Студент

Писма редакцији Из рада удружења студената у унутрашњости Акција удружења у Параћину

У интересу рада и међусобtaor упознавања удружења студената из унутрашњости упознаћу вас са искуствима овог Удружења. Удружење де основано јула месеца ове године. Потреба да се једно удружење оваквог типа формира код нас у срезу била је нужна. То се видно манифестовало на оснивачкој скупштини, кад је све студенте захватила жучна дискусија о томе које би све форме требало применити у акцијама које нам претстоје. Сви су били сложни да удружење треба популарисати и то активним деловањем у маси народа. Рад смо почели са предавањем о подму демократије на Градском народном универзитету. Дошло се до закључка да треба масовно иступити и пришло се спремању једне приредбе којод смо дали назив „Шаљиво вече“. Ма да де назив био весео, захтевали смо да тон приредбе .буде достојан академског позива наших друговаи Приредба је успела. Половина програма овог наступа била је проткана веселим сценама из живота наших грађана, где се кроз смех и шалу указалс на лоше примере које би требато исправити. После овога наступа у граду де уклоњено низ пропуста. У предконгресном такмичењу организовали смо -Недељу студената“ кода he постати традиционална У срезу. Програм ове „недеље 1 * де обухватио предавања из области просвете, књижевно вече, приредбу, игранку и друго. Један овакав организовани наступ где де скоро сваки студент учествовао, дасно де показао колике су могућности ових удружења и колико де значадна њихова улога. Највећа акција коду је ово *Удрзгжење извело, како по значају тако и по обиму, јесте Припрема гостовања КУД-а к,Бранко Крсмановић" у граду tt срезЈ п изложбе сликарских И вадарских радбва студената Xi3 Београда, Параћина и других. Гостовање КУД-а „Бранко Крсмановић“ и изложбу наш град де топло поздравио и сматра се да де ово најуспелије гостсвање дедног оваквог друштва од ослобођења до данас. Изложбу де град поздравио као први успели покушад да се на изложби изнесу радови уметника почетника, као акциду која треба да пробуди код наших људи дубљи интерес за ову уметност. Нису ретке странице у књизи утисака да посетиоци изложбе бодре студенте и поЗсваљују иницијативу за једну врсту овакве приредбе. Неоспорно де да де било тешкоћа, па често и лутања у

раду овог Удружења. Није се ретко дешавало да се по многим питањима дође у сукоб са појединим просветним радницима од којих смо искрено говорећи очекивали много већу помоћ. Није ретко био случај да смо због несутласица са просветним отсеком имали много тешкоћа у одређивању термина, гостовања других екипа и друго. А и сами први наступи били су тек пробе где су се многи пропусти провлачили. Међутим, све што се иде напред, њих је све мање. Овде хоћу да истакнем да je успех рада овог удружења, углавном плод одличне сарадње партиске организације среза и града

С једне стране и читавог Удружења студената с друге стране. Ово Удружење и даље ради, истина са ограниченим бројем студената, али сваким даном бележи све нове и нове резултате, У овом месецу радило је иа уређењу свог клуба, где је већ сада отворило библиотеку и читаоницу. Иначе спрема се дочек Нове године у Параћину, где је ангажован читав ансамбл Градског позоришта и клуб културних радника. У плану за јануар идуће године претстоји покретање локалног листа у заједници са клубом културних радника * 4 '

Јован СТОЈКОВИЋ

Из Сремске Митровице Појединци ометају рад удружења

Студентско удружење у Сремској Митровици послало нам је писмо о покушају Михајла Радосављевића, службеника у Сре ском синдикалном већу и руководиоцу културнопросветне секције да онемогућп њпхов рад. Због недостатка простора писмо објављујемо скраћено. „Од свог оснивања наше Удружеше наишло је на разумевање свих друштвених организација у граду и срезу. Већ током прошлог лета Удружење је показало прве резултате, Синдикална организација много је помогла тиме што нам је уступила на коришћење две просторије. У једној, мањој је стално седиште Удружења, а друга већа (када није заузета за потребе синдиката) у последње време користи се за играње пинг-понга и шаха. Мањи део наших студената стално борави у Митровици. Почели смо се припремати за зимски распуст са циљем да проширимо своју активност. Међутим, цео наш рад покушава спречити једна, једина особа. То је Михајло Радосављевић службеник Среског синдикалног већа. Чим смо добили просторије он је негодовао што су уступљене студентима. Док су се остали синдикални руководиоци интересовали за рад Удружења и настојали да му помогну, Михајло нам је одмагао. Пред прву студентску приредбу уценио је одбор Удружења за салу и чинио све

да нам се одузму просторије. Крајеи септембра послао је по послужител>у службепи акт у студентске просторије у приземљу, којим је ставио Удружењу разна ограничења. На акту је стајао његов потпис. Сваки ситнији педостатак појединих наших чланова, а којих је било (нпр.: негашење светла, „свирање на хармонијуму“ итд.) злурадо је бележио и скупљао да би у погодном моменту спречио рад Удружења. Ових дана је то и покушао. Кад никог није било у просторијама нестао је сто за пинг-понг. Радосављевић је изјавио да је власник тражио и однео сто. Али то није одговарало истини. Сто је узео на своју руку сам Михајло, сакрио га и закључао, иако је сто привремено у поседу Удружења. Њему је било јасно да се студенти, без стоног тениса, шаха и друтих могућности за разоноду, неће скупљати у незагрејаним просторијама.* И до данас сто лежи под катанцем. Када су наш претседник и три члана управе дошли за објашњење, он сс према њима дрско и некултурно понашао и на крају их избацио из своје канцеларије. Такав недругарски поступак огорчио је све чланове Удружења. Михајло Радосављевић намер но избегава да се спор с њим расправи пред Градским комитетом. Постављамо питање докле he он тако малтретирати наше Удружење. Ми захтевамо да се он у томе спречи и да нам се омогући несметан рад“.

ЗДРАВЉЕ СТУДЕНАТА - ПРВА БРИГА УДРУЖЕЊА

(Наставак са прве стране) Пеговалиштима у Дубровнику, Херцогновом, на Хвару, у Сплиту. Нови задаци u подухвати Могло се очекивати да ће, послв тако огромних резултата здравстве не службе! дискусија на годишљој скупштини бити површна и да ће скупштЈша Здравствено-потпорног удружења заобићи здравствену слsкбу, задовољавајући се досада-IНЊИМ успесима. Међутим, није Сило тако. Скупштина Је анализирала читав досадашњи рад здравствене службе. Показало се да је потребно Још доста рада па да здравствена служба потпуно задовољи потребе свих студената. У својој речи у дискусији др. Чеда Милашиновић изнео Je занимљиво и не без своје повезаности са општом проблематиком напјих студентских организација, питање једног слоја, како бисмо их могли назвати, „свилених студената". То је група оних, који, изгледа, са мо брину бригу о томе куда би могли ићи на одмор или летовање'. ТБихови картони у поликлиници, мада су они потпуно здрави редовно су пуни лекарских забелешки о томе да им одмаралиште ниЈе потребно. Ништа њих не женира. Сваког месеца јављају се они поново са захтевом да буду упућени у опоравилиште, у иади да ће им једном ипак успети. Поликлиника ће их и убудуће упорно одбијати, кад год се установи да mc одмор није неопходан. На скупшти ни је било приговора Поликлиници што „дозвољава" да месга у студентским одмаралиштима остају празна у већем делу године, зашто их ,наиме, не попуњава студентима. Ми то питање морамо поставити друкчије. НиЈе, на пример, без основе тврдња да студенти на овом пољу имају више него остали наши трудбеници. Може ли се омогућити, да та празна места, када она

нису потребна схудентима, буду уступана осталим грађанима, при одговарајућим условима? Свако друкчије постављање питања кема осиова. Кога упућивати на одмор? Слој „свилених" свакако не, ЈЧР би то било беспотребно расипање ноачаиих средстава. Али код тога мора се. указати још на једну чињеницу. До сада су се организације Савеза студеката ипак мало бавиле питањем здравствено потпорне службе. То је ишло преко одбора, а ретко кад је било предмет разговора читаве организациј е. Мислимо, међуткм, да би бидо врло правилно кад би се припремили састанци удружења на којима би било речи и о тим редовним кандидатима за одмаралишта. Било би врло васпитно када би им се на састанку студент ског удружења или секције указало на то да треба више да размишљају о томе колико они друштву дају, а колико од њега траже. Јер то тврдимо дедуктивно сигурно би се установило да се ту ради о слабиЈим студентима чије Је залагање у организацији такође релативно, да и не говоримо о томе да таква склоност ка комоциЈи потиче из буржоаских и малограђанских породица. На друroj страни, опет, такви састанци допринели би употпуњавању здрав ствене службе, њенои проширењу, јачању њене ефикасности. Много je студената коЈи чак ни немаЈу свој картон у Поликлииици, Јер још нису тражили лекарску помоћ. Је су ли они сви здрави? Можда их необавештеност или нека скромност одвраћа од тога да затраже помоћ здравствене службе, коЈа ради њих и постоЈи. Има дивних, ма да претераних примера, и они су извесени на скупштини, да поједини студенти одбијаЈу да пођу у одмаралишта, мотивишући то тиме, да мма људи којима Је то потребније. Треба времена да их се убеди да имаЈу потпуно право и да треба да иду на бесплатно

лечење. А сва та питан,а могу успешно решавати сама удружења студената, чиме he се омогућити далеко боље функционисање читаве здравствене слУжбе. Такође претстоји и рад на побољшању функционисања самих студентских здравствених установа у склопу свих друштвених промена које наступају код нас. Доскора се свим тим установама руководило административно. Најпре су одмаралишта била под директним руководством републичких здравствених органа. Било је немогућно стицати прецизан увид у њихоа рад. Затим су те установе' прешле под руководство органа народног здравља и ИОНО Београда. Побољшање се осетило, увид у њихове проблеме постао је већи и 6ољи. Сада, у склопу читаве децентрализације која се спроводи на свим сехторима нашег живота, треба постићи још и то да и самс сту дентскв организације узму пуно учешће у решавашу тих питањ« заједио са самим холективима тих установа. У Студентској поликлиници то је постигнуто. Сва питања решава Савет у којем су прегстављени и студенти. Такође' Је би ло покушаја да се то спровода и у летовалиштима. Вило Је доста ус пеха у томе, нарочито у летовалишту иа Авали, где су се за добар рад летовалишта ове године бринули сви студенти коЈи су тамо боравили. Али, било је и обратних примера, рецимо на Златибору, где Је било довољно само једнодневно отсуство управника, па да се то одмах осети и на храни и на реду у одмаралишту. Није случајно да жалбе у по-: следње време на такве појаве биваЈу све чешће; студеНти схватају своју дужност да сами управљају својим установама, да би што боље искористили средства коЈа им паши трудбеници данас издваЈају, да би се нашим народима по завршет ку студиЈа што бољв одужили. М. И.

Кроз наше ФАКУЛТЕТЕ

Природно-матема* тички факултет Једна неуспела дискусија Дебатни клуб географске гру пе Природно - математичког факултета организује обично добре дискусије из разних области своје струке. Прошле седмице предмет дискусије тре било је да буде књига нашег познатог економисте Маријана Хубенија „Нови распоред економских снага у свету након другог светског рата“. Подручје економске географије светл, обзиром на промене настале у светској привреди и у њеном географском распореду, пружа данас веома широке могућности за третираље најразноврснијих проблема. Међутим, дискусија на састанку дебатног клуба географске групе није регистровала расправљање о овој веома захвалној теми као потребни израз оправданог интереса студената географије. Цео састанак Дебатног клуба свео се на подношење три реферата који су се ограничили на шематско препричавање садржаја књиге, после чега је.ди скутовао један студент и професор који је указао на слабост састанка и гадржај који су реферати и дискусија требало да имају. Пољопривредни факултет Активност КУД „Соња Маринковић" Скоро у свим секцијама КУД „Соња Маринковић" рад је већ увелико отпочео; организован је и хор који свих дана почиње са редовним пробама. Фолклорна секција и народни оркестар су најактивнији у друштву. Ове секције су са успехом наступале у два маха пред фронговцима Земуна као и пред студентима факултета на сзечаној академији поводом Дана Народне Армије. Курсеви Наредне технике Теоретски део ie већ завршен, а ових дана .завршава се и практична обука на курсевима ауто-мото и фото-аматера. За рад курсева студенти су били веома заинтересовани и похађао их је велики број студената: ауто-мото курс имао је око двеста слушалаца, а фото курс преко педесет. Студенти који су похађали курсеве марљиво су пратили теоретски и практични рад и очекује се да he успех курсева бити потпун. Филозофски факултет Педагози дискутују Четрдесет студената окупљених у филмску секцију Савеза студената Педагошке групе раде на проучавању васпитне у-

МИЛИЈА ЂУРИЋ:

логе филма. Иако је васпитна улога филма несумњива и огромна, наши педагози недовољно користе филм у својој васпитачкој активности, Често је утицај филма стихијан и стихијно, чешће негативан него позитиван (што се не би могло приписати у грех толико филму колико недовољно активним просветним радницима). Дискусија о филму .Једап дан живота" која је премашила оквире филмске секције студената педагогије (око 70 присутних) покренула је низ интересантних проблема. У краћем излагању уметнички директор „Авала“-филма Родо Андрић кога су педагози били позвали, изнео је своје утиске о овом филму, повезавши их за рад режисера Емилио Фернандеза (Бисер, Рђаво вољена), успехе и неуспехе мексиканске кинематографије и проблем националног филмског израза који је у Мексику пронађен, а код нас, нажалост, још није. У дискусији је дошло до сукоба. Два друга су заступала тврдњу да филм „Један дан живота“ не може напредно да делује јер се пуковник Лусио Рејес капитулантски предаје уместо да се бори. Дискусија осталих подвлачила је драмску и психолошку оправданост свих ликова а такође и завршетак филма као једини могући истинити завршетак и сматрала је да је филм по своме деловању револуционаран. На крају је решено да се спроведе анкетно испитивање међу средњошколском омладином и тако експериментално у-' станози васпитни значај овога филма. Дискусија још није завршена. Филмска секција Педагошке групе намерава да покрене и ширу дискусију по теми „Васпитање и филм“. Д. МАК. Правни факултет Састанак научне групе криминалистике Теме овог састанка су интересантни проблеми истраге. Први проблем је био „Трагедија дстектива Вичера‘% који је прло приступачно разрадио професор криминалистике. Дру ги проблем је из праксе „Пропевера“. Дискусија се водила око начина ислеђења. Студенти су се стављали у улогу истражних органа, у улогу судије н износили како би они лоступали у овом случају. Нарочито у другом случају подвукао је друг Златоје Стојадиновић мишљења сам да Је ислеђење било површно и да га Је требало проширити. За одмеревање казне дискутанти указују: требало Је узети у обзир и испитати начин живота окривљеног пре и после извршења кривичног дела, чсму у овом конкретном, случају није посвећена пахња. Ова иаучна група је као пракса студентима јер им омогућава да проверавају своја стечена знања на примерима из живота.

Д. МАК.

Аутопортре

ЛИЦА У ПРОЛАЗУ Артикли у тајности

Знам га док смо још били мали, док смо још рукавом брисали нос, играли кликера или заједно клечали у ћошку нашв учионице, пуне мусаве деце, скамија и паучине. Џепови С7, му увек били пуни разних сит« ница које изазивају нечију радост: праћкама, разнобојним 9* ловкама, клинцима од ципела. блокејима, пиштол»има на каписле, једном речју свега. Кад би изашли на одмор или пошли кући он је отварао свој „дућан“ мењао све то са нама, тр* говао. И није узалуд његова ба?ба говорила да у њему има нешто трговачког и прорицала му да he бити бакалин. Од када сам му продао очев ножић cm седефастим корицама, због ко» га сам извукао батине код ку* he, дуго га нисам видео. . А ПОСЛЕ 16 ГОДИНА '"■ Ред од десетак особа, гужва, л»уди пролазе, гурају сг, oceha се мирис вруће ракмје и топлих јела. Са нестрпљсњем чекам да од касирке узмем бои за порцију шкембића. Савијам у руци педеСетицу и мислим о десетом датуму, о Савету кој» ме стипендира и о стипендији коју ми тек тада издаје. Зврјање касе постаје све ближе. У том моменту прилази ми младић у монтгомери мантилу. Кожне рукавице вире из џепа, у руци држи плаве хартијице са зеленим печатом. Ви купујете паре? Да, одговарам суво, а како бих, бадава не дају. Знам, ади може и на 6онове, поче да објашшава. Овв ресторанске бонове. Колега, ако би хтели дајте ми новац ја hy вама бонове. Вредност је иста, динар за дипар. Загледао сам га, те очи којв играју као на зејтину, лукави и снисходљиви осмех, црте лица, све ми се учинило познато. Па да...

Миле iecTt ли ти то? Тргао се на питање нагнуо се к мени п тајанствено ме упита. Одакле се знамо? Из оснозне школе. Зар мв се не сећаш? Да како не. Узех од њсга плави купон, и бон од касирке, вреле шкембиће и док сам стојећи јео Миле је стајао поред мене. —Како живиш? запитах, јер га нисам видео толике године. Студирам и сналазим се, управо сналазим се и студирам. Видиш, за данас је план испуњен. Не волим да пребацујем норму. Лако се живи, ако умеш да се снађеш. Ја сам за три месеца девет месеци на годишњем одмору. Како? рекох зачуђено. Опет си тежак као и увек. Објаве, бонови, човече, добри људи, а ако треба и да се платтх. Уомеш објаву за годишњи одмор и личну легитимацију дотичне особе, уплатиш код „Касине" 4.400 а добијем 10.800 бохтоза. Кад их замешхш иепред касе или за столом чиста добии је 6.400 динарз. А две-три та* кве објаве доносе двадесетак сомова. То је најбољи начин, не волим да имам посла са келнерима и другим индивидуама, не даје ми се провизија од 30 од сто. За сада имам златан мајдан у „Касини" и другим угоститељским предузећима. Некад ти је било право чепркање препродавати улазнице, једва саставиш ништо за клопу. Овако сам за сада социјално осигуран: мотгомери, Укус кошу* ље и друге ситнице. Шта да ти причам. А шта ћеш ако ти извор пресуши? Лако hy. Прелазим оквире наших граница. Везе су успостављене. Отварам филијалу у доларском подручју. Артикли су за сада у строгој тајкости. У пројекту су громби капут, ен глески штоф, радио апарат м све што је потребно културном човеку. Уосталом срешћемо се, чућеш о мени. А сада журим герла ме чека. Појео сам задње парче ппсеч бића, задигао јаку свога хубертура и размишљајући о свом школоком пријатељу пошао на Правни факултет, где сам имао састанак наше стручие кри миналистичке групе. Да, Миле, можда ћемо pe epecre...