Студент

прилог

чекао

Иду. И то не би био онај весели дечји узвик што на свадбама често загрли тандркање кола: идууу... Можда је тада и побледео и задрхтао и носрнуо, када је пошао ка равном прашњавом друму. Али сигурно није заборавио да попут бабе замоли бога да се са оцем ништа не догоди. Да га ето ни тога јутра не буде између бајонета, између очију, и оштрих ирта изнад н»их. Тутан* је све ближи. Не' како љигав. Ваљда зато што носи крв. И главе пуне грозничавих мисли. И слутњи. Можда ће... И кад је на пут сишао само једно „можда ће“ пресецало је вијуте, лепило се за усне. Можда he ... Са те две речи дочекати камион. Уз брег је успорио. Дечак је опет нестрпљиво тражио положај из кога ће најбоље видети људе испод цираде. Сви су они као његов отац. Црнм, необријани, љути. И увек као да би нешто да кажу. Да узвикну. И увек као муња бајонет опомене. Непослушне ноге дрхте. Тежина тог немирног костурића пада час на једну час на другу. Опет је официр завртео главом иза стакла. Можда је опет опсовао. Кога? Ваљда мајку? Не, дечак неће о томе да мисли. Оставио је он то. Ево цираде. Она је сива. Хладна. Она крије. Не браш! ни од чега. Сем од погледа. Поново је стао на десну страну, Зашто? Ту ће она цев опет да баци дим. А он воли дим од бензина... Црнина испод цираде. Па зелено одело, поврх кога је сива метална капа. И бајонет поред ње. А онда поцепани рукав. И месо. И очи. То није он. Његов отац има А онда једно раме, плаво шалче густа брада из које штрчи ожиљак. И очи. оне светлуцаве очи, уоквирене црним састављеним обрвама. Па опет ниско чело и густа коса... То је све што има његов отац. А он... Па то је он! Тата! То није био узвик. Усне су само прошаптале пробијајући оно „можда ће”. Рука је муњевито полетела горе, застала тако са малим букетом раширених прсти Ју. Поглед je прилепљен за раме, шалче и браду што се у мраку покренуло. То је био отац. Он се сигурно насмешио. Бајонет је засветлуцао. Очију више није било. Само један црн квадрат, цев са плавим Димом и тутањ црн као тута, котрљали су се уз брег. Дечак ни сам није зпао када је сео на раван прашњави друм. А рука се полако спустила када је још једно „можда”

синуло кроз вијуге. Можда он и неће скренути лево... Хм! Како „можда” кад је он дошао овде баш због тога што ће скренути. Ено тамо, иза оног начичканог дрвећа чије се лишће плави у ово пролећно јутро. Камион је скренуо. Он је сад чекао само рафал. Онај дутачак рафал који га ноћу буди, који после сања i .. Младић и девојка враћају се прилецљени један уз друтог. Корачају опрезно као да се плаше да he их неко чути. И они he сигурно чути рафал. Доврага са њим, и сада нису мирни... Нохо јс викнуо. Тако је и јуче било. И прекјуче... Затим рафал. Дугачак. Болан. Страшан. Дечак је протрљао чело. Оно се знојило. Затим је обрисао колено које је крварило. И чудио се како то нема суза. Бол, бол, бол ... Онда је устао. Није хтео да мисли како he олово да затвара очи, да точи крв, да обара, да грчи руке. Да командује уснама: јаук! Он је о томе размишљао кроз тридесет прошлих дана и ноћи, које је нацртао на картону. И пошао је натраг не осврћући се, можда мало блед, сав као јаук. Ноге су саме ударале по тврдом друму. Прашина се вукла испод њих. Он више неће устајати раво. Баба вишс кеће будити будног унука Картон ће остати нем. А ипак на њему толико туге! Периферија. Прве куће. Негде је опет хуктала локомотива, као да је хтела да угуши кукурикање петлова, оно ХАЛТ и ову туту што мили путем... Он је стао. Из оближњег бифеа допирала је галама, Када је ушао запљуснуо га је смрдљиви ваздух плав и густ. Узвици и смех пијаних и дебелог флегматичног газде. Сијалица је још горела. Она је била као поглед његовог оца. Он се у њу загледао. Дакле.., Рано си почео жутокљуни... Дупло рано.., Видиш, и дан још није .., А како да кажем... Да... И године још нису, И впдиш... говорпо је чозек са поцепаном кошуљом. Био је пијан. Очи су му избраздаке црвеним жилицама. Исколачене. Нос црвен, сија се. Али ако... Празник је наш... Српски, разумеш... Ђурђевдан ... Убили су ми оца... Јутрос... Сад. Зар нисте чули рафал? Тај човек је гледао као и пре, подригнуо, окренуо се, и отишао. Поново се вратио. Шта кажеш... Убили ... Ја посматрам жизот, како да кажем, кроз сулуидар ... Јес’... Видиш, ако се пуши онда... А видиш овај наш толико пуши... Не ваља... И живот не ваља... Зато ја и пијем... Сигурно. Вико лечи тугу! Л мали је гтргт пут тога јутра изишао из кзфане и трезан и тужан.

ПРЕДРАГ РАДОВАНОВИЋ

„Видици“ се шире

'ЈЗпдици" нису изневерили евоје вишеструке задатке, а после трећег 6роја постали су достојни такмаци осталим књижевним листовима. Иако нв посе изразити омладинскч квалитет, иако је мерило у избору радова неједнако, сачувана је темељна културност и прилажење свим областима студентских књижевних продукција. Недостаје им оригиналности м онв р адозналости за омладинскв књижевне трзавице и пдсртања, па се често задовољавају подржавањем осталих листова. Зашто толико пажње поклањати превођењу америчке припове-

гхе, када је крајње време да св прихватимо афирмације савремене словеначке и разигране македонске лирикг. Дакле, вигие бриге за домаћв књижевно тржиште. А обострану корист не треба доказивати Поетски прилози овог листа слабачни су и безбојни. Ту иема миого нових залета, већих бујања и страсних излива. Најбољг се досада претставио Сретен Перовић који је прозирношћу и м.екоћом сбратио пажњу на себе, али у изразу и даље почива на рожантичким измирењима. Од осталих песничких рукописа истичу се стзарнијим емоци-

јама и чистијом обрадом стихови Б. Јовановића и М. Милогиевића. Први се постепено ослооа ђа цвркутавог уопштавања, а други је и даље сбузет нејасним младалачким жудњама. Остали песнички прилозч не излазе мз оквира дечачких опита и нису излив талената у више боја. Колико су порасле књижевне амбиције студената и колико је ојачао њихов радни апарат,показује одломак из романа Петра Џаџића. Било би наивно служити се законима корглацијг na на основу једног исечка осма• трати читаву целину, али радозналом читаоцу неће излаћи извесне слабости у поступку к оји се судара са врлинама У занимљивом грађењу личности. Ни остали прозни прилози не могу се похвалити савладаким градизом, мада ту и тамо има ваљаних експресивних покушаја. Ако се треба бојати чеког општијег опадања и слабости тумачења, онда јг то у првом реду романтично бојадисање које се исцеђује из каводног noетског дочаравања животних вредности. Значајну услугу нагаој књижевности у својим развојним моНима, чине жлади критичари и есејисти ,ЈВидика ” к оји су « овде дсказ да је то почетништво са пајзише дужносги и најзрелијом спргмношћу. Брижљивим приллзом књижевним догађајима одликују се написи о Давичовсм роману (бр. 2) и Кулупџићевој драми (бр. 1). Поред тога привлаче и пробуђују поетски превучени прикази JI. Трифуновића о позоришним актуелностима. „Видици" су разноврсни, они и даље расту, а У студентским круговима увек ће имати довољно читалаца и сарадника. Срцем и рукама нације

Нашу народну радиност свет је имао прилике да : одазно упозна и да јој се диви. Али нам данас још више ; служи на част, то што смо да- i внашн»и углед не само задржали, но и високо уздигли, Стручњаци из свих реггублич- ; ких етнографских музеја при- : нремили су највредније сачу- ( ване и новосакупљене уникате, да 5и их приказали у 12 i светских градова приликом три велика путовања у иностран- ( ство. После тих успеха она се поново пружила наших гледаоцима, а успех који је постигла до свога затвараша (1. 111. 1953) најбоље сведочи о њеној неопходиости. На досадашњој изложби студенти који су је посетили запазили су два ггрегледа народне ношње и рукотворина. Мушхим костимираним моделима, дат је израз лица гажав да претстављају тип свога взраја. Девојке су живогохсне, сличне каменим каријатидама у народним ношњама на улазу Гроба Незнааог јунака. Кад је било повише гледалаца, добијао се упгсак да су се и саме лутке у народним ношњзма измешале са публиком и да разгледају једне друте. Између витрина и плаката извешани су пејзажи. Снимани из ггпгчије перспективе: Плитвичкз Језера, сремске равнице и црногорски крш. Македонија је некако повучена у свој дом. Сељанка тка, везе годипама, затворена међу чстири зида, да би о свадби или пак којој друтој светковини показала раскошно одело својих вх>едних руку.

Све фотографије (углавпом мајстора Тоше Дабца) увеличавају лепоту сагледаног. Људи у оделу свога краја, не делују као макекгни својом народном ношњојд. Снимљени изненада, са знојем на челу приликом заковитлане игрс, са смешком на уснама, прггродни су и непосредни, Окренула се група девојака, тако км се одела могу сагледати са свих страна. И још много асоцијација на све што је изложено. Али ипак све то може да се преломи кроз једну призму и удружено потом, да проструји као суд којега је још сам Стефан Цвајг на једиом месту (уместо нас) изрекао; „Само осно што себе хоће да сачува, има права да буде сачувано и за друге". Ковављанка

Зе наше средњошколце

Лакше. не можемо тако брзо...

Час је почео. Лагано отварамо врата, трудимо се да уђемо нечујно. Чује се само шум окретане хартије и уздах којим се жели рећи: „Лакше, не можемо тако брзо да белелсимо“. „Упоредо са трагедијом у класичиом стилу, обрађивана је у Француској и комедија и доведена до уметничког савршенства. Грчка комедија је имала за свој задатак државу, савремена је узела друштво...** наставио је професор своје кзлагаље илустрозано цитатима на француском језику из предмета француске књижевпости, који слушају студепти све четири године Романске групе Филозофског факултета. Час је завршсн, да би се наставио идућег пута тумачељем појединих дела. Ове часове зосећују сви студенти који су се определили за француски језик и Јпвижевност. Пођимо са првом годином старим степеништам којим су се пели још и наши дакаџхњи ггрофесори. У помало хладној учионици, пошто смо се спремили, почео је диктат. Вежбање фрснтдуског језика. Главе су се нагауле над папиром, руке журе за гласом лектора, заустављајући се и двоумећи се да ли да се стави акцент на неко „е“ или не. Зато се брзо баци поглед у свеску сусетке, стави акценат и хита даље. Али зла срећа, сусетка је нзправила грешку.., l И тако се смењују часови

цело после подне са лекторима, асистентима и професорима. Или се тумачи неко класично дело, или се бележе предавања из синтаксе, или се вежба изговор иа фонетици савремепог француског језика. у француском семинару, препуњеном полицама са књитама, лексиконима, граматикамаи приручницима, упитали смо једну студенткињу да нам каже како је доспела на романску групу. Преко конкурса, који је обавезан за све студенте који желе да студирају/на нашој групи одговорила је она. На пријемном испиту се пише диктат и преводи се текст са фрапцзгског, који одговара средњошколском знању. Осим француске књижевности кроз све четири године нас прате вежбања језика, читање и превођење текстова са француског и на француски, тумачење великих дела француске кљижевности, а шест семесгара се слуша јутословенска или светска књижеаност уз коју се учи и теорија књижевности. За све студенте обавезно је учење латинског језика. У шестом и седмом семестру се слуша мето,дика на ставе и општа педагогија и држи огледно предавање средњошколцима. Сваки студент је обавезан да поред своје специјалности слуша још један страни језик. Исти је распоред vt за студенте који уместо француског изаберу италијански језик и књижевност. Дипломски испит се полаже на језику за који се студент определи. Ж.

За примењену психологију

Заихто студирају психсклогију? Многи студенти психологије не би знали да одговоре иа ово шотање ни после годину дана студија. Можда ни после две. А опи са четврте године још не знају где he се запослити. Психологија је млада наука, још нема ни сто година, а о цредмету н»еног истраживан>;Ј још увек се воде многе ресххрпве. По некима то је свест, по друтима психичке активиостл

човека, док је по трећима предмет психологтгје човеково понашах-Бе. Полако продире једно шире и исправпије схватаље, по коме је предмет психологије —чосек, као природно и друштве но биће. Место психологије је према томе свугде где се налази човек. У развијеним земљама она то место и има. Тамо је примешена психологија продрла у све гране људске делатности: индустрију, просвету, трго вину, саобраћај, армију, политички живот. САРАДЊА БЕОГРАД —ЗАГРЕБ —ЉУБЉАНА Код нас међутим, психолотија још није стекла право грађанства. То је била тема првих састанака београдских и загребачких студената психологије ва којима се говорило о гготреби сарадше. У целој Југославији има тек двадесетак свршених психолога, углавном иа катедрама и у ретким психолошким институцијама. О психологији се код нас мало зна а око 250 огудената треба у следећим годинама да ое запосли. Хоће ли се запослити као индустриски, школски и клинички психолози, или ће бити заиослеки ван струке, то сзакако зависи од иптересован.а за стручњаке психслоге. Сарадн»а студената психолошзе Београда, Загреба и Љубљанв (у разговоре су накнадно укључени и Словенци) која сад из почетних разговора прелази у трајну између осталих облика сарадње (узајамне посете једном у семестру са предавањима и дискусијом, издавање заједпичког билтена итд) има за циљ да организује и координира ваучни рад клубова како би се њихов рад приближио пракси. Тако су већ формиране паралелне екипе у Београду и Загребу које he самостално да раде на истим темама („Шизофрени говор и мишљење и фрајерски говор“, тема везана за испитттвање фрајеризма као социјалне и психолошке појаве, затим „Утицај филма“ и друге). Током рада екипе ће писмоно измењивати искуства и износити резултате свим колегама на дискусију. Научни клуб Савеза студената психологије београдског филозофског факултета који је до сада слушао реферате појединих студената и ди скутовао, преоријентисаће свој рад. Формиране екипе које he да раде на гтрактичном истраживању заинтересоваће отуденте за решавање практичних проблема везаних за конкретне потребе нашег друштва. Да психолози могу корисно да помогну, има и код кас ггримера. Прошлогодшињи случа] „колективног" самоубиства четири ученика у Хрзатској изазвао је многе погрешне коментаре. Јелка екипа стручног клубв. Савеза студешта затребач-

ких студената психологије одмах је отишла на терен и прккупила податке после чега се психолошком анализом случаја дошло до научног објашњења У једној загребачкој текотилиој творници после анализе радног процеса, фабрички психолог је предложио продужење одмора са петнаест на тридесег минута и продуктивност рада се попела за 8%1 БЛИЖЕ ПРАКСИ На дневном реду састанка који he се одржати у Београду крајем марта, налазе се наставни програми. Београђани се сгтремају да дочекају другозе из Загреба и Љубљане. После реферата студената из Загреба, Љубљане и Београда, дискутоваће се о јединствепој акцпји на евентуалном мењању наставних програма и њиховом приближавању пракси. Један кореферат биће посвећен сгудијама на страним универзитетима. На студијама психологије у Мелбурну напр. у Аустралији чији је наставни план психолошки организован, однос теорије и праксе је на прг.ој години 3:2, на другој 3:6, на трећој 3:12. Рад студената психологије у Мелбурну везан je за каучно истраживање и рал у фабрикама, клигшкама и на тереиу. Сарадња студената психологије каша три универзитетскз центра догтрикеће и настави и нашем друштву, а пре свега сзакако њима, Д. Ма:

Б. РАДОВАНОБИЋ: ДЕЧАК

УДРУЖЕЊА У УНУТРАШЊОСТИ

Три успела конперга удружења у Смедеревској Паланпи Удружеше студенагга у Смедеревској Паланци развило Je шкооку културно-уметничку и просветну делатност на територији Јасеничког среза. Културно-уметиинки ансамол удружеша, поред учествоваша на кермесу у СмедеревскоЈ Паланци, посетио је околна села и дао три успела концер та народних песама и игара. Исто тако на гостовашу у Сме дереву одржано је вече наоозх не и забавне музике. За потребе града Удружење је дало културно-уметничку пржредбу у заједници са КУД „Отаноје Главаш". Поред тога што су се студенти ангажовали на културно-просветном пољу, они су спремили и одржавали предаваша из области медициае, ветерине и друштвене и економске проблематике наше земље. Предавања су одржана у неколико села среза Јасеничког као и :ja Народном универзитету у Смедеревској Паланци, у активима НО, као и у станбеној колонији предузећа „Гоша“. Исто тако и де батни клуб који је формиран при удружењу одржао је три своја састанка са дискусијом, на којима су присуствовали студенти, средњошколци и гра ђани Смедеревске Паланке. Удружење је створило присан контакт са КУД „Станоје Главаш" као и са масовним организацијама у граду. Од разних установа и предузећа удружење је добило 40.000 динара за своје потребе, од чега је купило књиге за библиотеку удружења а претплаћена је дневна штампа и већи број часописа. Одласком већег броја сгуде вата на факуЈ.тете рад уд зужења није стао. Удружехве спрема једно књижезно вече на које је позвало наше познате књижевнике. Они су се одазвали позиву, тако да ће то бити прво књижевно вече од ослобођења у Смедеревској Паланци.

Мићииић

Студенти Суботиие међу средњешколском и радничком омладином Удружење је формирало једну групу студената са свих факултета која је имала задатак да се повеже са средњошколском омладииом и да међу шима развије свој рад. На захтев средњошколаца студенти су им одржали предавања из књижев ности, уметности, кинематографије и медицине. А на захтев матураната из Суботице и околине одржано је једно предавање о Београдском универзитету и карактеру појединих факултета. На овом предавању учествопали су студепти скоро сзих факултета и матурантима објашњазали карактер појединих факултета, услове студиран»а и њихову перспективност као будућих стручњака по завршетку појединих факултета. У част V конгреса Народне омладине Југославије студенти су одржали радничкој омладини предавања о историјату омладинског покрета код нас. Исто тако и међу сеоском омладином удружење је развило врло живу активност. Тако су одржана предавања о односу наше земље и Ватикана и друга актуелна политичка питања. Удружење је такође развило и међу студентима врло широку делатпост. Захваљујући народној власти добијене су просторпје у којима су се студенти скупљали и организовали разна предавања из свих области науке као и из наше друштвене и политичке проблематике.

Јоеановић Драгап

ИСПРАВКА

У прошлои броју нашег лисха у нланку „Фармацеутски факултст* направљене су следеће грешке: 1. Недеља студената фариадеута одржаће се од S —l2 априла, а не од 5 —12 марта како Је то обЈављено. 2. Студенти фармациЈе из Загре-5а посетиће студепте фармације Есоградског уимверзитета, а не сту денте стоматолотије, како стоји у чланку. 3. Планове о учешћу на фссгивалу требало Је достааитн до 7 марга, а пе до 7 маја како Је обЈављено. Вро* S

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5