Студент

Спортски живот

ПЛАНИНАРСКО СМУЧАРСКИ ДОМ СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ НА КОПАОНИКУ

Рана зима није изненадила планинаре - смучаре чланове Друштва „Јастребац" на МВШ. Још летос се дискутовало како и на који начин обезбедити при јатан одмор у току зиме. Донесен је закључак да се оспособи и догради дом на Копаонику. Одбор ССЈ на МВШ дао је пуну материјалну помоћ. Дом се налази на висини од 1750 м. под самим врхом Караманом окружен дивним теренима за смучање почев од благих на за почетнике па све до стазе за слалом и велеслалом. Управа друштва разрадила је и ллан течајева за смучаре. У план улази смучање, зимско планинарење као и елементи ванармиског васпитања. Ове де сетодневне и петнаестодневне 'течајеве водиће истакнути планинари - смучари студенти, као и официри ЈНА. Прва група од двадесет и пет студената, колики је капацитет дома, полази већ 25 овог месеца, а последња 1 марта. Одбор ССЈ учинио је све да цене пансиону буду приступачне свим студентима, а износиће 170 дин. дневно. Здрав ствено - потпорно удружење је такође са своје стране помогло како би се дом на време оспособио и да би што лепше и пријатније дочекао своје прве госте. Ово је први планинарско-смучар ски дом у. Југославији који је саграђен средствима и залага-

шем самих студената. Постојаше оваквог дома од велике је користи за студенте, јер им омогућује да уз несразмерно повољније услове проведу десет до петнаест дана на свежем

ваздуху и планинском сунцу. Примером ПД „Јастребац“ могла би да пођу и остала планинарска друштва на факултетима, У договору са Здравственопотпорним удружењем МВШ управа друштва је решила да дом у току лета и пролећа послужи као опоравилиште свим студентима.

Љубинко Дикић

апс. Медицинског факултета

Студенти из Граца у посети ДИФ-у

Три дана боравила je у Бео граду група од 13 студената и Граца. За то време они су по сетили Дужавни институт з: фискултуру и измењали иску ства са студецтима и наставницима ДИФ-а. Ова група студената је дошла као делегација Више фискултурне школе из Граца. Ова школа није самостална, као на пример наш ДИФ, него се налази у саставу Филозофског факултета. У току отудија студенти овог отсека имају поред овојих стручних предмета и један заједнички предмет за цео Филозофски факултет. Школовање траје три године. Овакве екскурзије студената из Граца су врло честе. Њихови студенти посећују и друге земље, па су ове године дошли и у Југославију. Поједини студенти одлазе у иностранство на 'гтецијализацију. Наши студенти ДИФ-а су врло пријатно дочекали своје госте који су долазили на њихове часове, демонстрације и посматрали елементе из технике обављања појединих спортских дисциплина. У току екскурзије одржано је заједничко другарско вече, а гости су допунили библиотеку ДИФ-а са 200 нових књига.

Занимљивости иѕ спорта

први...

Највећи резултат на утакмици између БСК-а и „Југославије” постигнут је 1923 године. Победио Је БСК са 9:1. Међутим, веК после неколико недел>а „Југославија" се реванширала, победивши свога ривала са истим резултатом 9:1. • Традиционалне су утакмице У футбалу између репрезентациЈе Континента и Енглеске. Године 1938, одиграна Је последња таква утакмица пред рат. Победили су Бнглези са 3:0. Тим Европе изгледао je овако: ОЛИВИЕРИ ФОНИ, РАВА (Италија) КУПФЕР (Нем), АНДРЕОЛИ (Ит.), КИЦИНГЕР (Немачка) АСТОН (Франц.), БРЕМ (Белг.), ПИОЛА (Ит.), ЖЕНГЕЛЕР (Мађ.), БРУСХАД (Норвешка).

Највржи нокаут у историји бокса догодио се 1941 године у мечу између бившег првака Европе, пок. Марсела Сердана и његовог земљака Гистава Шерија у паризу. Сердан је у двадесетој секунди нокаутирао противника.

Ново офсајд правило уведено је 1925 године. А признање постигнугог ддректно из корнера важи од 1924 године. До тада офсајд с« није цосуђивао као прекршај, што Је самим тим изискивало и други систем игре. • Соња Хени, чувена норвешка клизачица и филмска глумЛца, де сет пута Je узастопце освајала првенство света у уметничком кли зашу од 1927—1936 године, када је прешла у професионалце. Швеђанин Улрих Сахов Је такође де!сет пута био светски рекордер, али са прекидом од једне године; 1901 до 1905 и од 1907—1911 год. * • Вициклисклистичко првенство света почело Је да се одржава од U 27 год. у разним европским земљама. Прваци, до пред сам рат би аи су: 1927 год. у Келну Бинда (Италија); 1928 год. у Цириху, Ренс (БелгиЈа); 1930 год. У Лијежу Вннда (Италија); 1931 год. у Копенхагену Гвира (Италија); 1932 год. у Рнму Бинда; 1933 год. у Пари-

зу, Спеше (Француска); 1934 год. у Лајпцигу Каерс (Белгија); 1935 год. у Брислу Аертос (Белгија); 1936 год. у Цириху Мањ (Француска); 1937 год. у Копенхагену; 1938 год. у Амстердаму 1939 год. у Милану је првенство било започего али због избијања рата одмах прекинуто.

Средњеевропски СЕ куп у фудбалу осваЈали су редом ови клубови: 1927 год. Спарта (Праг); 1928 год. Ференцварош (Будимпешта); 1929 год. Ујпешт (Будимпешта); 1930 год. Рапид (Беч); 1931 год. ВиЈена (Беч); 1932 год. Боло-

...пут су се састале две репрезен гације Европе, ради избора за репрезентацију Континента. Сусрет је одржан 20 априла 1937 године у Амстердаму. Средњеевропски тим победио Је Западноевропску репрезентациЈу са 3:1. СЕ ТИМ: Оливијери (Итал.) Сеста, Шмаус (Аустр.) Серантини, Андреоло (Итал.), Лазар (Мађ.) Шаш, Меаца, Пиола (Итал.), Шароши (Мађ.), Неједли (Чехосл.).

ЗЕ ТИМ: Јакоб (Нем.), Павиредник (Белг.), Колденхове (ХопандиЈа) Кицингер, Голдбрунер (Нем.), Делфур (Франц.) Ленер (Нем.), Брен (Белг.), БакхЈуао, Смит (Холанд.), Ван де ЕЈнде (Белг.). * ...светски рекорд у пливању на 100 метара постигао Је Мађар Зол твн ХаЈмој, 3 децембра 1905 год. у Вечу на пливалишту дужине 33,33. м. са резултатом 1:05,2. рекорд Је признат тек три године касније од стране ФИНЕ Међународног ама терског пливачког савеза, основаног тек 1908 год. у Лондону. * ...пут Је у Београду одржана бициклистичка трка 1896 на прузи

ња (Болоња); 1935 год. Спарта (Праг); 1936 год. Аустрија (Бе.ч); 1937 год. Ференцварош; 1938 год. Славија (Праг); 1939 год. Ујпешт (Будимпешта). * Бечки „Вундер тим“, уствари репрезентација Аустрије, био је на своме врхунцу 1931—32 када Је однео сензационалну победу у Бечу над Шкотском од 5:0, победио Немачку са 6:0, у Лондону после изврсве игре несретно изгубио са 3:4. Тадашњи „Вундертим" је био састављеи: Хиден, (Плацер) Рајнер, (Јанда), Сеста Браув, Мок, (Синстик), Валтер Науш Цишек, (Гал) Гливајдл, Синделер, Веселик, (Шал), Фогл. Маратонски победник на првој Олимпијади 1896 год. у Атини био је Грк Спиридон Луис из Амаријуса на Криту. Умро je 1940 год. у сво Јој 70-oj години живота.

Београд—Топчидер —Београд (14 км.). Победио је Света Савић, најбољи српски бициклиста у оно време. Време 23:3,2 мин. Прва друм ска трка одржана Је на прузи Београд—Смедерево—Београд 1897 г. Победио Је Ђорђе Попара са временом 5:13,22 часова. Он Је и донео први бицикл у Србију. '

...пут се смучање појавило као спорт у НорвешкоЈ још у 11 веку. Прво такмичен>е Је одржано у Хри стијанији (Осло), а прва војничка смучарска трка 1Т74. Од 1792 г. одржавају се у НорвешкоЈ стална смучарска такмичеља.

...европски тркач који Је прешао 100 м. за 10,3 сек. био је Немац Хо убен, који Је још 1925 год. постигао таЈ резултат. Ово време ниЈв било признато као рекорд Јер Je такмичар имао ветар у леђа. Тек 1932 год. успело Је немачком сприн теру Јокату да постигне правилно 10,3 и рекорд Је признат.

...тенис клуб у СрбиЈм осиовав Је 1903 када и праи фудбадекн клубови, али не као самосталан клуб,

већ као секција Првог српског велосипедског друштва.

ПОСЛЕ ОСМОГ Ш АМПИОНА ТА ФНРЈ МОРАЛНИ ПОБЕДНИК Андрија Фудерер, студент технике, заузео јe друго место

Имао је седам година када су о н>ему новине доносиле репортаже и слике као о „вундеркинду". Андрија Фудерер Је као дете био таленат за шах, математику и клавир. Пре две године уписао се на хемиски отсек Техничког факултета у Загребу. шаховски стручњаци, видећи у љему великн таленат, наговарали су га да напусти студије и да се посвети само шаху. „Мали“ се није дао наговорити, него je говорио: „Ја никада нећу постати светски првак у шаху, а ни светско чудо на клавиру. Међутим, могу да постанем добар инжењер хемије. То he ми бити хлеб, а клавир и шах лична разонода и уживање". И Фудерер озбиљно сту дира хемију и полаже испите. Велемајстор Богољубов je рекао ове године; „Фудерера сматрам већ данас најјачим Југословенским играчем. То Је велики халенат, Један од највећих у Европи". „Мали" Је то доказао у низу партија (на Бледу Је победио НаЈдорфа и Тартаховера). Игра оштро и комбинаторно, не плаши се пораза ни реми Ја. Симпатичан Је младић и разговорљив, веселе нарави, а занима се за све. Говори перфектно немачки и мађарски, а добро зна и енглески. Мало их зна да се студент Фудерер издржава од онога што добије за награде на турнирима, од инструкција и дневница за време гостовања. НиЈе хвалисав и објективан Је према партнерима. Због свега тога Је популаран међу пријатељима. АндриЈа Фудерер се појављује на турнирима 1946 у својоЈ 15-oj години. 1948 постаје маЈсторски кандидат, а следеће године мајстор освојивши прво место у полуфиналу првенства државе. Исте године у финалу дели 4 —7 место, а 1951 Је 2—3 на првенству ЈугославиЈе. На иногим турнирима Је при врху табеле (први на првенству Хрватске 1951, други на мешовитом турниру у Марибору 1950, други и трећн на међународном туркиру у Београду, 3—4 место у Дортмунду,

четврти на међународном турниру Многобројни његови приЈатељи и на Бледу). Успешно Је играо на О- студенти веселе се овом новом н.в лимпијади у Хелсинкију. 17 пута говом успеху. (Према „Студентском је наступао за нашу репрезента- листу" Загреб). цију, а само два пута изгубио. 3. К.

Шах секција Природно-математичког факултета

И Природно - математички факултет основао је своју шаховску секцију за коју је добио и привремене просторије. Чланови управе спровели су појединачно такмичење по групама као и првенство целог факултета. Почетком новембра отпочела су такмичења у којима је узело учешћа 117 студената. Иако је овај број још увек мали, он у поређењу са прошлом годином претставља известан

СТОНИ ТЕНИС

напредак. Двадесет учесника подељени у две групе такмиче се у полуфиналним турнирима првенства факултета. За фина ле је предвиђено дванаест учесника, од којих he се осморица квалификовати из полуфинала, док he првокатегорници Васиљевић, Петровић, Брадваревић и Јефтић директно yhn. Финални турнир nrpahe се и са шаховским часовницима. П. Петровић

Јован Цветковић првак Правног факултета

На првенству Правног факултета у стоном тенису учествовало Је 24 студената који су били подељени у шест група. 15 децембра, после узбудљивих борби, финале такмичења је дало шест најбољих појединаца за ову годину. Прво место и првенство Правног факултета освојио је Јован Цветковић студент треће године, друго место Миша Настић са треће године, а затим следе: Стефановић, Ђурђевић, Ерић и Гајковић. Екипа нај-

бољих стонотенисера Правног фа* култета припрема се сада за првеи ство Универзитета у стоном тенису. М. Настић

студент права

ИЗЛОЖБА ФОТО КЛУБА ДОМА ВОЈНИХ СТУДЕНАТА Скоро основани Фото клуб Дома војних студената, који је прерастао из фото секције клуба ТВШ, отворио је у част Дана АрмиЈв своју прву изложбу уметничке и репортерске фотографије. ОваЈ успех младога клуба наишао Је на живо интересовање међу становни цима студентског дома војних студената који се налази недалеко Цветкове механе.

Јади младог писца

ХУМОР

Нико нема интереса за нас, младе списатеље, Као да се сви велики писци одмах рађају. Колико мука док нешто напишеш! А онда си тек пред проблемом: кога да нађеш да то чује. Нушић је написао десет заповести за драмске писце, а много би било боље да је састазио заповести за публику... Ех, да сам ја законодавац?... Ја бих издао строга наређења, по којима бси сваки грађанин био обавезан да слуша и да да суд о сваком делу сваког младог писца... Али шта ћете кад нисам... Ето, ја сам покушао све. Најпре сам читао своја дела рођацима, али они ме нису разумели. Сви су се сложили: „Престани да ггишеш". А мој таленат? Реших да окушам срећу код својих колега, студената... Да видите, почетак није био лош. Истина било је неких који су се слагали са мојим рођацима (шта ћете свуда има завидљиваца), али било je и таквих, који су ми рекли да имам „дунста“ за писање... Ту сам погрешио. Место да те људе више ценим и да им с времена на време до«ооим по неку ствар, ја сам их просто бомбардовао... Најзад, су и они почели да ме избегавају. Али нисам клсшуо духом. Чекао сам згодну прилику. И срећом, нисам морао дуго да чекам. Организоваше другарско веч... а другарско вече као и свако друго... досадно. Помислих: „Сад је дошао тренутак“. Маших се за џеп:

Мангупи, мало разоноде. Прочитаћу вам моју козерију.

Спасавај се ко може! убаци један неозбиљан тип. Да је атомска бомба пала неко би бар остао, овако нико,

сем мене и једног симпатичног црномањастог младића. Изненадих се.

Знате, колега, и ја пишем, рече он. Ви ћете читати мени своје ствзјри,. а ја вама моје. Пристајете ли ? Пристајем, радосно прихватих ја. И тако најзад нађох правог човека.

Ах, то је било златно доба нашег списатељског живота. Ноћу смо писали, дању смо један другом читали, читали...

И како смо један друтог разумели! То је за причу. Несрећа je што се раније нисмо срели.

Ко зна шта би све ми дали светској књижевности да нас војни отсек није раздвојио. Мој колега је покушао све, чак и

„кшига талената" није помогла... Ево, већ два месеца како је он отишао, а ја лутам тражим новог компањона. Али, мало је таквих. Најзад, реших нема друте, него да чекам колегу док се врати из војске. Већ сам се помирио са судбином, кад пре неки дан сретох једног старор пријатеља. Као и обично почех му да се јадам. Но, он ме прекииу: Ја те заиста не разумвм?, Што не идеш у „Записе"? Огос све објављују! Причаш глупости.

Прочитај у седмом броју „Тачно у пола три“, од некот Убавића па ћеш видети... И тако: спасен сам! Живели „Записи"! Идем код њих. Шане

Укрштене речи

Водоравно: 1. Сугласник; 2. Црно мастило; 3. Прошлогодишњи првак државв у шаху; 4. Варош у ФинскоЈ, Селгијски сликар, цртач и карикатуриста; 5. претседник Синдиката Југославије, наЈугледнији хол. правни писац 19 века; 6. Издва јање, одјељеност; 7. Име некадашњег претседника Н. О. ЈугославиЈе, аждаЈа; 8. Група пчела. име великог математичара и физичара; 9. Врста биљке. 10, Кратица за суперлатив; 11. зиак за азот. Усправно: 1. Река у ЦрноЈ Гори, —• послератни бек загребачког „Динама"; 2, Улога, кме словеначког писца (Чаша onojности); 3. Трг, тржни дан; 4. Млечни производ; 5. Наш најбољи бацач кладива; 6. Познати немачки митраљез, књижевни оглед, цртица; 7. Чувени француски глумац и пе-

вач (Тино) наЈчувениЈи ка* иачки приповедач (Томас); 8« Врата Ф. к. „СараЈево“; 9. Прв времена. В. Р.

6

Г« вм Београ дсеог уннверзитета ■ великих школа. Уређује редакцков* колегкЈум, одговораи уреднив Јосип Франић. Уредништво н администрација ИздаЈе Савез Vl V ? 23-464. чековни рачув 1032-903213. Тромесечна претплата 60 дин. Штампа „Глас"Моше Пијаде 8. Лии излазн средои, qeea 8 ДП

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 26