Студент

Поезија "Записа"

Гимназиски субјективизам, калемегданска разнеженост v пиранделовски проналасци су Садржинска и алгебарска кретања којима неџобитно настоје и подлежу „Записи“. Они не познају и не признају покрете, етапе и задатке; они се не дотичу књижевног подмлатка као друштвеног позорја и целине. Да би у тој друштвеној ограђености били што строжиЈи и мирнији, веома радо се лишавају критичких написа, как и оних најнужнијих који су потреба њихових сарадниКа. Отуда се рукопис једне добромислвће и суцрамарл»иве младости укотвљује на кратко вожним позицијама које се састоје од мачевања речи и по игравања пером. А ако се поред свега може наћи нешто за похвалу и потпору, онда је то свакако дело другарства и дојмаћинсгва који се одржавају у свим свескама овог листа. Међутим, кад би човек, одбаДивши лабилност гледишта „Записа" и наивност почетниjca који им се приближују, пре Гледао све стихове, новеле, »аписе и описе, тешко би се склонио од утисака да се нашао пред старинским ћилимом Коме се, у заблуди грађења но (вог> прихватају одвише старе ДивгиЈе и мистични снопови. ј Ако ce уцустимо у сабирни претлед примера, радова и цмвна који се сустижу у геометриској прогресиЈи а то Јб знак да младкх писаца има и да Је поколење радино доћи ћемо до опаски које су вао раније везивале и које смо изрекли приказавши полифоиију стихова коЈе Је „Студент” примио у току прошле школске годире. О некој књиЖевној свежини и бистрини не може бити ни речи, док се лирска реалност наших млаДих људи буде ограђивала узајмљеним небесима, даљинама, вапајима. Иако није поста- ' вила неки особит књижевни програм, иако је широка рука i sa све почетнике, иако негу- £ је описност, фрапантну само У за ученице, редакција се кокет е но залаже за мисаоност и замишљеност. Дајући првенство т оним пригушеним часовима ка д да млади човек запиње лук h својих емоција да би он пукао б на двоје и дао из себе горко м сазнату сличицу, лист „неза- P висних” младих и пристрасно старих допустио је себи ру- ** Ј жноћу језичких мотора који Д( доводе до дефетизма. И нигде п< ни Једног удара данашњих рит мова, ни једног таласа турбина у нама, ни Једне епске жице из рата, ни једног призна- бс

ња и сазнања своје земље и њених животних путања. Да јо само допадљива рефлексивност обична псеудоготика и ујаловљеност личности а гогеновска описност убого почетништво не треба доказивати. Наша савремена поезимора изићи из четири зида, јер наш живот има четири пута по четири плохе у којима има и болова и падова, и поле-

та и клијања; и брезиних стабала и жичаних вагона, али у размерима и садржајима савременим. Међутим, питање је када je песник сам себи једнак и када су наши људи збиља наши. У једној кроки песми Слободан Добрић разапет између мисли и описа написао је ове речи= »Ja живим у долинн до које чист планински поток постаје прљава река“. („Записи" бр. 1) \ Ако je планински поток симболични израз за нешто што

вијуга између људи, свеједно да ли у гомили или колективу онда Је према рачуну вероватноће живот облигатна каљуга. Ако млади песиик живи у долини, која је његова укупна стварност и терен његовог корака па Је лишен неке земаљске лепоте, то Је знак да је његов смисао бивања утрошен на презирање и непризнавање људи. НаЈзад, сва три

стиха могла би се исцрпити и збрисати као озбиљност и кад би носили какав мисаони податак. И свуда сенке, свуда крикови и наказе. Као да играмо жмурке у црним огртачима, па се трудимо да будемо што страшнији. Чињеница је да смо доживели паклене отиске ратишта, али чему мала партеовско потцртавање гру бијанства тамо где га није било и где су боје ман»е вреле. У „Записима" тај утицај, боље рећи, та пакленост виђеног страдања овако изгледа: j пОбешена жена, na којој cse виси хаљнва бледа, удовп растрзани, корача пролећа Једвог кроз оштра помамна чула н дете за руку водн... („Запнси" бр. X ) « Још једна редовна песничка старина налази места у „Записима”. То је напор да се каже нешто и кад се то не стиже и кад се то не може, јер је већ исцрпљено у нв мање иршавом и рапавом почетни-

штву прошлих нараштаја. А У књижевности закашњење никад није значило ни врлину ни зггеху. Зашто уврстити песме које нису потстрек ни мла дом писцу ни корабља читаоца. Песме које су обично почетничко вежбање и досађивање. Из обиља примера навешћемо следећи: »Јутром ће сунце размаћи облаке Iко ткаље свиле, очи момачке, што скрива дражи н облину груди. Јутром ће бучно зашумити вали *0 ужаса крици и вапаја људи*. (»Записи« 6р. 5—6) То нису песнички таласи у- хваћени сопственом мембра|ном, већ молерски обрасци спремљени за писмени задатак, И тако од пролећа до пролећа израстају стихови који ће посивети од сопствене празнине. Почетници се врло радо огрћу прекројеним Ракићевим врскапутом, а над шаховском плочом испитују своју мисаоност. Има ту сувише нестварних крикова, сувише лутања и пет лићског кицошлука да би стиl хови могли да трепере и заI хватв читаоца. Ако понекад I наиђемо на ваљани песнич, ки замах, на сређену осећајi ност и откривену нежност l (например код Кетига и Јере, мића), онда је и то запретано ) једним небрушеним и упиња) ним изразом. Колико далеко , могу да оду и угуше свој пе( снички лик млади људи по> казује задња свеска „Записа“ j у којој налазимо ужасне наI гњиле и бордељске ликове веI леграда. Ту незграпну и морI бидну обузетост животом пред ) грађа и препуних станова и) спољио је Жак Закс у стихо) вима овакве монтаже: „Свеваи еа суседом по валовима диркм у чуну болећивости млаке, сећам се деградирања срамоте И првих дечачких свирки, сећам се луесом окађеног одра кокоте: (»Записи" 6р. 7) i I Судећи по досадашњим пе- : сничким рухотворинама „За- i писи” нису узерени у своје по- i колење, они га посматрају под ; огртачем луталице и неопростиво се прикупљају у најгушће сутоне и углове. Непоправимо загњурени у фаптсмско | шуштање својих хартија и \ штурих часописа прошлосте, млади људи те групе блиски су човеку, али машински схва ћеном. Ми бисмо радије читали „Записе” без свих оних ђачких препарата за неизлечно лечење самоће. А поези- i ја између четири зида значи | колебање и застајање. Горко | искуство каже да марљиви = младићи и замашни таленти | баш тако постају апатични | дуборесци ништавила и суви- | шни артисти без читаоца. I ! 1

Милосав МИРКОВИЋ

СРЕТЕН МИЛОСАВЉЕВИЋ:

Дете

Млади музичари пријатељима музике

Иако врло скромно посећен, одржан је у недељу увече за студенте Филозофског факултета пред непуном салом у палати „Истра”, концерт студената Музичке акамедије преставља несумњиво позитиван корак у настојању младих музичара да успоставе непосредан контакт између себе и својих колега студената са других факултета и изнесу им резултате сзога рада. Овај корак има и свој виши упознавање наше студентске омладине ca музиком, развијање и иеговање њеиог укуса и навикавање себе, као извођача, на концертни подијум и присутност публике. Нажалост о неком опште позитивном утиску не би се могло говорити не из разлога неспремности појединих извођача, већ због техничке осујећености ових да 'дођу до пуног изражаја. Инструменат је, у то нема сумње изражајно средство уметника музичара, а у недостатку овог он постаје не моћан. То Је разлог што се rfeможе рећи да су клавирске партије апсолутно успеле. Клавир је био више него очајан: раштимован и са неколико немих дирки! То је углавном и једиии разлог да, например, могућности Оливера Ђурђевић и поред тога што је љила самопоуздање у успостав љању контакта између својв личности, као извођача, и инструмента остану спутане. Обзнром на изабране партије* Првлудијум и Фуга у Ге-дуру од Вах—Листа и на њихову интерпретацију овога пута ce можв говорити само о њеној техничкој зрелости. Између осталих извођача били су и; Даринка Михајловић, Враика Стојичевиђ, Марија Пи јуковић. Слободан Петровић, Ђорђе Илић- ДеЈан Михајловић и Духиан Костић. Сво Јом еолидном извођачком култу-

ром дела са програма ове вечери издвојили су се из ове групе Ђорђе Илић (свирао је Вивалдијеву. Сонату за виолоичело и клавир) чије је познавање распореда позиција партитуре темељно. У његовом извођењу може се говорити и о чистоти тона и проосећаности музичке материје. Пријатно обојен алт Марије Пијуковић одликовао се свежином, прецизношћу и смислом за стилско гласовно извођачке могјФносги. Дејан Михаиловић, виолина, влада инструментом сигурно и ненаметљиво. Тонови под његовим лаким прстима добили су апсолутан израз, топлину и префињеност у звуку. Перпетуум мобиле од Рисплеа омогућио му Је да његова техника, може се још сада рећи, нарасте и до виртоузних размера. Држање извесних извођача, које нагиње ка афектациЈи може само да их компромитује у очима гледалаца. То је несимпатично и код реномираних уметника, а код почетника још више делује неукусно испољавање нескромности у ставу при музицирању. Програм ове вечери у цвлини лепо Је одабран и одговара сво Јој иамени популаризацији музике код ширв студентске публике. Да би пружили могућност студентима и осталих факултета да присуствују оааквој врсти концерта, студекти Музичке академије желе да их к У будуће одржава Ју. Надајмо се да то неће остатк само жеља! И на краЈу: зашто су се студенти Филозофског факултетв тако слабо одазвали (око 250 до 3000)? Скромна и прилично неупадљива плаката није могла сама да врши агитацију. Шта Је радила ортанизација Савеза студента м Управа друовхмкм. клуба?.

КЊИЖЕВНИК

Гавран

Над странама кшиге старе, староставне пуне тајни, Једне страшне, страшне ноћи, кад размишљах у самоћи, у немиру, Глава клону, с’ сном се борим... Тихи куцањ изненада. K’o да неко тихо лупа, тихо, тише на звекиру. „Посетилац шапнух себи ено лупа на звекиру. Само то је! Ништа више!“ А сећам се сасвиМ јасно, све то беше у децембру тмурну, касно. Угарак je тињав подом н>ихо свет утвара, једно море. Ја жудњом жудео сав жар јутра, хтео узалудно Лек да нађем за ту тугу, бол тај мучни, бол губитка аа Ленором, За том дивном женом ретке душе, за Ленором ' Са именом никад више. 1 i' Незнаном ме језом језовитом обузело, страховањем страшним распламсало То рђање непознато завесе од рујне свиле. А како бих умирио То лупање срца мога, ухватих се понављања убогога „Посетилац то је каски што ти лупа сад звекиром, Посетилац то је часни што ти ступа пред звекиром. Тихо, тише! Само то је! Ништа више!“ Но убрзо страх ме мину, да прекинем ту тишину Рекох тада: „Господине ил’ госпођо, извините, ја вас молим, Стварно, знате, ја задремах, а куцнусте кратко, намах, Лупнулисте тако нежно... нежно као дашак... дах. Ја не успех да вас чујем“. Ту отворих широм врата и заћутах.., Груд не дише. Свуда тмина. Помрчина. Ништа више. Са погледом у ту тмину, у том часу дуго стајах забезекнут у ужасу. Сањао сам. Но свешћу се ковитлају у ковитлац снови страшни за смртника. Ал’ тишина оста нема, из тишине ни признака. Тада зачух шапат речи што шануше: „О Ленора!“ Само то. И ништа више. Кад се вратих тад у собу, сва ми душа беше устрептала. А убрзо почух куцањ гласни но пре два-три трена. Рекох себи: „Неког има на прозорским решеткама". Храбрих себе: „Главу горе! Срце тшпе! Па да видиш шта је тука. Срце тише!“ „То је ветв£>. Ништа више.“ А надутом том вањштином, и осорном тоном таштином, Натера ме на смех луди, па му рекох: „Господару, ћубе кусе са поносом непобедним, О, гавране, из давкине, са погледом тим мргодним, Реците ми, име ваше како ли се код Плутона, тамо пише. Гавран рече: „Никад више!" А одговор мада нема сувислога свог значења, Зачуди ме тим речима птице ове, чудна крика. Јер блаженства богме, нема, послушати речи неког бића Без икаква људска лика. Видет’ птицу, врага, шта ли Да у твојој соби седи. Нит’ се миче, нити дише, Поред тога са именом као ово: Никад Више, Али Гавран на тој бисти, Макнути се и не мисли. То је реко, реч ту једну, а остало ћутање је. Седи као окамењен. Да се макне? Ни помена! И ћуташе, док не рекох: „Друзи, наде многе бише, Али јутром одлазише; отићи he мислим, и он!“ Гавран рече: „Никад више!“ Taj одговор брзоплети, из мисли ме мојих прену: „То је нека прича стара, несрећнога господара, ове птице, Притискаког злом судбггаом, а уроди тим рефреном Тужбалице кад човеком, кога јади многи бише, Тим рефреном сете веље: Никад више! Никад више!“ Гавран овај претвори ми јаде веље у весеље, Наггера ме пред вратима, под скулптуру у фотељу. У баршуие, у велуре мазне, почех сноват снове, мисли разне, Низао сам мисли за мислима: „Ох, шта хтеде птица злослутница. Ружне птице, мргодне, мршаве, што животом духова одише. Шта је хтела тим грактањем? „Никад више“.

Едгар Елен По

ДОШАО ЈЕ ЋОПИЋ...

Дошао je Ћопић да поприча са кама, љубЈггељима клижевности о свом првом ромаиу. Мислим да нисам погрешио када сам написао да поприча. јер оно што нам је Ћопић говорио била је прво прича, а потом тек предаваше о свби и првој години распламсаиог устишса, у н>еговом родном кра ЈУИ vo нам се доххало. Много пута смо се од срца нвсмејали шеговом хумору којим је обил но пропратио разлагале о двлу које га је стало годтпњег труда. Ја се не плашим мртвих јунака, ввћ живих, jep се једино они, нарочито ако су иегативно транспоновани на мојим литерарним страницама, побуне. Један од тих кога саи баш по*итџвио дочарао у }едном лшу, ревао Je гки по&та

hy ја брате ни да сам поз-итиван ии негативан, једностазио нећу приповетку човече!" духовито запажа Ћопкћ говорећи ззшто је „измисјшо" роман. Можда га је ~Случај Лалић** на то приморао? Али он иам је рекао да је нешто друго по среди. Он није желео да пкше историску хронику, већ уметничко дело. А веродостојни подаци транспоновани на страницама „Пролома“ спутавали би ra да истовремено да уметиичку ширину. У току рада исклијавали сусвенови и нови ликови који су га преокушгралм, те је био принућен, у жељи да да што концизнију слику да често пута и сам бежи од м»их. Споредне лич ности потискиване су од стране главних. И зато је гшсац једно сташго на измишљеном лику иадовезивао реалне ликове и тиме успео да пластично изрази епопеју 1941 године. Још нешто нас је понело и одушевило у његовим речима. Ћопић је био као и увек искрен причајући нам о тој години. Људи у њој нису били црко-бели. Видели смо да у тој јодини није текао мед и млеко, већ да је долазило до иногобројних сукоба људских стра ети. Вмло је и неоавесниlс сељакА' који су полазили у борбу СА рогуљама, док су код куhe остављали сакривено оружЈе. Вило Je доста оних који су ишли правцем кахо ветар дува, или што каже наша народка ч ®о на владк оа њим на па-

„Пре свега писац мора да је смео; да каже оио што мисли макар то било и негативко, али да се одлучи да каже. Критика је ту као и читаоц који је одувек био најстрожији критичар. Оии he пресудити да ли ' је био искрен“ рекао је Ћопић говорећи о слободи уметничког ствароња. Вио сам тад политички ко месар; важна личност у крају; једног дана у каицеларију упаде група каоружаних устаника. Кажу: „Ви претстављате овде власт, а ми се боримо противу ње и сваке власти' 4 . Вио је са мном још један приЈатељ и он им разложно доказа да je потребна власт речима: „Е људи кахвавамје храна?“ Опинешто незадовољно прогунђаше на ку вареву адресу, а он им тада одговори: „Људи зато смо ми ту; ми власт; да вам све спремимо и добру храну, одећу преко нашег народа." А они тада сви у глас; „Живела народиа власт“ прича Бранко евоцирајући ратне успомене. Сељак је био непросвећен, један део селлка у његавом крају револтираи поступцима извесиих партизава окренуо је леђа ггокрету. Други су желели да помогну шжрет, али су се бо рили само у њиховом крају, а доље нису хтели ни за жизу главу. Али ипак то су биле само јвдинке, временом и омасов љењем покрета и свест је јацала и тежаци су прерастали у стварке народне ослободиоце. Ваша к&вдадивост тр> r

логију првог империјалистичко! рата писану руком Стеве Јаковљевића. Савремени критичари траже од Ћопића да настави „Пролом“. Напш критича ри сматрају „Пролом" за први део велике трилогкје о нашој револуцији. И Ћопкћ се неће оглушити о њихове жеље зиајући да то није само њихова, већ и наша жеља. А кад каже наша, мисли на сваког човека даиашњице. Сам аутор „Пролома" је рекао на наше питање, да о томе није мислио, а да вреди промислити. И мисли да he се прихватити тог задатка. И тога вечера још мвого ин* тересч чтнијих података гмо са* »нали Можда шге важва па амегдота да је дактилограф киња која је прекуцавала роман замолила азпгсра да једмом њој симпаткчнсм јунаку повиси стас тела, да би био још лепши; да се дечијој књижевности одао тек у зрелим годинама уметничког ствараша; да је непосредно још у ток\’ борое реаговао на догађаје литерарно их гранспонујући; да се сад бави љубависм гематкком из партизансксг живота, те му скоро излази књи га приповедака са симболи* ним називом „Љубав и смрт“. Скоро пука два чаоа смо при чали са другом Ћопићем. II он је две чаше воде искапно. Безброј пута су се отварала црата клуба ггримајући нове посетиоце који су стајали јер јо клуб препун.

'iippviiiHiU v

Страна б

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 29