Студент

Академско позориште „БРАНКО КРСМАНОВИЋ»

Ове године »МОНСЕРАТ« и »ЦВРЧАК НА ОГЊИШТУ«

Учесници на гтрвој ггретстави Акадексхог позоришга „Галеб“ од Чехова пре 30 година данас су всћ педесетогодишњаци. Опи су дав но пре рата прс-стали да учествују у овом аматерском позо ркшту. Не знамо да ли ће иједан од оснквача бити маја месеца на овогодишшем студентском фестивалу, у дашша када ће се прославл»ати и ју€илеј овог увек младог позоришта тридесетогодшшБида од сснивања. Само знамо ако 6и дошао на ггретставз”, видео би део себе. Опет би видео младе студелте који су нгпвећи G'X»j својих слободних вечери посветитш глуми. Видели би своју младост.

Припреме за прославу су почеле још октобра месеца, како би се што зрелијим гтретставама обележила ова година са кбјом се улази у чегврту деценију рада друштва. Избор је пао иа Роблесовог М о нс е р а т а и драматизацију Дикенсовог Цврчка н а огњишту. Тим поводом обратили смо се редитсљима да нам кажу нешто поводом избора ових icoмада. Мирослав Бедовић, који је прошле године у овом позоришту режирао „Децу сунца“ од Горког, а ове године у Југословекском драмском позоришту класичну комедију „Хвалисави војнкк“ од Плаута, спрема сада у друштву „Моисерата“ од современог француског драматичара Роблеса: „То је дело којс се давало на многим зеликим сцепама у свету, а које још београдска публика није видела. Озај ком-ад захтева велику глумачку и животну зрелост. Избор је можда 6wp смоо. али јс омогућио да својим богато хуманисти чки м нотама. ло краја ксндензоваиом драматиком. понесе младе људе. Како је предмет комада борба малог венецуеланског на-IХ)да за време прваве шпанске окупације, то је оаај комад одгозарао нашем сопственом пационалнсм искуству и слоболареким тежшама. Галеоија најразличитијих ликова богато психолошки окарактерисаних, намеће многа питања. Њих нисмо решавали практицистички, као са профе-

сионалним глумцима. него тако да су се мкоге пробе презвориле у празу дискусију, како о проблемима ~Монсерата“, тако и о глумачким и позоришташ проблемима уопште. Тиме смо испуњавали праву улогу дру-

штва да се у њему диже позоришка култура члацова. У оквиру прославе 30-годишњ ице рада позвали смо ira сарадшу Карла Булића за маске, а за декор Миленка ШерОана". Редитељ Владимпр Петрић који је са Прзан Иваном и извршио адаптацију „Цврчка на отн»јшггу“, рекао јс поводом изGopa овога ковдада: „Како су лица у овсм комаду млади људи, глумци којп остварују ове ликове, могли су да лакше прсдру у њихов жишзт, да их боље разумеју и интилшије ое слију са њима. Ово дело својевремено је адаптирао студио Мосховског художеетвеног театра, и то је била њихова прва претстава, хоја је за овај студио зпачила т-асуго iirro за сам театар ~Галеб“ од Чехова. Претстава треба да буте психолошко-камерног карактера. Приликом адаптгције желели смо да дело приближимо савременом сценском изразу, Тако смо из дела најпре избацили реквизиту бајке, држећи се духа дела и шених карзктера. Највећи иовитет биhe један експерименат са пантомимом која ће се изводити уз магнетофонски снтгмак сгшкера или глумца комбинован са музиком, чиме ће се давати атмосфера или унутрашњи монолог без непоиродног изговарања таквог солилоквија директно иа сцени“. Ј. Ћ.

Са пробе Роблесовог Монсерата у режлји Мкрослава Беловића

Сутони

Не знам загито баш тада тражгич твоје рукс, кораке ти жудим па стазама оним џ гдс смо прве вечери наиге назизали причом, глсдајући сан месечине на заспалој водп језера. Не знаж заисто баш тада гледам тамо у брда, где су се рађали наши снови, смех и cpeha . као нека тајна, о којој сада сааки може сазнатн из наших очију. Нг знам загито ме лудо крв узнемири, када сутони дођу са Озренских гора, и река кад жуборењем огласи всче самоће.

Живојин НИКОЛИЋ

У другарству и разоноди

Културно зтлетничко друштво „Драгица Правица“ стзорено је спајањем два друштва, „Жикица ЈовгшовићШпанац“, са ГХриродио-математичког факултета и „Крсто Бајић“ са Филозофског факултета. До спајања је дошло због двеју тежњи. Једном се имало за циљ стварање ансамбла који he превазићи раније, да би се у тој бројности створиле могућности за р азноврсни ји и Ссдржајнпји рад. Друтом те/кљом се хтело постићи још нешто значајније. Практични позив студената оба факултета је углавиом рад у средњим школама. И да би међу будућим колегама, који су посебним врстама студија прилично издвојени, било више ггрнлсности, требало је створити још увремену студентских дана. За успостављање оваквог односа требало је имати заједничко пол»е рада. То је најбоље могао бити културно уметнички ансамбл. Од свих иззођеша у прошлоЈ години, најефектхтија су била она у Пошти 1, Дому УДБЕ, индустриској школи прецизне механике, у фабрици „21 мај“ у Раковици на Медицинском факултету. Програмп су били састављени од тачака класичне уметности и наше народне уметности. Највећи успех из овог пери Ода је турпеја у област Кучево Мајдан-Пек. Нови члан сасвим брзо запажа атмосферу у којој се ради. Нема тгчега крутога. Студенти и студенпгиње жтте у гтријатном другарству. То је оно што пр-ивлачи у овом друштву. Сасвим ће се танно рећи да то долази и од утграве која је веома ттрисна са члановилта и није бирсжратска. У простори-

јама друштва свакога дана се скупл>ају чланови, пријаттаије им је да ту проведу неко време, поразговарају, слушају радио или уз гкжару отпевају неку песму. Одржи се некад читав мали концерат. Они који су пришли крају студија, жале што he завршетком студија морати да напусте друштво. Јер пуно прЈцатних успомена везано је за рад у ансамблу, Овај живот замегшти са животом који ће имати далеко зише брига mije лако. Из овога спонтаног друштвеног живота чланова ансамбла јазила се замисао да би се могло још лепше и још пријатније проводити време ако би се све то средкло, организовало. Нашло се решење у стварању Клуба културно уметничког друштва. Клуб- ће имати свог управника који he водити клупски живот. У замисли све го изгледа овако; у једној просторији која би била уређена укусао, тако да својим изгледом већ делује привлачно, чла нови ансамбла ћ« моћи дола-

зити свакога дана да се забавл>ају, да прочитају штампу, уметничке часогшсе, да прокоментаришу догађаје. Посебно би се организовале клупске еечери када he се члановима мзвести одређен програм. Тако ће се организовати, например, вече поезије. У ансамблу се налазе студен ти разних група и они могу об радити питања оггштег каракте ра које треба да позлаје културан човек. Тако би Културно уметЕШчко друштво користило и ошптој култури својих чла кова, што би и квалитет извођен>а ансамбла далеко побољшало. Почеле су всћ увелико и припреме за фестивал. Драмска секција иступаће са драмом „Зикози“ од Максима Горког и „Пустолов" од Беговића. Поред тога хор, мзлпки октет. фолклор и народни ансамбл спремају по неколико тачака ca којима ће бити претстасљсни на овогодишњем фестивалу студевата. д. т.

Проба у КУД-У „Драгица Правица“

„ Мика Митровић“ у припремама за фестивал

На овогодишњсм фесткзалу Културно уметничко друштво медицинара приказаће своју разкобојну делатност и потрудиће се да не замрачи традицију коју годтшама поседује. Озогодтшгњи програм припрема показује колико стваралачких амоиција Друтптво носи у себи и сната да их са одакошћу ccTsaipe. Драмска гр>тха се опет прихтатила големог задатка биројући Цанкареве „Слуге". По-

■ моћ коју ће им указати апсолi вент Позоришне академије М. ■ Ђукановић биће драгоцени при ■ лог овим приггремама, Да би дра?.та била досггојно застз гпљс, на, припрема ее обнова Миле, розог дела „Cbsi моји сшгови“ и Гс-ркових „Малограђана“, Хор ће наступити са програмом који ће се једнаким снагама заложити на Мокрашчевим руковеткма и радознало пркћи модернтгм текозинама музике. Поред италијанских и ентле-

ских мадригала биће занишмб во и прво извођсн>е „Јутословенске каи-ггате" комптузитора Ј. Маринкозића. Фолклорни колектив ћ<е извести толитсо руковети, да he гбихов наступ деловагги ревиски и биће валредни живописни ггризор. Између изабраних македонских, војвођанских, хрватских, србијанских игара, биће приказане женске игрс из околине Вратва. банатско надиграва&е и друге фолклоргте затшмљивосгги. Посебно, Друштво ће настуггити у медицинској недељи када ће фолклорне руковети послужити забавној и уметничкој позадини интензивне стручгге делатности у данима медицинске недеље. Поред двеју другарсккх вечври које ће значшп интермецо између бројних приредби, изузетно успешни ранији наступи ући ће у оквир зааршне вечери. Када наступе разиграни фестивалски дани „Мика Митровић“ неће биги међу гсрвика само по великом уметничкж инвентару, него и по масовности и оданости који се морају признати члановима овог Друштва. WL Ш

Очекивања се нису испунила

друштвснн клуб студената медидиле само Јг делимично пспунио очек»еак.е Удружеил студената. укуско уређена нросторвја клу> 6a. библиотека са скоро свим иадањпиа 1952/53 годлне, дневна и нсдељна штампа и часописи, шах rapнитура, ради o грамоф<ш са веНим I избором плоча привукли су стуi денте медицине, тако да се гваки дан у клубу може паћи 36—49 са некада и до 100 студената. Међутим тај број посетилаца ■ клуба не задовољава потпуно. Можда је разлог томе што се просториЈе клуба не налазе на факултету, већ у улици Св. Марховића S? Длн свахако да Унрава клуба досада пнје довожпо популарисала клуб, те многи студенти, нарочито г.глађих годииа не зиају за н.ега. Клуб је у врошлом семестру пред вндео разне форме рада, које нису успешно спроведене. Делом за то сиоси кривицу пеискусна управа. Почстком овог семестра Одбор удружеша је одржао састанак заЈедно са управом и детпљно анализирао досадашши рад клуба. истовремено је и попушена управа и начшвен план рада за семестар. Клуб је досада организовао 1 ириредбу и 2 концертне вечери: коицерт народне музике и воицерт класичне музике са плоча, са пропратним коментарсм апсолвента Музнчке академије. НаЈуспелије вечерн у клубу су биле

кн.мжсвнс вечери кшижелног клуба студената медицине, које се одржавају сваке среде увече. За наредис месеце клуб прсдвиhT. мссечно 2 кондсртне оечери са кропрахним прсдшашем уз учешће нашчх ис.акпутих уметника и студсната Музичке акадехије. Клуб ће органкзовати у свом семестру 4 прсдаван.а о акхуедним проблемима из оЗласги ухехностм, приврсде и здравстзеног просвећиваша, насто Јаће да мессчно једном приреди лругорско оече са гостоваљеи члаиогч Радио Кеогрзд. Прво другарско пече Гчло јс 7. Ш. 1953 године. Књижевки к.туб ће у овом семестру настојати да привуче виш?. студената љубитеља нњижевности. У том циљу клуб he чешће позквати наше иетакпуте кљижевникс. Илашра се такође да 1 маја иеколико другова у Скопљу чит.ају своје радове као госги екопских студената. Управа клуГл ради на томе дз омогући при клпчвал.е краткометражггах филигпа. Велике тешкоће претстављају материјални проблеми. Наимг, док сва друштва на факултету ммаЈу бесгтатно коришћеље просторија. клуб плаћа сханарину, огрев, струJy t чкгпћсње и тако даље тако да минимални издади у току знмекич меседи износе 20.099 длкара. Сматрамо да би Универзитетски одбор СС требало о тоие да води рачува приликом додељивања буџета факултетским одборима за по требе друштвених клубова.

ЈОСИФ ВЕСЕЛ претс. друштв. клуба МВШ

Издавање кљига у другатвеном клубу

Књижевни

Дечак је

Опет је стајао на окуци од које почише брег. Долина у магли. Град се притајио. Куће ћуте. Само прхне у ваздух понеки пуцањ, па је опет затим мирно. А он је поново босоног чекао. Можда осмејак? Или сузу? Можда узвик? Увек је веровао да ће се нешто догодити. И увек је желео да не сретне оно што чека ни осмех, ни сузу, ни узвик. Тако, седне крај бодљикове жице иза које је нечији виноград, па чека да га тргне звук мотора да би се спремио. Онда несигурно отрчи до друма. А кад камион наиђе зе«иц€ се шире, поглед појури поред бајонета и... Ништа. Никог већ месец дана није пронашао. Само је сањао очи. И оштре црте изнад њих. И рафале. А оца као да је заборавио па сад чека да га поново упозна. И чека тврдоглазо. Није му тешко. Деца знају да воле понекад старијих. Ако не јаче онда чистије. Тога јутра устао је као и увек. Немирак. Блед. И босоног. Чај је чекао модре уснс које су најпре тридесети пут олизале мастиљаву оловку. Толико отац тамнује. Глава је увек препуна мисли. А једна као рефрен навраћа најчешће: Франц! Франц!... То прати сваку мисао, И чинп му се да је то оквир за сваку мисао. А тај Франц је био чувар у затвору. Мали, рић, дебео. Дечак је чуо да он за новац може осуђеног на смрт да прогура поред камиона који иде на Чачалицу. Магла још гуши град. Из ње штрчи само високи црквени торањ и плехани кров затвора. Роса је овлажила земљу. И да нема тишине са удаљеним пуцњима и усамљених корака који рањавају слух, било би то обично јутро са тандркањем млекаревих чеза које буде улицу. Из града је долетело једно дугачко ХАЛТ! Дечак зна шта је то халт. Извукао је руке из поцепаних џепова. Само су очи и згрчене руке изражавале немир. То било бректање камиона. Ни приближно. Уска леђа су се одлепила од аоцриелог дирека. Са пута је долетео тихи звук гитаре. Прво је био тих онај што у мислима прави сваку причану бајку, па је затим нагло постао јачи. Иза угла појавили су се двоје. Он је носио гитару, ударао по њој прстима који нису дрхтали и гледао и>еке очи. Оне су сетно сијале. Изгледа, малишан није знао за љубав. А волео је јамо од тих двоје што одлазе. Ускоро су се изгубили. За њима је отрчао звук гитаре и поглед детета који је зауставила магла. А тамо, где се поглед зауставио, прел паучинастим зидом, сшшм и страхпним због дубине, учинило му се да види себе... Hoh, пљусак, громови. И муње. А он иде уским. излокаким путељком, забадајући своје танке ножице у лепљиво, дебело блато. , Одзедном је стао. Из мрака безброј руку као муње држале су свежљеве нозчаница. И пружале су му, говорећи страшкитл прому-

клим гласом: Франц ти даје, колико хоћеш! Узми, Франц ти даје!... А затим, као дз је нека невидљива рука избрисала ту слику и он се уплашено дуго освртао. Маглу и мисли разбио је звук мотора, Некако тих. Не онако бректав као обично. Иза угла се појавила лимузина. Недалеко се зауставила. Две силуете у н>ој су се спојиле. Минут, два... Затим је из ite изашла нека девојка или жена свеЈедно, па се брзо вратила унутра. Аутомобил је заронио у маглу. А тишина је опет забубњала. Мали је био нејак, смрзнут, са погледом болесника. Чекао је. И гледао брдо које су ко зна због чега звали Чачалицом. Оно је зеленкасто и хладно као леђа змије. Ненасито. Он је знао да их понехад не дотуку а закопају живе, па земља после дуго игра, цвили, стење. Или их дотуку а забораве да покопају, па пси развлаче месо. Понекад људи краду лешеве и метанишу после годинама над туђим сином, братом, оцем... Чачалица..* “ Дечак је на њу гледао као на парче најцрње туге у мору тамне подлоге. Можда он више није дете, кад се у свако јутро искрада из топлог кревета. Босоног, мали, блед. Па прво на једном неравно исеченом картону нацрта дан. Још један, још један, још један... Нека баба зна колико отац тамнује. Ваљда ће и сутра да повуче дебелу, плаву црту. Нека. Боље тако. Еј! Шта радиш тамо? викнуо је иеки човек који је ишао надоле. Чекам. одговорио је дечак. Кога чекаш? Тату. Ако, ако. А виде ли како они што прођоше аутомобилом? Све се грле и љубе. Умало ме није згазио мајку му швапску. Ићи ће они еј тамо до... не види се дрво. Свршиће ствари и квит. Прослава готова. Тако тако. Нема ту... Ајд’ добро, ти чекај оца а ја hy полако у град. Рука, која је штрчала из сукненог рукава, малишану растури косу. Човек је, не осврћући се, отишао. Магла се све више тањила. Дан се бистрио. Човекова леђа била су дуже видљива него оних двоје и оне лимузине. Негде у граду лајали су пси. Петлови су им се поново придружили. На прузи локомотиве хукте испуштајући пару. И понеко ХАЛТ запара уво. А кад се изнад читаве те галаме наднео један тутањ, туп, некако црн м дрхтав, дечак као да је хтео да узвикне:

4

НАРО Д Н И СГУДЕ U Т

Брф 31