Студент

СНАЖНА ДРАМА МЕЂУ МЛАДИМ ГЛУМЦИМА „Стаклена менажерија"

Да америчка драма није сапутник америчког филма ми не бисмо знали за унутрашњу слодезитост и проблематику Новог света. Континенту где су поседнгиии и бизкисмени здржали доба које је „прохујало са вихором“ и било увеличано тако названим романом, постоје сурозе реалности међу којима су сићушне и несрећне пордице без домаћина једпа од натвећих. Тим питашем поетски одано и слободно заЗзвио се Тенеси Вилијамс у својој драмској причи, оптужби и апелу „Стаклена менажерија" Временски садржај ове драмске приче поклапа се са „лаком музиком" уочи рата кад Чемберлен кокетује са цилиндром, док у Андалузији гину комунероси под охолом најездом фашиста... Хранитељ је прилично рано напустио домаће огшиште и одлутао на азурне пучине као мориар без циља и воље. Оставио је отреситу жену и дво је деце од којих је кћи Лора била одбачена од живота сопственом сугестијом да је немоћна, јер је носила протезу на нози. „Чинило ми се да је она лупала кадгод сам улазила у разред“ каже она касније. Не могавши да издржи веселу атмосферу школе, она ce повукла у домаћи кутак забављајући се стакленим фигурицама животиња. Претиле су јој трагичне године уседелице. Мајка је покушавала да је унесе у вртлог живота, да је охрабри шармом којим је она владала у младости. Брат Томас је такође у сукобу легенди и стварности. Он пише пе ■ сме и чезне за стандардом, љубављу и удобношћу, али се сатире на тешком послу и у коцкарским локалима. А кад н»егов пријатељ из магазина дође на вечеру коју мајка при према као евентуалну веридбу унесрећене кћери, постане ја сно и самој Лори да је тај умиљати младић, кога је некада у школи из прикрајка заволела, далеко од ње верен са другом и заузет за друге. Брат То

мас се проlтин»е у очајању и стежући срце бежи на море које ће га разарати сећањем на уцвељену и срушену сестру... То је припрссто препричана, али живоверно одглумљена v танано оживљена драма на сцени колектива Београда. Редитељ Миња Дедић чврстом руком водио је тумаче улога кроз све катакомбе потресне и поетске материје. Укрштену и сложену улогу сина Томаса, који је „себична сањалица" јер се стално колеба између домаћих невоља и касбанстгих јазбина, тумачиг је у високом, понекад сировом, Љубивоје Тадић, Колкко мужевног излива у немоћи убогог младића! Колико поезије на тврдим уснама због тврдог хлеба живота! Фигуру младића „који долази у посеПознато је да Шабац има велику позоришну традицију, Ње гово позориште је прославило још 1948 године стогодишњицу; за нашу земљу то је, заиста, редак јубилеј. Због тога није чудо што је о гостовању Академског позоришта са „Децом сунца“ Максима Горког владало прилично интересовање, што су обе претставе (дневна и вечерња) извођене пред дупке пуном салом. Шабац не памти такву гужву за карте, као што је била за претставу Академског позоришта. И не само то, у Шапцу he се дуго памтити претставе „Деце сунца". Но, пустимо да нам бар неколико гледалаца кажу о претстави: Влада Плаовић, редитељ, рекао нам је: „Академско позориште је у сваком погледу далеко превазишло оквире аматерског позоришта. Вредно је, поред Маје Беловић, Босиљке Боци и Антонија Пејића, у првом реду .истаћи Мирјану Поповић, која ме је заиста, изненадила својом сјајном глумом. Многе сцене су ванредно умет-

ту" еласттгчно и продуховљено, местимично размажено (остатак ранијих партија) обрадио је Стојиљковић. Са доследном кондицијом и савладаним околностима мајке Љиљана Крстић је упечатљива и беспрекорна. Татјана Лукјанова је уједначено и танано донелз личност несрећне девојке америчког велеграда. Када саберемо утиске, доћи ћемо до закључка који се лагано намеће већини гледалаца Мукотрпну средину далеких људи нашег доба, млади глумци обрадили су са огромном имагинацијом, избрушеном осећајношћу и уједначеним, али префињеним преливтша између лаганих падова завесе. М. М.

ГОСТОВАЊЕ АКАДЕМСКОГ ПОЗОРИШТА У ШАПЦУ ДОЂИТЕ НАМ ОПЕТ

нички израђене и донесене, а то је, мислим, највећа похвала". Доктор Божин био је кратак: „Одушевљен сам“! Интересантан је бински електричар; „Па ово нису аматери, ово су прави глумци“! Професор Шимић дошао je чак и у гардеробу: „Сјајио, младићи! Ипак, морам да истак нем да ми се највите свидео Протасов Живојиновића. Ово је било дивно вече за Шабац... Штета је само што сте дошли на један дан... Али дођите нам опет“. Да не наводимо друге изјаве одушевљених гледалаца. А 6ило их је много. С. Т.

АКАДЕМИЈА ЗА ПОЗОРИШНУ УМЕТНОСТ Долазили су нам Загрепчани...

Од 11 до 16 децембра боравила је у Београду група од тридесет студената Академије за казалишну умјетност из Загреба. Срдачно дочекани, већ на самој железничкој станици успоставили су присан однос са домаћинима - колегама, будућим младим редитељима и глумци-

ма из нашег главног града са којима ће свакако у току своје каријере интензивно да сарађују. Посетили су нека наша предавања и вежбе; измешана су тако извеона стечена искуства и мишљења, што је било од обостране користи. Најзад организован је у њихову част свечани банкет коме су ггрису-

ствовали професори Академије, позоришни критичари и управници, глумци и чланови студентске организације. Најзад, приређен је свечан испраћај. Сазнали смо да код љих студије трају две године, после че га следи стаж година дана апсолвентског рада, а којима претходе студије на неком срод ном факултету, махом Филозофском, Бројно их је седамдесет а они који су дошли заправо је избор најбољих делегата који су се истакли у практичном раду. Гости су присуствовали генералној проби и премијери „Краља Хевриха IV“ од Виљема Шекспира, коју је режиски по|Ставио као гост Народног позоришта др Вранко Гавела, њихов професор и најистакнутији позоришни уметник Загреба. У Јутословеноком драмском позоришту гледали су „Федру“ од Жана Расина, „Путника без пртљага" од Жана Ануја, а Горки на овој сцени претстављен им je „Јегором Буличовим“ и драмом „На дну“ на коjoj заправо увелико ради редитељ Мата МилошевиН. Како каже, сви су они фасцинирани интензивним и квалитетним театарским животом у Београду. То зближење је пожељно и корисно, те од велике важности. У крајњој линији ова посета која he свакако бити узвраћена допринеће томе; биhe npe свега повод за дискусије њиховим семинарима и остаће у дутој, драгој усломедаг. А. Д. М.

Уѕ албума младих уметника

ЉУБОМИР МЛАДЕНОВИЋ;

Поглед из палате Спонзе

ДЕБАТНИ КЛУБОВИ ТРЕБА ДА БУДУ ЖАРИШТА НАУЧНО-СТРУЧНЕ И ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ

Сскције Удружења Савеза студената на Филозофском факултету, углавном су увеле или уводе као форму свог научно-стручног и идеолошко-политичког рада Дебатне клубове. Не мислим да дам неку дубљу и свестранију анализу рада, места и улоге ових клубова, већ да кроз неке проблеме рада секције Удру жсња Савеза студеиата Педагошке гругхе изнесем своје мишљењв и дам потстрека за дискусиЈу. Сматрам, да се принципијелно не разликуЈв проблематика Дебатних клубова разних група Филозофског факултета, те дозвољавам се 6и право, да извесни закључци и предлози имају општи карактер. Секција Удружења Савеза студената педагошке групе до почетка ове школске године није имала Дебатни клуб, већ се научностручни и идеолошко-политички рад углавном обавл>ао кроз научну и филмску групу. У те групе били су укључени сви или скоро сви чланови секције Савеза студената, оем оних, који су радили по другим стручним секцијама и другим облицима рада у оквиру Факултета или Универзитета. КонстатуЈући незадовољаваЈуће резултате рада кроз ове две групе, предпожено је и усвоЈено, да се по угледу на друге секције оснуЈе Дебатни клуб. Изабран Је одбор Клуба и постављен план рада. Али поред Дебатног клуба остале су самосталне научна и филмска група, коЈе су такође изабрале одборе и направиле планове рада. Однос измеђУ Дебатног клуба и научне и филмске групе Је такав, да Је сваки члак секције, члак научие или филмске групе, а такође и Дебахног клуба. Сматрам да Је неправилно постављен однос између Клуба и гру па, а такеђе није Дебатном клубу дато место које треба да има, као и недовољно одређен садржаЈ и обим рада. Ако станемо на гледиште, да дебатни клубови треба да буду жаришта научно стручне и идеолошко-политичке борбе, онда их треба сматрати основном организационом формом тога рада и настојати свим средствима да они то буду. Друг Хилас у дискусији на Шестом конгресу КПЈ, говорећи о потреби научно-идеолошке? борбе каже: „Комунисти, марксисти, напредни људи уопште мораЈу постати активни на културном и идеЈном фронту, мораЈу писати, држати предавања, откривати и сузбиЈати еваку реакционарну nojaву, али тако што he истовремено позитивно развиЈати науку и научно * социјалистичху сви Јест љуци... По својим аргументима, по својоЈ назгчности, по томе што открива обЈективне тенденције развитка, материјализам Је потенциЈално Јачи од идеализма. Али он може бити јачи само ако се бори. ако је борбсни материјализам и

ако Je стварно научан*. („Борба" од 6 новембра 1952 г.). За извршеше задатака на научно - идеолошком пољу, у нашим условима на факултету, основна форма су још једном подвлачим, дебатни клубови, из чега проистиче сва озбиљност и важност н>ихова. А ово утолико пре, што ce морамо „ослободити бирократског шаблона и метода, морамо се борити и то прије свега политичким и идејним аргументима, јер о демократији нема ни говора тамо гдје идејне и политичке аргументв замењују административне мјере." (Ђилас, „Борба" од 6 новембра 1952 г.). Не желим да придам искључиву важност клубовима и подигнем ту форму рада на научно-идеолошком пољу до универзума, већ претпостављам и друге облике и форме рада, али инсистирам на дебатним клубовима као жариштина те борбе. Зато треба и Дебатни клуб у сек циЈи Савеза студената на ПедагошкоЈ групи поставити да буде основна форма рада у научностручном и идеолошко-политичком раду, Како? Проблематика рада Дебатног клуба била би из области актуелних питаша педагошких наука (првенствено), а затим филозофска, психолошка, не запостављајући ни актуелну политичку и друштвено економску проблематику. Не ограничити се само на предаваче из редова студената, већ користити и тражити помоћ од наставничког кадра катедре, као и других Јавних радника и стручних организација и удружења, као што су: „Савез педагошких друштава ФНРЈ", „Педагошко друштво НР СрбиЈе" и још многа друга. Ако Дебатни клуб буде основно жариште научно-идеолошког рада, онда каква Је улога и место научне и филмске групе? Паучну и филмску групу не би требало укинути, већ их оставити у оквиру Дебатног клуба као н,егове уже и специјализоване секциЈе. Чланови ових секција били би они студенти који желе и зато имаЈу наклоности да постављеке актуелне и друге проблеме из ових области наука, са више студиозности, дубине, система и плапа решавају претпоставд>ајући дужи период рада и могућност специЈализације и вероватноће неког научног рада. Ширина ових специЈализоваких секција Је, за сада, непотребиа, а изгледа и немогућа, Јер Дебатни клуб треба да буде у сташу, да апсорбује сву заинтересованост и пажњу студената за стручну и друштвену проблематику. СпециЈализоване секциЈе he користити Дебатни клуб као трибиму за излагање научних и стручних радова своЈих чланова. Уколико постоЈе могућности, требало би осниватц и друге секциЈе у оквиру клуба, као: психолошку, филозофску и друге, али се треба чу

вати непотребног развлачења у ши рину и схватити ове секције кзо помоћне облике рада унутар Дебатног клуба. Треб* се чувати претераног наглашавања важности садржаЈа рада, а при томе запостављати тражење одговара Јуће форме рада. „Уколико ће се више развиЈати социјалистичка демократиЈа код нас, утолико he више форме постајати важније него што су бипе, Јер he оне све адекватније изражавати саму садржину..." (Ђиnac, „Борба“ од 6 новембра 1953 године). Дебатни клубови треба ца помогну разви Јању научно-стручнв мисли у толико пре, што на неким катедрама изгледа да се то не жели, те би Дебатни клуб попуњавао ту празнину и вршио критику антинаучних и антисоциЈалистичких схватања. Дебатни клубови као наЈприклад ниЈа форма научно-стручне и идео лошко-политичке борбе Удружења и секција Савеза студената Филозофског факултета, показали еу позитивне резултате, мада то мскуство није Још' увек толико, да би се могло уопштити, али да веН сада можемо са довољном сигурношћу прихватити Дебатне клубове и настојати свом енергијом и упорношћу, да они стварно буду жаришта научно-стручне и идеолошко-политичке борбе. „НиЈе нам потребан материјализам који ниЈе Јачи и коЈи се нв развиЈа у отвореној борби, п£х%' ce ослања на административне мјвре, Јер то и ниЈе материЈализам него бирократски монополизам". (Ђилас, „Борба* од 6 новембра 1952 године).

Драган АРАНЂЕЛОВИЂ

СРЕТЕН МИЛОСАВЉЕВИХ

Дете

Књижевни клуб МВШ у овој години

Две успешне посећене и садржајне књижевне вечери, одржане током прошле школске године, сведочанство су великог броја даровитих снага на факултетима МВШ-а. У преобилном програму Клуба за следећи семестар предвиђене су књижевне вечери чланова и гостију, младих писаца са осталих факултета и листова. Недавно је у просторијама друштвеног клуба одржак књи жевни састанак на коме је своје радове читао Томислав Кетиг. Запажене су и поздрављене његове песме „Сањао сам“ и „Новембар". Дискусија је покре нула и захватила множину питања. Говорило се о развојним проблемима почетника, о односу песничког дела и читаоца, о модерном начину изражавања итд. Прошлв среде гостовали су уредници књижевног месечника „Записи“. Они су говорили о побудама и проб!лемима свог листа и прочитали неколико књижевних радова припремљених за објављивање, Дискусија је отворено, мадане солидарно, пребацила „Записима“ њихово идеолошко непоуздање. Приповетка која је прочитана поделила Је и узбуркала мишљења. У свом покушају млади писац је развезивао мистичне снопове поратног живота и његове болесне ликове. Међутим, он није осетио и постааио напредну и смиону противтежњу могућим каљугама, очајницима и дефетистима. Прочитани стихови цретстављали су заостале трагове Драинчеве, бордељске и кафанске згађености, а уредшпс Поповић није се клонио да изјави да је Драинчева појава од историске улоге и вредности. Иако су извесни слушаоци били обузети И одушевљиш а

ГОДИЧИ

равнодушни и толерантни пре- На следећим састанцима очема стиховима, могло би се рећи кује се гостовање Оскара Дада се „Записи нису претстави- вича, Славка Вукосављевића ли са својим најзрелијим ква- и осталих утледних и вољених литетима. књижевника. М. М.

После једног смеха

Десило се то, пре неког времека, ка проби „Монсерата“ од Роблеса у Академском позоришту. У једној врло напетој ситуацији, у којој борба за живот шесторице талаца долази до кулминације, један од талаца мајка, пошто је виновник тог злочина одбио да даље чека на извршење стрељагва, узвикује: „Како сте груби, ви, мушкарци!“ Један колега и ја сматрали смо да би из текста требало брисати реч „мушкарци“, пошто би то, по нашем мишљењу, унело извесну неозбиљност у тако унапетој и трагичној сцени. Остали, углавном, су били против ове измене. Но, редитељ је то усвојио, констатујући: „Да то, заиста, звучи мирјамовски...“ И реч Je брисана. Међутим, реакција једног вели ког дела публике, за време приказивања филма „Један Дак живота“, потсетила ме је на наш случај у Академском позоришту. На моје велико задовољство дошло је, управо до оне реакције, коју сам ja предвиђао За време игре мајкв и пуковника, кад је неко из одушввљене масе њихових сурраграђана, викнуо: „Живела мајка Хуанита која рађа праве »јадарде! (У фпладу. Џ ад

сно: мислило се на хероје), један део публике добио је на оно „праве мушкарце“ неке асоцијације... и смејао се (?!). Филм сам гледао на претстави за студенте! Елитна публика! Није то усамљен случај. Таквих примера има много. Ја сам само навео оне који су ми, ту, на дохвату и у скором сећању, Да анализирамо од куда то долази? Далеко би нас одвело. Hecpeha је само што је то забрињавајућа чињеница. Закључак се намеће: требало би васпитати уметнички укус публике, а то није лака ствар. То је процес. Но, та констатација није ни мало охрабрујућа. Треба се латити посла: увлачити публику у тај процес. Али како? О томе би нарочито могли да размисле разноразни продавци културе на мало. (Не говоримо о њиховом уметничком укусу!) Једном приликом Марко Челебоновић је, отприлике, рекао: „Ми се не поводимо за публиком, већ тежимо да код ње изградимо уметнички укус“. О томе, чак и неке институције, Хумористичко позориште на пример, мало воде рачуна, а камоли многобројки „редитељи", који су, сада баш, у највећем послу, спремајући „ввсвле" пповрвмв за Нову годину. « Т.

Број 28

ј ОВАВЕШТЕЊЕ • У недељу 28 о. м. у 19,80 часова Музичка академија приређује концерт за студенте Филозофског факултета у сали палате »Риунионе“ код мзлаза из биоскопа „Јадран“. Улаз бесплатан. Одбор Савсза студевата Филозофскос факултета

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5