Студент

Симом Николићем

Монте Карло ГРАД СПОРТА

Утисци из Моите Карла Прошлог месеца у Монте Карлу одржан је тенискм двомеч између градских репрезентација Београда и Монте Карла. Поред Ласла и Панајотовиђа играо је и Сима Николиђ, студент Природ но - математичког факул тета и један од најпознатијих млађих играча Југославије. Своје утиске са овога пута испричао Је нашем сараднику. Твнис Је најпопуларниЈи спорт у Монаку. Затим долазе, смучање, пливање, скиЈеринг, голф, Једрек.е, футбал итд. Међу најинтереЈчантнијим и наЈпопуларниЈим спад»Ју аутомобилске трке. У Монаку постоје два тениска герена. Први од н»их, „Кантри“ клуб са 18 терена налази се на териториЈи Француске, док Је други „Кондамкн* клуб са 6 терена у самоЈ кнежевини. На овом другом играли су и наши тенисери. После „Ролан Гаро” терена у Паризу и Вимблдона у Лондону, отерен Је наЈлепши у Европи. Најбољи играч Монака Ногес, оже н>ен Je Керком принца од Монака С.А.С. Ренира Ш. Принц у почетку није признавао оваЈ брак, али када су се поЈавила два унучета, признао Је Ногеса за зета. Ткх дана славио Је своЈ рођендан и у његову част били су поввани тениеерн Београда, футбалери париског „Расинга" и као нарочита атракциЈа група париског „Милен Ружа”. Све ове приредбе финансирао Је сам принц. Монте Карло Је стециште тенисера светског гласа. Годишња се3t>a тточиње турниром у Монаку у фебруару, а тада следе турнир у Риму, Паризу, Вимблдону и коначно завршавају такмичење за Девисов хуп. Смучање привлачи велики броЈ странаца коЈих Је Монте Карло пун преко целе године. Тамо нихада не падна снег, али ако се пођв железницом неких два сата од града, наићи he се на изврсне смучарске терене. НајмодерниЈе успињаче пребацуЈЈу посетиоце на врхове брда. „Гранд 4 при“ Монака, велике аутомобилске трке познате су у целом свету. Тим тркама присуствуje преко 100.000 гледалаца. НаЈчу.вениЈа имена светског аутомобилског спорта Фанђо, Фађоли, Фа-

рина, Ланг, састају.се сваке године на писти у Монаку. Голф играЈу већином стариЈи, али није чудо видети и кога млађег како са дугачком палицом одмерава ударац на косканој лопти, Футбалски тим „Монако" Је највећи и Једини тим кнежевине. Врло леп футбалски стадион није баш увек пун, али треба имати на уму да ни футбал ниЈе најпопуларнији спорт. ХУРНИР Првога дана играли су ПанаЈотовић и Паские, пре подне и Ласло Ногес после подне. Ненавикнути на терен, варани врло променљивим ветром, наши играчи су изгубили оба меча. Организатори и посматрачи су били веома задовољни, веровали су у лаку победу своЈих тенисера. Међутим другога

дана у дублу, Ласло и ПанаЈотовић заиграли су заиста изврсно. Радили су шта су хтели, све ми Је полазило за руком. Ветар као да се сада окренуо против домаћина. Уверење у лаку победу нагло Je спласнуло и поЈавила се брига. Са стрепњом се очекивао наставак сингл парти Ја. Ласло Је победио Паскиеа и изједначио на 2:2. Све наде Конегаска биле су у Ногесу, а све наде наше мале групе у Ики ПанаЈотовићу. Ногес Је добио први сет, али се на њему запажао велики замор. Сада је ПанаЈоговић заиграо. У другом сету водио је са 5:3. Још само Један гем и Београд би славио лепу победу. Али, то вечито „али”, вероватно већ уверен у победу, нагло Је попустио, дозволио Је Ногесу да изједначи и на крају победи. Београд Је изгубио са 3:2. У егзибиционом мечу Сима Николић победио Је трећег играча

Монака Паради Јена са 6:1, 7:5. После меча подељене су награде и плакете на самом терену. Тога дана париски „Расинг" победио је тим „Монака" са 7:2. Резултат гостовања трупе „Мулен Ружа" ниЈе познат. „МУЗЕЈ- СИМЕ НИКОЛИЋА Велика витрина са пехарима, заставицама, плакетама, књигама, многоброЈне друге награде и похвале говоре саме за себе и о великим успесима младог тенисера Симе Николића. Прави мали музеЈ, и све тако лепо и укусно уређено. Почео Је да игра тенис у ЈедноЈ рушевини после бомбардовања. Пролазниди су га често виђали како неуморно удара ракетом лопту о зид порушене зграде. Данас он има за собом многоброЈне успв хе и турнире. Азурна обала, Вимбл дон, Париз, АустриЈа итд. Највећи успех му Је свакако осваЈање трећег места на турниру у Вимблдону за омладинце. Недавно му је његов клуб „Партизан" за његове успехе поклонио златно налив перо са утравираном посветом. У великим укориченим књигама стоје забележени сви резултати овог младог и талентованог тенисера од првог званичног меча у животу са Климецким, кога Је победио са 6:1 и 6:3 1947 године, па до задњег са БриксиЈем кога је такође победио са 7:5 и 6:4. Биће потребно Још доста књига да приме све резултате коЈе he у будућности овај симпатични и скромни младић постизати, јер у њега се полажу велике, велике наде.

Зоран ДИМИТРИЈЕВИЋ

У идућој години реванш студентских репрезентација Француска - Југославија

У току 1953 године одиграће се реванш сусрети студентских футбалских репрезентација Ју гославија и Француска. Средином априла ове године у Београду победила је репрезентација Југославије са 2:0. У нашем тиму наступили су: Краљ Ристић, Станковић (Јуришић) Бошков, Дубравчић, Живковић Шенауер, Љубенковић, Крстуловић, Жупац, Жиганте. Пруф, тренер француске репрезентације је још тада изјавио: „Ми би желели да овај сусрет између студената Југославије и Француске постане традиционалан и да се сваке године одржава по једна утакмица у Паризу и БеограДУ“. Недавно је заказан нови сусрет који ће се одиграти током априла у Француској. Требало би још сада размишљати о саставу наше репрезентације, да би она била уиграна и да би пружила лепшу игру него што је то било у Београду. Не треба заборавити да се и фран цуски студенти припремају.

Са прошлогодишње утакмице Југославије —‘ Француска 2:0

ЈЕДНА ДОБРА СПОРТСКА КЊИГА

„Незаборавни голови“

Право је чудо и стварна ште т? да футбалски угледна нација као што је наша нема своју моћну, зрелу спортску штампу, своју репортерску' даровитост и садржајност. До скора, само у фрагментима са чувани су они богати људски трептаји са футбалских игралишта. Зато су баналне склоности навијача биле једини и готов нечисти одбљесак тих привлачних и таласних догађа ја. Ових дана јавила се збирка репортажа о головима и играчима, о верној души младих људи, о битци око лопте и за лопту. О победи, о замаху ногу, о варници мисли, о пуној вољи. Ту занимљиву и пристојну књижицу написао је у добар час и са добрим оком репортера Васа Стојковић, који је једно од неокаљаних имена у ошпатичности и недослед-

ности новинара наше спортске тематике. Укусно опремљена, књижевно писана, са доста по датка, обиљем фигура и оцисном ширином, ова збирчица нас упознаје са блиставим правцима наших угледних клубова. Осим Огњанова и Зебеца, чији се развијени лукови и даље запињу, сви остали ликови чине прву смену нашег поратног футбала. На њиховим данашњим играма oceha :е једна или више нијанси сугона, али њихова скора пронлост игра бујно и ведро под пе ром Васе Стојковића. Пред нама израстају мужевне појаве, озбиљне и искусне, соколске и жилаве, духовите и интелиген тне. Ту је ветеран са Марјана Матошић, разиграни и сналажљиви млађи Чајковски, који у омами сутона Фиренце погађа мрежу и отвара нам капију за светско првенство. Ту је неуморност, вештина и пробојност Рајка Митића, који ће остати појам повезаног и смишљеног играчког организма, Пред нама лепршају голманске мреже које је затресао Бобек „плава птица” државне момчади који и на нордиском снегу и на врелој трави југа влада лоптом, а сваки корак му значи чаробни штапић. Све то испричао је са пуноћом ритма и ударом срца које је било у оквиру доживљаја. Стојковић се никад не заплиhe у клубашке линије и има ђсећање пуне вредности и појава футбалске вештине. Са истим одушевљењем и репор-

терском разнобојношћу описао је чувене Брокетине голове и замјане ударце Огњанова. Без велова, ускогрудости и рекламе Стојковићева књига значи добру и топлу спортску лектиру. Милосав МИРКОВИЋ

Из спортске бележнице Љубе Ловрића први скок

Љубомир Ловрић познат као добар голман и као добар новинар, од малена Је почео да пише, па то и данас чини као уредник спортске рубрике „Омладине". Са своЈих многоброЈних путовања, доживљаЈе, сусрете са нашим и страним спортиотима прикупио је толико података да би могао да напише читаве књиге. У овом броју доносимо из његове „спортске бележнице" Једну сличицу из живота Милакова, Јутословенског рекордера у скоку с мотком, написану специ Јално за „Народни студент".

Био је диван, сунчан дан. Велики број гледалаца, који ' су дошли да посматрају такмичен>а наших најбољих атлетичара, испунили су стадион „Партизана". Већина од н>их посматрала Је наше познате такмичаре Цераја, Михалића, Губи Јана, Дангубића, шар чевића. Тек no неко би бацио поглед на иеста, где су одржавани скокови с мотком у вис. НаЈедном, пажњу гледалаца привукао Је глас спикера: Милаков покушао да прескочи четири метра! То је било први пут у нашоЈ атлетици да Један скакач с мотком покушава да прескочи четири метра. И сви су напето посматрали витког младића у црвеном дресу. Милаков се концен-

трисао неколико тренутака, а овда еластично потрчао према отскочишту, снажпо се одбацио, за тренутак био нзвад летве. Прескочио Је. Али, када Је већ био с друге стране летве, мало Ју Ја закачио и она Је пала... Ухххххх, узвикнули су гледаоци разочарано. Међутим, неколико тренутака касније Милаков је поновио скок. И успео. Гледаоци су срдачно поздрављали првог нашег атлетичара коЈи Је прешао вечиту атлетску границу. ★ Тако Је Милаков стао у ред наших наЈбољих атлетичара. Данас у читавоЈ земљи нема љубитеља спорта, коЈи не зна за Милакова, рекордера у скоку с мотком, коЈи Је већ знатво прешао висину од 4 метра.

А пре неколико година нико у малом, скромном ученику Средње фискултурве школе у Нором Саду није видео новог државног рекордера. Нико на то није мкслио, па ни сам Милаков. Тада се активно бавио гимнастиком и био н>оме одушевљен. ★ Једиог дана еу у Новом Саду логоровали атлетнчари „Партизана", вежбали и марљиво тренирали, спремајућн се за претстојећа такмичења. Милаков и његови другови, често су посматрали тренинге атлетичара и дивили се њиховој упорности. Свакога од њих привлачила је по нека дисциплина, коЈа му се највише допадала. За Милакова Је то био скок с мотком. То му је личило на наЈтежу вежбу гимнастичара иа вратилу. И Једног дана се решио да и он покуша. Пришао Је групи скакача с мотком и боЈажљиво их упитао: Другови, да ли би и Ја могао да покушам? Зашто да не, одговорили су му, само немоЈ да мислиш да Је то лако.

Милаков никада ниЈе скакао с мотком, али му ипак није изгледало таке тешко. Узео Је отскочну мотку, одмакао се неквлико корака од сталака за скок и брзо потрчао. Иосио је мотку онако, како Је то видео од атлетичара „Партизава*. Од бацио се свом снагом од земље, одупро о мотку и треснуо преко лвтвице, која се под његовок тежином поломила. .. Ето, зар ти нисмо рекли да ниЈе лако, сме Јали су иу се атлетичари „Партизана*... Милаков се није збунио. Истина, био Је посрамљен, Јер ниЈе уепео да прескочи ни два метра. И још Је поломио летвицу. Али, знао Је да се све постиже упорнии радом. Уместо да дигне руке од атлетике, он Је постао активан атлетичар. За кратко време почео Је да осваја сантиметар по еан тиметар. А после две-трм године постао Је државни рекордер. Тако Је Један неуепс« скок допринео да Милаков, захваљујући евоЈоЈ упорности и борбености, постане државви првак! Љ. ЛОВРИЋ

Спортска такмичења студената целога света у 1953 години

У 1953 години одржаће се пеколико важнијих спортских сусрета студената целога света. У Сен Морицу у ШвајцарскоЈ одржаће се Друге мећУнародне студентске игре у времену од 2 8 марта. Од 9 16 августа у Дортмунду (Немачка) Спортски савез Немачке омладиве организује 111 међународне студентске летње игре. Прве летње студентске игре одржане су биле у Милану 1949 године, а друге у Луксембургу 1951. Прве зимске студентске игре биле су 1951 у Бад Гаштајну (Аустрија), на којима су учествовали н нашн

прететавници. Наш такмичар Разборшек заузео Је прво место у смучарским скоковима. Програм зимских игара предвиђа такмичење у трчању на 13 км., слалому, велеслалому, смучарским скоковима, комбинованим скоковима, нордијској ксмбивацији и штафети 4X7 км. Програм Ш интернационалних студентских летњих игара предвиђа у свом програму такмичења у кошарци, мачевању, футбалу, атлетици, пливању, тенису и хокеЈу уколико се пријави најмање шест екипа. На овим такмичењима учествоваће и наши студевти. З.Д. ...

Студенти без стана

‘ СТУДЕНТСКИ ДОМ НА ВОЖДОВЦУ ИМА ЈОШ СЕДАМДЕСЕТ СЛОБОДНИХ МЕСТА И ТО ТРИДЕСЕТ МЕСТА ЗА ДРУГОВЕ И ЧЕТРДЕСЕТ И ПЕТ ЗА ДРУГАРИЦЕ. ПРИЈАВЕ ЗА УСЕЉЕЊЕ ПОДНЕТИ УПРАВИ ДОМА. УНИВЕРЗИТЕТСКИ ОДБОР САВЕЗА СТУДЕНАТА

СТОНИ ТЕНИС

Студенти ветерине финалисти Универзитетског првенства

Прошло je више од годину дана од када је основана на Ветеринарском факултету секција стоног тениса. Почетак је био скроман. На први састанак је дошла неколицина најватренијих присталица овог спорта. Такмичења између година и за назив најбољег на факултету, привлачила су велики број учесника и публике. У прошлој години прва екипа „Ветеринара” (Дејановић, Молдован, Динић и Радуловић) у врло јакој конкуренцији заузела је пето место у квалификацијама за првенство Србије, Поред овога екипа је успешно репрезентовала свој факултет у такмичењима београдске стонотениске лиге. Још је у сећашу пријатељски меч „Ветеринара” са Министар ством иностраних послова и егзибициони меч Габрић Хорват. Стонотенисери ветери-

не одиграли су до данас 30 утакмица. Од тога су: 15 добили, 3 играли нерешено, а 12 изгубили. У тим утакмицама имали су 161 добијену партију према 118 изгубљених. Најсвежије су последње победе за првенство Београдског универзитета и то : победа над МВШ са 10 : 0, Фармацеутским факултетом са 8:2 и Стоматолошким са 9:1. Ветеринари су се пласирали у финале. Велику помоћ у решавању проблема пружа секцији Одбор Удружења. студената ветеринарске медицине. Међутш*, постоји проблем пред којим су немоћни. Потребне су сталне просторије у којима би био сме штен сто где би се одржавала такмичења. Секција je толико масовна да је рад без н»е скорс немогућ. Чланови секције се надају да ће им у томе помоћи и Факултетске власти.

Занимљивости из спорта

Светски првади у стоном тенису цо пред рат били су: Мушки; 1927 год. Јакоби (Мађ.), 1928 год. Мехловић (Мађ.); 1929 год. ' Пери (Енгл.); 1930 год. Барна (Мађ.); 1931 год. Сабадош (Мађ.); 1932—35 Барна (Мађ.); 1936 год. Колар (Чехосл.); 1937 год. Вергман (Нем.); 1938 год.

Зања (Чехосл.); 1939 год.. Бергиан (Нем.). Женски: 1927 —31 год. Меднлнскм (Мађ.); 1932—33 Шипош (Мвђ.); 1934 до 35 Кепнерова (Чехосл.); 1938 год.» Арнес (САД); 1937 год. ниЈе решено; 1938 год. Прици (Аустрија); 1939 год. Депертисова (Чехослов.).

Дуле Јаковљевнћ

Ограна 8

ОН4ЈЈ&ОШ

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 29