Студент

Стручна екскурзија студената Грађевинског факултета

ГРАДИЛИШТЕ У БРДУ

Хладно јануарско јутро. Железничка постаја Бела Река са околином, почива под снегом који је нападао јуче и ноћас. Из локалног воза излази група студената четврте године Грађезинског факултета, са неколико наставника и асистената. Необично је да овде сиђе око шездесет путника. Одвојени по групицама крећу се путем ка тунелу Бела Река. После скоро једног часа хода стижу до циља... ДУЖИНА ТУНЕЛА 3.815 М. Поцрвео камен ка улазу, сам почише да прича историју град н>е тунела. Види се да је грађење почето пре више од једне деценије. У групу студената, који croje пред улазом у тунел, стиже инжењер градилишта МиланКрав љанац. Стари професор тунела инжешер Димитријевић обавештава студенте да je Крављанац дипломирао на Грађезинском факултету 1950 године. и јјоли га, као свога бившег ученика, да студентима изложи историју градше и техничке елементс тупела. Гпаћење тунела Бела Река почело је још 1929 а прекинуто је 1931 године. Радови на прокопавашу настављени су тек априла 1951 године, када ]е дефинитивно усвојена градња матестрале Београд Бар. Ова] тунел биће на тој прузи одБеограда према Ваљеву. Њег°ва дужина износиће 3.815 м. Сп даће у групу најдужих “ ла код нас. Тунел је Р атт за возове са парним лок мотивама. Међутим, данас ]е усвојено да he у Догледном времену бити примењене електричне локомотиве и зато ]е извршено проширење постојећег профила. Какав сте материзал на]више имали и колико је дневно напредовање прокопа? Да ли je тунел у једном нагибу или се нивелета пруге ломи. ч— пита студент ЗКивота Николић. Сав материјал одговара инж. Крављанац углавном јс трошна стена лапоровитог кречњака. Радимо у три смене и дневно напредовање је око два и по метара. Нивелета се ломи у тунелу. Мене занима јавља се Миломир Гавровић колико је досада прокопано' и када се предвиђа завршетак радова. Досада је са улазне стране прокопано 1400. а са излазне 1200 м. Са супротне стране, у ствари, још се ништа није прокопало. Та дужина била је рапије прокопана, али се иструлела подграда порушила и сада се врши чишћење. Сматра се да ће грађење трајати до марта идуће године...

Ређају се питан»а и одговори. Питају и студенти и наставнипи. Најзад, улазе у тунел. ЧЕТИРИ ПОТОКА ИЗНАД ТУНЕЛА Оно што су студенти слушали на предавашима, сада виде у стварности. За многе је ово прва посета тунелу, који се гради. Група се поделила у групице и коментарише о свему. Ипак, највише студената је око инжешера Крављанца. Оаи непрекидно питају, интересују се. На једном делу тунела вода пробија зидове и влажи их. Ова вода ке долази ли можда због неког речпог коркта које је изнад тунела? Да. Изнад тунела постоје чстири долине којима протичу потоци. Највећа висика изнад тунела је 120 м. ПОНОСНИ ГРАДИТЕЉИ Прокопаваше тунела успешно изводе снажни и смели људи. Посматрајући ово градилиште дубоко у брду, човек не може, а да се не диви и ода признаае сваком раднику посебно и целом колективу. Рад је врло тежак, а ипак, сви они са поносом и задовољством гозоре о своме раду, делу. Колико дуго радите у тунелима? питају студеити двојицу минера на челу тукела. Ја радим тридесет година, одговара мирно симпатични минер из Лике, раскопчане кошуље и знојава лица. Под разним околностима прокопао сам г.шоге тунеле додаје задовољно, очито поносан на своје дело... Довиђеша другови. Довиђеша одговараЈу минери на растанку, после дужег срдачног разговора са студентима. Можда ћемо некада заједно радити. Овде сигурно

не, али у другом тунелу вероватно. Верујемо да ћемо бити добри пријатељи. Под дејством подневног сунца снег се почео топити. Враћајући се по раскаљаном путу, студеити разговарају о ономе што су видели и праве по коју шалу на рачун сзога будућег тешког и одговорног позива. .jssno ти JS ЕЛТИ “ У вагону треће класе, око профссора Димитријевића, окупило се доста студената. Стари професор је нсобично друштвен и весео човек. У чему се огледа ваша младост? Морате имати више живахности. Песму да чујем! Не устручавајте се. И ја ћу певати са вама. Колегинице, ви бар не смете ћутати... После краћег погађаша ко да почне песму, први се јавља Пера Јеремић. Остали прихватају. Још се као водичи јављају Живота Николић и Добрила Прековић. Шта је са вама Караферовићу? пита професор. - „Лепо ти је бити чобаница...“ уместо одговора, почише да пева Десимир Караферовић. Живомир Предојевић

Народ Индије жели да сазна што више о Југославији

Предавање Родогљуба Чолаковића о својим утисцима из Индије

Говорићу вам о утисцима i из земље коју волим и чкје напоре веома ценим рекао је у почетку свог пре- . давања Родољуб i , ч.тан ЦК Сзвеза комуниста Југослзкт-гје, којо је 5 марта oyj. жао прод схко 2000 студената фчлозофског и Пркродно мате»»атичког факултета. Оно чиме Индија очара страпце јесте разнсврсност шенога тла. Ту су взм непроходне џупгле, огромни шта нтшски веицИ) пустиње, плодне рсчне долине, тропска клима јута и вечити снег на Хималајима. Н>ену разнрврсност допуљава и разноликост раса и шаренило језика, У Индији се говори око 250 језика, од нојих 14 језика говоре веће језичне гругге. Затим је друг Чолаковић говорио о економским приликама у Индији. Од целокупнот стаиовништва ове земље 25% живи на селу, те је према томе опа претежно пол»опривредна земља. Само је та пољопривреда јако примитивна, тако да од н>е нема много користи. Сељаштво Индије је презадужено, Оно дугује око б милијарди рупија и под оваквим условима вероватно да се скоро не би ослободило. Али у Индији постоје и материјалне и људске снаге које he је извести из ове заосталости, А то и јесте једна од главних особености петогодишњег плана Индије, Поред осталог, план предвиђа економско подизање села, стварање модерног система наводњавања, изградњу тешке и ла<ке индустрије (Индија je индустриски неразвијена зе-

мља и утлавиом преовлађЈгЈв лака индустрија) електрификацију земље. Противници Нехруа и Конгреспе странке скатрају да 6:i било бол>е и корисније развијагги домаћу радмност и повести већу бригу о ти и повести већу бригу о со* цијалном питању. Одговарајући на питан»а сту* дената друт Чолаковић је ред осталог изнео да у Инд»* ји има 24 универзитета на ко* Јима студира око 200.000 сту* дената. Студенти плаћају уписшоту< школарину, испитне таксе, тако да је малом броју омладине из сиромашнијих слојева могућно да студира. Има и стгихтендија, само оне се дају врло тлалспв броју талентованих људи. Стипендије додељује држава к с©* оске општине, У овом предавању РодољуС Чолаковић такође је говорио и о мерама које Конгресна странка предузима у економском унапређењу села, економском « културном подизању људи. На крају предавања друт Чолаковић је говорио о одкосу Индије према Јутославији. Влада и народ Индије са симпатијама гледају ка унапређење наше земље и борбу наших на рода за своју независност и мир у свету. Али они би желели рекао је друг Чолаковић да мно го више сазнају о Јутославији Зато су тражили а и наша делегација Мисије добре воље обећала им је да ће се побринути да добију више литературе из наше земље. Д. л.

Кроз наше ФАКУЛТЕТЕ

Наш предлог ПРВА ИСКУСТВА

На пољу ширег повезивања са народом, студенти Београдског универзитета за последњу годину дана учинили су доста. Ту, у првом реду, треба истаћи иницијативу за формирање Удружења студената У укутрашшости и активност редсвних студената у њима. Али, у самом Београду ова активност досада није била денти мало познају проблеме друштвених организација ваи факултета и слабо се интересују за рад тих организација како на терену где живе, тако исто и за рад ових организација уопште. Када су студенти Правног факултета све ове проблеме анализирали са аспекта одлука Шестог конгреса Савеза комуниста Југославије увидели су да стање не може да остане на истом. Неколико студенага са треће године самоиницијативно одлазе у комитет Народне омла дине општине Палилула и они већ неколико месеци раде или у самом комитету или по организацијама у предузећима. Иако њихов рад има успеха, већ сада се увиђа да то није довољно да шире масе студената упознају проблеме ових организација. Зато се сада дискутује да повезивање студената и радника добије шире размере. Али, није се остало само на дискусијама и пројектима. Досада су постигнути и неки практични успеси. Студенти су посетили предузеће за израду кугличних лежаја и наишли на топао пријем код радника. Том приликом су они поред разгледања уређаја, имали и неколико спортских сусрета. Ускоро ће бити и реванш сусрет, односно враћање посете. Сада је у пројекту да се приреди једно другарско вече на коме ће се најбоље упознати и зближити студенти и * радници, а пошто he се том приликом давати заједничкн програм, овај сусрет ће имати и значаја за даљи рад на том пољу.

Као што се види досадашњи резултати нису нарочито велики, али правници излазе са н»има пред нашу студентску јавност како би се омогућила дискусија о овом питан»у. Наиме, досада је постојала пракса да студенти обилазе радне колективе за време мајског фестивала. Тада су они одржавали предавања, евентуално неку приредбу и читава је акција имала кампањски карактер. Према нашем предлогу треба да једна организација студената рецимо једна година успостави везу и сарађује са једним предузећем. Та веза и сарадња требало би да буде стална и да прелази са генерације на генерацију. Кроз рад на овом пољу ова веза би могла да се прошири и на везу са читавим радним колективом преко синдикалне подружнице. МАС. СТУДЕНТИ МЕДИЦИНЕ И НАУЧНИ ФИЛМОВИ Beh неколико година, у амфитеатру Хистолошког института, приказују се научпи филмови из свих грана медицине. На почетку Је овим првхставама присуствовао већи број студената. Ове школске године, нако необавештеност ниЈе разлог, филм ске претставе просечно посети двадесет студената и нешто децс из основне школе и поред тота што су претставв бесплатне. Изгледа да студенти ие увиђаЈу зна чаЈ овшс филмова за савлађиваifce науке и удубљивааа у љу. Једина замерка овнм претстава ма. Јесте што су непреведене са страинх Језика, жли катедрв би могле да одреде неког од наставног особља коЈи би преводио филм за време приказивања прет ставе. (Например асистент са хирургије објашшавао би ■ преводио филмове са хируршком тематикон). За похвалу Је што Је Гннвколошка клиника Једина увела филм као допуну наставе и вежби за студенте, а у последн.в време и Ортопедскл клипика Је пошла за њевим нримерож. Ђ.

Са шумарског факултета ВЕЗА ДРУШТВА ИНЖЕЊЕРА И ТЕХНИЧАРА СА СТУДЕНТИМА У току протеклог семестра успостављена Је веза између студе ната и ДИТ-а, секиијс шумара. Ово је од велике користи за студенте, Јер добијају часопис »Шуl марство**- са 50 од сто попуста. Поред тога омогућена им је набавка стручних филмова и предавача за поједина стручна предавања. За успостављаше ове везе највшпе се залагао Коста Жујовић студент треће године. Б. В. НАСТАВНИЧКИ САВЕТ САОБРАЋАЈНОГ ОТСЕКА НАГРАДИО НАЈБОЉЕ СТУДЕНТЕ Прошле недеље на Саобраћајном отсеку одржана је мала свечаност. На свечаној

конференцији студената инж. Ока делегиран од Наставничког савета Отсека, поделио је награде најбољим студентима у току 1952 године. Награђена су по три студента са сваке године укупком сумом од 35.000 динара. Најбољи међу апсолвентима, Јован Симоновић, награђен је са 5.000 динара. Најбољи студент IV године Гојко Вукчевић са 4.500 динара а са треће године Л>убомир Стаменковић са 4.000 динара. Поред ових додељена је награда од 5.000 динара апсолвенту Милану Татомировићу за рад „Радови и песпектива градског саобраћаја у Безграду“. Ииж. Ока је пожелео студентима успех у току ове школске годиие Н. М.

Група студената на Калемегдану

Повезати наставу са праксом

Усаеиелу повезивања теоретске u практичне стране студирања, досадашње научне групе су постигле добре резултате. И баш ти резултати ваиећу једну ширу диекусију коЈа би третирала оно што ведостаЈе у студирашу на Економсхом факултету, а наиие, ради се о проблему повезиваша студената са праксом. Оростор нам ве дозвољава да У оквиру овог чланка детаљно авалнзирамо рад ових ваучних група коЈкх има свега три: научва група пољоприврсде, ваучна група ивдустрије и ваучва група организадкЈа и скономике индустриских пр:дузећа. Ове су групе за сада обухватиле веома мали број студената, свега 42, шго у поређењу са бројем редовних студената треће и четврте године којих заједно има 1155, Д»Је однос од 2,5 °Ј 0 * Због тога ће се овде покушати да се да одговор на питање: како у ове групе увући већи броЈ студената? Ако бисмо ишли том лини Јом да све студепте обухватимо У оквиру ове три постоЈеће групе, онда постоји опасност да се оне, расплиНу и изгубе у снази коЈу сада има)у. Због тога 6и било боље организоватн уз сваки предмет (ако не баш код свих, а оно бар код већине предмета) по Једну групу, и по већоЈ склоности самих студената за поЈедине гране науке које се изучаваЈу ва овом факултету, омогућити њихов равномерниЈи распоРед, а тиме и ефективниЈи рад ових група. Али и овде постоЈи проблем, » иаиме, поставило 6и ее питаше одзива студевата у довољном ороЈу за рад ових група. Сасвим слаб одзнв студената у посадашље наУчнв групе постав.ља потпуно оправдапо ово питање. Изгледа да би наЈбоље решење било када би сваки студент био обавезан од етране факултета да а кт и в во ра*■ у ЈедноЈ од тих група м да повапример, наЈмање два пу*а месечно њене састанке. вост би се огледала у томе, гато 6и ***** студент био дужан да ради

у оквиру једве груВе, а добровољroct 6и се огледала у његовом слоБодвом и самосталном одлучиван»у у којој ће групи да ради. Активност рада студеиата не Би Било правилно гледати само кроз обавезност доласка на састапкс. Ако 6и то тако било, онда Би се састанm* група претворили у пуку формалност. Активан рад би био само онда ако студенти у тим групама буду добијали конкретне задаткс, например, аналнзе рада неког индустриског предузећа, земљорадничке задруге или пољоприврсдног добрз, увозних или извозних лредузећа, разрада неке интересантне економске појаве итд. Значи, да 6:i се студенту признзо активаи рад у једној од група, он he бити дужав: прво, даприиа и изврш а в а с а успсхои конкретве задатке, који се пред н,ега буду постављали и друго, ца аолази на састанке групс, редимо, ваЈмање два пута месечно. Да, али на Економском факултеry постоЈе вежбе у оквиру наставе! Не значи ли ово, мождз, дуплираше вежби, само с том разликом што код вежби немамо елеменат обавезности, као што би по овом предлогу требало примеппгв на групе о коЈима Је реч? Овде тре ба поћи од начина рада код вежби и код ових група Док би се пил. вежби и група сводио ва исто, а иаиие, на стручно оспособљаван,« студената, дотле начин кроз коЈи се овај циљ постиже у оквирs вежби састоји се, у првон реду, j продубљивашу пређепог градпва (постављањем питања асистсптпма дискутовањем о појединим семина! скии радовима итд.), а у оквирј група овај ce циљ постиже прво * пре свега у повезивању теорстск« стране студирања са практичниа жнвотои. Дакле, не може се гово ритп о некаквом рада већ би се пре дало претпоставип па ће оформљењем и активничт ра дом ових група оживети н сам' вежбе.

Гојковић ДрагољуЗ ст. Екок. фак.

Без коментара

Од 14 студената Фило зофског факултета, групе књижевности, који су изашли на дипломски испит, а који су у току школовања студирали четири семестрз. граматике, два семестра упоредне граматике словенских језика, два семестра старослозеп ског, четири семестра историје језика, два семестра дија лектологије седморица су одбијена после писменог уз образложење: недовољна ШIСД6КOСТ» Питамо се да ли се ико на факултету замислио над овом нињеницом? И на коже лежи одговорчост: зар заиста само на студенти ма?

Позив на сарадњу

Писмо студената географије

Пре извесног времена студенти Природно-мате.матичког факултета геограЛске групе, су стручни клуб „Јован • ""луб Је осповав са циљеи, поред осталог, да допринссе стручиом уз,тг»тан>у студената ki*i и географске науке. Досада«»» г *Р' уепепши рад кчуба одвијао » чвоз I иеколико гпедаван.а nponpaheHH'f ј дискусијом. У простори Јама клуба ( члановн добијтЈу и стручне часописе на ко.И Је клуб претплаКен. Поред тога, приказано Је десетак научних филмова. Дз 6н Jom више развио своју делатностп, клуб је одлучио да успостави блиаку сарадљу са свим факултетима у земљи. У том смислу чланови клубз упутили еу писмо свим факултетима предлзжући кон кретне облике сарадн.«. Поред размене искустава путем студентске пгтампе н писажа, члановч клуба ,Јовап Цвијић* позиваЈу у посету студенте осталих универзитетскмч центара у земљи: »Ми бисмо Вас радо видели у Београду, показали Вам наш гсографски завод и клупске просторије, упознали Вас еа методама нашега рада, показали Вам знаменитости нашега града. Најбоље би било ако Ви можетв да иам дођете у марту или априлу ове године. Уколико имате неких тешкоћа и не одговарају Вам ови термини, онда бисмо ми Вас у го преме посетили... НаЈзад, довољио ће бити и да се спртЈатељимо, да пађемо у Вама добре другове, sao што се иадамо да ћете и Ви паћи у нама.“ Ишгцијатива чланова клуба „ЈГован ЦвиЈић* свакако ће допринети Још чвршћем зближаваљу студсната Београда са студентима ЉуПљане, Загреба, Сарајева и Скопљз. Члапови клуба „Јовап ЦвиЈић*

Слободни роковн на пољопривредном факултету

Од 1 марта на Пољопривредном факултету заведени су слободни рокови за заосталс испите. Опо је учи&епо по спедијалпој одлу«и Ушгеерзитстског савета, да се провери кроз праксу, да ли ће студснти моћи да полажу испите и редовно похађаЈу предаваља. Ови рокови тра Јаће само до Јуна месеца ове године.

Број 3

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3