Студент

РОМАН Бранка Ћопића ПРОЛОМ

Ромаиом „Пролом" Бранка Ћопића добили смо уз „Песму" Оскара Давича и „Висине" Чеде Вуковића још Једно значаЈно дело наше поратне кн.ижевности. Оквири романа су уски временом и простором: 1941 година у Једном делу Босне у Подгрмечу. Дело Је дубоко доживљен докуменат и поред Једноставности у којоЈ каткада блесне топлина песника, истовременО Је Још Један хуманистички протест, сведочанство, o недавном историском пролому коЈи се одиграо. Роман Је компонован као циклуе поглавља у којима Је рељефно дат ииз личности, живих, уздигнутих до типичности са дубоким психолошким оправдањима датим у акцији. Често нас понесе. рчт е"~ч таног ненаметљивог причања у коме свв пулсира од снаге и уверљивости нераздвоЈне од околине у којоЈ се радња цогађа. Ћопић суверено влада реченпцом, инвентивно проналазећи поЈединости, стварајући атмосферу, репродукујући животан диЈалог, оцртавајући психологију кроз речи и гест, као да Је сам учесник, као да сам стоЈи у маси побуњених сељака, мисли* њиховим мислима, мрзи њиховом слепом, стијјијном мржњом. Из овога романа биЈе она нетражена сугестивна Једноставност коЈу имају само зрела уметничка дела. НиЈедном писац није упао у црно-бели шаблон, досадно или неуметничко кретањс по темама преживеле ратне романтике. Кроз роман се види и oceha не само племенита страна акције за ослобођење, већ и мутна страва, беда, крволоштво и примитивизам ко,lи су букнули огњем у тим тренуцима. Кроз такву нас атмосферу колебања, урођених навика покор«ости према „власти" и тешке, о■лујне освете води писац, дајући нам да осетимо како се иза тога криЈу сирови, али пбштсни у осно »и племенити људи. У неколико речи садржај Је следећи; По слому старе Југославије у села су се вратили обвезници разочарани и тужии због брзе пропасти краЈ онолике снаге и оружЈа. Почела је владавина НДХ. По

СРЕТЕН МИЛОСАВЉЕВИЋ:

селима усташе сакупљају скривено оружЈе, одводе понеке, од ранпЈе, сумњиве људе у варошицу коjoj гравитира цела Подгорина и убијају их, Сви су знаци да се нешто тсшко непоЈамно спрема изненада. Усташе купе сељаке позване на кулук, одводе иа понор изнад варошице и у маси убиЈаjy. Спасли су се само тројица и кроз њих аутор даЈе три различита типа од коЈих сваки посебично претставља део сељака. Тодор Вокан, диваљ и мрк момак од малена навикиут на опрезу према људима од коЈих га само невоље сналазе после случаЈног спаса одлази у крајност условљену карактером: одмеће се сам у шуму са пушком озлоЈеђен на све и свакога „државаТ! људи, пси!... сиктао Је момак тргајући реченице, изра жаваЈући се више искривљеним и стсгнутим устима и смркнутим погледом... ух, ух нек’ ми више жив човек на очн не излази. никоме Ја више живом не вјерујем... само овоме и при том пљесну рукама по карабину". Доцније он се прелама и ступа међу устанике партизане, увиђајући бескорисност и немогућност, издвојеност од заједнице У општој борби. Друга личност, отресити и проницљиви сељак Сто Јан Кекић, уместо да буде сломљен или избачен на беспуће апатиЈе, страхотама над понором, утврђује са у одлуци и вери да нема ту другог боra, већ пушку у шаке. Али зајецно са сељацима, друговима пар гизанима. Трећи Илија Мекушац ваљда на викнуо на послушност и нечију бригу над собом, уверен у свемоћ 'власти, враћа се поново усташама са покорношћу и бива убијен. Након масовног убиства на понору сељаци увиђају да се Једино оружјем могу спасти од нстребљења. Устанак избија спонтано, као талас рушећи и разбијаЈући све пред собом што Је „турско и хрватско". Краткотрајна етихија ке успевз да заузме варош и бива одбачена чатраг у брда. У маси упорно рвде, комуниста студент Урош, поштени официр

Радетић, трезвени Кеклћ и други, грудећи се да Је обуздају и њене снаге каналишу од бесмисленог националистичког мстребљења ка свесној борби противу фашизма уопште, што им и успева, организацијом одреда. Стање инертне масе сељака Срба у чијим мозговима и поред дубоко уврежене навике покорности према држави израста сурово решење да поубија, сагори све што није српско, Ћопић мајсторски даје кроз прве тренутке буие. Мржња, слепа, биолошка потстакнута покољима и спремљена дуготрајним роварењем власти и цркве, нараста до апсурда, постаје основни и Једини покретач ослободилач ке акције. Однос узрока и последпие, шовинизма и покоља постаЈе Јасан сам по себи. Болесна перверзија и чудовишна крволочност усташа оцртана кроз лихове Харбаша, Торомана и Шкуре коцкара, изгубљених људи на какве се у ствари ii ослања НДХ. Покољ натпоручника Капетановића, усташе емигранта и сцене на понору мада дате без примеса натурализма делују језиво и обЈашњавају карактер владавине тзв. независне државе.

Насупрот, Урош Радекић, Бојаи јц Љусина, Гојко Ћупрудија само су Ц личности из народа. Њихови по- Ш ступци нам се чине природни, Јер Ц нх Је заиста проузроковао људски =| менталитет и поштење. ИздаЈица четник Тривун спада Ц по снази међу наЈубедљивиЈе лич- ц ности. Градација од борца против џ усташе до њихових савезника је fg опет неминовна, Јер води преко ц борбе против партизана, мада Је р сарадња српског и хрватског шовинизма по себи апсурд. На крају g из целог дела oceha се да је оваЈ 2= роман само увод у целовитији за- g хват Народно-ослободилачке бор- g бе, а писац способности Ћопића = пма довољно снаге за таЈ задатак. р Драгољуб А. КАВРАН % П

СРЕТЕН МИЛОСАВЉЕВИЋ: Скица

Скица

Дискусија "О крсној слави" у пуном јеку

На састанку прошлог четвртка дибхусија се кретала углавном у okbhpV' проблематике коЈу Je поставио реферат Петра Влаховића на раниЈем састанку. Друг Илија СтаноЈчић, асистент Филозофске катедре први је узео реч и говорио поводом мишљења која се често могу сусрести да je слава као верски народни обичај српско национално обележје. Он је широко образложио своју тврдњу да вера ке може да буде национално обележје. Нација се јавља тек с поЈавом капиталистичких друштвених односа, а вера Је неупоредиво стариЈег порекла. Јединство вере као Једна од оДР«Д аба нациЈе одбачена Је Још од буржоаских теоретичара. КасниЈе Је Један дискутант занемаруЈући чињенице коЈе оу изнесене још у реферату са прошлог састанка иступио с тезом да Је слава постала битно обележЈе српског народа као нације. На питање које му је у дискусији постављено да ли он см-атра да he онда када се буде престало славити нестати српске напије он кије одгозорио. Шири етнолошки матери Јал о обичају славе изнео Је уј својоЈ дискусији професор Мирко Варјактаревић. По пптању овог обичаја он Је указао на извесне чињенице коЈе иду у хтоилог тези да слава стоЈи у везж с култом мртвих и манизмом; кољиво, вино, колач, свећа, као делови славе, Јављају се и о и о вадушшгцама. Што се тиче дефинитивног формирања овог обичаја киЈе за одбацивање претпоставка ца ce оно одиграло у време турског притиска, но његови елементи су несумњиво стариЈи Професор ВарЈактаревић сматра да слава ниЈе само религиозни него и друштвенм обичаЈ, али обичаЈ коЈи су попови знали да искористе. Познатн су случаЈеви како су попови напр. хранили свиње деловима колача коЈи су им припали са обреда у парохиЈи.

Једак студент филозофије критиковао је извесне тврдње са прет ходне дискусије и образложио зашто се против обичаЈа славе данас треба борити. За обичаЈ коЈи се и данас широко одржава, нарочито код српских сељака, било би Једно страно и клеветнички тврдити да је гнездо за скупљање реакционара и псовање наше стварности. Такође је недоволлн аргумент да славу треба одбацити као религиозни обичај. Смешно би било рећи да недељу нећемо да празнујемо због тога што су хришћани мислили да Је бог после шест дана стварања света у недељу скрстио руке па сео да се одмара. У слави има елемената коЈи су врло земаљски, па и позитивни и они су Јој омогућили да се до данас одржи. Комунисти не иду за тим да се гостопримство и свако светковање угуше, него за тим да ови изгубе своју религиозну, егоистичку па и неморалну љуску. Ради се о томе да гостопримотво и весеље људи добију свој земаљски људски смисао уместо егоистичког слављења „да ми помогне светац и слава божЈа“. Као што су у време св. Саве поста Јале застареле друштвене оргије у црквеним двориштима. па их Је овај забранио дозвољавајући само славе по породицама, тако Је и данас у време широке друштвене производње када сваки изостанак из фабрике или са задружног посла због „породичног празника" постао застарео и скрнављење највише људске светиње производње за унапређење матери Јалног благостања. Друг Давидов Је допуњаваЈући своју тсзу с прошле дискусије о пореклу славе подвукао неоригиналност хришћанске религије која је у своју теорију апсорбовала разне утицаЈе na се тако може узети да је крсна слава дошла из паганства само као идеЈа, а да je у хришћанству добила нову садржаЈну форму. Славе су посвећене

историским или легендарнии личностима хришћанетва. друг Ђукин и друг Макавејев су говорећи о религиозним осећањима и различитим мотивима за счављење истакли потребу стратегије и тактике у антирелигиозној пропаганди. Потребно je прићи озбиљнијем студирању како се психолошки схватају религиозни обичаји код различитих слојева. ДИСКУСИЈА СЕ НАСТАВЉА ИДУЋЕГ ЧЕТВРТКА У СВЕЧАНОЈ САЛИ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У 20 ЧАСОВА.

ДВА САСТАНКА ЛИТЕРАРНОГ КЛУБА ГРУПЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ВЕЧЕ ПРОЗЕ...

... И ПОЕЗИЈЕ

Састанак је у првом делу решавао организациона питања и проблеме будућег рада клуба. За новог претседника предложен је Ждрале Радован, а за члана управе Петар Џаџић, Тошић Станиша и Симић Светислав. Може се приметити да су чланови клуба били прилич но индиферентни према предлозима и избору нове управе, што је вероватио због мишљења да је то неопходна формалност. Ако се избор нове управе литерарног клуба третира као формалност, онда се не може схватити да је чланство индиферентно и онда кад се дискутује о будућем раду клуба, В. Филиповић је предложио да се до краја године одрже најмање три књижевна вечера по фабрикама, а Вукас Милан је дао интересантан предлог да се одржи дискусиони састанак о новим романима Добрице Ћосића, Оскара Давича и Бранка Ћопића. Затим да се одржи дискусија о Дису и комеморативно вече Јовану Поповићу на дан годишњице његове смрти. Ови предлози такође нису ком»нтарисани. После „дискусије" на којој се мало дискутовало почело је књижевно вече, Први је Васин Милош читао своје почетничко произведенијс названо „Баки-

нина прича“, или „Бачка идила“ које потсећа на прозу уче<шка иижих разреда гимнази-sе. Васин Мклош ic показао много труда, док је залисао надугачко и пашироко csoj текст, али са другс странс он је показао отсуство сваке критичности према тексту који чита као литературу. Један дискутант је констатовао да је приповетка до те мере „наивна да о њој не вреди ни говорити", док је ДРУги рекао да то није општс никаква приповетка, него ~неуспео рад“. Бпанко Прњат је прочитао своју приповетку из малогра-

Ове вечери публика је стављена пред дилему: Вече псезије или Утисци о Грчкој. Занимљиво и ;е-дно и друго. Можда ово друго Још занимљивије. Јер људи воле да чуЈу нешто аутентично о кностраи ству, о земљама којв he у догледано вриЈеме и они посијетити, са исто толико љубави према свему што ће па путу дозрети у корисно искуство. Па ипак, већи дио публике опредијелио се за п о ез и Ј у. То Је сигурно наЈвеће признање ауторима за напоре које улажу да би створили о н о шхо тако неспокојно расте у њиховим жељама. Шест људи су лагано прошли испред нашег погледа, поклањајући нам мање или више вјешто, дио свог« сазнања. Шест људи, који ниЈесу примили за зло оно шапутање парова и дЈевојачка плетиза (дивног ли „васпитања"!), чија Je намјена да убиЈу досаду свога постојања. Они су читали стрпљиво, с мање или више смисла да својв стихове рецитовањем дотјерају. Људи су помало скептични према непознатима и недовољно познатима, а та скепса се код извјесних шири и на позната и квалитетом својих дјела освједочена имена. Истина, охрабрујуће дјелује сазнање да публика, бар ова осредња (као што су студенти књижевпости), све више тражи освЈежења, које најчешће сриЈеће у модерноЈ лирици и у трагању оа модерним. Но, и она псеудоромантичарска, лажна и преживјела, по зерска, има своЈу публику, срећом малобројну, али Је ицак има (мање код нас, а у довољпоЈ мЈери, рецимо, на Шумарском факултету у Земуну). Тешко Је рећи: ко Је од тих шест људи био наЈквалитетниЈе заступљен. Јер сви се скоро поЈављуЈу као нови, бар на дискусионим вечерима. Изузетак Је био само Жарко Ђуровић, чиЈа Јс поеција о рату и из рата, како 1е и оскудна критика запазила (Манцић, Стојановић), у овом часу доЗила своЈ пуниЈи психолошки смисао, и оправдако отскочила од дрУ гих по квалитету мисли и емоција. Јест да Је трчање да се поштопото нађе нова n оригинална рима на неким мјестима донијело вишв штвте но користи, али су зато његове пјесме убјецљив доказ да ои ствара поезију, а не само стихове. А ко неће признати и естетску н етичку вриједност ових стихова: „.. .И сада ћутимо, а то Је само зато што смо пред раскрсницом и треба нешто лепо да се каже" Њихов аутор, Првољуб пејатовић Буцко, оставио 6и најлиЈепши и најтрајниЈи утпсак ове вечери да Је поред ове пјесме („ТТред раскрсницом“, Млада култура бр.

изложена наративво гарнирана са многобројним поређешима и фигурама које иду до те мере да постају саме себи сврха, разводњавајући остале литерарне квалитете приповетке. Приповетка је одговарала Укусу великог дела публике која Је своЈе одушевљење изражава ла аплаузом. У диспусији Je Миодраг Булатовић констатовао да се у „Усамљекгку“ осећају извесне стилске и садржајнс реминисценције на Грино зу прозу па је додао: „То није плагијат, а у Једну руку и Јест'е“. ђаиског приморског :аивота. Он je показао да има доста искуства да матеркју изложи литерарно. Са неколико добро уочљивих и приповедачки изражених дстаља у дијалогу он успева да створи лик у чије постојањс верујемо. У његовој приповеци ликови нису описани, нсго су доведсни у међусобни коитакт, у ситуапију у којој се понашају и у којој говоре износећи пред нас своја ocehaља, психологију и карактер. Вук Филипопић је паступио са недавно објављсном (у „Младој култури“) пркповетком „У-сзмљеник“. Матсрија је овде

4> чнтао r амо Још .Зашто'* « „Две нам се претставко као много 03неме обале". Течни и искрени n биљниЈи литерат.

д. Давидов

хови, рођени у тишини сазнања, без позе, остали бп иепомућени, остали би као иајљепша награда за два утрошена сата. Иамјсра Владимира Станковића да кроз неколико пјесама (старијег • и новијег датума) претстави свој „развоЈни пут“, ниЈе имала много оправдања, Јер се иначе не би појавили аутором давно превазиђеии стихови „Стида" и „Сусрета“ поред оних модернијих и далеко значајнијих у „Песми Једног двадесетогодишњака": „Нигде заувек не стани. Треба будити непробуђенг Таласања. А таласања Без ширина нема“. У сво Јој основи наЈоригиналнија (у веђем дијелу), иако не и најмодернија, била Је ове вечери поезија Ивана Цековића. Пјесме „Поноћ Београда" и лирски топли пеЈзаж „Кристали" (небо Је улицама посиЈало пахуље и тако „Прсти су пуни трофеЈа") више су него корак пред програмским (иако не и паролашким) пјесмама „Зашге о домовини" и „Сунцу у сусрет“. Када би своЈе стихове растеретио сувишних епитета, коЈи еу каткад и сиЈеди од употребе, Цековић 6и

Јован Петровић и Ристановић Александар читали су поезију, која по форми (и ие само по форми) заостаје иза горе поменутих. Петровићеви „Лошињски сутони“ чудно су залутале сентименталне „асоци)ације“ на једну покислу љубав. Десета пјесма овога циклуса чини квалитетни изузетак. мада и у шој има туђих примјеса (дучлћевски: „не плачи, лепа жено...“). Од Ристановићевих пјесама nettfче се „Шумадија", коЈа, и поред пјесникова заноса личи на Шумадију. Прочитано 5е више од тридесет пјесама, а да се из публике није Јавило више од два, већ поменута дискутанта, Лијек против ћутаља ове врсте тешко се налази. Организатори овом приликом нијесу били у могућности да умноже радове коЈи ће бити читани, па Је п то, свакако, утицало иа развој дискусије. На крају, треба забиљежити констатацију претсједавајућег Ждрала, да колегинице упорно ћуте, а многе од њих Јавно нли та|во пишу. Зашто се, ето, не би органмзовало и Једно књижевно вече гдј<* би своје радове читале искључиво дЈевоЈке? Сретен Перовић

САЊАО САМ...

Сањао сам да се у нашој долини расцветао месец. Цветови су личили на бритвице плавокосих чобана. Звезде су биле капљицс меда а река саће. Сањао сам да се у пашој долини расцветао месец. А уЈутру... очи су ми биле тамне од самоће. РАЗЛИКА Преци су ишли у подераним зобунима за Бога. Очеви су покошеви туђинским плотунима за друге. Ми смо отели сунце за иас.

Томислав КЕТИГ

Критика не сме да остане нема

У претпрошлом броју нашега листа у рубрици „Наша прича“ објављен је књижевни прилог Косте Димитријевића, студента права прве године; „Виолина је остала нема“. Неоспорно је да својим несумњивим квалитетим& она побуђује пажњу читалаца и поготову стога ни другарска критика и јавно мишљење не сме да се о њу оглуше. Ако се (у читавом низу литерарних остварења младих која се могу читати на ступцима листова) она не издваја, нв надвишује много донекле афирмиране потписнике, а оно ни у ком случају не стоји испод њих, већ једино напоредо. То не зиачи да је стапдардна, већ има саоју физиономију што служи на част и делује као потстрек аутору. Текст, импросиониран својом искреношћу, хуманом топлином и уметничком снагом далеко пстсећа на новелу „Јанко свирач“ од X. Сјенкијевића. Пад у мелакхолију и сенткменталност, сладуњавсст и патријархалност, глорификгција прошлости и традиције вешто је

избегнута балансирањем на чврстој жици реализма. Запажен детаљ мајсторски је низан од самог почетка, обликован у призоре; прича о деди и унуку вешто је надовезана добрим прелазом на приповедаше о дечаку и виолини. Ако би се тражила нека опаска, нашла би се једино у нехомогености целине, алн могуће је и тако добро писати, те према томе, то не иде на уштрб Кости Димитријевићу. Нашавши засад израз, лепо се репрезентујући овим радом који му може отворити врата даљих успеха, тражећи новије теме и усавршавајући облик и језик, стил, композицију... он може ускоро да пожње веће успехе, а то he свимз нама бити и те како драго. Техничком грешком није назначено испод слике старца да ју је израдио студент Владан Радовановкћ и то не као илустрацију, већ независно, много пре но што је настала припосетка. То је љегова студија •’Moj дед“.

Алсвсавдар Д. МИХАИЛОВИЋ

4

НАРОДНИ СIУД £ Н I

Број 28