студента руку под руку: Зедан Кинез, Зсдан и Један бели младић који Je био у центру нешто ндпред и виши од осталих. Белац Je носио црзепу машну и значку Комсомола. Није тетко препо!знати. Нико -Ј. други него -рвени Ветткорус, припадник „совјетског народв", Британска делегациЈа Je ово питан.е схватила као истицање Једне органпзациЗе и покренула га пред Сапетом. Питаше Je изузето, пошто тобоже ствар не спада под компетенциЈу МСС, него Румунске омладинске организациЈе. „БУДУЋИ ЗАДАЦИ“ Још пре састанка Савета на Изврджом комитету британски делегцт Томсон je затражио да се у дневни ред унесе тачка „Односи са Савезом студената ЈугославиЈе". Предлог ниЈе прихваћен, али је Бе реану (вршилац дужности претседника МСС) додао да се може о томе расправљати под првом тачком дневног реда. ДоцниЈе Je при-

хваћено да се предлог размотри под другом тачком. Делегација Шкотске уније студената предложила Je да се оснујв комисија коЈа he посетити Југославију и уједно видети да ли су усло ви такви да се ССЈ може примити у чланство МСС. Шкотски предлог био Je одбачен. Подржали су га Једино Британски и Јужноафрички савез студената. ПокушаЈ Јужноафричке делегациЈе да покрене другу резолуциЈу о Југословенском питању одби Јен је као непроцедуалан. „Вудући задаци" МСС, између осталог, укључуЈу „солидарност са етудентима ШпаниЈе и Југославијо коЈи пате под фгшистичким режимом". СовЈетски агенти из МСС на Зугословенском питању показали су својв право, сателитско лице, Њихови маневри нису успели Сту дентске yraije из многих земаља (Британија и друге) напустили су МСС, који данас обухвата само студентске организације из информбироовских земаља. ЧЕТРДЕСЕТ ИЗЈАВА Дискусија о првоЈ тачки се састоЈала од четрдесет изјава. Већина ових славопојки „свесно и једнодушно" Je подржавала прошле, садашње и будуће акције Секретаријата и Извршног комитета МСС. Говорници земаља „народне демократиЈе' 1 опширно су се бавили „срећним животом" својих народа, коЈи Je контраст „тегобноЈ егзи-

стенцији" у другим земљама. Говорници који симпатишу МСС, али нису из сателитских земаља понав љали су исте теме само обрнутим редом. Таква репетиција трајала је цела два и по дана. ЗАХВАЛНОСТ ГРОМАНУ Делегација Јужне Африке предложила Је, поред осталог, да се изрази и изгласа захвалност за рад бившем претседнику МСС Јозефу Громану (Чехословачка). Cne до ове изјаве, трећег дана саветовања, Громаново име ce није стомињало. Чехословачка делегациЈа одмах Је тражила да се предлог пренесе на редакциону комисиЈу што Је прихваћено. У редакционоЈ комисији Јужноафрички савез Je подржао своЈ предлог. „Делегат“ Републике ШпаниЈе успротивио се и упитао да ли Јужноафричка делегациЈа жели да се МСС претвори у агенцију за захваљивање. Чехословаци су пре .дложили да се о овом питању не прсдузима даља акција, што Је усвоЈено... Тачно, О том питању поорииуће се чехословачка полициЈа, Јер Је Громан смењен и налази се у затвору. Румунски делегат Береану Је изабран за новог претседника МСС, док и њега као и Громана не стигне иста судбинз, док и њега не згази бели човек са комсомолском значком.

Кроз наше универзитете

Др инж. Вернер објаснио студентима архитектуре своје нове конструкције

ЗАГРЕВ

У оквиру стручног клуба студената архитектуре одржано је прошле недеље врло интересантно ггредавање др инж. Ота Вернера. Овај наш познати стручњак који је пројектовао и извео потпуно нове конструкције на индустриским халама творнице „Раде Кончар" и Железаре Сисак изнео је на врло занимљив начин основне принципе на којима се оснива н>егова конструкција. Стручни клуб намерава приредити још неколико оваквих предавања, где he предавачи бити стручњаци из привреде. Још исте недеље приређена је екскурзија у Железару Сисак, где су студенти IV године архитектуре разгледали индустриске објекте уз тумачења професора инж. Бакрача и инж. Глогоље, те самог пројектанта д-р инж. Бернера. (Из »Студентског листа“ Загреб).

КРОЗ УНИВЕРЗИТЕТЕ У СВЕТУ

АУСТРИЈА ; СТУДЕНТ РАЧУНСКО ЧУДО Ханс Еберштарк, 24 године стар, студент из Бсча проглашен Је за ново људско рачунско чудо. Н>ему је потребно само осам минута и шеснаест секунди да би запамтио низ од сто броЈева. Еберштарк студира језике: енглески, кинески, ђурђиЈански, узбечки и албански. Он намерава да пишв докторску дисертациЈу о негро-енглеском коЈи се говори у ХоландскоЈ. ГуЈани. У одговору на питаше како Је открио своЈ таленат, он одговара: желео сам заборавити девоЈку. Вежбаше пам ћења са цифрама био Је наЈбољи лек за заборав. (Speclal report ЈВ. S. М.) ФРАНЧУСК A ; ПРИПРЕМА ОПШТЕГ ШТРАЈКА Национална унија студената Француске припрема генерални штраЈк свих француских студената. Циљ штрајка Је да скрене пажњу Јавности на хитне потребе држав-

субвенциЈа за студентске ресторане. Само у Паризу за студенте Је нужно 10.000 соба. Студентски ресторани послуЈу са дефицитом од 13 франака по сваком оброку. Ако ce државне субвенциЈе не повећаЈу, студенти ће сами мзрати да плаћају разлику или ће оброци бити лошиЈег квалитета. Студенти сматрају да he штраЈк успети. У марту 1952 године они су штраЈковали и побољшали студентско социЈално осигурање. »Le Monđe, Parls) БРОЈ СТУ.'"НАТА У Паризу Је 29 новембрв почела нова школска година. БроЈ студената се незнатно повећао у односу на прошлу годину. У Паризу је уписано око 60 000 студената. Укупан броЈ студената у ФранцускоЈ ИЗНОСИ 145.000. (Le Figaro, Parls) ЗДПАДНА НЕМАЧКА : ЕКСПЛОЗИЈА У ФИЗИЧКОМ ИНСТИТУТУ Од експлозије у Фи-

них кредита за градњу зичком институту Унистудентских домова и верзитета у Марбургу те-

Велика брава код Вервијеа где су и наши студенти овога лета били на пракси

шко су повређена три студента и хемичар. ЕксплозиЈа се догодила док се пробало претварањв водоника у течно стањс. Претпоставља се да Je ваздух продро у апарат и да Је гас проузроковао експлозију. (Deutsche Stuđentenzeltung, ВОПП) ТУРСКА : ТРИ УНИВЕРЗИТЕТА Са становништвом од 21 милион Турска има три универзитета и четири високе школе: Универзитет у Анкари са око 7000 студената, Висока школа у Анкари 2.000; Универзитет у Истамбулу 13.200; Технички универзитет у Истанбулу 1600; Висока школа у Истанбулу 2.500; Висока комерцијална индустриска школа у Смирни 650 и Рударска школа у Загулдеку са 113 студената. У свим овим установама у ТурскоЈ укупно има око 27.400 студената. За преко 17.000 инстанбулских студената постоЈе само два студентска дома, коЈа могу да приме свега 150 станара и то по осам у сваку собу. (W. U. S., Geneva)

МЕЂУНАРОД* НЕ ВЕЗЕ r ИНТЕРНЛЦИОНАЛНН КАТАЛОГ ДОКТОРСКИХ дисертација Интернационални каталог докторских дисертација у друштвеним наукама које су написанв између 1940 и 1950 године, али нису објављиване у овом периоду, сада су штампане под насловом „Тезе у друштвеним наукама". Каталог садржи 3.215 теза и расправа коje су примљеие на универзитетима у 24 земљв чланице УНЕСКО од 1 јануара 1940 до 31 децембра 1950 године. V катапогу је текст на енглесксм и француском језику коЈи објашњава критериј и методе у сређивању материјала. Књига од 236 страница подељена je на десет глава према одговарајућим најважнијим гранама у друштзеним наукама. Предговор укључује и објашњење о захтевима који се постављају кандидатима у одбрани докторске дисертације у различитим земљама. (U. N. Е. С. О. Nevvs, Paris)

Из сателитске стварности

СТАЉИН У школском ПРОГРАМУ Пет и по хиљада универзитетских професора, предавача и просветних радника ангажовано је ка свим мађарским универзитетима и високим школама за препричавање и тумачење Стаљиновог најновијег чланка и материјала са Деветпаестог конгреса СКП(б). Ова мера се сада проширује и на средње школе. По свим разредима организује се свакодневно извештавање о писању дневне штампе, управо оног њеног дела у коме се обрађују поједине „нове -поставке" садржане у последњем Стаљиновом члан ку. (Југопрес) ВАЖНА ДУЖНОСТ МАЂАРСКИХ АКАДЕМИКА На иницијативу ликовне сек ција Мађарско-совјетског друштва, будимпештанској Академији наука поверен је један заиста несвакидашњи задатак: од ње се тражи да пронађе доказе утицаја руске ликовне уметности на Мађарску. као и н-.ихове везе у прошлости. Ма да је мађарским академицима, као и мање ученим Мађарима, потпуно јасно да утицај те врсте никад иије постојао,

шшшшш огш су већ приступили „послу“ који треба да обухвати читав период од доласка Мађара у Подунављу до данас. Пошто се „докази“ ове вргсте тешко могу исконструисати и пор>ед врло ревносног заобилажења чињеница, у Будимпешти се ради и на „доказивању“ посредног утицаја руског сликарства: оно је тобож утицало на неке западне сликаре који су, са своје стране,' вршили утицај на мађарске. (Југопрес). НОВО МЕРИЛО ПАТРИОТИЗМА Образложења која се пружају чехословачком штву за кнсистирање на потреби учења руског језика доживљују у тој земљи необичну еволуцију. Још пре три године као главни и Једини разлог вавођена је потреба за бољим упознавањем с тековииама СовЈетског Савеза. ТаЈ разлог данас више није помодан. „Руски језик рекао је члав чехословачке Академије наука Травничек на недавно одржаној општедржавпој чснференциЈи о значају руског достојан Је да постане наш други матерњи језик...** Зато је за

Травничека „учење руског мерило патриотизма и оданости сваког поЈединца своме народу“. Конфсренцији ва којој Је академик Травничек изнео ово мишљење присуствовали су, поред чланова чехословачке владе, и многобројни совЈетски делегати на челу с академиком Виноградовом. (Југохтрес)

СА ГИТАРОМ OКO СВЕТА

Типиман холаадски пејсаж

Пре три и по године, дне Холанђанке, студенткиње, из Амстердама кренуле су на необичан пут. Њихова идеја је: пропутовати цео свет, упознати друге земље, народе и њихове обичаје, а после о томе написати књигу. До сада су обишлв петнаест земаља Европе и Африке. На путу им је убрзо нестало новаца. Нису хтеле да се врате. У свакој земљи приреде два-три концерта, свирајући на гитари, прикупе нешто новца а онда опет даље.

У Југославију су стигле преморене са намером да се врате у Холаадију, али их је пријем у нашој земљи, гостопримство и љубазност на коју су наишле, одушевило и дало им потстрека, за даље путовање. Ако неко од ваших студената зажели ићи у Холандију, наши ће на исти начин настојати да вам узврате љубазност и гостопримство које сте нам указали, изјавиле су оне на поласку за Грчку.

ЗА НАШЕ СРЕДЊОШКОЛЦЕ

Економски факултет

Свако од нас познаје многе редове. Оне који се повијају кад Јурне тролејбус, оне који се на биоскопским улазима претварају у општу гужву, оне у којима се читају спортске странице и чији ce тајац нарушава тешком ватастрофом и тако све до правног факултста где се студент безобзирно про бија између гвоздених шипова да би се некако докопао малог отвора на шалтеру. ОваЈ ред у коме су се читале спортске странице и показивали индекси на шалтеру није био такав, он се разликовао од осталих редова. То је био дуг ред. исчезавао је полако али н»егов изглед није нико нарушавао. Вио Је то савршеи ред са својим специфичним обележјем, ред студената економског факултета. И наравно сва ки ред, сваки факултет има своЈе обележје, За правнике кажу да много причају, носе шешире и кишобране, медицинари носе беле мантиле испод капута, техничари велике лењире, филозофи су увек горди, а за економисте кажу да су увек скроини и умерени. И заиста то Је њихово обележЈе коЈе се преноси с генерације на генерацију. Многи који долазе на економски факултет неверују да се о шима мисли тако. Тек касније се брзо у то увере, Овај ред сачињавали су студенти који су тек ове године дошли на економски факултет. Зар Је могуће да од сто седамдесет студената колико их је дошло ове године има и таквих који нису желели да дођу на оваЈ факултет. Сигурно да Je било међу њима оних коЈи су помишљали: економски факултет Je за оне коЈи су завршили трговачку академиЈу, коЈи познаЈу статистику и финансиЈе. И наравно сваки факултет има предмете где he многи студенти застати. АнатомиЈа, политичка економија, математика, статистиха срушиђе многе. Зар статистика и финансије на овом факултету неhe многе забринути, зар она ниЈе тако досадна и сувопариа, зар ту нема ништа друго сем голих цифара? Ова помисао многих који су дошли овамо није била тачна. Фимансије и статистика су само мали део онога urro се иа овом факултету проучава. Можда Је испочетка тешко неке разуверити у то, Јер први час за оне коЈи су дошли овв године почео је статистикои. Зар Је то тако важно, можда

су други професори били заузети ii тако Je било за распоред? Можда he у наредним годииама распоред бити друкчији. Крајем друге године престаје изучавање статистике, И тад Је свим онима који су Је изучавали Јасно да Је то наука, Место статистике почиње изучавање финансиЈа али и то није све. Економски факултет траје четири године и за то време (осам семестара) траје изучавање политичке економије. Али и то ни je краЈ. Ево шта се све изучава на економском факултету. На првоЈ и другој години Изучавају се углавном општи предмети као економска географија, право ФНРЈ, привредна математика, привредна историЈа ФНРЈ и технологија. Овим се завршава први део

студија и почиње изучавање сгруч них предмета као Економике пољопривреде са задругарством, Финан сија, Организација и пословање привредних предузећа, Анализа би ланса затим из Економике ФНРЈ индустрија и трговина, ОрганизациЈа кредитних предузећа, Организација и економика индустриских предузећа, Планирање народне при вреде и Спољне трговине. И на крају по завршеном диплом ском раду студенти одлазе као стручњаци у разна привредна предузећа. Многи од њих постају у тим предузећима прави њихови стручњаци старатељи. Многа имена студената са овог факултета биће урезана на вратима различитих предузећа. Д. П.

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ Психолошка група

Примена психологије као експеримепталне, практичне науке постаје све већа. У развијсним индустрискнм земљама поједина предузећа имају своје психологе који се баве проучавањем услова рада и распоређивањем радника према њиховим психичким способностима на разна радна неста. Tm практична, индустриска психологија данас се толико развила да у САД на њу отпада већи део научних психолошких публикација. Још много раније психологија Је вашла своЈе место у медицини као психопатологиЈа бавећи се тачно одређеном облашћу психичких функциЈа. Поред овога психологија у основн служи и највише налази своју np.i мену у процесу васпитања. Експериментална психологија се код нас ниЈе Још довољно развида тако да за сада за свршене сгуденте психологије и кије у перспективн рад у институтииа илн предузећима. Свршени студентн психологије углавном ће бити профосори психологије у гимназијаиа и учитељским школама. Психолошка група na Филозофскои факултету у Београду отворена Је 1950 годиве таво да су најстариЈи студенти уписали тек пети семестар, Рад студената креће се

углавном, поред предавања, кроз практичне вјежбе и решаваље кон кретних психолошких проблема као задатака коЈе даЈу професори или асистенхи. Даље, студенти се упознају са руковањем разннм апаратима који су неопходни за рад психолога практичара. Семпнарски радови су обавезни али тек од петог семестра и имају карактер истраживачких радова тако да не третираЈу већ решене психолошке проблеме. Студије психологије траЈу осам семестара. Поред фпзике, анатомиЈе, фнзиологије, биологиЈе, логике и историје филозофије, као оччгтих предмета, слушају се и дечја, општа в педагошка психологија, затим психологија рада, психопатологиЈа, зоопсихологиЈа итд. Опи предмети упознају студенте са свим гранама психологије кзо науке, а специјализација долази у седмои и осиом семестру кад студент из некв специ Јалне облаcrn бира дипломски рад, За студенте психологиЈе необично Је значајно познавање Једног страног Језика, парочито енглеског, јер је већи део струнне лнтературе на енхлеском, док Је преводилачка делатност прилично ограничена, као и домаће публикације, тако да у земљи немамо ниједног пснхолошког часописа.