Студент

Филм ГЛЕДАЋЕМО

Мало Је филмова у последље вре- I ме због којих смо жртвовали ру- „ чак у мензи и отишли на студенгску претставу заказану, по већ уобичају, у то лезгодно нреме. Сиромаштво филмског репертоара Je. рекло би се, толико, да би се чак могли очекивати побољшани резултати јануарских испита. Скоро да и нема филмова која 6и требало гледати. Уновој години међутим ПредузеК« за расЛоделу филмова обећава порец низа лоших и низ добрих филмова. Доменућемо око тридесет филмова планираних за приказивање у првом тромесечју идуће године. Ричард Торп, режисер филмова о Харзану, приказаће вам се, пошто Je у Америци све могуће, као режисер музичког филма „Велики Карузо**, биографсхог филма о Карузу. Каруза у овом филму пева Марио Ланца. Филм he нам се вероватно допасти пошто Је у боЈи и пбшто су за н,ега написали му»ику Верди, Пучини, Ленкавало и друтаг. Из сличних разлога he нас свакако интересовати филм „РапсоДија у плавои" о животу чувеног композитора савремене класичне музикв Цорџа Гершвина, наравцо, са његовом музиком. Ман>е ЗЏ вероватно да he нас интереоовати следећа два музичка филма. Већ почетком Јануара гледаћемо гарнитуру из „Вала на води" у кодор фшшу „На острву с тобом“ у вхше he нам Естер Вилијамс, брчкајући се у мору, поново показивати нацртани смех, делимично покривена различитим рекламним ку паћим костимима. Још један као музички филм биће (надајмо се последњи аустриски у овој сезоBOt) „Ева насдеђује рај“. Редак доживљаЈ биће свакако филмови „Смрт трговачког путника“ и „Трамвај званн чежња". из вођењем драме Артура Милера, „Смрт трговачког путника“, одушевио нас је својевремено колекпгв Београдског драмског позоришта. Филмску адаптацију ове драие режирао је Ласло Бенедек а Фредерик Мерч за улогу Вили Ломана добио Је „Оскара“. И Марлон Врандо и Вивијан Ли добили су „Оскара" за улоге у филму Иље

Казана (режисер „Бумеранга" и ,Панике на улицама“) „Трамвај зва ни чежња" који је филмска адапта ција драме Тенеси Вилијамса. Швеђани he нам пружити адаптацију Стриндберга, филм „Госпођица Јулија“ (режисер Алф Сјеберг) која Је поред „Чуда у Милану" добила „Гран при“ у Кану 1951 године. „Кери“ филм Виљема Вајлера (режисера „Наследнице", „Малих лисица" и „Орканских висова“) рађен Je по Драјзеровом роману „Сестра Кери“ у главним улогама су Лоренс Оливје и Џенифер Џонс. Прошле године гледали смо два филма Андре Кајата „Правда је за довољена" и „Љубавници из Вероне". У идућем тромесечју гледаћемо његов филм „Сви смо убице" рађен у француско-италијанској копродукцији, чија Је тема опет критика система правосуђа у коме Је сам Кајат као правник ду го радио. Филм „Забраљене игре“ изазвао је саблазан црне интернационале. Повика Ватикана на оваЈ безбожни филм Рене Клемана (режирао филм „Битка за пругу“) ипак ниЈе успела да му омете добиЈање награде у фестивалу у Венецији. У филму „Зидови Малапаге", који Је Рене Клеман снимио у француско-италиЈанскоЈ копродукцији видећемо поново омиљеног Жан Габена.

Поред два дечја филма „Тајни ту нел" и „Дечак из циркуса" гледаћемо и три енглеска филма за одрасле. „Прогнаиик на острву" (Тревор Хауард, Керима) филм је чија )е реклама, како изгледа, преценила његозе вредности, док филм „Звучна граница" који се бави животом пилота авиона на млазни погон, има довољну рекламу у имену свога режисера Девиду Лину („Оливер Твист", „Кратак сусрет“ и др.). „Трио“ je омнибус филм рађен по три приповетке Сомерсета Моама („Црквењак цркве св. Петра", „Господин свезналица" „Санаторију". Пре самих стори'а појављује се сам Сомерсет Моам, а у трећоЈ игра Џин Симонс. Неколико мексиканских филмова отворило нам )е један нови свет. Вероватно he то учинити и филмови Азије: индиски „Олуја“ и јапански „У шуми“, рађен по новели коју смо пре извесног времена читали преведену у НИН-у. Филм Акира Куросаве „У шуми“, филм )е са изразитом фотографи)ом Јапанског националног стила. Треба забележити долазак шпијунског филма Анатола Литвака „Одлука прсд зору“, а такође и филм Џорџа Цукора „Јуче рођена“ (у гл. ул. Џуди Холидеј) по комаду Гарсона Канина. Америчка про дукција пружиће нам )еш неколико филмова сумшиве вредности: „Паула“, филм на сенти-менти тему (режисер Рудолф Мате; аутор сенти-менти фнлма „Не певајте ми тужне песме"), „Дођи, напуни чашу“ (у гл. ул. Џемс Кегни), колор филм „Рудници цара Соломона“ и други. Гледаћемо и два каубојска филма: „Ухваћен" (у гл. ул. Љу Ејрес) и „Тачно у подне“. Овај други вестерн у коме главну улогу игра Гари Купер, режирао Је Фред Цинеман (режисер филмова „Седми крст“ и „Тереза"). Италијански неореализам биће претсхављен само филмом Пиетра Ђермиа, „Пут наде“. Гледаћемо и и талијански цртани филм у боји „Багдадска ружа“. Мишел Оклера ко)и нам )е познат из филмова „Манон“ и „Прав да )е задовољена“ гледаћемо у француском филму о једно) немач кој подморници која у последњим данима рата неће да се преда „Про клетници" и у слабом немачком криминалном филму „Глас дру: гога“. Као и увек филмске комедије за i узимају достоЈно место. Поред фил ма „Волпоне“ са Лу) Жувеом и Хари Бором, гледаћемо француску ко медију „Нарцис“, затим филм ; „Фризер за даме“ са Фернаделом, ; италијанску комедију „Стража и лопови" са Тотом Фабрицијем, а вечерас )е премијера домаће филм ске комедије „Сви на море“. Од домаћих филмова, колико )е за сада познато, током следећег тромесечја биће приказан филм „У олуји“ у режији Ватрослава Мимице са Миом Оремовић и Драгутином Фелбом. . Гледаћемо... Д. МАК.

Сцена из филма „Сви смо убице к

Милан Ајваз у филму „Сви на море“

ЗА НАШЕ СРЕДЊОШКОЛЦЕ

Где јe све потребна математика

Чињеница је да разни људи : имају различито знање и вољу за решавање математичких Т проблема. Разлози су разноврсни Велике заслуге за то има сама школа, нарочито средња школа која уводи ученике у мзучавање математике. Спрем ност наставника, интересовањ с које он може да побуди међу . својим ђацима, а и саме склоности ученика доводе до тогз | . да се људи у погледу знања |, математике могу сврстати у три групе: групу оких који во: ле и знају математику, и оне који не воле о математици ништа да чују и групу која је између прве две. Свакако да ће свршени матурант одредити свој будући позив, па и факултет на коме намерава да .. ( студира и према томе какво је ■. његово знање математике. Један осврт на наше факултете гледан кроз математику моћи he да пружи извесну помоћ у оријентацији приликом уписа у прве семестре наших факул. тета. Математичка група Природно - математичког факултета, као наша најмеродавнија установа за уздизање студена* та-математичара, има предност над свим осталим факултетима у погледу студирања математике. У току четворогодишњег школовања на њој се изу чавају сзе гране више математике почев од основних до највиших појмова те науке, Нешто се мање изучава математика на механичкој групи истога факултета. На физичкрј, физичко-хемиској и метеороло(ш*»ј групи Природао

математичког факултета предаје се такозвана математика I и 11. Она се састоји из векторске алгебре, математичке а* нализе (диференцијалног и интегралног рануна), полинома, аналитичке и диференцијалне геометрије у равни и простору. Изучавање траје четири семестра. Математика I се предаје у току два семестра на групи хемије. Њен програм је краћи од програма математике I без диференцијалне геометрије, редова и компликованијих диференцијалних једначина. Остале групе (геолошка, географска итд.) немају математику. На свим факултетима Техничке велике школе предаје се математика, јер је она потребна за изучавање стручних теориских предмета. Грађевин' ски, Машински, Рударски (Геофизички отсек) и Електротехнички факултети имају у свом

програму матсматику I и П у трајању од четири семестра. Студвнти осталих факултета (Архитоктонског, Технолошког и Геолошког изучавају само ма тематику I. Шумарски факултет такођв има математику I у свом програму. И на Медицинској великој школи се предаје математика и то на Фармацеутском факултету у трајашу од једног семестра. Скоро сви споменути факултети имају као услов за упис у први семестар положен пријемни испит из математике. На испиту се тражи једно целовито знање шеног средшошкол ског градива. Корисно је да се кандидати за факултете на којима се предаје математика, нарочито математика 11, још у средшој школи ттрипреме за студије. Није потребно неко преурашено изучаваше више математике, него темељно знање средњошколског градива, да би доласком на студије били створени сви предуслови за несметани даљи рад и да би спремаше испита ишло без тешкоћа. Потребно је још напомеиути да математика претставља rppo блем великој већини студената споменутих факултета. Испити из математике се најсла бије полажу и није ретко да баш недовољно знање средњошколске математике, тј. недсвољна претспрема за студирање више математике ттрисиљава студенте да продуже своје студије преко одређеног рока.

М. ЧУЛИЋ; Замивдљед

ЖЕДНИК

Избори 1938 године. Бан Дукавске бановине поново тражи телефоном Суботицу. Окружни начел- ) пик започиње опширан извешта), али га бан с прекида: j Не интересује ме Суботица! Дајте ми резул- д тат из чантавирске општине. Како је гласао д Жедник? к На зеленој карти Војводине Жедник )е само н мала, црна тачка. А ипак, за време избора, као и н пре и после њих, очи полициЈе и власти често су се упирале у њу. Јер, на мапама полициских картотека, та тачка била )е црвено обојена. Жедник )е био Један од центара „комунистичке пропа- м ганде“. в Жедник Је мало место, обично бачко село дпа- „■ десетак километара од Суботице, са нешто преко jj четири стотине домова. Али на споменику подиг- т нутом после ослобођења стоје имена деведесет и с седам бораца палих у рату или убијених по лого- р рима. Жедник има два генерала народна хероја, j око педесет официра, тридесет и Једног живог носиоца Споменице, много људи који раде у руководећим органнма народне власти. 3 Пут који )е Жедник прошао није ни обичан ни лак. Hehe бити, зато, бескорисно и неинтересантно да се вратимо за коју деценију унатраг. ПРВИ КОРАЦИ т После Првог светског рата многи добровољци с добили су земљу у Војводини. И у мало насеље Хрвата Буњеваца и Мађара, на прузи између 11 Вачке Тополе и Суботице, стигле су породице из Лике, Босне, Црне Горе. Дизале су се брзо нискв i куће од набијене иловаче, борила су се домаћин- i ства да на голом парчету земље отпочну изнова i живот. Израстао )е тако нови Жедник. i Схоро у свако) породици било је пуно деце. А ] земље мало. И да би деци обезбедили лепши живот него што Је њихов, родитељи су их слали у Суботицу у гимназију или на занат. У Жеднику су у то време постојала само два члана Партије: РадоЈе Вујошевић и Милорад Вуковић, студенти суботичког Правног факултета. Мада су углавном радили на факултету, њихов утицај знатно се осећа на селу. У разговору са омладинцима, преко напредне белетристике и политичке литературе, доношене кришом, они сеју револуционарне идеје. Када је полиција 1934 године извршила хапшење на факултету у Суботици, у руке су јо) пали Радоје Вујошевић и Крсто Попивода, студснт из суседног села Каркатура. Држање Попиводе и ВуЈошевића (у току рата погинуо као командант батаљона) било је добра школа за омладинце који су се већ осећали комунистима, иако формално нису припадали СКОЈ-у. Пркосан отпор ухапшених другова послужио им је као путоказ, и већ идуће године за време Јефтићевих избора, на зборовима и агитациЈи осећала се једна нова снага. Младо поколење Жедника: четири студента, гимназисти, радничка и сељачка омладина, сачињавало Је чврсту групу која )е активно узела учешћа у демаскирању политике режима. 1936 Радоје ВуЈошевић створио је у селу прве организоване илегалне групе. На састанцима је проучавана марксистичка литература, расправљало се о методима за што шире окупљање омладине, радило се на припремању приредаба ci напредним програмом. Групе су бројпо расле, а са њима и утицај комуниста. Исте године полиција Је ухапсила студента Савића Богетића и гимназисте: Ђока Јованића, Радована Пуалића и Ђока Ивановића. Ђоко Јованић )е том приликом осуђен на десет месеци робије и искључен из свих школа „због комунизма". Иако млади, без довољно искуства, чланови ове групе добро су се држали пред полицијом. ОСВАЈАЊЕ „СОКОЛАБила Је то Јака, добро организована чета. Националистички елементи имали су претежан утицај у њој и користили Је као средство за сејање шовинизма и васпитавање режиму оданих, „лојаллих" грађана. И поред тога што нису имали никаквих упустава, млади комунисти успели су после дуге борбе да освоје на годишњој скупштини управу чете. Тако је соколска организациЈа, чији Је „високи заштитник" било „лично његово величанство", постала центар за васпитавање омладине у духу истинске љубави гтрема своме народу, у духу припремања sa коначни обрачун са „високим заштитником" и владама коЈе су у његово име гурале земљу у наручје фаптазма. Чета Је постала Јача. Одржавана су такмичеша са суседним селима, посећивани су слетови, даване приредбе. Свака таква прилика коришћена Је за растурање илегалне литературе, успостављање веза са напредним омладинцима из околине или живу агитациЈу. СТУДЕНТИ У СЕЛУ Жеднички комунисти успели су да остваре своЈе планове не само због утицаЈа на омладину, већ и због поштовања коЈе су уживали код старијих људи. Било Је неписано правило: кад студент дође из града, он Је већ после неколико часова на њиви. И у подне, када се прекине орање или сетва, а људи после Јела смотају дуван, око њега се окупљају да чују о догађаЈима у граду и |свету. Пажљиво ce слушаЈу његове речи. Знају да му могу веровати, Јер исти жуљеви им покривају дланове. У току лета студенти и ђаци учествовали су у свим пољским радовима; увече, уморни од посла заједно са сеоском омладином одржавали су пробе, села или састанке. Заједнички рад, присност и отсуство ма каквог подваЈања, били су темељ на коме су комуиисти Жедника градили Јединствену, чврсту и борбену заједницу.

Прва партиска ћелија у Жеднику формирана je септембра 1939 године. Њени чланови бшси су студенти Милутин Морача, Радован ПуалиК и Ћоко Јованић, а нешто касније Никола КмезиК, Анка Дубајић, пољопривредни радник, Ремија БашиК и други. Убрзо је основана и скојевска организациЈа, која Је до почетка рата примила деведесет чланова. Соколска чета била Је већ преузак оквир ea набуЈале снаге. „ПРЕПОРОД" Тако Је крајем 1939 г., у договору са комуниогнма и напредним људима у усталим селима основана културна задруга војвођанских насељеника „Прегтород“. За прет седника Је изабран др. Милан Бикар омиљен у народу и познат по томе што Је сиромашне болеснике, а таквих је било највише, бесплатно лечио, па им чак и новац давао за лекове. Секретар Је био студент Милутин Морача, а у управном одбору налазили су ce углавном симпатизери напредног покрета. Главни одбор „Препорода“ имао Је седиштв 7 Жеднику, а ускоро су основани пододбори у ВаЈмоку, Хајдукову, Сиригу и другим насељима. Задруга је, поред рада на културном и спортском пољу, организовала и помоћ сиромашним сељацкма који нису могли сами да обраде земљу. Осим тога, омладинци су чешће предузимали радне акције и за зарађени новац куповали шаховске гарнитуре, позоришне реквизите. Многобројне спортске секције којима Је руководио средљошколац комуниста Перо Дам Јановић, одржале су такмичења у селу и околини, а културно уметничка екипа давала Је по десетак приредаба годишње. Кроз тако широк и свестран рад организовала се омладина Жедника и околмнв и васпитавала у свесне политичке раднике. Приликом приказивања „Госпође у сали се налазио дежурни полицајац. Мрштио ce гледајући како се счрнави „светиња" власти, али није реаговао, Јер приредба Је била одобрека. Зато je сутрадан пресрео Душана БЈелцз, ученика четвртог разреда гимназије, младог скојевца KOjrt Je . 1942 године погинуо као комесар и одвукао га у полициску стакицу. Душан Је у комаду играо минкстровог сина Раку и зато Је полицаЈац дрекнуо на њега; А што си ти стално синоћ викао „доле влада“? Па тако пише Нушић. Какав Кушић! Ие може он т&ко нешто да напише. Него ко ти Је суфлирао? Свима је суфлирао Милутин Морача. Да Јетко Је процедио полицајац није онда ни чудо што вичеш којекакву комунистичку пропаганду. И мали скојевац прошао је кроз ташке жандарске шаке, кроз своје прво „ватрено" крштен«в. СНАГА Масовност и снага покрета који се развијао у Жеднику дошли су нарочито јасно до изражаја у време сахране Босе Милићевић. Рањена у крвавим демонстрациЈама децембра 1939 г., оча се два месеца борила са смрћу. 13 фебруара издахнула и после неколико дана пренета за Жедник место у коме Је први пут сазнала шта Је ПартиЈа и приступила Јој отвореног срца, искрено и верно за цео живот. Босу Милићевић знала Је и волела митава околина. Овде Је одрасла, за ово тлв везани су њени први кораци револуционара и борца, сдавде Је пошла нз факултет. На погреб слегло се преко хиљаду људи из Жедника и оближњих села. Из Београда, Суботице и Новог Сада, заобилазним путевима, долазили су у село делегати партиских, студентских и радничких организација. МећУ н>има била Је и народни херој Соња Маринковић. Село Је врвело од преобучених агената и полицајаца. Учесници сахране очекивали су да he полициЈа направити кеки испад и припремили су се за отпор. Док су говорници отворено оптуживали режим за смрт своје другарице, око њих су као живи зид стајали скојевци спремни да одбију сваки насртај агената. Али агенти се нису усудили да интервенишу ни за време говора, ни док се кретале поворке са двадесет и четири венца иски-, ћена црвеним тракама. Огорчење народа било Је тако очигледно и снажно, да су сматрали да Је паметниЈе непотстицати га. ЖЕТВА Семе које су бацили студенти Радоје Вујошевић, Крсто Попивода и други пало је на плодно тле и уродило богатом жетвом. Место које су некад нагризала нациокална трвења, решавана често и ножевима, збило се као снажно стегнута песница, претећи уперена у лице режиму силе и прогона. Дошла Је 1941 година. Жедник Је умео и хтеода s се бори. Али, узалуд су схоЈевци оби Јали прагове , војних надлештава тражећи оружје. Нису га доби• ли. Мађарски окупатори су несметано ушли у ■ Бачку. На улицама Жедника већ првог дана осва• нуло Је осам стрељаних омладинаца. Село је расе! љено, а они који нису успели да се склоне ин> тернирани. Почела Је борба тежа и крвавија од 1 свих досадашњих. r После рата Жедник Је обновљен. Живи и ради исто онако Јединствен као и раније. У селу Је осноr вана радна задруга „Југословенска народна армиЈа", t Добила Је име по оној армији у којоЈ су се за време рата борили задругари и читаве њихове породице. По Армији у којој и сада раде генерал-потJ пуковници, народни хероји Милутин Морача и Ђоко Јованић, као и многи други синови бивших колониста из Жедника.

Саша ВЕСЕЛИНОВИЋ

Ђурђевсии ураиак жеднмчне омвадиие у Добровољачиом севу 1937 године

Број 29

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 5